PUTOPISI

Pred nama su vesele letnje slike. Nekad je to krš oblika brodova. Nekad su to restorani nad vodom. Tende i njihove senke, filtrirano sunce, čamci, oblaci i voda. Crvene, žute i oranž boje koje krvare na zapadu. Ljubičasto nebo nad silosima. Tu je plavet oblaka, odžaka, splavova, prelaznih mostova.

Vladimir Pištalo

O autoru:

Stanislas Pjere je rođen u Lilu. Nakon studija filozofije, književnosti i orijentalnih jezika, započinje izuzetnu diplomatsku karijeru u centralnoj i istočnoj Evropi kao diplomatski savetnik u Pragu, Budimpešti, Ankari, Istanbulu, Bukureštu, Varšavi, Valeti i Beogradu. Uporedo s diplomatskom karijerom, razvija strast prema crtežu i slikarstvu, istovremeno obogaćujući svoja dela putopisnim tekstovima.

Knjiga Tajna Helada Vasilija Domazeta, u najboljoj tradiciji putopisnog žanra, otkriva manje poznate aspekte drevne helenske kulture. Ona sjedinjuje autorovu ljubav i strast prema antičkoj starini, znanje i razumevanje stare Helade, kao i svojevrsni uvid u aktuelni trenutak savremene Grčke. Putopisni venac tekstova kao da izranja iz Dučićevog šinjela, pokazuje nam autentičnu autorovu inspiraciju grčkim antičkim svetom i neku vrstu povratka u mladost čovečanstva. To putovanje kroz prostor i vreme, u dubinu mitske i stvarne istorije, pokazuje nam da je Evropa naše zajedničko ognjište i uverava nas da veliki deo naše civilizacije počiva upravo na antičkoj grčkoj baštini. Stiče se utisak da je knjiga Tajna Helada pisana dugo i pažljivo, da je postepeno sazrevala, pokazujući nam zbog čega treba poštovati tu veliku, neprolaznu kulturu, učiti od nje i napajati se duhom drevne Arkadije naše civilizacije.

„To što je Petrović uspešan autor kratkih priča doprinelo je svežini stila kojim piše. - Ivan Ivanji

Predstavljajući istoriju prošlog veka preko portreta velikih slovenačkih pisaca, političara, obaveštajaca, vojskovođa, kompozitora, svetskih putnika, humanista, ali i jednog zločinca, direktno odgovornog za smrt skoro dva miliona ljudi, Vladimir Petrović u bogato ilustrovanoj knjizi Slovenački XX vek donosi istoriju nama bliske zemlje na jedinstven način.

Ova knjiga se može čitati na dva načina. Najpre, ona je prikaz krajnje zanimljivih biografija. Tako ćemo u njoj otkriti sudbinu legendarnog gradonačelnika Ljubljane koji je u smrt protestno krenuo sa jugoslovenskom zastavom, saznati kako je Vladimir Vauhnik uspeo da postane trostruki – možda čak i četvorostruki – špijun, ali i ko je bila druga Evropljanka koja je obišla sve kontinente i kako je izgledao njen susret sa ljudožderima. Otkrićemo i kakva je bila sudbina svetskog rekordera u broju napisanih državnih himni, saznaćemo kako je zbog neslane šale Vitomil Zupan dobio 18 godina robije, ali i kako je jedan oficir uspeo da bude i četnički komandant i partizanski general. Naposletku, ova knjiga nam otkriva i biografiju najstarijeg evropskog pisca, baš kao i okolnosti „dve“ smrti čuvenog frontmena Buldožera.
S druge strane, upravo preko biografija ljudi koji su menjali ovu zemlju, otkrićemo uzbudljivu istoriju slovenačkog XX veka.


„Početak i kraj ‘kratkog XX veka’ Erik Hobsbaum je u svojoj knjizi Doba ekstrema smestio u Sarajevo 1914. i 1992. godine, u začetak i raspad južnoslovenske države. Za svedoke ‘stoleća Jugoslavije’ Vladimir Petrović u svojoj knjizi uzima Slovence koji su svoj život na različite načine upisali u povest zemlje koje više nema – od Davorina Jenka do Marka Brecelja, od Borisa Pahora do Odila Globočnika, od Vladimira Vauhnika do Vitomila Zupana… Trideset godina nakon nestanka Jugoslavije, u zemljama nastalim na njenim razvalinama napisane su nove nacionalne istorije u kojima su veze između jugoslovenskih naroda i kultura, građene više od jednog veka, potiskivane i kidane, a junaci ove knjige uglavnom prećutkivani ili ostavljeni u njenim fusnotama. Smatrajući to nepravdom, Vladimir Petrović ih otima iz tmine. - Nebojša Grujičić

Knjiga putopisa Vesne Aleksić Melodije Evrope vraća nam veru u zavodljivu moć putopisnog pripovedanja i u značaj putopisa kao književnog žanra. Već pomalo zaboravljen, potisnut vizuelnim svedočanstvima putovanja i modernim tehnologijama, velikom „demokratizacijom“ i otvorenošću procesa putovanja te dostupnošću različitih svetskih destinacija, putopis se kroz tekstove Vesne Aleksić vraća u srpsku književnost na velika vrata. Na tragu putopisa Ljubomira Nenadovića, Isidore Sekulić, Jovana Dučića, Rastka Petrovića, Miloša Crnjanskog i drugih, Vesna Aleksić nalazi svoj originalni put koji nam na stilski uverljiv, zanimljiv i superioran način otkriva tajne raznih tačaka Evrope.
Kada čitalac zaklopi korice putopisne knjige Vesne Aleksić, on teško može da odoli toj ubedljivoj i pozivajućoj prozi koja nas vabi da spakujemo kofere i otisnemo se u magični svet putovanja.

Žaneta Đukić Perišić
O autoru:
Vesna Aleksić je pisac za decu i tzv. odrasle (svakako osetljive). Za prvu i najvažniju profesiju odlučila se sa šest godina kad je postala strasni čitalac, što je i danas; za drugu profesiju morala je da diplomira na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a trećim, rezervnim zanimanjem pisca, počela je da se bavi nešto kasnije. Piše romane, pripovetke, slikovnice, pozorišne i radio-drame, putopise, prikaze... Piše za novine, za čitanke, đačku i studentsku lektiru. Za svoje knjige dobila je sve značajnije državne nagrade (i dve internacionalne). Od njih, najdraža su joj dva upresovana cveta Zmajevog „Nevena“, tri „Sigridruga“ za monodramu i „Beli gavran“ iz biblioteke u Minhenu. Najistinitijom nagradom joj se čini ona radost kad u nekoj biblioteci ugleda svoje pohabane i selotejpom krpljene knjige.

Avanturističko putovanje kroz moje sobe je dnevnik, istraživačko putovanje, sećanje na preminule prijatelje, krajnje lična odiseja kroz prostor i vreme koja prevazilazi književne i druge granice. Ko pročita ovu knjigu mogao bi gotovo naslepo da se snalazi po prostorijama stana nedaleko od salcburškog Zigmundstora: klimava drvena polica, zastakljen tekst pesme Alberta Erenštajna ispisan rukom pesnika pored ulaznih vrata, kosi plafon sobe na gornjem spratu. Mnogo je sveta u toj knjizi smešteno u stan srazmerno male kvadrature, a Gaus pravi asocijativna skretanja i ekskurzije, preskače epohe i granice i sa tog putovanja se vraća sa ogromnim prtljagom.

Volfgang Paterno

O autoru:
Karl-Markus Gaus (Karl-Markus Gauß, Salzburg, 1954), austrijski savremeni pisac, esejista i urednik. Živi u Salcburgu. Od 1991. Gaus je glavni urednik književnog časopisa Literatur und Kritik. Njegove knjige prevedene su na više stranih jezika i dobile su veliki broj nagrada, među kojima su: Nagrada „Šarl Vejon” (Prix Charles Veillon), Austrijska umetnička nagrada za književnost (Österreichischer Kunstpreis für Literatur), Nagrada „Johan Hajnrih Merk” (Johann-Heinrich-Merck-Preis), Nagrada „Žan Ameri” (Jean-Améry-Preis) i Lajpciška književna nagrada za evropsko razumevanje (Leipziger Buchpreis zur Europäischen Verständigung). Karl-Markus Gaus primljen je 2006. godine za člana Nemačke akademije za jezik i poeziju.

Karl-Markus Gaus se ponovo otisnuo na putovanje po istočnoj Evropi i Balkanu. U Moldaviji, najsiromašnijoj zemlji evropskog kontinenta, zarazio se „čežnjom za Moldavijom”, zavoleo je njene predele i ljude. U Bugarskoj je otkrio zemlju drugačiju od one iz koje nam neprestano stižu loše političke vesti, a u Zagrebu neobičnu igru sećanja i zaborava svojstvenu nacionalnoj kulturi Hrvatske. Konačno, u Vojvodini, koja je nеkada bila Evropa u malom, pošao je tragom svoje majke i nasleđa Podunavskih Švaba. Gaus reportažu, istoriju i autobiografiju znalački kombinuje u putopisnu prozu kakvu niko drugi ne ume da piše.

Karl-Markus Gaus (Karl-Markus Gauß, Salzburg, 1954), austrijski savremeni pisac, esejista i urednik. Živi u Salcburgu. Od 1991. Gaus je glavni urednik književnog časopisa Literatur und Kritik. Njegove knjige prevedene su na više stranih jezika i dobile su veliki broj nagrada, među kojima su: Nagrada „Šarl Vejon“ (Prix Charles Veillon), Austrijska umetnička nagrada za književnost (Österreichischer Kunstpreis für Literatur), Nagrada „Johan Hajnrih Merk“ (Johann-Heinrich-Merck-Preis), Nagrada „Žan Ameri“ (Jean-Améry-Preis) i Lajpciška književna nagrada za evropsko razumevanje (Leipziger Buchpreis zur Europäischen Verständigung). Karl-Markus Gaus primljen je 2006. godine za člana Nemačke akademije za jezik i poeziju.

Emanuel Ruben (Emmanuel Ruben, 1980), rođen je u Lionu. Diplomirao je geografiju na lionskoj Ecole normale superieure, a potom je nastavio školovanje na Nacionalnom institutu za istočne jezike i civilizacije u Parizu. Prvi roman, Halte a Yalta, objavio je 2010. godine. Njegov treći roman, Snežna linija (Akademska knjiga, 2017) našao se 2014. godine u izboru za prestižnu nagradu „Gonkur“. Ruben je više godina boravio u zemljama Evrope, kako zapadne tako i istočne, pa je tako proveo i godinu dana u Novom Sadu. Kao strastveni ljubitelj biciklizma, prokrstario je biciklom Evropu, crpeći nadahnuće za svoja književna ostvarenja. Jedan od njegovih najvećih poduhvata bila je vožnja uz tok Dunava, od Crnog mora do Crne šume, a dnevnik s tog putovanja upravo predstavlja knjiga Uz Dunav, za koju je dobio nagrade „Nikola Buvije“ (2019), „Amerigo Vespuči“ (2019), Veliku nagradu „Sport i književnost“ (2019) i Nagradu „Amik“ Francuske akademije (2020). Od 2017. do 2021. godine živeo je u mestu Mož sir Loar na obali Loare, gde je bio direktor „Kuće Žilijena Graka“ (Maison Julien Gracq), u kojoj se, pored ostalog, organizuje boravak pisaca iz celog sveta. Emanuel Ruben i danas živi i radi u Francuskoj.
U biciklističkoj odiseji kroz Evropu koju nose struje, duž Dunava i njegovog čudesnog priobalja, Emanuel Ruben stvara snažnu i opipljivu sliku evropskog mozaika. U leto 2016, Ruben kreće s jednim prijateljem biciklom kroz Evropu. Za četrdeset osam dana popeće se uz tok Dunava, od obala Crnog mora do izvora u Crnoj šumi. Ovaj putopis nadahnut je tom epopejom kroz močvarnu deltu Dunava i evroazijske stepe Ukrajine, ostatke Čaušeskuove Rumunije, preko bugarskih plaža što se rumene u sumrak, Đerdapske klisure u Srbiji, mađarske granice opasane bodljikavom žicom...

Za putopis Uz Dunav Emanuel Ruben dobio je nagrade: „Nikola Buvije“ (2019), „Amerigo Vespuči“ (2019), Veliku nagradu „Sport i književnost“ (2019) i Nagradu „Amik“ Francuske akademije (2020).

Za Akademsku knjigu prevela s francuskog Melita Logo-Milutinović.

Prividno daleko od rata i zla, prividno oslobođen ograničenja koje nameće nestalnost jezika, putopis je ipak izazovno žanrovsko mesto ambivalentnosti: kako prepoznati sistem i trajnost mesta koja se samo nakratko posete, kako selektovati utiske, kako lutanje pretvoriti u pravilnost, kako biti presuditelj i arbitar mestima, situacijama, naravima i konceptima koje vidimo kratko, iz jedne perspektive? Kako tog Aleksandra Tišmu, koji je znamen Novog Sada, fukoovski autor-funkcija, premestiti u ulogu putnika-izveštača?

Osam Tišminih putopisa pred nama, i u njima izukrštani predeli Amerike i Indije, institucije Poljske, ulice Berlina i Budimpešte, višednevna vožnja biciklom prema jugu kroz mesta od Novog Sada, preko Stepojevca i Lazarevca, Guče, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Raške i do krajnjeg odredišta Kosovske Mitrovice, sve ove avanture slažu se u mozaik reminiscencija, u poetičko i stilsko napredovanje prema sazvežđu iskustva. Pred svakim iskustvom pozicioniran kao radoznali stranac, Tišma razlaže drugost sve dok u njoj ne prepozna samosvojnost, originalnost, neponovljivost, i samo takva iskustva čuva.

(Iz predgovora)