FILOZOFIJA

Branislav, Brana Petronijević (1875-1954) kao najistaknutiji filozof u Srba, je najznačajnije uticao na profilisanje filozofskih orijentacija i struja, rasprava i sporova, i lično veoma doprineo znatnom porastu filozofskog života u našoj sredini. Kao izuzetno svestrana i obdarena ličnost, Petronijević razvio veliku delatnost na popularizaciji nauke i filozofije, pišući brojne eseje i feljtone u stručnim ali i popularnim časopisima i novinama. Najpoznatiji među njima, su svakako oni o velikim filozofima (VII tom ovog izdanja) koji su doprineli popularizaciji filozofije u nas, ali doneli i veliki ugled i širu popularnost i samom Petronijeviću. I samim svojim životom, svojom predanošću filozofiji i nauci i uzdizanjem iznad egzistencijalnih problema svakodnevnice, Petronijević je takođe doživeo svojevrstnu popularnost. Tu mu, kako je primetio Bertrand Rasel ni antički stoici nisu bili ravni. Zbog toga se oko našeg najvećeg filozofa lako isplela anegdotsko-mitska slika, koja je najmanje bila lišena istine. A ta istina, da je taj naš velikan i usamljenik. Strogi analitičar i u isti mah pesnički nežna duša, kao nacionalna veličina, ipak skončao u bedi i siromaštvu. Ovo izdanje Izabrani dela, sadrži dvanaest tomova stvaralaštva Branislava Petronijevića: Metafizičke rasprave; Principe metafizike I; Principe metafizike II; Teoriju saznanja; Od Zenona do Bergsona - članci i studije iz istorije filozofije; Istoriju novije filozofije; Spise iz praktične filozofije; Psihologiju; Prirodnjačke spise; Naučene spise(matematika,mehanika, fizika); Rezime filozofskih i naučnih radova i Autobiografiju, pisma i prepisku Branislav Petronijević je bio redovni profesor Velike škole i Univerziteta uj Beogradu i redovni član Srpske kraljevske akademije. Rođen je u selu Sovljak kod Uba, gde mu se i danas nalazi bista. U Valjevu, gde je završio gimnaziju, proglašen je za najznačajniju ličnost tog kraja svih vremena.

Branislav, Brana Petronijević (1875-1954) kao najistaknutiji filozof u Srba, je najznačajnije uticao na profilisanje filozofskih orijentacija i struja, rasprava i sporova, i lično veoma doprineo znatnom porastu filozofskog života u našoj sredini. Kao izuzetno svestrana i obdarena ličnost, Petronijević razvio veliku delatnost na popularizaciji nauke i filozofije, pišući brojne eseje i feljtone u stručnim ali i popularnim časopisima i novinama. Najpoznatiji među njima, su svakako oni o velikim filozofima (VII tom ovog izdanja) koji su doprineli popularizaciji filozofije u nas, ali doneli i veliki ugled i širu popularnost i samom Petronijeviću. I samim svojim životom, svojom predanošću filozofiji i nauci i uzdizanjem iznad egzistencijalnih problema svakodnevnice, Petronijević je takođe doživeo svojevrstnu popularnost. Tu mu, kako je primetio Bertrand Rasel ni antički stoici nisu bili ravni. Zbog toga se oko našeg najvećeg filozofa lako isplela anegdotsko-mitska slika, koja je najmanje bila lišena istine. A ta istina, da je taj naš velikan i usamljenik. Strogi analitičar i u isti mah pesnički nežna duša, kao nacionalna veličina, ipak skončao u bedi i siromaštvu. Branislav Petronijević je bio redovni profesor Velike škole i Univerziteta uj Beogradu i redovni član Srpske kraljevske akademije. Rođen je u selu Sovljak kod Uba, gde mu se i danas nalazi bista. U Valjevu, gde je završio gimnaziju, proglašen je za najznačajniju ličnost tog kraja svih vremena.

Branislav, Brana Petronijević (1875-1954) kao najistaknutiji filozof u Srba, je najznačajnije uticao na profilisanje filozofskih orijentacija i struja, rasprava i sporova, i lično veoma doprineo znatnom porastu filozofskog života u našoj sredini. Kao izuzetno svestrana i obdarena ličnost, Petronijević razvio veliku delatnost na popularizaciji nauke i filozofije, pišući brojne eseje i feljtone u stručnim ali i popularnim časopisima i novinama. Najpoznatiji među njima, su svakako oni o velikim filozofima (VII tom ovog izdanja) koji su doprineli popularizaciji filozofije u nas, ali doneli i veliki ugled i širu popularnost i samom Petronijeviću. I samim svojim životom, svojom predanošću filozofiji i nauci i uzdizanjem iznad egzistencijalnih problema svakodnevnice, Petronijević je takođe doživeo svojevrstnu popularnost. Tu mu, kako je primetio Bertrand Rasel ni antički stoici nisu bili ravni. Zbog toga se oko našeg najvećeg filozofa lako isplela anegdotsko-mitska slika, koja je najmanje bila lišena istine. A ta istina, da je taj naš velikan i usamljenik. Strogi analitičar i u isti mah pesnički nežna duša, kao nacionalna veličina, ipak skončao u bedi i siromaštvu. Ovo izdanje Izabrani dela, sadrži dvanaest tomova stvaralaštva Branislava Petronijevića: Metafizičke rasprave; Principe metafizike I; Principe metafizike II; Teoriju saznanja; Od Zenona do Bergsona - članci i studije iz istorije filozofije; Istoriju novije filozofije; Spise iz praktične filozofije; Psihologiju; Prirodnjačke spise; Naučene spise(matematika,mehanika, fizika); Rezime filozofskih i naučnih radova i Autobiografiju, pisma i prepisku Branislav Petronijević je bio redovni profesor Velike škole i Univerziteta uj Beogradu i redovni član Srpske kraljevske akademije. Rođen je u selu Sovljak kod Uba, gde mu se i danas nalazi bista. U Valjevu, gde je završio gimnaziju, proglašen je za najznačajniju ličnost tog kraja svih vremena.

Knjiga Milana Brdara Pouke skromnosti: Karl Poper, otvoreno društvo, nauka i filozofija deo je šire celine koju je autor realizovao poslednjih 17 godina. Kao logičan nastavak i završni deo jedinstvenog opusa (Praksis odiseja: studija geneze boljševičkog totalitarizma; Filozofija u Dišanovom pisoaru i Uzaludan poziv: Sociologija znanja između ideologije i samorefleksije. Slučaj Karla Manhajma i Prosvetiteljstva) ova knjiga, s obzirom na izmenjene istorijske okolnosti i smenu epohalnih paradigmi, preispituje i na nov, drukčiji način tumači ne samo temeljna Poperova gledišta, nego i naše samorazumevanje filozofije i društvenih nauka. Samorefleksija društvenih nauka, smatra autor, nije moguća u okviru kritičke teorije društva, nego je moguća jedino u okviru „kritičkog racionalizma“, odnosno tzv. „pozitivizma“. To je razlog zašto je Poper značajan za nas danas: kao paradigma koja ukazuje šta u intelektualnom pogledu za sobom povlači prelaz od revolucionarne do reformističke misli. Posle propasti epohe megalomanije, preostaju nam lekcije iz skromnosti.Ukupan sadržaj ove knjige to upravo pokazuje.

U ovoj knjizi autor nas uvodi u "rusku ideju" i predstavlja nam misao vodećih ruskih socijalnih filozofa, ali i teologa.
Kroz misao Čadajeva, Kirijevskog, Hercena, Homjakova, Danilevskog i Leontjeva, autor će vam približiti sve tajne ruske ideje.

U knjizi “Moralno mišljenje” Her je, doista, pokušao da izgradi koherentan etički sistem razmišljanja. Zato se njegovo stanovište opravdano naziva i konstruktivizmom. Analizirajući strukturu naših moralnih iskaza, ili jezika morala, Her tako izdvaja tri osobine moralnih iskaza: njihovu univerzalibilnost (sklonost, ili težnju univerzalizaciji), preskriptivnost ili propisivački karakter, i nadvladavanje, pošto moralni sudovi podrazumevaju moralne izbore i odluku.

FILOZOFI VARVARI - Razmišljanja o prirodi rata od Heraklita do Hajzenberga

Sam podnaslov ove knjige: Razmišljanja o prirodi rata od Heraklita do Hajzenberga, ponajbolje ilustruje suštinu rasprave Kristofera Kokera. Da je rat otac svih stvari, tvrdio je još Heraklit, definišući ga tako u glavnog i tog nezamenljivog demijurga svetske istorije do današnjih dana. Ova eklektička i veoma polemička studija o ulozi rata u svetskoj istoriji, malo koga može ostaviti ravnodušnim. Jer, na stvaranje ove knjige u velikoj su meri uticali problemi i izazovi koji danas stoje pred Zapadom. Koker posebno naglašava da su veliki filozofi nastojali da utvrde pravila rata ne zato što ih je rat naročito zanimao, već zato što im je bilo veoma stalo do života. Prema ovoj knjizi, istorija rata pruža otrežnjujuću lekciju, prema kojoj, na žalost, uvek iznova moramo učiti lekcije koje su nam održane pre mnogo vekova. I na kraju, upravo porazi, a ne uspesi, jesu ono što nas primorava da se vratimo knjigama.

Ovaj rad je pisan u okviru projekta Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu pod nazivom „Dinamički sistemi u prirodi i društvu: filozofski i empirijski aspekti“ (ev. br. 179041), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Na osnovu saglasnosti Odeljenja za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu od 14. 09. 2018. godine knjiga se može koristiti kao udžbenik za predmet Hajdegerova filozofija.

Kritika etosnog uma kao orijentacija u mišljenju i delovanju

Jedan od najznačajnijih savremenih srpskih filozofa profesor dr Slobodan Žunjić ostvario je kapitalno delo, delo koje se dugo čekalo i koje je Zavod za udžbenike objavio na ovogodišnjem sajmu knjiga u Beogradu. Ova knjiga, svojim otkrićima, označava prekretnicu u načinu gledanja i vrednovanja celokupnog nasleđa srpske filozofije. A kako njen rencezent, akademik Danilo Basta kaže, ova knjiga će svakog svog čitaoca obavestiti i prosvet(l)iti. Žunjić je u svom velikom autorskom postignuću dao ne samo valjan pregled srpske filozofije nego i njen unutrašnji misaoni razvoj. Ovo Zavodovo izdanje Žunjićevog dela, u odnosu na prethodna dva, znatno je prošireno i dopunjeno. Sem toga ono ima tri nova završna poglavlja, kao i bibliografiju. Kako i sam autor ističe, ova istorija srpske filozofije nije puki hronološki niz pojedinih mislilaca u vremenu, niti prosti inventar ideja koje su srpski mislioci u prošlosti prihvatali ili danas razvijaju, već je neizbežno jedan pogled unazad na proteklo vreme iz određenog vremena. Posebna vrednost ovo dela je u nespornoj činjenici da je u njemu autor sledio zadatak razumevanja i objašnjavanja ideja u njihovom izvornom sklopu nastanka, pocrtavajući pri tom linije kontinuiteta i veze sa evropskim obzorjima. Pri tom, on nije odustajao od kritičkog stava prema ukupnom domašaju pojedinih dela, naročito u odnosu na stanje savremene srpske filozofije. Knjiga podrazumeva stav da je naše vreme intelektualno određeno delovanjem i radom prethodnih generacija mislilaca, bar isto toliko koliko i delovanjem njihovih savremenih nastavljača i oponenata.

Po tvrdnji profesora dr Jovana Aranđelovića, recenzenta ove knjige, studija Irine Deretić Platonova filozofska mitologija predstavlja izuzetan doprinos srpskoj filozofskoj baštini, jer na jedinstven, originalan i sveobuhvatan način pristupa izučavanju Platonovih mitova. U ovoj studiji o Platonovim mitovima, njegovi mitovi pripovedaju zapravo o središnjim problemima njegove filozofije, počevši od toga kakva je struktura vidljivog sveta i uloge boga u njemu, preko čovekovog psihičko-kognitivnog ustrojstva i naše erotike, pa sve do ispravnog etičkog prosuđivanja i razumevanja odnosa čovekove slobode i nužnosti kosmičkog poretka.

Knjiga pod naslovom Filosofija angažovanja, kako i sam autor kaže, oslanja se na neke od ključnih tekovina filosofije egzistencije, u koju spadaju Karl Jaspers, Gabrijel Marsel, ali i na one koji tu na prvi pogled ne spadaju, kao na primer Hana Arent.. U osnovi ona se od filozofije egzistencije razlikuje utoliko što za svoj središnji pojam u razumevanju prirode čovekovog položaja bira angažman, odnosno angažovanost. Koprivica svoju „filosofiju angažovanja“ kroz 11 odeljaka, raspravljajući između ostalog na teme:egzistencija i angažovanje, ontološke pretpostavke i implikacije angažovanja, angažovanje i svet, angažovanje, etičnost i smelost, javno angažovanje, naziva prolegomenom za samostalno zasnivanje jedne filozofske pozicije, koja po njegovom shvatanju, odgovara osobenom položaju čoveka u našem vremenu.

U delu intrigantnog naslova, Zenon i kornjača, autor Nikolas Fern na zanimljiv i nov način, sažeto, u dvadeset pet poglavlja predstavlja razmišljanje dvadeset četiri filozofa (u dva poglavlja iznesene su ideje iz ranog i potom zrelijeg Vitgenštajnovog životnog doba).
Nikolas Fern, zapravo, piše o razumevanju stvarnosti, ali i o razumevanju tuđeg razumevanja. O tome da je i nešto što se čini komplikovanim moguće pojednostaviti i sasvim dobro razumeti. Izdvajanjem određene odlike u načinu promišljanja pojedinog filozofa kao ključa za razumevanje njegove ideje i dela, on pokazuje i primenjivost same filozofije.
Kao što će i svaki njegov čitalac svojim jedinstvenim čitanjem dodati lični pečat, tako se i Zavod za udžbenike potrudio da ovom originalnom delu pruži svoj doprinos. Misaonu igru koju je započeo Nikolas Fern nastavila je Gordana Maletić, pisac za decu i mlade, koja je ovu knjigu prevela, a priključio joj se izdavač srpskog izdanja, dajući svoj doprinos u vidu ilustracija koje prate izlaganje o razmišljanju svakog od filozofa iz ove knjige.

Danas je malo verovatno da su argumenti u prilog hipoteze za postojanje Boga ili argumenti u prilog hipoteze da Bog ne postoji, od bilo kog ateiste načinili teistu, ili teistu načinili ateistom. Najverovatnije je da se stav o postojanju Boga, nastaje u ranom detinjstvu, pod uticajem okruženja u kojem neko odrasta ili pod uticajem samog obrazovanja. Zato argumenti za i protiv, mogu manje ili više učvrstiti ili oslabiti nečije već stečeno uverenje, ali teško da ga mogu radikalno promeniti. Cilj razmatranja u ovoj knjizi nije da nekog učini teistom, ateistom ili agnostikom. Ovo je knjiga o filozofskim pitanjima o postojanju Boga, zasnovanim na činjenici da je na njihovu kompleksnost uticao uspon nauke. Posebno je važno napomenuti, da se u ovoj knjizi pregled najvažnijih pitanja iz istorije filozofije religije, kao i sama izlaganja filozofskih problema klasičnog monoteizma, razumljivi i čitaocima koji ne moraju da imaju izrazitu filozofsku erudiciju.