TRILERI/MISTERIJE

Desetoro neznanaca okupljaju se u izolovanoj kući na ostrvu, pozvani pod različitim izgovorima od strane misterioznog domaćina. Ubrzo shvataju da domaćina nema, a da su svi oni optuženi za zločine iz prošlosti. Jedan po jedan, gosti počinju da umiru u skladu sa stihovima dečje pesmice okačene na zidu sobe.

Ko je domaćin koji nikada ne dolazi? Može li ubica biti neko od njih samih? I koliko dugo se može preživeti na ostrvu kada je svaka smrt unapred ispisana u stihovima?

Objavljen 1939. godine, roman I ne osta nijedan smatra se najprodavanijim i najuticajnijim delom Agate Kristi, kao i jednom od najuspešnijih misterija svih vremena, sa preko sto miliona prodatih primeraka širom sveta.

Na zabavi povodom Noći veštica, tinejdžerka izgovara rečenicu koja svima zvuči kao dečja hvalisavost: tvrdi da je jednom prisustvovala ubistvu. Nedugo potom, devojčica biva pronađena mrtva, utopljena u posudi sa jabukama. Njena smrt, u trenutku igre i veselja, uznemirava celo mesto, a Poaro je pozvan da istraži da li je ubistvo deteta povezano sa ranijim zločinom.
Da bi pronašao ubicu, Herkul Poaro mora da otkrije: Koje tajne se skrivaju ispod maski meštana? Da li je moguće da je dete zaista znalo nešto što nije smelo da zna? Šta znači kad nas prošlost, prerušena u priču, progoni?
Roman je objavljen 1969. godine i predstavlja jedno od kasnijih dela Agate Kristi, a kritika ga pamti po mračnoj atmosferi nasilja nad decom.

Tokom odmora na engleskoj obali, Poaro i Hejstings sreću mladu i šarmantnu vlasnicu Endhausa, Niku Bakli, koja za dlaku izbegne smrt dok razgovara s njima. Ubrzo postaje jasno da neko već duže vreme pokušava da je ubije. Poaro, zaintrigiran, odlučuje da ostane blizu nje i otkrije ko stoji iza pokušaja ubistva – ali njegova zaštita ne garantuje da u kući neće biti žrtava
Ko bi imao koristi od smrti mlade naslednice? Šta kriju njeno bogatstvo i njena porodica? I da li je prva metа bila zaista ona, ili je ubica imao sasvim drugi cilj?
Objavljen 1932. godine, ovaj roman obeležava povratak Hejstingsa nakon duže pauze i smatra se jednim od klasičnih primera knjige u kojoj Agata Kristi majstorski manipuliše očekivanjima čitalaca.

Šesnaest godina nakon što je Karolina Krejl osuđena za ubistvo svog muža, slavnog slikara, njihova ćerka odlazi kod Herkula Poaroa sa molbom da dokaže nevinost njene majke. Sve okolnosti su odavno razjašnjene: presuda, svedoci, dokazi. Međutim, Poaro je uveren da istina može biti pronađena i nakon toliko vremena – pod uslovom da uspe da razdvoji prava sećanja od laži.
Poaro pokušava da shvati: Kako da objasni protivrečne iskaze petoro svedoka, takozvanih „pet prasića“? Da li vreme briše tragove ili ih, naprotiv, čini još jasnijim? Kako otkriti istinu o čoveku koji je za života bio jednako obožavan i omražen?
Objavljen 1942. godine, ovaj roman zauzima posebno mesto u opusu Agate Kristi jer se u njemu klasična potraga za ubicom pretvara u psihološku analizu prošlosti, što ga čini jednim od njenih najdubljih i najpronicljivijih dela.

Putovanje Orijent ekspresom dobija tragičan obrt za Semjuela Račeta, američkog tajkuna, jedne zimske noći u kojoj je luksuzni voz, usled snežnih smetova, bio primoran da stane. Njegovo telo sa dvanaest ubodnih rana pronađeno je u kupeu, sa vratima zaključanim iznutra. Sneg ne dozvoljava policiji da se probije do zaglavljenog voza, ali ni ubica nije u prilici da pobegne sa mesta zločina. Sve oči još jednom su uprte u Herkula Poaroa, čiji neplaniran boravak u Orijent ekspresu održava nadu među putnicima da će ubica biti pronađen pre nego što se desi još jedno ubistvo.
Da bi otkrio šta se tačno dogodilo te hladne noći, Poaro će morati da odgovori na pitanja: Šta znači beleška nađena kod tela žrtve? U kakvoj su vezi ovo ubistvo i afera o otmici i ubistvu trogodišnje devojčice od pre mnogo godina? Ko je kroz zaključana vrata razgovarao sa kondukterom nakon što je ubistvo počinjeno? Tragajući za istinom, detektiv se odlučuje da sasluša sve putnike u vozu, čije se priče dopunjuju, ali nekada i protivreče jedna drugoj. Upravo u tim osetljivim mestima preseka narativa krije se podatak o identitetu ubice.
Ovaj prepoznatljivi roman Agate Kristi izdat je 1934. godine, a čitaocu s ovih prostora može biti naročito zanimljiv jer se kobni događaji odigravaju baš u planinama Balkana, između Vinkovaca i Broda.
Putovanje Orijent ekspresom dobija tragičan obrt za Semjuela Račeta, američkog tajkuna, jedne zimske noći u kojoj je luksuzni voz, usled snežnih smetova, bio primoran da stane. Njegovo telo sa dvanaest ubodnih rana pronađeno je u kupeu, sa vratima zaključanim iznutra. Sneg ne dozvoljava policiji da se probije do zaglavljenog voza, ali ni ubica nije u prilici da pobegne sa mesta zločina. Sve oči još jednom su uprte u Herkula Poaroa, čiji neplaniran boravak u Orijent ekspresu održava nadu među putnicima da će ubica biti pronađen pre nego što se desi još jedno ubistvo.
Da bi otkrio šta se tačno dogodilo te hladne noći, Poaro će morati da odgovori na pitanja: Šta znači beleška nađena kod tela žrtve? U kakvoj su vezi ovo ubistvo i afera o otmici i ubistvu trogodišnje devojčice od pre mnogo godina? Ko je kroz zaključana vrata razgovarao sa kondukterom nakon što je ubistvo počinjeno? Tragajući za istinom, detektiv se odlučuje da sasluša sve putnike u vozu, čije se priče dopunjuju, ali nekada i protivreče jedna drugoj. Upravo u tim osetljivim mestima preseka narativa krije se podatak o identitetu ubice.
Ovaj prepoznatljivi roman Agate Kristi izdat je 1934. godine, a čitaocu s ovih prostora može biti naročito zanimljiv jer se kobni događaji odigravaju baš u planinama Balkana, između Vinkovaca i Broda.

Bračni par u Iraku: dok muž okuplja stručnjake za arheološko istraživanje u pustinji, ženu hvata sve veća paranoja da će je neko ubiti. Nemajući vremena za psihički nestabilnu suprugu usled naučne ekspedicije, arheolog angažuje medicinsku sestru da vodi računa o njoj. Međutim, istraživanje mora biti prekinuto u trenutku kada do ubistva zaista i dođe. Na sreću, u Iraku se zadesio čuveni detektiv Herkul Poaro, koji će pokušati da razreši misteriju ovog ubistva.
Najveći poduhvat u otkrivanju identiteta ubice jeste nedostatak tragova – jedini Poaroov vodič kroz ovu pustinju tajni je jedna usamljena kapljica krvi nađena uz telo žrtve. Tek kada shvati njeno značenje i način na koji je ubistvo izvedeno, detektiv će moći da svoje sumnje veže za konkretnu ličnost.
Putujući u Irak sa mužem Maksom Malovanom povodom njegovih arheoloških istraživanja, Kristi je dobila inspiraciju za pisanje ovog romana, koji je objavila 1936. godine.

Stanovnici mirnog Kings Abota su zapanjeni: u njihovom selu desile su se dve smrti u manje od 24 časa. Nakon što se udovica Ferars predozirala lekovima, ubijen je njen ljubavnik, Rodžer Akrojd – saznao je previše o tajnim odnosima kojima su vezani meštani sela. Nepun sat po ubistvu telo je pronađeno, a svi tragovi upućuju na to da je zločin izvršio posinak ubijenog, koji je nestao baš u noći ubistva. Ipak, drugi članovi porodice uvereni su u njegovu nevinost te angažuju Herkula Poaroa u nadi da će on ponuditi drugačije objašnjenje ovog zločina.

Da bi to postigao, Poaro mora da shvati: Kako je umrla gospođa Ferars? Šta je značio telefonski poziv u kome je seoskom lekaru saopšteno da se dogodilo ubistvo? Čije tajne je Rodžer Akrojd saznao neposredno pred smrt i gde je nestao svaki trag o njima? Otkrivajući šta svaki član kuće Akrojd skriva, Poaro ide ka neverovatnom rešenju ovog slučaja koji predstavlja jedan od najsloženijih u njegovoj dugoj detektivskoj karijeri.

Ideju za ovaj zaplet Agata Kristi dobila je od svog zeta, a kada ju je uobličila u dinamičnu pripovest sa nepouzdanim pripovedačem, dobila je jednu od svojih najboljih detektivskih priča. Roman je objavljen 1926. godine.

Poaro, zajedno sa svojim prijateljem Hejstingsom, pristiže u Francusku, na poziv tajanstvenog milionera Pola Renoa, koji je zatražio njihovu pomoć. Ipak, dvojicu prijatelja dočekuju zaprepašćujuće vesti – Reno je pronađen mrtav, sa ubodima od noža u leđima, ostavljen u sveže iskopanom grobu, u blizini lokalnog terena za golf. Pre nego što Poaro uspe da odgovori na pitanja zašto mrtvac nosi kaput svog sina i kome je bilo namenjeno strastveno ljubavno pismo u džepu, slučaj se komplikuje otkrivanjem druge, identično ubijene žrtve.


Uz stalne smetnje i opstrukcije lokalnog detektiva koji vodi policijsku istragu, Poaro tumači sve dostupne informacije sa mesta zločina i, razmotavajući klupko misterije shvata da je rešenje – zapravo – u zločinu starom više od dvadeset godina.

Na londonsku adresu Herkula Poaroa stiže tajanstveno pismo potpisano sa ,,ABC“. Ubrzo potom sledi niz ubistava, koji se odvijaju abecednim redom: najpre, u Andoveru, strada Alis Ašer, potom je u Bekshilu ubijena Elizabet – Beti – Barnard, a nakon nje žrtva je Karmajkl Klark, ubijen u svom domu u Karstonu. Pored svake žrtve ostavljen je abecedni vozni red na kome piše grad gde se ubistvo dogodilo...

Artur Hejstings i inspektor Džap pomažu belgijskom detekivu u rešavanju misterije koju pred njih postavlja serijski ubica na slobodi. Ubica je sa svakim ubistvom sve samouvereniji i izaziva Poaroa ne sluteći da upravo iz sujete može počiniti ključnu grešku. Hoće li Herkul Poaro otkriti tu grešku, predvideti plan i stavit konačno tačku na ubistva po abecedi?

U otmenoj staroj kući Stajls kort otrovana je bogata Emili Ingltorp. Ubica je uspeo da uđe u njenu sobu, zaključanu iznutra, izvrši zločin i nekako ipak neopaženo umakne pogledima svedoka. Lista osumnjičenih duža je nego što se na prvi momenat čini, pa će veo sumnje padati na njene pastorke, otresitu družbenicu i poverenicu, lepuškastu štićenicu koja radi u bolničkom dispanzeru, ali i na muža s kojim se tek nedavno venčala.

Da bi se došlo do odgovora i odgovornog potrebno je za početak postaviti prava pitanja: Sa kim se Emili svađala neposredno pred smrt? Ko je obio njenu aktovku? Da li se neko namerio na njeno bogatstvo? Jedina osoba koja može postaviti ova pitanja i dedukcionom metodom rekonstruisati događaj koji se opire poimanju većine, od osumnjičenih do čitaoca, jeste belgijski detektiv – Herkul Poaro.