Dragulj italijanske književnosti. Dirljiv i dramatičan prikaz gubitka detinjeg idealuzma i neizbežne sile strasti.
Mladi Arturo odrasta skoro potpuno izolovan u staroj vili na ostrvu Pročida u Napuljskom zalivu. Ostao je bez majke, a svojeglavi otac, koji ga je kao dete ostavio na ostrvu, vraća se samo sporadično. Odsečen od društva, dečak živi u skoro potpunoj samoći: luta ostrvom sa svojim voljenim psom, plovi u čamcu i čita priče o vrlim junacima i avanturistima, koje poistovećuje sa ocem. Otac mu je veliki uzor – visok, plav, neustrašiv.
Dečakov svet se okreće naglavačke kada se otac vrati iz Napulja sa mladom ženom koju je nedavno oženio. Ona je samo par godina starija od Artura i, kao dobra vernica iz velikog grada, zalaže se za sve što Arturo mrzi. Njihovo prisustvo na ostrvu razbija idilu iz detinjstva, budi strasna osećanja i vuče porodicu ka bolnim konfliktima.
„Romani Else Morante su zapanjujući zbog kvaliteta pisanja… složenosti izmišljenih svetova i širokom pogledu na ljudsku prirodu.“ – Elena Ferante
Roman Arturovo ostrvo prvi put je objavljen 1957. godine. Osvojio je nagradu Strega, najprestižniju italijansku književnu nagradu. Preveden je na skoro sve svetske jezike, a u mnogim zemljama deo je obavezne školske lektire.
O autoru:
Elsa Morante (1912–1985) bila je italijanska pesnikinja, pisac kratkih priča i romanopisac. Rođena i odrasla u Rimu, počela je da piše u mladosti; u početku je objavljivala kratke priče u dečjim časopisima. Njen prvi roman, Kuća lažova, objavljen je 1948. godine i dobio je nagradu Viareggio. Postala je jedan od najhvaljenijih italijanskih pisaca, osvajajući dalje nagrade i komercijalni uspeh sa svoja sledeća dva romana, Arturovo ostrvo (1957) i Istorija (1974). Umrla je od srčanog udara u Rimu 1985. godine.
