POLITIKA

Ulazeći u novu eru, sa fokusom na čvrste temelje za razvoj Kine i viziju budućnosti, generalni sekretar Komunističke partije i predsednik Kine Si Đinping predložio je „kineski san“, koji odražava zajedničke težnje, želju i volju kineskog naroda, okuplja najveći konsenzus ljudi svih etničkih grupa širom zemlje, uveliko inspiriše kineski narod za razvoj zemlje i revitalizuje entuzijazam nacije. Posle višegodišnjeg napornog rada Kine, ukupna kineska ekonomska proizvodnja je stabilno rangirana na drugom mestu u svetu, a njen bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika takođe je ušao u red zemalja sa višim srednjim dohotkom. Sazivanje 18. Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine je početna tačka nove ere. Kineski san, koji uključuje nacionalni prosperitet, nacionalno podmlađivanje i narodnu sreću, pored toga što je san zemlje i nacije, san je i svakog Kineza. Kineski komentator vesti Bai Jiansun rekao je da je kineski san podrazumeva da svaki pojedinac ima veće dostojanstvo, veću sreću i da ima više podjednakih prilika da ostvari svoje snove.

U svojoj najnovijoj knjizi austrijski istoričar i publicista Hanes Hofbauer na briljantan način pokazuje dvostruke standarde svetskih, u ovom slučaju pre svega zapadnih moćnika. Autor daje detaljan pregled raznih prinudnih mera, kao što su bojkot, embargo i sankcije, koje svetski moćnici koriste kako bi nepokorne nacije stavile pod svoju kontrolu. Takvo njihovo delovanje obično bi dovodilo do sigurne propasti sankcionisane države, pa čak i do krajnje bede i gladi njenog stanovništva. Poseban akcenat u knjizi je stavljen na desetine paketa sankcija Rusiji koje su nametnule SAD tokom krize u Ukrajini, a koje su odmah, slepo, sledile i zemlje Evropske unije. Hofbauer ovde dokumentovano pokazuje da ove sankcije predstavljaju kršenje normi međunarodnog prava, jer sankcije može da uvede samo Savet bezbednosti UN.

Ovde se čitaocima posle gotovo četrdeset godina, a povodom autorovog osamdesetpetog rođendana, ponovo predstavlja pregled istorije političke filozofije prof. Mihaila Đurića, autorizovana skripta na osnovu predavanja koja je naš ugledni akademik iz istoimenog predmeta držao na Pravnom fakultetu u Beogradu, sve do skandaloznog zatočenja zbog protivljenja titoističkom režimu 1972. godine.

Prilikom priređivanja nisu vršene nikakve značajnije izmene (osim sitnih jezičkih i stilskih intervencija, uz rasčlanjivanje na kreće pasuse i odeljke, te dodavanje podnaslovâ)...

Knjiga profesora Đurića i današnjem čitaocu nudi briljantnu i jezički doteranu interpretaciju ključnih problema klacične političke filozofske misli...

Istraživački podaci o klasnoj svesti radništva osvetljavaju društvene odnose u socijalističkoj Jugoslaviji iz dva ugla: neposredno-činjeničkog i kontekstualnog (odnosi koji proizvode utvrđene činjenice). Jasno je zašto je ovo istraživačko polje (u okvirima tadašnjeg poretka, ali i u celokupnoj društvenoj nauci) ostalo neistraženo: ono implicitno sadrži ideju o posebnom, podređenom, klasnom položaju radničke klase u socijalizmu, u odnosu na vladajuću nomenklaturu. Ta je ideja bila neprihvatljiva za skoro sve: za vladajući poredak kao „neprijateljska (buržoaska) ideologija“, a za kritičare socijalizma kao marksistička, pa stoga ponovo kao ideološka.

Čitalac će u studiji dobiti uvid ne samo u saznajne domete i vrednosne (ideološke) orijentacije pripadnika jedne društvene klase (navodnog nosioca vladajućeg poretka u SFRJ) nego i, indirektno, u učinke vladajuće ideologije, koja je decenijama relativno uspešno prikazivala potčinjenu društvenu grupu kao dominantnu.

Knjiga uglednog, pre svega literarno obdarenog i svestrano obrazovanog nemačkog finansijskog stručnjaka i vladinog savetnika Martina Hajperca predstavlja jedinstven primer objektivnog i nepristrasnog kritičkog razumevanja kosovskog fenomena u zapadnoj političkoj javnosti, utoliko pre što je reč o autoru koji poslednjih godina obavlja visoku savetničku dužnost u Ministarstvu finansija SR Nemačke.
Naime

, radi se o specifičnom hibridnom žanru reportažno-dnevničkog kazivanja o akterima i događajima u južnoj srpskoj pokrajini, umesnom sažimanju estetski uspele književne fikcije i uverljive retorike dokumentarno-analitičkog karaktera u kojoj se, kao na pozorišnoj sceni ogleda haotično stanje jedne (pseudo) države u pokušaju. Autor je u ovoj knjizi pokazao zavidno poznavanje Balkana, pozadinu velikih nesporazuma i sukoba, ulogu međunarodnih činilaca u njihovom svakodnevnom geopolitičkom ritmu.
Vodeći dijalog sa imaginarnim ili stvarnim junacima, brojnim slučajnim ili namernim susretima sa znanim ili neznanim ljudima - kristališe se autorovo dragoceno kritičko zapažanje o kosovskom društvu koje je doživelo sudbinu potpune kriminalizacije i korupcije kao svekolikog načina života izneverenih građana, odnosno nesrećnom odsustvu pravnog poretka i teško podnošljivog tereta egzistencijalne neizvesnosti za obe etničke zajednice.
Dobro organizovana sprega albanskih mafijaških klanova i jednog dela međunarodne administracije stacionirane na Kosovu - prepustili su ovu teritoriju, hotimično ili ne, kako sam autor kaže: "mrtvom uglu Evrope". Naposletku, Martin Hajperc je pisac pronicljivog analitičkog duha, nepotkupljivi tumač i osvedočeni znalac kosovske svakodnevice koji čitaoca ostavlja u zavodljivoj, ponekad ezopovski intoniranoj nedoumici ili paradoksu; gde zapravo okončava piščeva fikcije a gde počinje sumorna realnost i obrnuto?

Hanes Hofbauer u ovoj knjizi tvrdi da je predstava „demokratske zajednice” koju su Brisel, Berlin i drugi stvorili o sebi, samo ideološka tvorevina ekonomskih protagonista čiji poslovni poduhvati zahtevaju naddržavni prostor i vojnu zaštitu. On odlučno odbacuje hegemonističko-liberalne pretenzije, čime automatski dovodi u pitanje „evropsko samorazumevanje”. Autor prati sudbinu evropske ideje od srednjeg veka do naših dana i utvrđuje da se ona, pre svega, zasniva na predstavi spoljašnjeg neprijatelja. Samo su retke slike Evrope prožete utopijskim i miroljubivim predstavama. Glavni deo knjige bavi se istorijom Evropske unije, od Pakta za ugalj i čelik do dezintegrativnih procesa naših dana. Briselski vlastodršci ignorisali su opomene poput referenduma sa negativnim ishodima. Nije ih probudio ni Bregzit. Najzad je borba protiv virusa covid-19 pokazala svu silu nacionalnih centrifugalnih snaga. Knjiga se završava i razmišljanjem o Evropi posle propasti Briselske unije. Ovu će knjigu s dobrim razlozima čitati i evrooptimisti i evroskeptici, pošto se u ostvarenju velikih i složenih istorijskih ciljeva - čak i kad se oni u istoj meri žele - objektivno ne vidi u istoj meri njihova vrednost i smisao. Iza te razlike opet najčešće stoji istorija.

Čitljivo, pitko i zanimljivo štivo.

Istina je da autor povremeno gnjavi čitaoca teamo nekim bečkim konvencijama, ali ga isto tako uveseljava zanimljivim, istinitim pričama i ponekom pošalicom.

Lenštine, i mnoge druge slične, teško je naterati da uče, a ova knjiga čini upravo to: na zanimljiv, duhovit i pregledan način poučava.

S druge strane, onima koji znaju i hoće da uče, nudi poneko iskustvo i savet.

Knjiga je posvećena onima koji je neće pročitati.

Rečnik osnovnih termina filozofije politike, našeg uglednog teoretičara Slobodana Divjaka, predstavlja jedinstven pokušaj u našoj akademskoj zajednici da se jednostavnim jezikom, razumljivim za široku čitalačku javnost, objasne složeni pojmoví iz politické filozofije. Uz to, ovo je prvi našleksikon u kojem su sabrani svi osnovni pojmoví iz filozofije politike, prava i kultuře. Posebno valja istaći odrednicu u kojoj autor predstavlja hrišćanstvo kao jedan od glavnih izvora modernog prava na način na koji taj problem nije do sada u našoj teoriji osvetljen.

Knjiga če poslužiti kao neophodan priručnik velikom broju potencijalnih čitalaca: ne samo društvenim teoretičarima, naučnicima i političarima, već i srednjoškolcima, studentima i svim intelektualno radoznalim ljudima. Ovaj Rečnik... predstavlja nesumnjiv i redak prilog kritičkom razumevanju društvene dinamike u svetskim razmerama, ali i dragocen doprinos zasadima demokratske političke kultuře u našoj sredini. Njegovi čitaoci imaće izuzetnu priliku da bez većeg napora steknu uvid u samu suštinu političke filozofije...

Savremena kineska politika / Ven Lećin, Čen Ljan ; preved sa engelskog Slobodan Divjak.
Prevod dela: Contemporary China's Politics By Wen Lequn & Chen Jian

Diplomatska delatnost i spoljna politika jedne tako velike i moćne zemlje kao što je Kine ne može nikog da ostavi ravnodušnim i nezainteresovanim. Današnji svet bremenit je velikim protivrečnostima, a među njima najveća je ona između velike destruktivne moći i neodgovarajućeg stepena moralne svesti i osećaja za odgovornost. Autor nas upoznaje sa raznim fazama kineske spoljne politike, tumači nam njene odnose sa Sovjetskim savezom, Sjedinjenim državama i zemljama Trećeg sveta. On otvoreno izlaže sve probleme koje Kina ima i koje je imala u svom nastojanju da vrati teritorije koje su joj u prošlosti silom i nepravedno oduzete. Izlaže nam probleme vezane za Hong Kong i Makao. kao i najteži problem današnje Kine - problem Tajvana. Pri tom ne krije teškoće na koje najmnogoljudnija država na svetu nailazi u tom pogledu. I pored svih problema i teškoća, današnja Kina ostaje privržena spoljnoj politici zasnovanoj na pet principa. To su poštovanje suvereniteta i integriteta drugih zemalja, nenapadanje, nemešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja, saradnja na temelju jednakosti i uzajamne koristi i najzad miroljubiva koegzistencija. Bilo bi dobro kada bi još neke velike sile u svojoj spoljnoj politici sledile primer Kine.

U svojoj knjizi Američki rizik (2003) Serđo Romano je tvrdio da su u novoj fazi međunarodne politike, započetoj atentatima od 11. septembra, Sjedinjene Države, jedina supersila na svetu, postupale arogantno. Između ostalog i zbog toga što je Evropa bila odsutna ili beznačajna. Nešto više od deset godina kasnije, u jednom kontekstu
trajne fibrilacije, zaoštrene produženom ekonomskom krizom nastalom 2007/2008, osnovno pitanje je neizmenjeno: šta kani Evropa sa sobom? Ako opadanje SAD kao svetske imperije izgleda očigledno, nije onda jasan način na koji će Amerikanci umeti da prođu kroz ovu fazu svoje istorije. Imperijalno stanje i status su droge od kojih dezintoksikacija nije laka. Parabola američkog opadanja biće manje riskantna što je više budu pratili razumni izbori Kine, Rusije,
Brazila, Irana i ostalih zemalja. Međutim, najveću odgovornost će snositi Evropska zajednica koja ne može da sledi Ameriku u onome što je ostalo od njene imperijalne politike, i bilo bi joj korisnije ukoliko bi što pre postala jedna multipolarna stvarnost, neka vrsta kontinentalne Švajcarske. Što se tiče Amerikanaca koji još uvek veruju u imperijalnu
vokaciju svoje zemlje, podeljena Evropa najbolji je njihov saveznik. A evropsko jedinstvo će se ostvariti samo uprkos Americi: da bi zagarantovalo Evropi ulogu u jednom svetu u kojem se američkim opadanjem stvorio prostor koji bi bio popunjen vanevropskim silama.

"Ratovi nedobijeni, kao oni u Avganistanu i Iraku, za jednu imperijalnu silu su izgubljeni ratovi. Kriza američke imperije počela je u Kabulu i u Bagdadu, ali postaje još primetnija kada najstariji i odaniji
saveznici Sjedinjenih Država daju znake neugodnosti i počnu da prave političke izbore koji predviđaju kao izvesno opadanje američke moći."

Ova knjiga govori o poslednjim fazama uspona i prvim fazama opadanja SAD, do naših dana.

SERĐO ROMANO (Vićenca, 1929) karijeru je započeo kao diplomata,
1954. godine. Pošto je bio ambasador pri NATO-u i, od septembra 1985. do marta 1989. u Moskvi, podneo je ostavku. Bio je profesor na univerzitetima u Firenci, Sasariju, Paviji, i na Berkliju, Harvardu, i nekoliko godina na Univerzitetu Bokoni u Milanu. Uvodničar je lista Corriere della Sera. Među poslednjim objavljenim knjigama su: Očima islama (2007), Istorija Francuske, od Komune do Sarkozija (2009), Razjedinjena Italija, sa Mark Lazarom i Mikele Kanonikom (2011), Crkva protiv, sa Beda Romanom (2012) i Umreti od demokratije. Kod nas su objavljeni prevodi Istorija Italije, od risorđimenta do naših dana ("Filip Višnjić", 2006) i Evropa – istorija jedne ideje ("Filip Višnjić", 2008).

Ruševine i zidovi su najnovija knjiga dr Alekse Đilasa, beogradskog sociologa i publiciste. Ova zbirka eseja, portreta, polemika i intervjua sastoji se uglavnom od tekstova koje je Đilas objavljivao po našim i stranim časopisima. Često su to prvo bila predavanja koja je držao na najprestižnijim zapadnim, uglavnom američkim univerzitetima. Tekstovi nisu izgubili ni na svežini ni na važnosti. Vreme je potvrdilo uverljive Đilasove kritike zapadne politike prema Srbiji i Srbima, kao i njegove analize zabluda i stranputica srpskog nacionalizma. Mnoga njegova predviđanja katastrofalnih posledica američke spoljne politike pokazala su se kao tačna, a doista vredi pročitati njegove preporuke Zapadu šta može da nauči od disidenata iz Istočne Evrope i Jugoslavije.

Pišući o pozitivnom istorijskom značaju Jugoslavije i jugoslovenstva, Aleksa Đilas ubedljivo pokazuje da pravog napretka na ovim prostorima ne može biti bez bliske saradnje naroda bivše Jugoslavije. Istovremeno, on vodi računa o srpskom nacionalnom interesu i suprotstavlja se bilo kakvom srpskom samožrtvovanju radi utopijskih jugoslovenskih ciljeva.
Ruševine i zidovi su knjiga koja dokazuje da je moguć prosvećeni, liberalni nacionalizam. Ona je putokaz ka Evropi i Zapadu, ali i opomena da se treba kloniti vojnog i političkog vezivanja za velike sile i njihovu spoljnu politiku.

Aleksa Đilas piše jasnim, jednostavnim stilom i ne zamara čitaoca komplikovanim rečenicama i nepotrebnim tuđicama. U analizama i argumentaciji ide do kraja, ne plaši se da izvede bolne zaključke, ali sve to čini na jedan umeren, čak blag način. To se posebno jasno vidi u njegovim polemikama, a iz onih koje je vodio sa zapadnim diplomatama i profesorima može se i učiti kako treba razgovarati sa moćnim i obrazovanim ljudima na Zapadu.

Aleksa Đilas je dosledan u svojim stavovima, kako u predlozima i planovima za podelu Kosova, koje naši vodeći političari i intelektualci nažalost nikada nisu prihvatili, tako i u protivljenju našem ulasku u NATO.

Posebnu draž knjizi daju brojni portreti poznatih ličnosti iz svetske i naše politike i kulture, od De Gola i španskog filozofa Ortege do disidenta Mihajla Mihajlova i književnika Borislava Pekića.

Koristeći različite empirijske podatke (od medija do arhiva i intervjua) autorka analizira odnos između politike rađanja, nacije i pola/roda u Srbiji krajem dvadesetog i početkom dvadesetiprvog veka. Autorka pokazuje kako se u diskursima o natalitetu utvrđuje simptomatologija ’tela nacije’, identifikuju krivci i definišu solucije: nacija ’boluje’ od ’bele kuge’, krivci za to su abortusi i žene – kako one koje nedovoljno rađaju tako i one koje rađaju previše; a solucija podrazumeva kontrolu i disciplinovanje ženskih tela ili pak, jednostavno zamenu ’neposlušnih’, ’poslušnim’ ženskim telima. Ovo su ključni elementi sage o rađanju koju su zajednički ispredali stručni, politički, religijski i popularni diskursi, a koja je, kako autorka pokazuje, istovremno bila i mesto tvorbe predstava o sebi i ’drugom’, o rodu i naciji, muškosti i ženskosti.