Doktorska disertacija iz psihologije poznatog lingviste Danka Šipke bavi se feonomenom opscenih reči u srpskom jeziku kroz feonomene razsprstrane nihove rasprostranjenosti u govoru, medijima, leksici i javnom diskursu. Ovaj teorijski sveobuhvatan rad se prvi put kad je izašao zvao samo Opscene reči u srpskom jeziku, a kasnije je naziv kod izdavača izmenjen zbog dominantnong rečničkog dela. Danas se ovo delo čita kao delo iz popularne lsihologije, sociologije i lingvistike.
Udžbenik za učenje srpskog za strance napisan i objavljen prvi put još 2003. u Poljskoj na Univerzitetu Adam Mickjevič u Poznanju za potrebe studenata serbistike. Ćosić je ovaj priručnik sastavio radeći na tom univerzitetu kao lektor za srpski jezik. I dan-danas se koristi na svim svetskim univerzitetima za učenje srpskog kao stranog jezika za nivoe B i C. Doživeo je 12 izanja kod različitih izdavača i još uvek važi za najpouzdanije sredstvo za rad za učenje srpskog za strance na svim nivoima. Osim na Filološkom fakultetu, ovo je jedno od glavnih sredstava i na Institutu za strane jezike u Beogradu i Centru za srpski jezik "Azbukum". Ovo je sedmo izdanje pod firmom Kornet i u odnosu na prethodno su dodata neka vežbanja, izmenjene su i prilagođene i glavne korice i korice sa knjižicom sa rešenjima koja ide uz glavnu knjigu.
U Mini rečnik skarednih reči izdvojene su one najžešće i najzabavnije fraze koje čine kolkvijalni jezik i srpski žargon. Uključeni su pojmovi na šatrovačkom, kao muzički, narkomanski i kriminalni sleng. Tu su i nezaobilazni lokalizmi i sve skupa čini ovaj deo srpskog jezika urnebesno zanimljivim. Esencija opscenog je žargon za poneti, u džepnom formatu, zgodna za poklon ili čitanje za žurkama.
Jezik umnogome odražava ali i određuje karakter onoga ko se njime služi; način govora odgovara životnim izborima koji se neumoljivo nameću ljudima u odnosu na njihov ekonomski, kulturološki ili obrazovni status. Otud različitim jezicima govore pripadnici različitih društvenih klasa i slojeva, kao i stanovnici područja koja su imala osobenu prošlost koja je mogla usloviti da pripadaju orijentalnoj ili srednjoevropskoj kulturi.
Moderni sleng se može sresti i kod Srba iz Hrvatske, stanovnika Beograda ili u varošima zapadne Srbije, ali se on razlikuje po osnovama koje se oslanjaju na tradicionalne, istorijske, običajne i druge vrednosti, te se i iz tog razloga ne može svesti samo na žargon, koji je načelno specifičan oblik izražavanja potkulturnih grupa. Jezikom skarednih reči ne služe se samo građevinski radnici koji dobacuju devojkama na timočko-prizrenskom dijalektu, niti se njime služe isključivo problematični omladinci koji imaju problema sa zakonom. To je istovremeno i jezik pobune protiv državnih pravila i društvenih normi, jezik i onoga koji vređa i onoga koji je uvređen.
Na njemu se razmišlja i živi; on često služi kao poetička osnova rep pesniku ili kao polazište za slem poeziju. Književnici koji su savladali ovaj jezik mogu da potpišu i delo čija su tema upravo oni koji tim jezikom govore. I ako malo oslušnemo, shvatićemo da postoje ljudi koji govore isključivo ovim jezikom. Stoga je rečnik koji je u čitaočevim rukama sastavljen je sa dvojakom namerom: da upozori i da zabavi.
ШАГ ЗА ШАГОМ је комплетан курс говорног и писаног српског за апсолутне почетнике. Лак је за коришћење и најнапреднији је савремени приручник до данас. Овај практични курс плод је вишегодишњег рада и искуства професорке Мирјане Даниловић.
Serbskiî dlja russkogovorjašćih = Sa srpskim u svet : s proiznošeniem = sa izgovorom / [podgotovka Dubravka Ivkovič ; perevod Sofija Mrišuk, Nina Kalašnikova]
U REČNIKU URBANE SVAKODNEVICE mogu se pronaći tragovi različitih kultura i vremena u slojevima značenja pojedinih reči koje odslikavaju dinamiku gradskog govora. Lepo i maštovito napisan, živahan i raspričan, zajedljiv i domišljat, REČNIK – u vreme sveopšteg mešanja govornih žanrova, rastvaranja leksikografske i književne paradigme – može biti duhovit vodič kroz različite jezičke lavirinte sveta omeđenog čovekovim doživljajem grada.
Milo Lompar
REČNIK URBANE SVAKODNEVICE Sime C. Ćirkovića više je od urbanog vokabulara, više je od istraživanja rutinskih obrazaca gradske egzistencije i njihovog označavanja. Zahvaljujući urbanološkoj mašti, sociološkoj imaginaciji i kreativnom dešifrovanju složene gradske svakodnevice, autor uspeva da stigne do strukturalnih odrednica i urbanog i antiurbanog postojanja. U njegovom pregnantnom ostvarenju prepoznaje se mnoštvom tvoraških i rušilačkih energija, stiže se do pojmova gradoljublja i gradomraze. Kao leksikograf i tumač fenomenologije urbaniteta, Ćirković je sačinio delo neophodno svakoj kulturi koja drži do svog identiteta i svog samoodređenja.
Ratko Božović
