LINGVISTIKA

Na knjigu „Ogledi iz književne morfologije“ može se gledati kao na jedinstven pokušaj da se značenju i vrednosti književnog dela priđe preko oblika, preko onoga što se u nauci o književnosti još od antike smatra jedinm od najpouzdanijih polazišta za klasifikaciju književnih dela. Jasno i pregledno izlažući teorijsku osnovu svog pristupa, autor za predmet analize uzima dela klasika srpske književnosti (Janko Veselinović, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Branko Ćopić, Vasko Popa, Dušan Radović, Dragoslav Mihailović, Ljubomir Simović, Matija Bećković, Radovan Beli Marković), podjednako ubedljivo tumačeći i prozna i pesnička ostvarenja. Pokazujući kako se povezuju oblik i značenje u književnom delu, Radivoje Mikić nastoji da, ukazivanjem na stvarne odlike književnih dela, analitički dokaže u kojoj meri je umetnička vrednost u književnosti neposredno vezana za pravi izbor književnog oblika.

„Ogledi iz književne morfologije“ su zbog toga nastali u saglasju sa onim što su, istovremeno, rezultati velikih književno-teorijskih škola novijeg doba, ali i nasleđe srpske nauke o književnosti, posebno onog njenog smera koji reprezentuju Ljubomir Nedić i Bogdan Popović, utemeljivači moderne srpske nauke o književnosti.

Ona kniga nije samo novo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije, već jedan na mnogo čemu izvi Vujaklija namenjen novom vremenu i novim generacijama čitalaca. Ovo je novo, značajno dopunjena, temeljno pregledano i ispravlljeno izdanie najpoznatijeg Leksikona strana reči i izraza koji se ikada pojavio na srpskom jeziku. U odnosu na dosadašnja izdanja Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije, ovo izdanje donosi veliki broj novih reči i termina.
Ove izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije rezultat je dugogodišnjeg predanog i brižljivog rada dr Draga Ćupića koji je, u saradnji sa timom sastavljenim od najboljih savremenih srpskih lingvista, nekim od postojećih termina dodao nova značenja koria ranije nije bilo u Vujaklijinom
Rečniku, dok je novim terminima značajno proširno obim i tematske prostore kapitalnog Vujaklijinog dela.Nove reči u Leksikonu stranih reči i izraza Milana Vujaklije potiču iz različitih oblasti, od nauke do svakodnevice, od filozofije do politička teorije, od antropologije do medicine, od psihologije do informatike, od kniževnosti do teorije kulture, od ekonomije do politike, od sociologije do umetnosti, od obrazovanja do marketinga.
Vujaklija za XXÍ vek donosi najbolje osobine ovog dugovekom Leksikona stranih reči i izraza, ali čitaocimapredstavllja i objašnjava i čitav niz novih reči koje su se u međuvremenu pojavile u našoj svakodnevnci.
Dobre i pouzdane knjige dugo traju i njih je moguće dopunjavati novim iskustvima i saznanjima. Tako je nastao novi Vujaklija za XXI vek.
Ovo je kniga koja će trajati i koja je nezamenljiva na policama privatnih i javnih biblioteka.

Deset godina na talasima Prvog programa Radio Beograda, svakog radnog dana, govori se o srpskom jeziku. Oko 10.000 puta pet minuta programa posvetili smo jezičkim pitanjima, nedoumicama, zabludama, pogreškama, lutanjima, promašajima... A kako je još od vremena starih Latina znano da reči lete a da zapisano ostaje, odabrane tekstove iz emisije Srpski na srpskom, napisane od 2015. do 2021. godine, predajemo trećoj knjizi i novim tehnologijama QR koda za preslusavanje.

U ovoj knjizi, "Srpski na srpskom 2", kao i u prethodnoj, "Srpski na srpskom 1", objavljujemo odabrane tekstove najslušanijih emisija, napisane u periodu od 2015. do 2021, u nameri da podučimo (ili podsetimo) kad, šta i kako u jeziku može. QR kod za preslusavanje.

Na Prvom programu Radio Beograda već tri godine svakodnevno emisija „Srpski na srpskom" slušaoce jednostavno, lako, zabavno počava kako treba i kako ne treba, šta može i šta ne može... da se govori i da se piše. U igranoj formi, kroz PRIČE, u dijalogu glumca i lektora, ukazuje se na najčešće GREŠKE koje se javljaju u svakodnevnom govoru, na pijaci, u parku, na roditeljskom ili na sastanku kućnog saveta, u pozorištu, na stadionu, u tramvaju, na sajmu... U knjizi se nalaze 122 odabrane epizode, snimljene i na tonskom zapisu u mp3 formatu, među kojima su i RADOVI STUDENATA završne godine Grupe za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, njih 14. QR kod za preslusavanje.

Pravopisna problematika je izložena na lak i pristupačan način, koji će omogućiti da suvoparna jezička pravila shvate i oni kojima srpski jezik nije profesija. Sa zadovoljstvom knjigu preporučujem čitaocima i ujedno pozivam autorke da nastave misiju opismenjavanja srpskoga naroda.

Mr Milorad Simić

Što više poznajemo jezik, više znamo i o sebi, tačnije se prepoznajemo, bolje se opisujemo. Pravilno izražavanje pre svega je odgovornost i potreba za pristojnošću u svakoj vrsti komunikacije. Ne želimo da bilo koga učimo pameti, već samo da pamet podučimo jezičkim i pravopisnim pravilima. Nikome neće da škodi.

Ova knjiga sadrži 20 radova posvećenih različitim sintaksičkim ili pretežno sintaksičkim pitanjima savremenog srpskog jezika. Većina tih radova je bila objavljivana u raznim publikacijama. Ovom prilikom je manjen ili više većina radova menjana, a neki su značajnije izmenjeni.

„Iz sintakse srpske rečenice“ je priručnik Sreta Tanasića za temeljnije proučavanje gramatike srpskog jezika.

Činjenice izložene u ovoj studiji predstavljaju svedočanstvo o jednom značajnom periodu u razvoju nastave francuskog kao stranog jezika, tako da, u prvom redu, ona predstavlja doprinos istorijskoj i savremenoj didaktici francuskog jezika u Srbiji.U studiji Biljane Stikić Usvajanje stranog jezika u specifičnom kontekstu data je deskripcija i analiza forme, sadržaja i načina na koji su srbofone izbeglice, odnosno, učenici, studenti i odrasli organizovano učili i usvajali francuski jezik tokom Prvog svetskog rata, pre svega, u Francuskoj i na drugim frankofonim područjima, a zatim u Grčkoj i u samoj Srbiji.Knjiga Biljane Stikić zasnovana je na bogatoj istorijskoj građi i obiluje mnoštvom nepoznatih, a relevantnih momenata za istoriju francusko-srpskih veza i kulturnih odnosa. Stoga ona predstavlja nesumnjiv naučni doprinos ne samo u domenu srpske romanistike, već i u oblasti komparatistike, a naročito je interesantna sa gledišta savremene imagologije.

U saradnji Izdavačke kuće Zlatno runo iz Beograda i Instituta za evropske studije objavljen je Rečnik suvišnih reči Gordane Đerić.
U formalnom smislu Rečnik pripada enciklopedijskoj leksikografiji i predstavlja zbirku primera reči i izraza koji su se rastali ili sa 1) značenjem i smislom, ili sa 2) vremenom i kontekstom u kome se upotrebljavaju ili sa 3) jezičkim standardom, stilom i dobrim ukusom. Shvatanje da je jezik neposredni pokazatelj društvenih promena, i glavno sredstvo društvenog organizovanja i društvene analize, u osnovi je primenjenog pristupa, koji razobličenjem pogrešnog, neprimerenog, značenjski ispražnjenog ili sumnjivog u komunikaciji fotografski prikazuje „stanje stvari“ u jeziku, kulturi i društvu. Stoga je, u sadržajnom i idejnom smislu, Rečnik suvišnih reči ne samo normativni korektiv i podsticaj na odgovornu upotrebu jezika, precizno i jasno izražavanje, nego i svojevrsni šifrarnik za razumevanje najrazličitijih aspekata društvenog života u periodu tzv. „divljeg kapitalizma“ i/li „tranzicije“ u Srbiji.
Poput putokaza u realnost reči – od onoga što one više ne znače u konvencionalnoj upotrebi do onoga što znače (ili bi trebalo da znače) – Rečnik problematizuje sve veću distancu oznake i označenog i nadomešćuje jaz između reči i stvarnosti života na koju se odnose te reči. Prema toj intenciji, Rečnik suvišnih reči je originalni leksikografski izazov vladavini simulakruma i postistine, osim što je poražavajući dokument o razmerama relativizacije i potiranja standarda u savremenom srpskom jeziku.

Čovek vredi onoliko koliko jezika govori.

Poznavanje više stranih jezika i dalje ostavlja utisak presiža, visoke inteligencije i dobrog društvenog statusa. Pa ipak, ima nas mnogo koji smo sate i dane utrošili učeći neki jezik, a da ipak na pomisao da se upustimo u ozbiljniji razgovor na stranom jeziku dobijamo panične napade.

Ova knjiga je fantastičan vodič kroz praktične pristupe učenju jezika. Kako da obogatite rečnik, savladate gramatiku, ili uporedo učite jezike iste jezičke grupe, romanske ili germanske, samo su delić ove, zlata vredne, knjige.

I nije bitno u kom ste životnom dobu, ova knjiga može biti od ogromne pomoći kako školarcima, tako i poslovnim ljudima ili penzionerim koji samo žele da nauče jezik svojih unučića. Bilo da li je u pitanju konvencionalni kurs ili samostalno učenje uz priručnik, ova knjiga će vam pomoći da zauvek rešite probleme u učenju svakog jezika, kako na polju leksike i gramatike, tako i na polju izgovora.

... Sadržaj knjige Jezički savetnik govori o srećnom spoju autorove osvedočene kompetencije u domenu jezičke dijahronije i sinhronije. I manje obaveštenim čitaocima biće, primera radi, jasnije posledice relativne hronologije u istorijskom razvitku jezika kada saznaju kako je krilce prešlo u krioce, a zatim se vratilo svome starom liku. Široki čitalački krug sada zna da se jezički „pravilno“ našem Luki dodaje „jevanđelje po Luci“ i zašto je Lukina slava Lučindan. Posebno su dragocena ispravljanja nekih, sticajem okolnosti, uvreženih zabluda, neretko sa ne baš prijatnim posledicama. Sadržajem knjige Rade Stijović sa scene se, između ostalog, uklanjaju i razlozi odsustva semantičke distinkcije među leksemama Srbin i Srbijanac. Na pravom mestu i iz prave ruke ukazuje se i na potpunu neutemeljenost ukorenjenog mišljenja o postojanju „pravilnih“ i „nepravilnih“ dijalekata. I manje obavešteni čitaoci sada znaju zašto naspram raznih centara i pojedinaca – nosilaca moći jedino sveci imaju mošti. Nakon upoznavanja s autorkinim osvrtom na sintagmu po pitanju mere i manje upućenima je jasno da nije isto po (nečijim) leđima, na jednoj, i o (nečijim) leđima, odnosno u vezi sa (nečijim) leđima, na drugoj strani.
Iz ruku odličnog leksikografa, vrsnog dijalektologa, osvedočenog stručnjaka iz oblasti jezičke normativistike i jezičke i govorne kulture dobijena je knjiga ozbiljnih poruka i stručnih pouka, delo visoke naučne i stručne kompetencije koje se čita i kao zanimljivo štivo. - Iz recenzije akademika Slobodana Remetića

Glavni junaci priče koja sledi jesu Homer i Hajdeger. Najveći deo teksta njima je posvećen. Istovremeno, ovo je knjiga o jeziku. I – govoru. O usmenosti i pismu. O – tumačenju. Kretaćemo se u okvirima prostora mogućeg susretanja lingvistike, klasične filologije i (šire shvaćene) hermeneutike. Čak – psihoanalize. Muzikologije. Ideja je – razumeti čoveka kao biće komunikacije. Biće logosa. Telesno biće. Kao biće koje govori. Koje piše. Kao biće koje sluša. Koje čita.

Knjiga Koliko razumemo nove anglicizme nastala je kao rezultat dvoipogodišnjeg teorijskog i praktičnog istraživanja u oblasti recepcije anglicizama u našem jeziku, pokužavajući da osvetli, iz samo jednog od mogućih uglova, prijem na koji noviji anglicizmi danas nailaze kod sagovornika srpskog jezika, oslanjajući se pri tom, na rezultate empirijskog istraživanja sprovedenog u okviru magistarskog rada.

Porekla imena, njihova modifikacija kroz vreme, lepota i važnost, teme su ove izuzetne knjige. Imena su ono što nas obeležava, ono što nosimo sa sobom i ono što prenosimo u generacijskom nizu širom kontinenata. Dva osvedočena jezička znalca još jednom su pokazala marljivost i erudiciju i pozvala nas da saznamo više o imenima koja čuvaju naše identitete.

U vreme prvog izdanja Srbi i Hrvati živeli su u jednog državnoj zajednici, a danas žive u posebnim državama. Naravno da su dramatični događaji ostavili trag i na jezik i njegovu problematiku. Ako izostavimo ekstremna mišljenja, može se reći da se danas smatra nesumnjivom ili u hrvatskoj varijanti nesmiljenom činjenicom da je reč o lingvistički jednom jeziku, sa dva (ili više) književna standarda, a da ti narodi svoj jezik zovu srpski ili hrvatski.

Ovo izdanje posveceno je razmatranju individualnix razlika u jezickim sposobnostima i posebno, rasvetljavanju kognitivnih potencijala od kojih individualne razlike u tom domenu zavise. Knjiga se sastoji od cetiri glavne tematske celine, u kojima su analizirani razliciti pristupi proucavanju centralne teme:
- psihometrijski pristup koji predstavlja referentni nacin klasifikovanja i procene sposobnosti u domenu jezika;
- eksperimentalni pristup u okviru koga se traga za elementarnim kognitivnim procesima, ali i strategijama i znanjima, od kojih zavise individualne razlike u jezickim sposobnostima;
- pristup kojim se naglašava znacaj radne memorije i procesa pamcenja, kao osnovnih potencijala za korišcenje jezikom; i najnoviji,
- neuronaucni pristup u okviru koga su razmotreni doprinosi koji savremene metode funkcionalnog neurooslikavanja daju razumevanju individualnih razlika u oblasti kognicije koja je tema knjige.

Ivan Klajn spada u nase vrhunske lingviste, a uy to poseduje i jednu osobinu prilicno retku u akademskom svetu: ima izvanredan OSECAJ za svakodnevni, zivi jezik. Novo izdanje ovog njegovog izvrsnog jezickog savetnika podeljeno je na cetiri celine, u kojima se analiticki i duhovito govori o stilu, znacenju i upotrebi reci, o stranim recima i o gramatickim greskama i nedoumicama.

Autor recnika je svakodnevno promatrao nase jezicke nedoumice i donosio sudove o njima. Ona je dragocen prirucnik za svakoga koji drzi do svog znanja i obrazovanja.

"U ovom izdanju dodato je blizu 500 novih odrednica, a mnoge druge su preradjene i dopunjene. Izbacene su odrednice koje su se odnosile iskljucivo na hrvatsku varijantu.Pravopisna tumacenja uskladjena su s novim Pravopisom Matice srpske (1993), uz izvesna mala odstupanja koja su naznacena kao takva. Za pojedine reci i dalje se upucuje na Pravopis iz 1960. godine, buduci da je on imao znatno obimniji recnik, a da su njegova osnovna nacela zadrzana i u novom Pravopisu."
Ivan Klajn