PUTOPISI

Dvojezični (srpsko-francuski) putopis ispričan kroz prozor čuvenog voza Beograd-Bar!

Nekada Jugoslavija.

Danas su to suverene države i nekoliko teritorija u nastajanju. Jedan jezik, više bliskih jezika.

Šetati tuda, posmatrati, otkrivati, sretati se, razmenjivati, iznenaditi se, ponekad se i rasrditi, u bliskom susretu sa žiteljima. Pre svega, pokušati da razumemo; ono što spaja više nego ono što razdvaja, pojmiti osobenosti ljudskih zajednica i pređenih kilometara.

Jedna dizajnerka-akvarelistkinja i jedan pisac-putnik, dva para očiju upućenih u „upotrebu sveta“, a ipak nov i stran pogled posetilaca na vreme koje, prolazeći, guta i obznanjuje sadašnjost što sebi gradi vreme pred nama.

Autrefois, la Yougoslavie.

Aujourd’hui, des États souverains et quelques territoires en devenir. Une langue, des langues proches. S’y promener, observer, découvrir, rencontrer, échanger, s’étonner, s’indigner parfois, au plus près des habitants.

Essayer de comprendre surtout ; ce qui rassemble plutôt que ce qui divise, entendre les particularités des populations et des régions traversées.
Une dessinatrice-aquarelliste et un voyageur-écrivain, deux paires d’yeux avertis à « l’usage du monde » et néanmoins un regard neuf et étranger de visiteurs du temps qui passe, croque et raconte un présent qui se construit un avenir.

Dvojezično, srpsko-englesko, izdanje putopisa ""Unutrašnji Japan"" Danka Kamčevskog.

„Često nam je naša suština podjednako daleka kao i predeli preko sedam mora. Ipak, osetimo da je duša već tamo, a zadatak tela je da se i ono pojavi na zadatom mestu i u zadato vreme. Takva su bila oba moja putovanja u Japan, i ono iz 2017. i ono iz 2019. godine − oslonjena na putovanja duše u međuvremenu, u prisećanjima, maštanjima i snovima, ali time ne manje značajna. U Japan nisam putovao navučen žeđu za uzbuđenjima ili strahom od dosade, što su u stvari dve strane istog žetona. Upravo zato, skoro sve što sam tamo doživeo i dalje je živo sećanje.“ – Danko Kamčevski

Danko Kamčevski živi u Kragujevcu. Stekao je doktorat iz engleske književnosti i kulture. Radio je kao univerzitetski profesor u Kuvajtu. Autor je niza akademskih radova. Urednik je u časopisu Ljudi govore. Najradije objavljuje na teme iz srednjovekovne i mitopoetske književnosti. Pored putopisa, piše i pripovetke i romane.

Da bismo predstavili sebi bilo koju destinaciju, moramo proniknuti u njenu suštinu i spojiti je sa onim što je suštinsko u nama. Na jednom mjestu će to biti priroda, na drugom politika, na trećem umjetnost. Ali čak i među tim raznorodnim disciplinama postoji nešto što nas povezuje, što tvori čovjeka. Time dolazimo do jednog zatvorenog kruga: ljudi su stvarali gradove, a gradovi su onda stvarali te ljude. Istovremeno doživjeti (jer putopis je prije svega doživljaj) i otkriti strukture koje utiču na tu kreaciju je ono čemu težimo. Otkrivši te strukture, mi, opisujući jednu lokaciju, istvoremeno nalazimo taj aspekt u svim drugima, objašnjavamo sebi ono što smo možda na drugom mjestu propustili. Tako je i pisanje dvosmjeran proces – pišemo da predstavimo nešto drugima, istovremeno shvatajući same sebe.

Između polova je tako jedno kreativno tumačenje ideje geopoetike. Poetika nije nužno lirika, već način stvaranja, nous poetikos. Suština putopisa je da se putovanje ponovo doživi i oplemeni.

– Stefan Đukić