ROMAN

– Novi roman Paskala Mersijea, autora bestselera Noćni voz za Lisabon.
Sajmon Lejland je od detinjstva fasciniran jezicima. Uprkos želji svojih roditelja postaje prevodilac i nepokolebljivo teži svom cilju da nauči sve jezike koji se govore na području Mediterana. Iz Londona odlazi sa suprugom Liviju do Trsta, gde je nasledila izdavačku kuću. Veruje da je u gradu velikih književnika pronašao idealno mesto za svoj rad – sve dok greška jednog lekara ne izbaci njegov život iz koloseka. Međutim, ispostavlja se da je katastrofa ujedno i prekretnica i mogućnost da iznova osmisli svoj život.
Težina reči je još jedan filozofski roman Paskala Mersijea, jednako dirljiv kao i Noćni voz za Lisabon.

U svetu u kome je optimizam postao ideologija, a tehnologija obećanje spasenja, profesor Kraft dobija priliku života: da za milion dolara dokaže da je ovaj svet, uprkos svemu, najbolji od svih mogućih.
Opterećen dugovima, neuspelim brakom i sopstvenim mislima, Kraft odlazi u Silicijumsku dolinu, gde se među tehnološkim vizionarima i milijarderima suočava sa pitanjem koje nije samo filozofsko, već duboko lično: kako braniti svet u koji više ni sam ne veruje?
Na granici satire i filozofskog romana, Kraft je oštra i duhovita priča o krizi savremenog čoveka, o iluzijama napretka i o tankoj liniji između uverenja i samoobmane.
U borbi za život, Aska umetnošću i kreativnošću želi da opseni vuka, a profesor Kraft se za svoj život bori filosofijom iza koje možda više ne stoji ništa osim retoričkih bravura.

Jedna od najboljih knjiga 21. veka po izboru Njujork Tajmsa

Jednog vrelog letnjeg dana 1935. godine, trinaestogodišnja Brajoni Talis prisustvuje trenutku koketiranja između svoje starije sestre Sesilije i Robija Tarnera, sluškinjinog sina. Brajonino nepotpuno razumevanje motiva odraslih – udruženo s njenim prerano sazrelim darom za pisanje – dovodi do zločina koji će izmeniti živote svih njih.
Prateći posledice tog događaja kroz haos i krvoproliće Drugog svetskog rata, pa sve do samog kraja dvadesetog veka, roman Iskupljenje osvaja čitaoce lakoćom i snagom pripovedanja, što ga nedvosmisleno svrstava u istinska remek-dela.

Niko ko danas piše na engleskom jeziku ne nadmašuje, čak ni ne dostiže Makjuanovo književno umeće.
Vašington post

Godina je 1962. Florens Edvard proslavljaju svoje venčanje u hotelu na dorsetskoj obali. Ipak, tokom večere, napetost iščekivanja bračnih dužnosti postaje preplavljujuća, a ni jedno ni drugo nisu svesni da će odluke donesene te noći uticati na ceo daljnji život.
Svojom istančanom i prefinjenom prozom, Ijan Makjuan u ovom romanu gradi priču o životima izmenjenim jednim neučinjenim gestom ili jednom neizgovorenom rečju.

Roman donosi nezaboravnu priču o ljubavi, ratu i samopronalaženju kroz sudbinu Emilije del Valje, žene koja se ne boji izazova. Rođena 1866. godine u San Francisku, kao ćerka irske monahinje i čileanskog aristokrate, Emilija odrasta uz brižnog očuha i od malih nogu pokazuje buntovnički duh. Sa sedamnaest godina objavljuje romane pod muškim pseudonimom, ali ubrzo napušta fikciju i postaje novinarka. Dobivši priliku da izveštava iz Čilea tokom građanskog rata, ne okleva da krene u središte sukoba. Uz iskusnog reportera Erika Vilana suočava se s ratnim užasima, ali usput traga za svojim korenima. Na bojnom polju, u bolnicama i po zatvorima, Emilija proživljava dramatične trenutke između života i smrti. Istovremeno otkriva ljubav, ali i tajanstvenu zemlju netaknutu ratnim razaranjima, gde možda leži njena prava sudbina. Ovo je priča o preživljavanju, hrabrosti i potrazi za identitetom – saga koja podseća na najbolja dela Isabele Aljende.

Priča pred nama nastaje iza žutih zidina male švajcarske bolnice. Ispričana je u redovnoj dnevnoj šetnji dva bolesnika: naslednog vlasnika multinacionalne kompanije, neizlečivo lišenog sopstvene volje i mogućnosti delanja i neimenovanog slušaoca depresivnog i savršeno ravnodušnog, koji će nam je preneti. Sama priča je slučajna. Ona je samo digresija u razgovoru koji je prethodio našem otvaranju knjige i koji će se nastaviti nakon što pročitamo poslednju rečenicu. A videćemo da ni slušalac ni pripovedač nisu sigurni kakva je njena svrha i imali je...



Proleće varvara, delo vešte i složene kompozicije, iako neveliko obimom, vrlo je sadržajno u svakom svom poglavlju. Jonas Lišer u efektnu i dramatičnu priču uspeva da utka antropološku i sociološku analizu, ali i filosofsku zapitanost.

Pred nama je priča o licu i naličiju zapadne kulture, njenom temelju i njenoj budućnosti.

Naslov Proleće Varvara prvi put na srpskom jeziku.
Knjiga je nominovana za Swiss Book Award i German Book Prize, a osvojila je nagrade Franz-Hessel i Hans-Fallada, po objavljivanju 2013. godine.
Po izboru časopisa Der Spiegel delo je uvršteno u 100 najboljih romana na nemačkom jeziku, objavljenih između 1924. i 2024.

Priča pred tobom govori o ličnoj pobuni protiv ustaljenog porodičnog poretka. Mimun Driuć i njegova kći rođeni su da ispune ulogu koju im je patrijarhat odredio, ali će izmenjene okolnosti presudno uticati na promenu njihovog načina života.

Roman osvetljava složenost porodičnih odnosa, obeleženih unutrašnjim neslaganjima i protivrečnostima—od trenutaka velike nežnosti do brutalne ljudske drame. Zasnovan na majstorskom korišćenju usmenih predanja, delo postavlja važna pitanja, inspiriše i izaziva. Preveden je na nekoliko svetskih jezika, potvrđujući svoj univerzalni značaj.

Vetar pronosi moje ime, najnoviji roman čileanske spisateljice Isabel Aljende, potresna je ali i topla priča o nasilju, ljubavi, izgnanstvu i nadi. U njoj se prepliću prošlost i sadašnjost, životi protagonista puni tuge, patnje i stradanja, ali takođe je i svojevrsna oda solidarnosti, saosećanju, nesebičnoj ljubavi i prijateljstvu. Baveći se uvek aktuelnim i životnim temama, Isabel Aljende nas i u ovom romanu svojim prepoznatljivim stilom vodi kroz najdublja ljudska osećanja, preokrete života i sudbine, podsećajući nas i na žrtve koje roditelji ponekad moraju da podnesu za svoju decu, ali i na iznenađujuću sposobnosti neke dece da prežive nasilje ne odustajući od svojih snova.
Ovo je priča i o postojanosti nade, koja može zasijati i u najmračnijim vremenima.

Roman Otuđena kći proslavljene književnice Nađad El Haćmi priča je o potresnom putovanju kroz proces samootkrivanja mlade devojke. Glavna junakinja, rođena u Maroku, ali odrasla u unutrašnjosti Katalonije, prolazi kroz složeni niz okolnosti i kroz borbe između tradicionalnih vrednosti nasleđa i modernog sveta u kome živi. Snažan narativ istražuje brojne teme: imigraciju, identitet, odrastanje, ugovoreni brak, te bolna ali oslobađajuća iskušenja na koja protagonistkinja nailazi tokom kidanja emotivnih veza sa sopstvenom majkom. Intimni glas i duboka autentičnost, glavni su tonovi snažne proze Nađad El Haćmi, višestruko nagrađivane umetnice, čija su dela prevođena na mnoge svetske jezike.

OD DOBITNIKA NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST 1962. GODINE

Roman Istočno od raja, američkog pisca Džona Stajnbeka, kompleksna je i snažna saga o zamršenim odnosima dveju porodica, Treskovih i Hamiltonovih. Oštar i surov prikaz životnih okolnosti glavnih junaka, stanovnika oblasti doline Salinas u Kaliforniji, podloga je za razbijanje biblijske mitološke podloge kroz sudbine protagonista (sukob braće Kaina i Avelja, kao i priča o sagrešenju Adama i Eve i njihovom padu). Po motivima romana, snimljeni su film i televizijska serija (1981), a verzija filma Istočno od raja iz 1955. godine bio je nominovan za Oskara u četiri kategorije, osvojivši nagradu za najbolju sporednu žensku ulogu. U planu su i nove filmske adaptacije, kao i serija koju je najavio Netfliks.

Najambiciozniji piščev poduhvat, koji je i sam autor nazivao remek-delom, kritika je ocenila kao njegovo najznačanije knjževno ostvarenje.

OD DOBITNIKA NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST 1962. GODINE
Stajnbekov roman Zima našeg nezadovoljstva objavljen je 1961. U njemu je prikazano američko društvo tokom 50-ih i 60-ih godina XX veka.
Etan Alen Holi, protagonista romana, nakon smrti oca gubi status člana aristokratske klase Long Ajlenda. Etanov pad neće naići na razumevanje kod njegove porodice, te on ulazi u mrežu korupmiranosti i iskvarenosti američkog društva. Visoka moralna načela glavnog junaka biće testirana od strane okoline i on će morati da se prilagodi svetu u kojem sve funkcioniše pomoću laži, prevara, sebičnih poriva koji vode ka destrukciji humanističkih ideala. Linija između privatnog i javnog je veoma tanka, a njegov proces adaptacije ga može odvesti ka kritičnim izborima i kobnim posledicama tih izbora.

Novela američkog nobelovca O miševima i ljudima kontroverzna je prvenstveno zbog vulgarnosti, uvredljivosti i rasističkih izraza, pa je ova nevelika Stajnbekova knjiga često nailazila na razna osporavanja.
Glavni junaci su dva nezaposlena nadničara, koji su u potrazi za poslom. Džordž Milton i Leni Smol obilaze različita mesta u Kaliforniji, tokom perioda Velike depresije u SAD. Stajnbek u ovoj knjizi, u koju je utkao i sopstvena iskustva, razobličava pojam Američkog sna i pokazuje njegovu nedostižnost, kao i težak materijalni status velikog broja Amerikanaca.

Dobitnica nagrade Nadal za najbolji roman 2021.
Nadžat el Hačmi je špansko-marokanska književnica, dobitnica nekoliko književnih nagrada. Stvara i na katalonskom jeziku. Njen roman U ponedeljak će nas voleti priča je o odrastanju dve mlade muslimanke, koje su u potrazi za slobodom i istinskom srećom u životu. Odrastanje u opresivnom režimu i teškim okolnostima nosi mnoštvo izazova. Samim tim i cena koju junakinje romana moraju platiti zarad ispunjenja željenih ciljeva, može biti previsoka. Ovo je ujedno i priča o prevazilaženju društvenih i klasnih razlika, o ženskom identitetu i teškom putu ka ostvarenju slobode za kojom se čezne.

Lirski, čulno i osećajno. Priča o beskrajnoj ljubavi. - San Francisko kronikl

Zrači. Mostovi su dokaz da se čudesne stvari mogu iskovati slučajno i uz svetlost sveća.-Majami herald

Ako verujete u sudbinu i romantični ste, u ovoj ljubavnoj priči pronaći ćete oazu radosti. - Kanzas siti star

Strastvena i osećajna, pisana vrlo sigurnom rukom i s retkom, iskrenom nežnošću. - Milvoki džornal

Uzvišena ljubavna priča koja uključuje žrtvu, bolne izbore i ćutanje o onome što je najvažnije. - Sijetl tajms

Starinska i dirljivo erotična. Podseća čitaoce na dragocenu živost ljudskog postojanja. -San Hoze merkjuri njuz

Roman o strasti i politici koji oduzima dah, sa radnjom smeštenom u samom žarištu Palestine četrdesetih godina prošlog stoleća, pisan rukom majstora romanesknog pisanja dvadesetog veka.

Čas je uoči povlačenja Britanaca iz Palestine 1948. godine, trenutka koji će označiti početak novog Izraela. Međutim, kurs istorije je neizvestan pošto neprijatelji koji okružuju teritoriju Izraela razrađuju plan kako da novu državu uguše već na samom rođenju. Judita Rot beži iz koncentracionog logora u Nemačkoj da bi zabasala u novu nepriliku za koju je ulog podjednako visok kako za nju tako i za njen narod.

Prvobitno napisan kao scenario za film iz 1966. godine sa Sofijom Loren u glavnoj ulozi, ovaj do sada neobjavljeni roman Lorensa Darela pruža nam uzbudljiv prikaz mesta i vremena kada se drevna istorija sudarila sa krhkim bedemima savremenog sveta.

Darel ostaje nezamenljivi majstor engleske i evropske književnosti.-The New York Times

Violeta je najnoviji roman čileanske spisateljice Izabel Aljende, epska priča koja čitaoce vodi kroz jedan neverovatan život i čitav vek južnoameričke istorije, sa ekonomskim propastima, diktaturama i prirodnim katastrofama, i pre svega živopisnom ljudima…

Nakon što je i sama proživela ceo jedan vek, Violeta del Valje pripoveda o svojoj neobičnoj sudbini u neimenovanoj južnoameričkoj zemlji ostavljajući je u amanet u drugom pismu upućenom svom voljenom unuku Kamilu.

Violeta dolazi na svet jednog olujnog dana 1920. godine, prva devojčica u porodici sa pet sinova. Njen život od početka obeležavaju izuzetni događaji, jer se talasi Velikog rata i dalje osećaju, čak i kada španski grip stiže na obale njene južnoameričke domovine skoro u trenutku njenog rođenja.

Zahvaljujući očevom predviđanju, porodica će proći kroz tu krizu nepovređena, samo da bi se suočila sa novom jer Velika depresija transformiše otmen gradski život koji je poznavala. Njena porodica gubi sve i prinuđena je da se povuče u divlji i lepi, ali zabačeni deo zemlje. Tamo će ona dočekati punoletstvo i prve udvarače.

Ona svoju priču priča u obliku pisma, pripovedajući o vremenu strastvenih afera, siromaštva i bogatstva, strašnog gubitka i neizmerne radosti. Njen život oblikuju neki od najvažnijih događaja u istoriji: borba za prava žena, uspon i pad tiranina i na kraju ne jedna, već dve pandemije.

Najzabavnija knjiga koju ćete pročitati ove godine.
Karmelo Duran ne traži mnogo. Njemu samo treba kompjuter prikačen za internet, online supermarket i nekoliko sagovornika sa interneta sa kojma može da se prepire. Ali, sve se menja kada se zbog jedne greške u porudžbini poveže sa Mari Karmen, predstavnicom korisničke podrške u supermarketu.
Prodavnica sreće je epistolarni roman sačinjen od više i-mejlova, a njegov neobičan glavni junak je beskrajno simpatično gunđalo koje neočekivano otpočinje specifičnu ljubavnu vezu i od tog trenutka se čitav njegov život menja. Ovo je priča u kojoj učestvuju stvarni ljudi, sa svim njihovim svakodnevnim mislima i osećanjima, komplikovanim odnosima i skrivenim strahovima.
Ovo je roman uz koji ćete se smejati, čuditi i duboko se zamisliti. Diskretno protkan analizom i kritikom ljubavnih, porodičnih, prijateljskih i susedskih odnosa, kao i društva, sveta i tekovina modernog doba. Priča o samoći, usamljenosti i otuđenju. Ali i toplo i dirljivo putovanje u dubini ljudske duše i psihe.
Jedna od knjiga koja govori više od onoga što je u njemu napisano, roman koji se čita između redova.

Radnja je smeštena u poznatu četvrt Madrida, a disleksični Rodrigo Montalvo je glavni lik. Njegova deca, žena i njegov mačak koji laje su njegov život. Zaposlen je kod oca u gigantskoj porodičnoj kompaniji. On je srećan čovek. Ili je barem tako verovao.

Sve do jednog dana kada psihijatar, njegov zet, dijagnozom izazove sumnju. I svet se odjednom okreće naglavačke. Naš junak želi da sazna šta nije u redu, i počinje konsultacije sa psiholozima, psihijatrima, hipnotizerima i isceliteljima, koji nude urnebesna rešenja. Ali, najveće iznenađenje dolazi na kraju od onog od koga najmanje očekujete.

Rodrigo Munjos Avia će vas istovremeno nasmejati, ali i zamisliti. On izuzetno duhovito i neuvijeno karikira akademsku analizu, psihijatre i psihologe, a u isto vreme uzdiže vrednosti porodičnog života, ljubavi, podrške.
Roman šalje poruku da nas prepreke u životu ne smeju pokolebati i da moramo ići napred s verom u sebe.
A smeh je za to najbolja terapija.

"Valerija, mlada učiteljica koja održava tajnu vezu s Tomom, trideset godina starijim od nje, počinje da preispituje svoja osećanja i želi da dokuči smisao ljubavi.

U gradu u kojem predaje, Lilijan nestaje bez vidljivog razloga dok se njen suprug nalazi na drugom kraju sveta.

Greg, muškarac sklon očijukanju sa ženama, često posećuje obližnji noćni klub kako bi ugušio sopstveno nezadovoljstvo, sve dok jednog dana ne bude razotkriven na najgori mogući način.

Jedan od takvih trenutaka u životu male lokalne zajednice polako nas uvlači u svakodnevne tajne njenih stanovnika. Njihovi životi ne samo da se prepliću tokom više od dve decenije već će biti i uslovljeni magnetskom snagom osećanja, prevrtljivim slučajnostima ili poetskom pravdom koju nam ponekad donose najneočekivaniji događaji.

Mapa osećanja prati likove koji grade skrivene priče o mestima; mestima gde se prepliću odsutnosti i neobični događaji, gde se događaju neobjašnjivi zločini, gde koegzistiraju lične i porodične napetosti i gde samo želja za dobrim delima uspeva da ulije neophodnu nadu za nastavak života.

Roza Leticija, neponovljiv, živopisan i upečatljiv ženski lik, u središtu je uzbudljive pripovesti o bogatoj milanskoj porodici koja je najburnije trenutke svoje istorije zabeležila na prelazu dva veka, u Severnoj Italiji i Americi. U trenutku kad odluči da uzde poslovnog carstva prepusti svojoj unuci Gloriji, Roza Leticija joj otkriva i uzbudljivu, bolnu i slavnu prošlost svoje porodice. Senka rodoskvrnuća, stvaranje industrijske imperije iznikle na velikoj prevari i ogromnoj upornosti, krvave boje rata, blistavi svet mode, ljubavna čežnja i neizrecive tajne moćnika udahnuli su život ovoj romantičnoj i snažnoj priči vrtoglavog ritma.

Bilo je blago majsko veče kad se u drevnoj palati Soljano na jugu Italije, vlasništvu istoimene porodice koralara, neočekivano oglasi telefon. Cela porodica je okupljena za trpezom: Orsola i njeno petoro dece, kao i dona Margerita, Orsolina svekrva. Iznenadni telefonski poziv grubo je prekinuo trideset godina ljubavi i sloge. Tajanstvena fotografija ljupkog kosookog dečaka na čijoj poleđini piše „Tvoj sin Stiv“ poljuljaće čvrsta uverenja otresite i nezavisne Milanežanke Orsole.

Egzotično okruženje koralara na sunčanom jugu Italije, pozornica je uzbudljive i živopisne priče o ljubavi i bolu i ponovno pronađenoj sreći.

Penelope i Andreu povezuje osamnaest godina braka rođenog iz velike ljubavi i troje komplikovane, ali i divne dece. Ipak, umorna od njegovih nevera, sebičnosti i površnosti, Penelope odlučuje da napusti Andreu i suoči ga s problemima koji predstavljaju njenu svakodnevicu. Time će možda uspeti i da spase njihovu vezu...

Zbirka deset uzbudljivih priča poznatog psihoterapeuta Irvina D. Jaloma otkriva misterije, frustracije, patos i humor u srcu terapeutskih seansi.

Pripovedajući o dilemama svojih pacijenata, pripovedač nam ne daje samo očaravajući uvid u njihove lične želje i motivacije, već, takođe, otkriva i svoju sopstvenu priču iz ugla terapeuta: svoj pokušaj da izmiri svoje suviše ljudske reakcije sa senzibilitetom koji bi svaki psihijatar trebalo da poseduje.

Malo je ko, još od Frojdovog vremena, pokušao da prikaže sa toliko jasnoće i otvorenosti ono što se zbiva između psihoterapeuta i pacijenta iza zatvorenih vrata.
Jalom nam u ovom delu nudi romanesknu, no ipak analitičnu i preciznu rekonstrukciju intrigantnog dijaloga između psihijatra i pacijenta.

Maestralno delo čileanske spisateljice Isabel Aljende, njen najnoviji roman „Tanušna morska latica“ (Largo pétalo del mar), objavljeno je u znak sećanja na osamdesetu godišnjicu iskrcavanja izbeglica iz Španskog građanskog rata u Čile. Pablo Neruda, čuveni čileanski pesnik, koji je u knjizi jedan od glavnih likova, organizovao je njihovo iseljenje opremivši legendarni brod Vinipeg potrebnom opremom i smeštajem za preko dve hiljade španskih izbeglica, koje će uticati na kasniji razvoj Čilea, obogaćujući njegov kulturni i društveni život.

Oslanjajući se na istorijske događaje, Isabel Aljende gradi izvanrednu priču o životu, ljubavi, prijateljstvu, odanosti, obrtima sreće i sudbine, kao i izuzetno snažne likove, opisujući kroz njih život u izgnanstvu i čovekovu večnu potrebu da pronađe svoje mesto pod suncem.

Sama Isabel Aljende kaže da je ovaj roman, iako se odvija u prošlosti, izuzetno aktuelan, jer smo u današnje vreme svedoci sve većeg broja raseljenih, rasejanih, prognanih, izbeglih, mnoštva ljudi koji gube svoje korene, domove i domovine.

„Događa se nešto ozbiljno... Prošlost prodire... Moja dva života, noć i dan, sad se spajaju. Moramo da razgovaramo.“
Stari školski prijatelj Irvina Jaloma tražio je pomoć. U njihovih pedeset godina prijateljstva, Bob Brent nikada nije razotkrio svoje noćne strahote svom bliskom drugu. Sada se, konačno, našao prisiljen.
„Pozvaću policiju“ je moćno istraživanje najvažnijih Jalomovih tema – sećanja, straha, ljubavi i isceljenja – i pogled u život čoveka kakav jeste.

Nastavak dirljive priče o jednoj naizgled sasvim običnoj porodici, čije smo članove donekle upoznali u prethodnom romanu Alehandra Palomasa „Majka”. Roman „Pas” dalje nas vodi kroz sagu o životu te porodice, njenim tajnama, radostima, patnjama, ljubavima, sada sagledanu i kroz prizmu njenog novog člana, jednog psa, sa sopstvenom prošlošću i bolnim razočaranjima. Napisan neobičnim i nesvakidašnjim stilom, ovaj roman zaokuplja našu pažnju od prve stranice, da bi nadalje u nama stvarao osećaj da i sami prisustvujemo dijalozima u kojima pronalazimo sopstvene sumnje, strahove, bojazni, ali i nepresušnu životnu radost koja često može biti narušena nekim neizbežnim i neprijatnim događajima. Izuzetno životna i dirljiva priča o ljudima od krvi i mesa, filozofski osvrt na večna i univerzalna pitanja ljudske egzistencije i ljudskih osećanja.

Mejv i Deni su imali detinjstvo kao iz bajke: uspešnog oca, brižnu majku, odanu poslugu i bezbrižan život u velelepnom zdanju – u kraju poznatom kao Holandska kuća – koje bi se po veličini i osobenosti moglo čak nazvati i palatom. A onda su za samo nekoliko godina sve izgubili, ostavši takoreći na ulici i upućeni samo jedno na drugo.
Tokom narednih pet decenija, poput savremenih Ivice i Marice, njih dvoje polako ali sigurno utiru sebi put kroz život. Ali ma koliko bili uspešni na mnogim poljima, nikako ne mogu da raskrste s prošlošću, a čežnja prema Holandskoj kući i mržnja prema maćehi pretvaraju se gotovo u opsesiju koja briše granice između dobrote i sebičnosti, između bezuslovne odanosti i slepe mržnje.
Roman Holandska kuća našao se u najužem izboru za Pulicerovu nagradu za 2020. godinu.

One datosti koje su Kortasaru omogućile da još u detinjstvu obuhvatnije sagleda sebe i svet oko sebe vremenom ga dovode do toga da ih kao takve prevaziđe. Živeći u znaku prelaza iz jedne sredine u drugu i iz jednog sklopa okolnosti u drugi, kao i nemirenja sa datostima, Kortasar se izdigao iznad samih okolnosti. Zalagao se za drugačije poimanje domovine i zajednice ljudi uopšte (prva je za njega bila, samo polazište, a druga željeno ishodište) kao i za pomeranje granice mogućeg u književnosti i izvan nje.
Iako se potraga za identitetom može shvatiti i kao posledica okolnosti u kojima se našao čovek Novog kontinenta, iako je ta potraga u Argentini, preko borhesovskih lavirinata, dignuta na opšteljudsku ravan, ona kod Kortasara nije posledica nego izbor. Ima vid igre, ali nije apstrakcija; kao i igra, potraga ima svoja pravila, ali nije konstrukcija. Kortasar ne traži identitet u ogledalu nego u drugima. Prepoznavanjem sebe u njima teži upotpunjavanju vlastite ličnosti i jedinstvu sa svetom.
Roman Školice govori upravo o toj čovekovoj težnji da sebe prepozna u drugima. Govori o potrebi čoveka da pronađe sebe, govori o njegovoj potrazi – ali tako da i sam govor postaje potraga.

Drugi roman jednog od najslavnijih glasova britanske fantastike i filma, Crni album, uzbudljiva je multikulturna priča o punoletstvu Šahida, pakistanskog studenta koji voli rock'n'roll, seks i drogu, razapetog između ljubavne veze sa divnom, slobodoumnom profesorkom na fakultetu i želje da udovoji svojoj konzervativnoj muslimanskoj zajednici.

Na stepeništu ispred Egipatskog muzeja, u srcu Kaira, čuvenom kriptografu Tomasu Noronji prilazi nepoznata žena. Njeno ime je Arijana Pakravan, Iranka je, i kod sebe ima kopiju neobjavljenog dokumenta, starog rukopisa neobičnog naslova koji počinje tajanstvenim stihovima.
Taj neočekivani susret uvlači Tomasa u uzbudljivu avanturu, odvodeći ga u epicentar nuklearne krize u Iranu, tragom najvećeg otkrića Alberta Ajnštajna, pronalaska koji rešava jednu od najvećih misterija – naučni dokaz o postojanju Boga. Istovremeno ljubavna priča, intriga i izdaja, neumoljiva potera i duhovna potraga, protkana najnovijim i najsavremenijim naučnim otkrićima na polju fizike, kosmologije i matematike – roman Božja formula vodi nas na nezamislivo putovanje do samog početka vremena, u potrazi za suštinom univerzuma i smisla života samog.