Mopasan (1850-1893) je ušao u književnost po sopstvenim rečima „kao meteor", ali uspehu je prethodio dug i uporan rad, prve stilske vežbe pod nadzorom strogog i blagonaklonog učitelja Gustava Flobera. Dvadeset devet godina stariji Flober video je u Mopasanu svog duhovnog sina i naslednika. „Ponovo sam pročitao Dundu i opet tvrdim da je remek delo. Potrudi se da napišeš tuce takvih pa ćeš biti čovek" - piše on Mopasanu gotovo pred samu smrt. Mopasan je poslušao savet učitelja i, pored više romana, objavio je oko trista pripovedaka kojima je stekao svetsku slavu. Sve nisu remek dela, ali bar četiri „tuceta" jesu. U ovaj izbor ušle su sledeće: Simonov tata, Dunda, Olupiie, Badnje veče, Moj stric Žil, Kanap, Burence, Toan, Gazda-Belo-mova životinja, Dva prijatelja, Kišobran, Orla.
