PRIPOVETKE

Neko je primetio onaj čajnik, treperavu narandžastu mrlju u prozoru podignutu mlitavom rukom, i glave su masovno počele da se okreću u tom smeru, šta je to tamo, šta se dešava? — eno, eno, vidi, vidi! — i ja sam sa svima povikao: „Ba-buš-ka!“ i uperio objektiv, pustivši suzu — iz nekog razloga ništa mi tih dana nije toliko teralo suze na oči kao one starice koje su dan i noć sitnim korakom dolazile na Majdan, klizajući se po okomito-nizbrdnim uličicama, donoseći demonstrantima u šatorima sve svoje blago prožeto zadahom starenja u oskudici.
Oksana Zabužko, vodeća ukrajinska javna intelektualka, autorka uticajnog romana Terenska istraživanja ukrajinskog seksa, u ovoj zbirci istražuje kompleksne teme koje prožimaju nacionalnu i ličnu istoriju, ukorenjene u kolektivnom pamćenju i svakodnevnim iskustvima žena. U dugim, zavojitim rečenicama koje čitaoca uvode u složene unutrašnje svetove likova, autorka će najintimnije trenutke – porodične odnose, sestrinska rivalstva, osnaživanje ženskog identiteta kroz stalni dijalog sa svojim telom i spoljnim svetom – ukrstiti sa Majdanskom revolucijom, Narandžastom revolucijom, Rusko-ukrajinskim ratom, ne bi li prikazala kako se nacionalne traume reflektuju na ličnim nivoima.
Ove priče, koje su realistične, nadrealne i natprirodne, postavljaju zbirku na granici sveta i magije. Zabužko nastavlja da istražuje rodne i ukrajinske identitete, što je karakterisalo njenu decenijsku karijeru... Rečenice koje kao bujica prolaze oko zareza nose čitaoca u nove visine. Asymptote Journal

U sedam sjajnih priča o strasti i gubitku, neostvarenim željama i hirovitim sećanjima, usamljenosti i očaju, Zilke Šojerman pruža nam potresnu sliku generacije koja u vijugavoj potrazi za identitetom i ljubavlju, često završava u ćorsokaku.

Održavajući elegantnu ravnotežu između stvarnosti i apsurda, prikazujući čudesne, tužne i jezive obrte svakodnevnog života, ona nam svojom poetskom prozom otkriva vezu između zasićenosti životom modernih mladih žena i društvene otuđenosti i apatije.
Već nas ambivalentni naslov uvodi u egzistencijalnu prazninu između materijalnog i duhovnog bogatstva, prazninu koje „bogate devojke” pokušavaju da popune traženjem erosa u drugim ljudima. Šojerman nas upoznaje sa junakinjom koja stan pretvara u ljubavno gnezdo samo da bi obezbedila pravo okruženje za željenu izjavu ljubavi koja nikada ne dolazi, ali i sa starim bračnim parom koji nam umesto čežnje i strasti pokazuje kako ljubav izgleda kada je „ispunjena”, i duhovno i telesno, u višedecenijskom zajedništvu.

Bilo da se radi o introspekciji u prvom licu ili minucioznim zapažanjima iz trećeg lica, narativni glas Zilke Šojerman nikada ne gubi svoj lagani dodir. Mada uglavnom održava prijatnu ironičnu distancu, njeno pripovedanje gotovo uvek je obojeno nenametljivom empatijom i praćeno znalačkim osmehom, dok različite životne faze i psihološke procese svojih protagonistkinja nepogrešivo sažima u ključni trenutak (samo)spoznaje.