PSIHOLOGIJA

Iako psihologija opažanja ima svoju posebnu istoriju, veliki deo te istorije je zapravo i istorija psihologije kao nauke. Eksperimenti na problemima opažanja, odvojili su psihologiju kao nauku od filozofije i definitivno je osamostalili. Problem opažanja kao elementarni proces predstavljao je pretpostavku da se i duhovni život analizira u što elementarnijem vidu. Vremenom se takođe pokazalo da se u procesu opažanja nalaze i rešenja mnogih problema drugih naučnih i filozofskih disciplina. Tako se psihologija opažanja, o čemu svedoči ovo delo našeg poznatog psihologa i profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Predraga Ognjenovića, i razvijala sa izrazitim multidisciplinarnim interesovanjem. Tako da je upravo sklop tih drugih disciplina i izdvaja iz opšte psihologije.

Ovu knjigu koju je priredio Aleksandar Dimitrijević, zbog njene dugo zapostavljene teme: normalno i patološko, naša stručna i šira intelektualna javnost je dugo čekala. Prvu grupu tekstova u knjizi, čine oni koji su posvećeni konceptima zdravlja i bolesti. Zatim sled tekstovi čiji su autori fokusirani na koncept mentalne bolesti iz ugla biologije, sociologije, psihopatologije i humanističke psihologije. Ovo delo je veoma korisno i značajno, kako za studente, specijalizante i stručnjake, tako i za one radoznale intelektualce najrazličitijih stručnih i intelektualnih usmerenja.

OPŠTA PSIHOLOGIJA – Nikola Rot ( izabrana dela Nikole Rota )

2. preštampano izdanje – 2017.godina

Kad nekome uz ime i prezime nije potrebno dodati ni titulu, ni zvanje, ni profesiju, a široka javnost, ne samo stručna, zna o kome je reč, to znači da je on dosegao i svojevrsnom harizmatičnošću nadvisio sve profesionalne maksimume, uvrstivši se tako u red istinskih velikana. Nikola Rot. Dovoljno. Ipak, za bivše studente, kolege, saradnike, prijatelje, za sve koji su ga poznavali i poštovali (a njega poznavati istovremeno je značilo i – poštovati ga), bio je i ostao – Profesor Rot.

U njegovom slučaju reč profesor nadilazi uobičajeno značenje. Profesor Rot „u prevodu“ znači: sjajan učitelj – pedagog, temeljan naučnik, plodan pisac i, nadasve, vanserijska ličnost, veliki čovek izuzetnog mentalnog i moralnog sklopa....

Emocije su od velikog značaja ne samo za naš opstanak i prilagođavanje svetu i drugim ljudima nego imaju krupan uticaj i na naš celokupni psihički život (motivaciju, saznanje, opažanje, učenje, mišljenje, svesne i nesvesne, voljne i nevoljne procese).
One nam pomažu da se usredsredimo na ono što je od suštinske važnosti za naš život i, kao najvažnije, na intimne veze s drugim bićima. Osećanja ljutnje, strepnje, radosti ili tuge utiču na naše odnose s drugima u braku, porodici, krugu prijatelja, na poslu. Ona mogu da nam spasu život ili da nas dovedu u smrtnu opasnost; mogu da nas usreće, ali i da nas unesreće, upropaste.

Poznati neuropsiholog Oliver Saks (Sacks) u svojoj memoarskoj knjizi Ujak Tangsten, iz 2001, opisuje događaj iz detinjstva u vreme bombardovanja Londona, u kojem je zapaljiva bomba pala iza njegove porodične kuće. On se seća belog plamena kojim je bomba gorela, oca s ručnom pumpom i braće koja su mu dodavala kofe s vodom. Priseća se da njihovi napori nisu urodili plodom, jer je voda samo dodatno raspaljivala vatru uz zlokobno šištanje, dok su istovremeno na sve strane prštali komadići istopljenog metala iz bombe. Kada je, međutim, nekoliko meseci nakon objavljivanja knjige razgovarao sa svojim bratom o ovom događaju, brat mu je, na njegovo veliko iznenađenje, rekao: „Ti to nikad nisi video. U to vreme smo bili u Bredfordu. Ali Dejvid (naš stariji brat) nam je o tome pisao.“

Iskustva iz pročitanog potresnog i živopisnog pisma Saks je preživljavao do te mere da ih je prisvojio kao vlastita. Reč je o ne postojećoj uspomeni, o „ukradenom“ sećanju od druge osobe. I što je još zanimljivije, ovo ne doživljeno iskustvo ima sve karakteristike „flashbulb“ ili „blic“ sećanja, koje kao autentično, trajno i neponovljivo u svojoj konkretnosti izražava gotovo svaki detalj, i predstavlja najživlju rekonstrukciju događaja.

Pred čitaocima je izuzetno delo, plod višedecenijskog rada profesora dr Ivana D. Ivića, jednog najznačajnijih savremenih srpskih psihologa, naučnika međunarodnog renomea. Od svog prvog izdanja, i više kasnijih, ovo najnovije se razlikuje i po tome, što sadrži dodatnu petu glavu, koje donosi temeljno preispitivanje tog prvog izdanja, od pre tačno 37 godina.

Knjiga Čovek kao animal symbolicum, bio je veliki trenutak srpske psihološke nauke, ukazujući na Ivana Ivića, kao temeljnog i posvećenog naučnika, koji je u isti mah i fleksibilan, kritičan , intelektualno radoznao i stalno otvoren za saznanja iz raznih naučnih oblasti. Ovo, najnovije izdanje u uglednoj Zavodovoj psihološkoj biblioteci, kao knjiga našeg znanja o simboličkoj funkciji, sem psiholozima, biće nezamenljivo delo iz ove oblasti, i za filozofe, antropologe, sociologe, lingviste, psiholingviste, defektologe, neurologe, neuropsihologe, evolucione biologe i mnoge druge radoznale intelektualce….

Teslino monumentalno naučno delo je brižljivo proučeno i valjano ocenjeno. O epohalnoj vrednosti njegovih pronalazaka na području elektrotehnike zna se veoma mnogo i pouzdano, ali o strukturi i dinamici njegove zanimljive ličnosti, međutim, zna se malo i nedovoljno pouzdano. Teslina ličnost je i danas, stopedeset godina od njegovog rođenja, još uvek enigmatična, obavijena mnogim velovima tajne i podsticajna za psihološke rasprave i analize.

U ovoj knjizi dat je jedan obuhvatan dubinsko psihološki pogled na ličnost Nikole Tesle. Na osnovu njegovih autobiografskih spisa, knjiga, pisama, govora, članaka i intervjua, kao i svedočenja savremenika, izdvojene su i protumačene njegove dominantne osobine karaktera, svesne i nesvesne težnje, nagoni i strasti. Tako je nastao Teslin psihološki portret na kojem se vide njegove upadljive, otvoreno ispoljene crte ličnosti i sposobnosti kao što su introvertnost, asketizam, racionalizam, sposobnost imaginacije i kritičkog, nekonvencionalnog mišljenja, ali i one manje uočljive crte kao što su narcizam i sklonost mistici.

Važno poglavlje u knjizi je posvećeno problemu tzv. Tesline neuroze. Uprkos brojnim opsesivnim simptomima i crtama ličnosti (mizofobija, aritmomanija, preterana urednost, tvrdoglavost itd.), teško se može dokazati da je genijalni naučnik bio klinički neurotičan. Pre se može tvrditi da je Tesla imao opsesivno-kompulzivni karakter.

Iz sadržaja: Eksperimentisanje u oblasti vaspitanja ; Priroda učenja i njegove vrste ; Učenje i pamćenje.

verbalna i neverbalna komunikacija

U ovoj knjizi, u kojoj se uglavnom izlažu problemi socijalizacije, prokazuje se samo deo problematike kojom se bavi socijalna psihologija… Delimično se govori o socijalnoj kogniciji i nekim pitanjima društveno političke aktivnosti ljudi...

Šta je to Lepota? Tačnije, šta je to poimanje lepote? To pitanje, kako bi se reklo u logici prepoznavanja kao lepog, prisutno je teorijski još od Platonovog Hipije starijeg, pa sve do današnjih dana, i to kao problem ili smisao bazičnog iskustva estetičkog subjekta. O lepom i o lepoti moguće je pričati na bezbroj načina. Tandem Melcer Vilijams se opredelio za jednu psihoanalitičku, pri tom jasno kliničku, striktno razvojnu perspektivu.

Budućnost psihoanalize : izabrani eseji

Knjiga „Socijalna percepcija“ dr Nenada Havelke u velikoj meri prevazilazi prvobitnu namenu uvoda u oblast socijalnog opažanja i predstavlja vredan prilog naučnom poznavanju i istraživanju značajnog područja socijalne psihologije - opažanja interpersonalnih odnosa, opažanja osoba, samoopažanja, percepcije i grupne pripadnosti.Ovo delo prof. Havelka koncipira studiozno i koherentno, teorijski dobro utemeljuje svaki problem koji obrađuje, kritički analizira i prikazuje metodološke pristupe i rezultate relevantnih empirijskih istraživanja, da bi potvrdio ili ilustrovao svoje analize i zaključke.Pažnju čitalaca privući će sistematično i sintetičko oblikovanje građe, valjana argumentacija i temeljna rasprava o analiziranim problemima, kao i bogat pregled konsultovane literature. Ova knjiga je dobro došla i zbog toga što problematika socijalne percepcije nije tako celovito obrađivana u nas, te će upotpuniti stručnu i naučnu literaturu o ovom složenom i važnom području socijalne psihologije.(Iz recenzije dr Đorđa Đurića)

Istraživanje kako pojedinac izgrađuje sebe kao nezavisnu, autentičnu ličnost i kako potiskuje svoju autentičnost, jedna je od ključnih tema društvenih nauka. U svim ranijim društvima, kao i u savremenim pojedinac se svesno ili nesvesno orijentiše ka prihvatanju društvene determinacije i spoljašnjeg oblikovanja svoje ličnosti ili ka izgrađivanju svog ličnog stila. Često je njegov izbor izmeđ u ova dva rešenja.

Frojd je bio izuzetno složen čovek, na koga su bitno uticali razočarenja, neuspesi i uspesi u životu. Kada pokušavate da razumete ovog čoveka koji je imao tako veliki uticaj na našu kulturu, pitate se zašto mu je Komitet u ključnim trenutku istorije psihoanalize, toliko mnogo značio? U stvari, šta su prijateljstva – koja su se među članovima Komiteta odigravala sa toliko drame i inteziteta – značila Frojdu?