LEKTIRE

Svakoga dana u Pavlovoj ulici u Budimpešti, u blizini jednog napuštenog igrališta, okuplja se i igra nekoliko dečaka. Međutim, oni ubrzo dolaze u sukob sa drugom grupom dečaka koja želi da osvoji njihovu teritoriju. Dečaci se igraju rata jer žele prevlast nad tim prostorom, koji je za njih simbol slobode.

Nemeček je najmlađi od svih, ima najniži „vojni“ čin, ali je hrabar i odan i žrtvuje se zbog prijatelja. A hrabrost i odanost su temelj njihovog malog sveta. Tako ovaj roman postaje klasik sa neprolaznom pričom o prijateljstvu, idealima, herojstvu i nesebičnom vođstvu.

Ediciju Klasici svetske književnosti za decu čine pažljivo odabrana književna ostvarenja najznačajnijih pisaca za decu. Premda je namenjena školarcima, čitalački užitak u njoj će pronaći i stariji čitaoci koji se rado vraćaju čitanju vrednih dela koja nikada ne zastarevaju.

Ciljna grupa: uzrast 7–9 godina.

O autoru:

Ferenc Molnar je mađarski pisac koji je svetsku slavu stekao romanom Dečaci Pavlove ulice. Rodio se u Budimpešti 1878. godine, kao Ferenc Nojman. Karijeru je započeo rano, još kao osamnaestogodišnjak, i to prvo baveći se novinarstvom, a kasnije se potpuno posvetio pisanju romana za decu.

Dečake Pavlove ulice Ferenc Molnar je objavio 1907. godine i roman je ubrzo preveden na sve svetske jezike. Pored romana za decu pisao je i komedije, među kojima se ističe Liliom, Labud, Čuvar. Umro je 1952. u Njujorku.

Komedija karaktera „Laža i paralaža", koja označava početak Sterijinog bavljenja ovim žanrom, prikazuje stvarnost piščevog doba – svet varalica, pomodnosti i površnog vaspitanja koje se temelji na prihvatanju svega onoga što bi se moglo označiti „stranim“, pa samim tim „boljim“ i „vrednijim“.

Složenije fabule i većeg obima, komedija naravi „Rodoljupci" daje sliku socijalno-političkog miljea, razotkrivajući pritom mehanizme lažnog patriotizma i njegove zloupotrebe zarad lične koristi pojedinca. Izobličavajući lične i društvene mane svoga vremena i pronicljivo promišljajući o njima, Jovan Sterija Popović je oštricom svoga pera ostavio drame izuzetne umetničke vrednosti koje, živošću svoga izraza i aktuelnošću svojih tema, snažno komuniciraju sa čitaocima XXI veka, zbog čega ovaj pisac i jeste savremenik našeg doba.

Čuveni klasik naučne fantastike, roman 20.000 milja pod morem prati avanture kapetana Nema i njegove posade. Inspirisan pronalaskom podmornice Nautilus krajem 19. veka, Žil Vern piše roman o neverovatnoj mašini za istraživanje morskog sveta. Tih godina kružile su glasine o morskoj nemani, pa je profesor Aronaks rešen da otkrije o čemu je reč. On i njegovi pratioci otkrivaju da je ozloglašeno čudovište zapravo podmornica Nautilus, kojom upravlja genijalni naučnik kapetan Nemo. Kada se profesor Aronaks i njegovi ljudi pridruže Nautilusu, oni će zajedno sa kapetanom Nemom istraživati morske dubine. Međutim, profesor Aronaks i njegovi ljudi poželeće da se vrate kući, ali kapetan Nemo to ne dozvoljava…

Ediciju Klasici svetske književnosti za decu čine pažljivo odabrana književna ostvarenja najznačajnijih pisaca za decu. Premda je namenjena školarcima, čitalački užitak u njoj će pronaći i stariji čitaoci koji se rado vraćaju čitanju vrednih dela koja nikada ne zastarevaju.

Ciljna grupa: uzrast 9–12 godina.

Žil Vern je rođen 8. februara 1828. godine u Nantu, Francuska. Smatra se jednim od očeva naučne fantastike, žanr na koji je svojim delima značajno uticao. Oduvek ga je privlačilo pozorište i književnost, a njegov literarni opus je izuzetno bogat – pisao je drame, poeme, romane, pripovetke, eseje. Najpoznatiji je po svojim avanturističkim romanima kao što su: Put u središte Zemlje, Dvadeset hiljada milja pod morem, Put oko sveta za osamdeset dana. Preminuo je 1905. godine u Amjenu, Francuska. Mnoga njegova dela su ostala nedovršena, pa ih je posthumno priređivao i objavljivao Vernov sin Mišel.

Iz iste edicije klasici svetske književnosti za decu:

Johana Špiri – Hajdi
Džek London – Zov divljine
Lusi Mod Montgomeri – En iz Grin Gejblsa
Robert Luis Stivenson – Ostrvo s blagom
Lusi Mod Montgomeri – En iz Evonlija
L. Frenk Baum – Čarobnjak iz Oza
Džejms Metju Bari – Petar Pan
Čarls Dikens – Božićna priča
Erik Najt – Lesi se vraća kući
Elenor H. Porter – Polijana
Danijel Defo – Robinson Kruso
Frensis Hodžson Bernet – Mala princeza
Ana Sjuel – Crni lepotan
Radjard Kipling – Knjiga o džungli
Hju Lofting – Doktor Dulitl
Mark Tven – Doživljaji Toma Sojera

Vanvremenski klasik iz pera američkog pisca Marka Tvena, objavljen je davne 1876. godine. Još od tada, uz avanture Toma Sojera stasavaju generacije.

Radnja romana je smeštena u mali grad kraj reke Misuri, nalik onom u kom je i sam pisac odrastao. Pored toga, Mark Tven je u ovaj roman upleo još autobiografskih elemenata, pa je stvorio likove vrlo slične onima sa kojima je odrastao. Tom Sojer je nestašan ali pravdoljubiv dečak, čije avanture prate Haklberi Fin, Beki Tačer i ostali drugari. Sa njima će se Tom Sojer smejati, smišljati nestašluke, upadati u nevolje, ali i sazrevati – rasejani pustolov odrasta u hrabrog i plemenitog dečaka.

Ediciju Klasici svetske književnosti za decu čine pažljivo odabrana književna ostvarenja najznačajnijih pisaca za decu. Premda je namenjena školarcima, čitalački užitak u njoj će pronaći i stariji čitaoci koji se rado vraćaju čitanju vrednih dela koja nikada ne zastarevaju.

Ciljna grupa 9–12 godina.

O autoru:

Mark Tven je pseudonim američkog književnika po imenu Samjuel Langhorn Klemens. Rođen je 30. novembra 1835. godine u Floridi u Misuriju. Obučivši se za posao tipografa, radio je u mnogim državama SAD. Neko vreme je bio kormilar na reci Misisipi. Tada je dobio nadimak Mark Tven, što u ondašnjem žargonu znači „dva hvata duboko“.
Nakon kratkog učešća u američkom građanskom ratu, radio je na televiziji, a 1863. počeo je da piše novinske članke pod pseudonimom Mark Tven. Njegova prva literarna ostvarenja naišla su na pozitivnu recepciju kod publike. Njegova najbolja dela objavljena su poslednjih decenija 19. veka, kao što su Doživljaji Toma Sojera (1876), Kraljević i prosjak (1882), Doživljaji Haklberi Fina (1884) itd.
Poslovni neuspesi i smrt žene i ćerki, potpuno su promenili pisca. Ogorčen i rezigniran, povlači se u sebe i sve manje piše dela koja su do tada obeležavala njegov rad – dela puna života, avantura i vitalizma. Preminuo je 21. aprila 1910. godine u Redingu u Konektikatu.

Iz iste edicije:

Johana Špiri – Hajdi
Džek London – Zov divljine
Lusi Mod Montgomeri – En iz Grin Gejblsa
Robert Luis Stivenson – Ostrvo s blagom
Ludi Mod Montgomeri – En iz Evonlija
L. Frenk Baum – Čarobnjak oz Oza
Džejms Metju Bari – Petar Pan
Čarls Dikens – Božićna priča
Erik Najt – Lesi se vraća kući
Elenor H. Porter – Polijana
Danijel Defo – Robinson Kruso
Frensis Hodzson Bernet – Mala princeza

Nakon što su ga roditelji ostavili u džungli, Moglija pronalazi vučica i prihvata kao svoje mladunče.
Odgajan u čoporu vukova, ali i društvu drugih diviljih životinja, dečak prihvata zakone džungle i obrasce ponašanja životinja.
Kipling životinjama daje ljudske osobine, prikazuje njihovu privrženost malom dečaku, ali i sposobnost da razlikuju dobro od zla.
Zloglasni tigar Šir-kan predstavlja opasnost za sve stanovnike džungle, a hrabri Mogli nadu da će tigar biti savladan.
Kroz ove priče o divljem, neukrotivom svetu, gde je zakon prirode iznad svihm Radjard Kipling je pružio i univerzalnu poruku o ljudskim vrednostima, borbi za opstanak i slobodan život.
Ediciju Klasici svetske književnosti za decu čine pažljivo odabrana književna ostvarenja najznačajnijih pisaca za decu.
Premda je namenjena školarcima, čitalački užitak u njoj će pronaći i stariji čitaoci koji se rado vraćaju čitanju vrednih dela koja nikada ne zastarevaju.

Robinson Kruso je čuveni roman Danijela Defoa, objavljen 1719. godine. Inspirisan istinitim događajima jednog škotskog moreplovca, Defo pripoveda priču o brodolomniku koji je proveo dvadeset osam godina usamljen na tropskom ostrvu. Bežeći od roditelja i međusobnih nesuglasica, Robinson odlazi put mora, čvrsto verujući u ispravnost svoje odluke. Nakon brodoloma i niza nepovoljnih događaja, iskrcava se na pusto ostrvo, gde će opstati nepune tri decenije. Za to vreme doživeće pregršt zanimljivih situacija, upoznati neverovatnu floru i faunu netaknute prirode, te spoznati sebe u trenucima patnje i samoće. Neverovatna priča o opstanku, čovekovoj snalažljivosti i vitalizmu života, uz koje je moguće savladati nezamislive prepreke u nastojanju da se ostvari cilj.

Najpoznatiji roman engleskog pisca Erika Najta Lesi se vraća kući pripoveda toplu priču o neraskidivom prijateljstvu dečaka i psa. Lesi je škotski ovčar čuven po lepoti i stasu, a dečak Džo je njen vlasnik i najbolji prijatelj. U bezbrižnim danima sreće nisu ni slutili da će dečakov otac odlučiti da proda Lesi bogatom vojvodi. Priča paralelno prati dva toka – dve unutrašnje drame dečaka i psa i sve dogodovštine sa kojima se susreću. Ova nežna priča o odanosti i svemogućnosti prijateljstva, dokazaće da ljubav može prevazići sve izazove.

Biblioteka Za zlatnu medalju ima za cilj da približi deci lepotu pisane reči uz pažljivo odabrana književna dela koja odolevaju izazovima vremena. Ediciju čine literarna ostvarenja klasične ali i savremene književnosti, koja su namenjena deci školskog uzrasta, te su idealan poklon prilikom nagrađivanja učenika za postignute uspehe u svim vrstama nastavnih i vannastavnih aktivnosti.

Roleri za Mrave su izabrana dela višestruko nagrađivane spisateljice za decu Ljiljane Krstić. Knjiga je podeljena na tri celine, u kojima se autorka poigrava žanrovima – od poetske, rimovane proze, preko poezije, do bajke. Pesme i priče su povezane istovetnim motivima – prijateljstva, mašte i detinjstva. Takođe, sve one nose snažne poruke o dobroti, ostvarivanju snova i istinskim vrednostima, bilo da je reč o pesmama o životinjama ili modernim bajkama. Pesme i priče smeštene su u savremeni kontekst, čime se dodatno približavaju najmlađim čitaocima.

Biblioteka Za zlatnu medalju ima za cilj da približi deci lepotu pisane reči uz pažljivo odabrana književna dela koja odolevaju izazovima vremena. Ediciju čine literarna ostvarenja klasične ali i savremene književnosti, koja su namenjena deci školskog uzrasta, te su idealan poklon prilikom nagrađivanja učenika za postignute uspehe u svim vrstama nastavnih i vannastavnih aktivnosti.
aboravite na Nobelove nagrade i slavne izume, kao i na rasprodate izložbe i večita remek-dela. Kada su najveći svetski naučnici i umetnici odrastali, imali su uobičajene probleme, baš kao i sva deca. Ova knjiga sadrži zapise iz života šest naučnika čiji su izumi zauvek promenili svet: Isak Njutn, Marija Kiri, Albert Ajnštajn, Rozalind Frenklin, Nikola Tesla i Stiven Hoking, kao i iz života šest umetnika koji su obeležili svetsku istoriju: Leonardo da Vinči, Vinsent van Gog, Klod Mone, Pablo Pikaso, Frida Kalo i Joko Ono.

U zbirci priča Srećni Princ i druge priče, koja je prvi put objavljena 1888. godine, ogleda se sva Vajldova gracioznost, umetnost i duhovitost. Kako je i sam pisac govorio, njegove bajke pisane su za sve uzraste, a ne samo za decu. Otuda u njima prikazuje stvarne probleme društva, naročito usamljenost, otuđenost i potragu za srećom. U svaku od čuvenih priča objedinjenih u ovoj zbirci: Srećni Princ, Slavuj i ruža, Sebični džin, Odani prijatelj i Izuzetna Raketa, Vajld je upleo didaktičke poruke. Tumačeći alegorijske slike, čitalac pronalazi umetničku i idejnu vrednost pojedinačne bajke, a i celokupne zbirke.

Višestruko nagrađivani savremeni pisac za decu, Dejan Aleksić, u svom ostvarenju Bajke plene i sa scene, donosi dramatizaciju dve poznate klasične bajke – Ivica i Marica i Ružno pače.

Ove bajke, koje nesumnjivo obeleže detinjstvo svakog deteta, ispričane su na sasvim nov i nesvakidašnji način – duhovit, humorističan i inspirativan. Aleksić piše savremenim, žargonski obojenim jezikom koji je blizak najmlađim čitaocima. Posebnu draž dramskom tekstu daju jezičke igre i rime, čime se postiže melodičnost teksta i stilska lepota izraza.

Ove bajke već su doživele veoma uspešna scenska izvođenja, čime su potvrdile svoj umetnički potencijal i opravdale poverenje publike.

Roman Petar Pan govori o pustolovinama glavnog junaka koji ne želi da odraste. Razdragani dečak neprestano leprša od avanture do avanture i uživa u čarima detinjstva. Kada jedne večeri Petar Pan i vila Zvončica ulete u dom porodice Darling, životi mališana Vendi, Džona i Majkla zauvek će se promeniti. Ušunjajte se u čudesnu zemlju Nedođiju, u kojoj žive vile, sirene, gusari, Indijanci
i grupa Izgubljenih dečaka, i prepustite se najmaštovitijem klasiku književnosti za decu. Hoće li Petar Pan ostati dosledan svojoj odluci da zauvek uživa u lepotama detinjstva?

Jedan od najznačajnijih srpskih pisaca, Branislav Nušić, dokazao je svoje umeće ne samo u komedijama, već i u drugim književnim žanrovima.

U satiričnom romanu Opštinsko dete, Nušić donosi priču o detetu koje je majka odbacila i ostavila na čuvanje opštinskim vlastima. Radnja je smeštena u neimenovani gradić, na prelazu iz 19. u 20. vek, čime se uokviruje društveno-istorijski kontekst i Nušićevo viđenje onovremenog sveta i društva.
Univerzalne ljudske osobine oslikane su na humoristično-satirični način, sa osobenim pečatom pisca.

Priča je doživela više pozorišnih, pa čak i filmsku adaptaciju.

Božićna priča, čuvenog pisca Čarlsa Dikensa bila je jedna od najvećih književnih senzacija 19. veka, a popularnost nije izgubila ni danas.

Ovaj neverovatni roman govori o samotnjaku Skrudžu, direktoru Londonske banke, kao i o važnosti prijateljstva, promeni i spasenju. Uoči Božića, Skrudžu u posetu dolazi rođak sa molbom da dobije slobodan dan za veliki praznik, na šta Skrudž pristaje, ali pod uslovom da mu taj dan ne bude plaćen. Ubrzo zatim, posećuje ga duh prijatelja Marlija, koji ga surovo suočava sa realnošću.

Hoće li se ovaj sebičnjak preobratiti i postati dobroćudan i velikodušan prema porodici i okolini?

Dušan, princ Sunca je prva knjiga serijala Život srpskih srednjovekovnih velikana, najnagrađivanijeg savremenog autora za decu Slobodana Stanišića.

Nakon neuspešnog pokušaja da ga svrgne s prestola, kralj Milutin surovo kažnjava sina, princa Stefana: proteruje ga iz zemlje i naređuje da bude oslepljen. U Carigradu, gde je prognan, sa Stefanom su supruga Teodora i sinovi Dušan i Dušica. Mladi Dušan odrasta u sjaju vizantijske prestonice.
Već tada veoma vešto barata mačem, a prijatelji koje stiče, posebno Pribac, Jovan Oliver i Jug Bogdan, ostaće mu privrženi celog života.

Zbirka priča Bili su deca kao i ti... sadrži trinaest zapisa o velikanima srpske i svetske književnosti, umetnosti i nauke. Sa željom da živote umetnika i naučnika približi najmlađim čitaocima, Grozdana Olujić započinje seriju tekstova Bili su deca kao i ti u listovima Mladost i Mlada kultura. Pišući o detinjstvu Petra Kočića, Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Isidore Sekulić, Napoleona Bonaparte, Viktora Igoa i drugih, autorka teži da uspešne ličnosti postavi u istu ravan sa mladim čitaocem. To poistovećivanje se upotpunjuje ličnim tonom u naslovu, a što sve zajedno ima za cilj da obrazuje mlade, te ih motiviše da i sami streme ka sličnim uspesima.

Roman Hajduci, inspirisan anegdotom iz piščevog života, na humorističan način pripoveda o skupini nestašnih dečaka odmetnutih u hajduke.

Niz komičnih epizoda je ispripovedan iz dečje perspektive, što ovaj roman dodatno približava najmlađim čitaocima. Kroz svoje svakodnevne avanture, junaci se suočavaju sa različitim nedaćama, ali usvajaju i poučne lekcije.

Da li će se dečaci vratiti svojim kućama? Šta će u ovoj pustolovini naučiti o prijateljstvu, pravdi i životu?

Čuvena Šekspirova drama i najpoznatija ljubavna priča svih vremena, Romeo i Julija, odoleva vremenu i vekovima pronalazi put do čitalaca. Priča o zabranjenoj ljubavi i pokušaju da ona opstane završava se tragičnim ishodom.

Romeo i Julija potiču iz uglednih ali suprotstavljenih porodica Monteki i Kapulet. Njihova ljubav nailazi na dodatne prepreke kada Romeo ubija Julijinog brata Tibalta. U želji da prevaziđu sve prepreke, mladi zaljubljeni par smišlja različite načine da njihova ljubav opstane. Ipak, tragični ishod događaja je neminovan, a čitaocima ostavlja vanvremensku priču o nesrećnoj ljubavi.

Na temeljima realističke proze, Radoje Domanović dostiže vrhunac svog književnog stvaralaštva upavo sa satiričnim pripovetkama. Okrenut problemima savremenog društva u apsolutističkom režimu i jednako nezadovoljan kada se takva vlast promeni, Domanović daje pesimističnu viziju stvarnosti.

Alegorijskim slikama i ironičnim opaskama dočarava mane pojedinca i društva ogrezlog u licemerju, lažima i obmanama. Svoje mesto među domaćim klasicima, Domanović je učvrstio pišući o univerzalim temama koje se čine uvek aktuelnim.

Višestruko nagrađivani roman Tango za troje, savremenog pisca za decu Slobodana Stanišića, zamišljen je kao štivo za mlade i odavno je postao omiljen među čitaocima svih uzrasta.

Glavni junak Strniša Lipić, sklon umetnosti, posebno glumi, samog sebe vidi kao buduću zvezdu Holivuda. Ograničen zahtevima porodice i škole, pokušava da nađe svoj put, u čemu ga ometaju mnoge okolnosti, kao što je njegova razarajuća zaljubljiva priroda.

Izrazito prisustvo humora, neočekivani zapleti i preokreti, brižljivo nijansirani sporedni likovi, radnja koja se kreće od osmeha do suza, čine da se delo čita s pažnjom, uživanjem, u jednom dahu.

Roman Čarobnjak iz Oza donosi jedinstvenu priču o devojčici Doroti i njenoj nesvakidašnjoj pustolovini u čarobnoj zemlji Oz. Devojčica silno želi da se vrati kući, a povratak je moguć jedino uz pomoć Velikog Čarobnjaka koji živi u Smaragdnom gradu. Na tom putu pridružiće joj se neobični prijatelji – Lav, Strašilo i Limenko. Ova družina učiniće sve da uspe u svom naumu, premda će usput doživeti mnoge neobične i nadasve opasne avanture. Da li će hrabri junaci odoleti svim preprekama na putu ka svojim snovima?

Biblioteka Za zlatnu medalju ima za cilj da približi deci lepotu pisane reči uz pažljivo odabrana književna dela koja odolevaju izazovima vremena. Ediciju čine sabrana literarna ostvarenja, klasične, ali i savremene književnosti, koja su namenjena deci školskog uzrasta, te su idealan poklon prilikom nagrađivanja učenika u svim vrstama takmičenja.

U Zovu divljine, klasiku američke književnosti, pripoveda se o sudbini neobičnog glavnog junaka – psa Baka, koji, sticajem nesrećnih okolnosti, biva ukraden i od kućnog ljubimca postaje pas za vuču sanki. Premešten iz svoje uobičajene sredine, u kojoj je bio okružen ljubavlju i toplinom doma, Bak se suočava sa surovošću prirode, ljudi i drugih pasa, te je primoran da se prilagodi novim okolnostima, ne bi li
preživeo. Da li će Bak, nakon što po prvi put oseti zov
divljine, uspeti da ponovo poveruje čoveku, te da se
izbori sa životinjskim nagonima koji ga neprestano
vraćaju prirodi?

Glavna junakinja romana Hajdi, napisanog „za decu i one koji vole decu“, istoimena je devojčica koja živi na obroncima Švajcarskih Alpa kod naizgled strogog i hladnog dede. Okružena prirodom, Hajdi uživa da po ceo dan trči za kozama i vreme provodi u upoznavanju sa čudesno lepim planinama. Ovu idilu, međutim, prekinuće njen iznenadni odlazak u Frankfurt, da se obrazuje i pravi društvo devojčici
Klari. Da li će Hajdi, plemenita devojčica neukrotivog duha, uspeti da pomiri idilu netaknutih planina i svet užurbanog velegrada? Kakva dobra dela mogu proizaći iz snage i lepote dečjeg prijateljstva?

Komedija karaktera Laža i paralaža, koja označava početak Sterijinog bavljenja ovim žanrom, prikazuje stvarnost piščevog doba – svet varalica, pomodnosti i površnog vaspitanja koje se temelji na prihvatanju svega onoga što bi se moglo označiti „stranim“, pa samim tim „boljim“ i vrednijim“. Složenije fabule i većeg obima, komedija naravi
Rodoljupci daje sliku socijalno-političkog miljea, razotkrivajući pritom mehanizme lažnog patriotizma i njegove zloupotrebe zarad lične koristi pojedinca. Izobličavajući lične i društvene mane svoga vremena i pronicljivo promišljajući o njima, Jovan Sterija Popović je oštricom svoga pera ostavio drame izuzetne umetničke vrednosti koje, živošću svoga izraza i aktuelnošću svojih tema, snažno komuniciraju sa čitaocima XXI veka, zbog čega ovaj pisac i jeste savremenik našeg doba.

Objavljen ranih 30-ih godina XX veka, roman Hajduci Branislava Nušića u istoriju srpske književnosti pozicionirao se među prve humorističke romane napisane za najmlađu čitalačku publiku. Premda je imao pionirsku ulogu, s vremenom će postati jedan od najčitanijih romana uz koji su odrastale, i odrastaju, generacije i generacije čitalaca. Građeno na anegdoti iz piščevog iskustva, ovo delo napisano je s namerom da nasmeje i pouči. Reč je o uzbudljivoj, iz dečje perspektive ispripovedanoj, avanturističkoj priči u čijem središtu je četa nestašnih dečaka, odbeglih u hajduke. Iako su njihobve zgode I nezgode, a sa tim u vezi i komične epizode, ono što zaokuplja pažnju najmlađih čitalaca, šire gledano ovaj roman govori o pobuni mladih protiv sveta odraslih, podsećajući pritom ove potonje da su i oni nekada bili deca, te da se dečjim nestašlucima nasmeju, „[…] jer dečji smeh je najveća radost starosti“.

Selo, njegovi stanovnici i društvene pojave neke su od tema koje su zaokupljale pažnju Milovana Glišića, tvorca srpske seoske realističke pripovetke. Britkim perom i istančanim okom za uočavanje nepravilnosti i protivrečnosti birokratskog sistema, Glišić je u svojim pripovetkama slikao stvarnost svoga vremena, kritički je promatrajući. Ironija i karikatura česti su postupci kojima se Glišić na umetnički uspeli način služi, čime njegove pripovetke prelaze u žanr satire. S druge strane, u njegovim proznim ostvarenjima neretko su prisutni fantastika, folklorni motivi, sablasne priče o vampirima i nečastivim silama, čime se Glišićev pripovedač približava usmenom pripovedaču.

Milovan Glišić (1847–1908), pisac, prevodilac i urednik, rođen je u Gradcu, selu blizu Valjeva. Pošto u njegovom rodnom mestu nije postojala škola, Glišić nije imao redovno obrazovanje, ali ga to nije sprečilo da kasnije završi gimnaziju u Beogradu, kao i da se upiše najpre na Tehnički odsek Velike škole, a potom i na Filološko-istorijski odsek. Iako je napustio studije, Glišić je bio i te kako obrazovan pisac, koji je poznavao ruski, francuski i nemački jezik. Na književnu scenu stupio je 1875. godine, kada je književni list Otadžbina počeo da mu objavljuje pripovetke. Neke od najpoznatijih su: Glava šećera, Posle devedeset godina, Prva brazda, Roga, Šilo za ognjilo i mnoge druge.

Devet pripovedaka koje čine ovaj izbor, a koliko ih je Laza Lazarević za života napisao, nalaze se u samom vrhu srpske realističke književnosti, koja je obeležila književnu scenu druge polovine XIX veka. Zahvaljujući naročitoj strukturalnoj umešnosti, Laza Lazarević je svoje pripovetke objedinio kako na planu tematike, tako i na planu karakterizacije junaka. U tom smislu, najčešće teme njegovih proznih ostvarenja jesu porodica, idealizovanje patrijarhalne zadruge i seoskog sveta, zatim teme rodoljublja i neostvarene ljubavi, te sudbina intelektualca. Njegovi junaci doživljavaju unutrašnje nemire i krize koje Lazarević, sa istančanim smislom za psihologizaciju, prikazuje autentično i precizno. Na taj način, psihološka pripovetka sa svojim tvorcem Lazom Lazarevićem stupa na scenu srpskog realizma.

Laza Lazarević (1851–1891), istaknuti pisac i lekar, rođen je u Šapcu, u kojem je završio osnovnu školu i gimnaziju. Osim što je diplomirao na Pravnom odseku Velike škole u Beogradu, Lazarević je završio i studije medicine u Berlinu i tako postao jedan od najobrazovanijih ljudi #XIX veka. Njegov književni rad obeležilo je samo devet pripovedaka, ali je zato svaka od njih pravo remek-delo. Prva, a ujedno i jedina zbirka, objavljena je 1886. godine pod naslovom Šest pripovedaka (Prvi put s ocem na jutrenje, Školska ikona, U dobri čas hajduci, Na bunaru, Verter, Sve će to narod pozlatiti). Za života će mu biti objavljene još dve pripovetke (Vetar, On zna sve), a Švabica sedam godina nakon smrti.

U pripoveci Ivkova slava, u kojoj je glavni junak gazda Ivko jorgandžija, opisuje se način proslavljanja krsne slave na jugu Srbije krajem XIX veka. Polazeći od narodnog običaja da se gosti na slavu ne zovu, kao i da se ne smeju ispraćati pre nego što sami pođu, pripovedač pokazuje šta biva kada se običaj shvati doslovno, te gosti ostanu mnogo duže od očekivanog.
Naročitim smislom za humor, što je Sremčev prepoznatljiv umetnički postupak, ovaj pisac nasmejaće čitaoce, ali će isto tako verno dočarati palanački mentalitet, te navesti na razmišljanje da li se, posle više od jednog veka, nešto promenilo.

U pripoveci Ivkova slava, u kojoj je glavni junak gazda Ivko jorgandžija, opisuje se način proslavljanja krsne slave na jugu Srbije krajem XIX veka. Polazeći od narodnog običaja da se gosti na slavu ne zovu, kao i da se ne smeju ispraćati pre nego što sami pođu, pripovedač pokazuje šta biva kada se običaj shvati doslovno, te gosti ostanu mnogo duže od očekivanog.
Naročitim smislom za humor, što je Sremčev prepoznatljiv umetnički postupak, ovaj pisac nasmejaće čitaoce, ali će isto tako verno dočarati palanački mentalitet, te navesti na razmišljanje da li se, posle više od jednog veka, nešto promenilo.


Stevan Sremac (1855–1906), jedan od najpoznatijih proznih srpskih pisaca, rođen je u Senti u Bačkoj, gde je i proveo svoje detinjstvo. Osnovnu školu završio je u rodnom gradu, da bi 1868, na poziv svog ujaka Jovana Đorđevića, otišao u Beograd.
U prestonici je pohađao Prvu beogradsku gimnaziju, a kasnije školovanje nastavio u Velikoj školi, gde je i diplomirao na istorijsko-filološkom odseku. Čitavog života radio je kao profesor, a kao književnik proslavio se 90-ih godina XIX veka.
Među srpskim realističkim piscima Stevan Sremac se smatra najizrazitijim predstavnikom humorističke proze. Njegova najpoznatija dela su: Pop Ćira i pop Spira, Vukadin, Zona Zamfirova, Ivkova slava, Ibiš-aga, Čiča Jordan, Kir Geras i mnoga druga.