NAUČNA FANTASTIKA

Zar smo mi takvi branioci milosrđa da bismo se mogli žaliti kad bi Marsovci ratovali na isti način?

Roman prati bezimenog naratora koji, zajedno sa svojom porodicom i susedima, doživljava nezamislivi horor kada Marsovci, superiorna rasa sa tehnologijom daleko naprednijom od ljudske, slete u blizini Londona.

„Ogromne mašine, slične pauku, visoke gotovo trideset metara, koje mogu da razviju brzinu ekspresnog voza i koje su u stanju da bacaju zrake ogromne toplote“ počinju sistematsko uništavanje svih prepreka na svom putu, rušeći gradove i ubijajući sve pred sobom. Ljudi, u početku zbunjeni, ubrzo shvataju da su nemoćni pred ovom strašnom silom.

Dok narator beži kroz opustošene krajolike Engleske, roman postavlja ključna pitanja o ljudskoj prirodi, moralnosti u ratnim situacijama, tehnologiji i krhkosti civilizacije.

Rat svetova H. Dž. Velsa jedno je od najpoznatijih dela naučne fantastike, roman koji je postavio temelje žanra i oblikovao imaginaciju mnogih generacija čitalaca. Prvobitno je objavljen 1898. godine, u doba kad su progres nauke, industrijska revolucija i efikasni kolonijalizam obećavali društvo blagostanja, ali samo za pojedince i na štetu drugih.

Stoga, nimalo slučajno, Velsovi Marsovci, iako tehnološki superiorni, nisu prikazani kao zli ili nemoralni, već kao bića koja slede svoje instinkte za preživljavanje, baš kao i ljudi. Na taj način, tema invazije vanzemaljske rase krije istančanu društvenu kritiku, ali i podstiče na razmišljanje o granicama ljudskog znanja, postupcima čovečanstva u ime napretka i njegove snage pred nepoznatim univerzumom.

Godina je 3001. i originalni crni monolit otkriven na Mesecu pre više od jednog milenijuma, postavljen je na trg ispred drevne zgrade Ujedinjenih nacija. Ljudi, koji su kolonizovali jovijanske mesece Ganimed i Kalisto, pronašli su velike količine kristalisanog ugljenika sa nekadašnjeg Jupitera i iskoristili ga za stvaranje i povezivanje svemirskih liftova sa orbitalnim prstenom. Odjednom, Luciferovo svetlo počinje da bledi i Monolit se ponovo budi prvi put posle hiljadu godina.

U međuvremenu, telo Frenka Pula – izgubljeno hiljadu godina otkako je pobunjeni superkompjuter HAL 9000 izazvao njegovu smrt na putu ka Jupiteru u nesrećnoj misiji Diskaverija – pronalazi u Kajperovom pojasu svemirski tegljač Golijat. Pul je oživljen i poboljšan, i sada se suočava sa svetom tehnološki daleko naprednijim od onog koji je ostavio za sobom, sa svetom u kojem se ljudski umovi direktno povezuju sa kompjuterima i postoje genetski modifikovane sluge dinosaurusi.

Brod koji je poslat da spasi Galaksiju srušio se u novom okeanu na nekadašnjem Jupiterovom mesecu i postao pretnja, nakon što su supermoćni vanzemaljci upozorili ljude da nikada ne slete na Evropu. Da bi se borio protiv nadolazeće pretnje, Pul će morati da udruži snage sa starim znancima, Dejvom Boumenom i HAL-om, koji su sada spojeni u jedan entitet Halman – i da ih iskoristi kao trojanskog konja u nameri da osujeti misteriozne kreatore monolita.

U najišcekivanijem nastavku svih vremena, Artur Č. Klark majstorski zaokružuje epsku viziju svog izmaštanog univerzuma. Dok svedočimo tome kako njegova fikcija „postaje istorija“, nepokolebljivom verom u moć tehnologije – pravilno primenjene – da spase čovečanstvo od samouništenja, Klark je samo učvrstio svoju poziciju dežurnog autoriteta za budućnost.

Pedeset jednu godinu nakon što su zagonetni vanzemaljci koji su izgradili Monolit transformisali planetu Jupiter u minisunce kako bi pomogli evoluciju života na Jupiterovom mesecu Evropi, na Zemlju je poslata poruka:

SVI OVI SVETOVI SU VAŠI – OSIM EVROPE – NE POKUŠAVAJTE TAMO DA SLETITE

Io je postao vulkanska rupa pakla, Evropa okeanski svet obavijen oblacima, a Ganimed raj za planetne inženjere i novi svet koji ljudska rasa kolonizuje. Međuplanetarna putovanja velikih razmera su sada komercijalno održiva zbog svemirskig letelica na fuzioni pogon sa muonskom katalizom. Ipak, zbog upozoravajuće poruke čovečanstvo je oprezno kad je reč o slanju svemirske letelice blizu Evrope, uprkos njenim misterijama, kao što je pojava planine Zevs na njenoj površini.

I dok se sprema ekspedicija za prvo ljudsko sletanje na površinu Halejeve komete, koja se ponovo približava Zemlji, druga ekspedicija u svemir učiniće da istraživacka misija ubrzo postane spasilačka. Tačka interferencije ove dve ekspedicije je Hejvud Flojd, sada stogodišnjak, koji je preživeo dva prethodna susreta sa misterioznim monolitima, i sada se ponovo suočava sa Dejvom Boumenom – ako je transformisani entitet i dalje Boumen – sa novim nezavisnim HAL-om i vanzemaljskom rasom koja je odlučila da čovečanstvo mora da odigra svoju ulogu u evoluciji galaksije.

U trećem nastavku slavnog SF serijala autor ponovo posećuje najpoznatiju budućnost ikada zamišljenu, potvrđujući još jednom da je majstor u opisivanju čuda materijalnog univerzuma rečenicama koje fuzionišu naučnu tačnost i često zapanjujući lirizam.

Devet godina nakon kraha Diskaverijeve misije na Jupiteru, američko-sovjetska ekspedicija kreće u susret napuštenom svemirskom brodu, kako bi pretražila i ispitala memorijske blokove pobunjenog, „psihotičnog” računara HAL 9000, ne bi li se ustanovilo šta je pošlo po zlu... I šta se dogodilo sa komandantom Dejvom Boumenom.

Bez najave, kineska ekspedicija uputiće se ka istom cilju, a misija se pretvara u mahnitu trku za dragocenim informacijama sa Diskaverija o zagonetnom monolitu koji kruži oko Jupitera. Uz to, u međuvremenu, biće koje je nekada bilo Dejv Boumen – jedini čovek koji je otkrio misteriju monolita – kreće na svoju misiju ka Zemlji, i šalje neobična upozorenja.

Njegovo putovanje može se pokazati kao najvažnije: nešto bitno treba da se desi, iako nije jasno ko i sa kojim ciljem stoji iza toga što crni monolit, umnožavajući se gotovo unedogled, povećava masu Jupitera, transformišući ga u zvezdu...

U drugom delu kultnog serijala SF žanra, Artur Č. Klark još jednom pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, a pitanju čovekovog mesta u Univerzumu pristupa sa kosmičkim zamahom, i sa neuporedivom veštinom razvezivanja mnogih čvorišta filozofije i nauke pripovedačkom veštinom žanrovskog klasika.

Pre tri miliona godina, na preistorijskom tlu Afrike, izgladneli Posmatrač Meseca ugledao je kristalni monolit, koji će, vršeći eksperimente na njegovom plemenu, otvoriti prostor za mogućnost razvoja inteligencije.
Godine 1999, Hejvud Flojd odlazi na Mesec kako bi ispitao novo otkriće, koje je alarmiralo gotovo celokupni naučni svet, iako niko zapravo ne zna o čemu se tačno radi. Tajanstveni predmet, nazvan MAT-1, poslaće signal u trenutku kada obasja sunčeva svetlost, a potom ponovo utihnuti.
Dve godine kasnije, brod Diskaveri sa Dejvidom Boumenom, Frenkom Pulom i trojicom hiberniranih članova posade ploviće prema krajnjem cilju svoje misije – Saturnu. Međutim, HAL 9000, brodski kompjuter, imaće drugačiju zamisao.
U kultnom delu SF žanra, nastalom naporedo sa filmom Stenlija Kjubrika, uz obostranu razmenu ideja, Artur Č. Klark pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, opasnosti sa kojima se ljudi mogu suočiti razvijanjem veštačke inteligencije i ekspeditivnim istraživanjem svemira. Roman je objavljen 1968, nedugo nakon izlaska filma, i njegova popularnost ne jenjava ni dan-danas.

Povratak Timotija Arčera ne zahteva od čitaoca da suzbije nevericu, i teško da se može smatrati naučnofantastičnim delom bez predznaka „duhovno“, budući da poseže u prostore zagrobnog postojanja i smisla života. Mada se ne nastavljaju jedan na drugi na način kako je to uobičajeno u trilogijama, odnosno zajedničkim likovima, zapletom ili lokalitetima, tri romana – Valis, Prodor božanskog i Povratak Timotija Arčera – celinom čine duboke i kompleksne tematske veze.

Ispripovedana iz perspektive Ejndžel Arčer, po Diku mnogo pametnije i racionalnije osobe od njega samog, priča o biskupu Timotiju Arčeru bolna je i iskrena potraga za odgovorima u zamagljenim područjima ludila, paranoje, nepouzdanih sećanja i varljive percepcije. Autentičnim fildikovskim iskustvom roman polako dovodi protagoniste i čitaoce do bespogovornog zaključka da pravo ispunjenje donose jedino prijateljstvo i ljubav.

Mladen Jakovljević


Filip K. Dik (1928 – 1982) bio je američki pisac čija dela većinom pripadaju žanru naučne fantastike. Dik istražuje filozofske, sociološke i političke teme u romanima u kojima dominiraju korporacije, autoritarne države i izmenjeno stanje svesti. U njegovim kasnijim radovima, Dikov tematski fokus pomera se na njegove lične preokupacije metafizikom i teologijom. Dobitnik je svih najvećih nagrada iz područja fantastike i važi za jednog od najvećih pisaca u ovoj oblasti, koji je izvršio nemerljiv uticaj na celokupan žanr.

Radnja prati kolonistu Herba Ašera čiji miran život na udaljenoj planeti remeti božanstvo zahtevom da pomogne oboleloj komšinici, koja nosi bezgrešno začeti plod. U ovoj knjizi, Dik postavlja pitanje: Šta ako Bog – ili entitet koji tako doživljavamo – zapravo postoji, ali se sve vreme nalazi u izgnanstvu?

Božanska invazija je jedno od dela Filipa K. Dika koja se bave religijskim fenomenima, na fildikovski specifičan i filozofski eklektičan način. Radnja prati kolonistu Herba Ašera čiji miran život na udaljenoj planeti remeti božanstvo zahtevom da pomogne oboleloj komšinici, koja nosi bezgrešno začeti plod. U ovoj knjizi, Dik postavlja pitanje: Šta ako Bog – ili entitet koji tako doživljavamo – zapravo postoji, ali se sve vreme nalazi u izgnanstvu? Promišljanja o krupnim filozofsko-religijskim temama, poput pitanja porekla zla i patnje u materijalnom svetu, kao i gnostičkih pitanja o granicama znanja, u Prodoru božanskog prožima suptilna alegorija i kompleksan, ali koherentan zaplet. Ovo je roman bez kojeg se spisateljski genij Filipa K. Dika ne može temeljno i dubinski shvatiti i vrednovati.

Još jednom, Filip K. Dik donosi vizionarske ideje o svetu ka kojem čovečanstvo hrli, reformišući svojim autentičnim književno-umetničkim kvalitetima žanrovsku književnost. Radnja romana se odvija 1992. godine u “Severno-američkoj konfederaciji”, gde su već učestala putovanja na Mesec, a uticajne organizacije zapošljavaju ljude koji rade na blokiranju parapsiholoških moći telepata, kako bi očuvali privatnost. Jednu od njih vodi junak po imenu Ransiter, uz pomoć svoje preminule žene Ele, koja se nalazi u stanju “poluživota”, što je oblik egzistencije koji omogućava ograničenu svest i sposobnost komunikacije nakon smrti.

Ubik je roman Filipa K. Dika iz 1969. godine, koji će postati jedan od njegovih najpoznatijih i najuspešnijih dela. Magazin Time ga je uvrstio na listu od 100 najvažnijih romana napisanih od 1923, ocenivši ga kao “duboko uznemiravajuću egzistencijalnu horor priču, košmar za koji nikada nećemo biti sigurni da smo se iz njega probudili.” Radnja romana se odvija 1992. godine u “Severno-američkoj konfederaciji”, gde su već učestala putovanja na Mesec, a uticajne organizacije zapošljavaju ljude koji rade na blokiranju parapsiholoških moći telepata, kako bi očuvali privatnost. Jednu od njih vodi junak po imenu Ransiter, uz pomoć svoje preminule žene Ele, koja se nalazi u stanju “poluživota”, što je oblik egzistencije koji omogućava ograničenu svest i sposobnost komunikacije nakon smrti. Još jednom, Filip K. Dik donosi vizionarske ideje o svetu ka kojem čovečanstvo hrli, reformišući svojim autentičnim književno-umetničkim kvalitetima žanrovsku književnost.

Džejson Tavener, slavna i bogata TV zvezda, jednog jutra se budi i shvata da ne može da se prepozna. On preko noći postaje nepoznat čovek, hodajući objekat za koga nikad niko nije čuo. U ovom naučno fantastičnom delu, duhovitošću i srčanošću tipičnom za svoj opus, Dik se bavi svojom dobro poznatom temom budućnosti Amerike, u kojoj ona pokušava da prikrije propadanje svoje kulture i nefunkcionalnost svog društa propagiranjem obožavanja poznatih ličnosti.

Filip K. Dik ovim romanom vodi čitaoca do najopasnije granice – one nakon koje čovek prestaje da prepoznaje sebe. Džejson Tavener, slavna i bogata TV zvezda, jednog jutra se budi i shvata da ne može da se prepozna. On preko noći postaje nepoznat čovek, hodajući objekat za koga nikad niko nije čuo. U ovom naučno fantastičnom delu, duhovitošću i srčanošću tipičnom za svoj opus, Dik se bavi svojom dobro poznatom temom budućnosti Amerike, u kojoj ona pokušava da prikrije propadanje svoje kulture i nefunkcionalnost svog društa propagiranjem obožavanja poznatih ličnosti.
Ovaj roman je, uprkos viziji autoritarne države i moćnog policijskog aparata, jedna duboko humana knjiga. Ona pokušava da preispita uloge koje su nam odeljene u životu, i kako nas one više koče nego što nam pomažu da razvijemo naše pune potencijale.

Tamno skeniranje je još jedno inteligentno i vizionarsko delo Filipa K. Dika koje se bavi izmenjenim stanjima svesti. Svoju prepoznatljivu mračnu atmosferu ovaj autor gradi oko kulture droge u Kaliforniji početkom devedesetih, i načinom na koji narkotici postaju aktivni element međuljudskih i društvenih odnosa.

I u ovom romanu, ubedljivim realističnim stilom, Dik stavlja svoj futuristički pečat na teme kao što su uticaji kapitalizma i državne opresije na mentalno i duhovno stanje pojedinca. Takođe, ova knjiga razotkriva sav apsurd i licemerstvo “ratova protiv droge” koji se i danas vode. Filip K. Dik u Tamnom skeniranju dovodi u pitanje identitete svojih junaka, čime otvara pred čitaocima pregršt pitanja za čijim se odgovorom traga kroz dinamičnu radnju, i završava se u razotkrivanju odnosa moći koji i van ovog teksta određuju našu svakodnevicu.

Filip K. Dik (1928 – 1982) bio je američki pisac čija dela većinom pripadaju žanru naučne fantastike. Dik istražuje filozofske, sociološke i političke teme u romanima u kojima dominiraju korporacije, autoritarne države i izmenjeno stanje svesti. U njegovim kasnijim radovima, Dikov tematski fokus pomera se na njegove lične preokupacije metafizikom i teologijom. Dobitnik je svih najvećih nagrada iz područja fantastike i važi za jednog od najvećih pisaca u ovoj oblasti, koji je izvršio nemerljiv uticaj na celokupan žanr.

Teološke dileme, autobiografski elementi i podvojena ličnost protagoniste čine Valis atipičnim romanom ne samo kada je Dikovo stvaralaštvo u pitanju, nego naučnofantastična književnost uopšte. Ovo je njegovo najiskrenije i najsmelije delo, čija neočekivano lična priča pruža priliku istinskim ljubiteljima ovog pisca da se bliže upoznaju sa idejnim i filozofskim izvorima njegovih nepouzdanih stvarnosti. Dok razotkriva načine za transformisanje ludila u mehanizam uočavanja, tumačenja i rešavanja problema i dilema s kojima se suočava pojedinac, društvo, pa i ceo univerzum, Dik pokazuje kako ono, kao sveopšta dijagnoza, postaje merilo stvarnosti.
Valis je dokumentovani pokušaj svođenja opšteg, kosmičkog i nepojmljivo apstraktnog na konkretno, pojedinačno i pojmljivo, gde u mnoštvu brojnih varijabli postoji samo jedna konstanta ∙ Bog.

Mladen Jakovljević

Zamislite budućnost u kojoj gotovo da nema zločina, a ubistvo se doživljava kao fenomen iz prošlosti? Zahvaljujući predviđanjima o kojima izveštavaju tri prekognita (bića koja su sposobna da vide neku od mogućih budućnosti), policija lišava slobode potencijalne zločince pre nego što stignu da izvrše naumljeni zločin. Ali šta ako njihovi izveštaji ne budu tačni ili, još gore, budu pogrešno shvaćeni? Vagajući između društvene uređenosti, mita o sigurnosti i lične slobode, Filip K. Dik je ispisao jednu od svojih najzanimljivijih meditacija na jednu od njegovih već dobro poznatih tema. Možemo se svakako prisetiti i Spilbergove istoimene ekranizacije ove novele koja je u godini kada je nastala zabeležila rekordnu gledanost, kao uostalom i sve ekranizacije Dikovih dela decenijama unazad.


Filip K. Dik (1928 – 1982) bio je američki pisac čija dela većinom pripadaju žanru naučne fantastike. Dik istražuje filozofske, sociološke i političke teme u romanima ukojima dominiraju korporacije, autoritarne države i izmenjeno stanje svesti. U njegovim kasnijim radovima, Dikov tematski fokus pomera se na njegove lične preokupacije metafizikom i teologijom. Dobitnik je svih najvećih nagrada iz područja fantastike i važi za jednog od najvećih pisaca u ovoj oblasti, koji je izvršio nemerljiv uticaj na celokupan žanr.

Roman ,,Tri stigme za Palmera Eldriča" predstavlja najveći prikaz centralne teme njegovih romana: izmenjene stvarnosti.
Dobavljači jedne halucinogene droge koja marsovskim kolonistima život čine podnošljivim moraće da se suoče sa konkurencijom, Palmerom Eldričom, povratnikom sa međuzvezdanog putovanja, koji ima moć da iluzijom potisne stvarnost.

Jedno od najpoznatijih SF dela u istoriji književnosti govori o ključnom egzistencijalnom pitanju šta je to ljudskost i da li je potrebno nešto više od mesa i kostiju da se bude čovekom. Filip K. Dik je ovaj roman objavio 1968, napisao ga neverovatnom brzinom i njime potvrdio svoj status jednog od najvećih autora naučne fantastike.

Radnja romana je smeštena u post-apokaliptični San Francisko. Nakon velike nuklearne katastrofe, veliki deo životinjskih i biljnih vrsta je nestao zbog radijacije. Njih zamenjuju androidi, sofisticirani oblici veštačkog života. Posao glavnog junaka romana Rika Dekarta je da lovi i ubija odmetnute humanoidne androide. Ali u tom lovu neminovno mora doći i do (samo)preispitivanja šta zapravo znači biti ljudsko biće.
Ovaj romanje imao svoju filmsku adaptaciju – 1982. godine Ridli Skot je režirao „Blade Runner“-a po motivima ove knjige, koji se pridružio panteonu kultnih ostvarenja SF žanra.

Za ovaj roman Filip K. Dik dobio je nagradu “Hugo”, najviše priznanje za književno ostvarenje iz područja naučne fantastike. Tako je upravo ovim delom skrenuo na sebe pažnju književne kritike, koja ga već godinama svrstava među najistaknutije savremene majstore ovog žanra. Radnja romana smeštena je u ambijent jedne Amerike, zamišljene u situaciji u kojoj su Japan i Nemačka izašli iz Drugog svetskog rata kao pobednici. Strašna vizija ovakvog “paralelnog vremena” – koju autor inače objašnjava kao iluziju ili ružan san – osnova je iz koje izrasta akcija protagonista romana: ljudi uhvaćenih u realistički dočaranu konstrukciju jednog neostvarenog pakla.