Složeni odnos sunitskih i šiitskih muslimana vekovima je bio predmet privalčnih jurističkih i teoloških diskusija. Izvesne političke nesuglasice predstavnika dve osnovne škole mišljenja u islamu takođe su bile rezultat njihovih zaključaka u sferi teorijskih disciplina. U nekoliko poslednjih decenija, ovo pitanje je primarni predmet inetresa dominantne političke moći i više se o razlikama ne raspravlja na nivou teorijskog vrednovanja istinitosti teoloških i jurističkih stavova ovih škola. Stoga, nesporazume danas ne mogu otkloniti baštinici klasičnih islamskih disciplina koji bi insistirali na tome da su razlike u ovim školama zanemarljive u odnosu na njihove mnogostruke zajedničke elemente.
O starim srpskim bogovima nemamo mi, kao što je poznato, nikakvih neposrednih dokumenata – ni domaćih, ni stranih, ni savremenih, ni docnijih; nemamo, drugim rečima, u rukama ništa. Očevidno je, dakle, da ti bogovi, ako ih je bilo i ukoliko ih je bilo, pripadaju vremenu koje je za nas preistorijsko, i da se pitanje o njima ne može ni rešavati uobičajenim istorijskim metodom. Pri svemu tome, naš položaj, ma koliko da je nepovoljan, nije bezizlazan. Nauka o religiji ipak je u mogućnosti da drugim putevima dođe do potrebnih saznanja i donekle rekonstruiše našu mitsku prošlost. Na ovom mestu biće učinjen pokušaj da se bliže odredi ličnost starog srpskog vrhovnog boga, njegova priroda, oblast i funkcije. U vezi s ovim, biće govora o vrhovnom bogu kod ostalih Slovena, i kod drugih indoevropskih naroda.
Knjiga Ardavirafname spada u dela pahla-vijske (srednjepersijske) književnosti, koja su nastala od oko 250. godine pre Hrista do 650. godine posle Hrista. Delo je prevođeno na sanskrt, pazend i per-sijski jezik, a prvi koji je evropsku javnost upoznao sa ovom knjigom je engleski orijenta-lista Pope, čiji je prevod objavljen u Londonu 1816. godine. Godine 1872. Martin Haug uz pomoć E. W. Westa i Dastura Hošangći Đamasb Asa izdaje u Bombaju dvotomno delo pahlavijskih tekstova na engleskom jeziku, a u prvom tomu se nalazi Ardavirafname. U prevodu orijentaliste Barthelemy-a ovo delo izlazi 1887. godine na francuskom jeziku, a kasnije se prevodi i na druge jezike. Ovo je prvi prevod na srpski jezik, sa per-sijskog prevoda izvornog teksta, koga je sa pah-lavija preveo Dr. Rahim Afifi.
