ROMANI

”Fenomen Jelene Jovanović Žigon je fenomen božanskog dara koji svojom duhovnom i vanjskom ljepotom prenosi sve dokazane civilizacijske vrednosti u svoje uloge.”

Radoslav Rale Zelenović

Izabrana dela Fjodora Mihajloviča Dostojevskog sadrže 6 knjiga: „Poniženi i uvređeni“, „Zločin i kazna“, „Idiot I“, „Idiot II“, „Bele noći“ i „Kockar“.

klasici za osnovne I srednje škole

klasici za osnovne I srednje škole

Izabrana dela Ive Andrića sadrže 6 knjiga: „Gospođica“, „Na Drini ćuprija“, „Pripovetke I“, „Pripovetke II“, „Prokleta avlija“, „Travnička hronika“. Izbor i raspored pripovedaka u navedenim knjigama odraz je piščeve želje.

Izabrana dela Ive Andrića sadrže 6 knjiga: „Gospođica“, „Na Drini ćuprija“, „Pripovetke I“, „Pripovetke II“, „Prokleta avlija“, „Travnička hronika“. Izbor i raspored pripovedaka u navedenim knjigama odraz je piščeve želje.

Povodom 50 godina od smrti Ive Andrića, Čigoja štampa predstavlja ekskluzivnu kolekciju od 101 priče o ženskim i muškim likovima iz opusa našeg nobelovca. Kolekcija će biti objavljena u 50 knjiga sa vrhunskim dizajnom – floralni motivi za priče sa ženskim likovima i ornamentalni formama za muške.

Prva galerija od 10 knjiga sadrži priče o Aniki, Mari Milosnici, Nevenki, Jeleni, Aliji Đerzelezu, Ćorkanu, Fra-Pertu, Fra-Marku, Mustafi Madžaru…

Ovaj luksuzni komplet sadrži pet pažljivo odabranih zbirki: Klasične kratke priče, Klasične horor priče, Klasične ljubavne priče, Klasicne priče - misterije i Klasicne priče fantastike. Svaka knjiga donosi antologijske tekstove najvećih svetskih autora, uz više od 250 ilustracija. Spakovane u prelepu kolekcionarsku kutiju, ove knjige zajedno čine jedinstveno književno putovanje kroz žanrove.

Sabrana dela Jovana Dučića, jednog od naših najvećih pisaca XX veka, objedinjena su u šest knjiga ovog raskošnog kompleta. Dučić je srpskoj književnosti dao tematski i žanrovski raznovrsna dela – poeziju, filozofsku prozu, putopise, eseje i kritike – obogativši je novim temama i novim izvorima inspiracije. Liričar u duši, pisac koji je celog života težio skladnosti i savršentsvu, ostavio je čitaocima književnost protkanu čistom emocijom. Univerzalne teme koje prožimaju sva njegova dela, ispisane jasnim i prepoznatljivim stilom, učinile su da njegova zaostavština postane vanvremenska i besmrtna.

Milica Jakovljević Mir-Jam (1887-1952) je srpska književnica i novinarka, čija je književnost bila popularna i cenjena, naročito među ženskom čitalačkom publikom, u periodu izumeđu dva svetska rata.

Bila je najpopularnija i najčitanija spisateljica u Kraljevini Jugoslaviji i jedna od najvoljenijih spisateljica svog doba. Budući da je pisala o društvenim prilikama u gradovima i u svojim delima prikazala vrednosti građanske klase, u posleratnom komunističkom društvu bila je odbačena.

Kritika je tada okarakterisala njena dela kao sladunjavu, plitku i laganu žensku literaturu. Ali, uprkos tome, njena proza je i dalje rado čitana, budući da je osnovna tema – univerzalna i neprolazna književna tema – ljubav i težnja ka sreći.

Knjiga 1 (876 str.) Greh njene mame, Mala supruga, U slovenačkim gorama

Knjiga 2 (694 str.) Nepobedivo srce, Samac u braku

Knjiga 3 (1020 str.)Ranjeni orao, Otmica muškarca, To je bilo jedne noći na Jadranu.

Interaktivna fotomonografija Tesla u hronološkom poretku sa preko više od 200 fotografija predstavlja naučnika koji je osvetlio XXI vek. U autorskom tekstu Milovana Matića, istraživača i fizičara, utkana je priča o poreklu, naučnom i privatnom usponu, idejama i pronalascima…

Multimedijalni sadržaj na CD-u obuhvata sve što je prikazano i knjizi. U knjizi je link i uputstvo za aplikaciju za mobilne uređaje, pomoću kojih čitaoci ulaze u ”Magiju uvećane realnosti” ( Magic of Augmented Reality).

Interaktivna fotomonografija Tesla u hronološkom poretku sa preko više od 200 fotografija predstavlja naučnika koji je osvetlio XXI vek. U autorskom tekstu Milovana Matića, istraživača i fizičara, utkana je priča o poreklu, naučnom i privatnom usponu, idejama i pronalascima…

Multimedijalni sadržaj na CD-u obuhvata sve što je prikazano i knjizi. U knjizi je link i uputstvo za aplikaciju za mobilne uređaje, pomoću kojih čitaoci ulaze u ”Magiju uvećane realnosti” ( Magic of Augmented Reality).

"Komplet izabranih dela Hermana Hesea čini dvanaest naslova i ukupno trinaest knjiga u tvrdom povezu sa kutijom.

Spisak naslova:
1. Stepski vuk
2. Sidarta
3. Demijan
4. Igra staklenih perli 1
5. Igra staklenih perli 2
6. Roshalde
7. Gertruda
8. Knulp
9. Nirnberško putovanje
10. Umetnost dokolice
11. Narcis i zlatousti
12. I na kraju šta je sreća
13. Srećan je ko ume da voli

Herman Hese je rođen 2. jula 1877. godine, umro je 9. avgusta 1962. godine. Bio je nemački pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. godine. Pisao je lirske pesme, novele i romane. U početku svog stvaranja bio je romantičar, u proznim delima pod uticajem psihoanalize i orijentalne mudrosti. U Heseovim delima jasno je uočljivo njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hindu filozofije. Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk, Sidarta, Igra staklenih perli.

Rođen je u gradu Kalvu, Virtemberg, 1877. godine. 1922. godine emigrirao je u Švajcarsku, 1923. je postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački propagandista Jozef Gebels u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi njegovog romana Narcis i Zlatousti (Narziss und Goldmund) koji se tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj.

Kao i mnogi njegovi likovi, Hese je u toku svog života imao mnogo problema sa ženama. Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli, sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, tako što je njegova žena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa pevačicom Rut Venger, trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom čuvenom romanu Stepski vuk. Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender (1895. - 1966.), trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi Putovanje na istok.

Hese je u svom kasnijem životu razvio određenu dozu konzervativizma. U Igri staklenim perlama, jedan od likova proglašava svu muziku posle Johana Sebastijana Baha veštačkom i lošom, proglašavajući Ludviga van Betovena za ekstremni primer lošeg ukusa u muzici. Inače, Igra staklenih perli, sa sa svojim idealizovanim srednjovekovnim stilom bila je izuzetno popularna knjiga u ratom razrušenoj Nemačkoj 1945. godine.

Hese je umro u snu u Montanjoli 9. avgusta 1962. godine u svojoj 85. godini.

Ono što je Horacije učinio za dekor i ukus, Juvenal je kasnije uradio za moral i slobodu. Ovo je razumljivo kada se uzme u obzir da ih deli ceo vek i da je Juvenal morao da se susretne i bori s porocima, ljudskom glupošću i tiranijom koji su Horaciju bili nepoznati. Dok kod Horacija primećujemo njegovu povremenu simpatiju prema poroku, Juvenal prema njemu uvek pokazuje samo prezir.

On se ne igra ljudskim emocijama kao Horacije, on ne pravi kompromise i ne želi da se prilagodi svom iskvarenom okruženju. Horacijeva zlatna sredina (aurea mediocritas) njega ne privlači, pa je otuda njegov ideal često nepraktičan, ali je to ideal za koji svaki pošten čovek mora da prizna da je plemenit.

Međutim, u celom njegovom delu osećamo da se Juvenal ne razračunava s osobama već s porokom. On je kao neki iskren i prilježan učitelj koji se trudi da kod svojih đaka rečima i prutom iskoreni loše odlike pre nego što one uznapreduju do zla za koje će da budu kažnjeni surovim bičevanjem. Juvenal kao s mačem žuri od palate do krčme, od rimskih kapija do granica carstva, uvek u potrazi za moralnim i političkim značajem društvenih događanja, te seče bez razlike svakog koji skreće s puteva koje su odredili priroda i čast.

On u tome pokazuje realizam cenzora koji skida odeću sa ličnosti da bi otkrio njihove tajne belege i spremio ih za bičevanje. Njegove satire, neprevaziđene po stilu (mnogi se slažu da je u tome prevazišao poznate stiliste Lucilija i Varona, pa čak i Horacija) pune su peckavog humora koji ne služi da zasmeje zbog smejanja, nego da bi jače ukazao na porok (što se najbolje vidi u četvrtoj satiri gde neke u suštini komične scene Juvenal obrađuje tako da one kod čitaoca ostavljaju vrlo gorak ukus u ustima).

Pa ako pretpostavimo da je pesnik na nekim mestima zaista i preterao, to njemu služi samo zato da bi čitaocu bolje izložio jednu stvar koja je i istinita i vrlo bitna. Preterivanje u takvim slučajevima nije obmanjivanje, već pokušaj da se hiperbolom učini skoro nemoguće da čitalac ne shvati suštinu onoga što pisac želi da kaže. Juvenalova stalna želja jeste da čitalac nepogrešivo razlikuje dobro i zlo, a ne da ostavi prostor za sholastičku filozofiju besposličara i njena nadmudrivanja i relativizovanja stvari. Uostalom, on nije lirski pesnik, nego ozbiljan satiričar čiji je zadatak da svim sredstvima ukaže na ružnoću poroka. 

Kratki roman Prokleta avlija, čije pisanje je Andrić započeo između dva svetska rata, a dovršio ga i objavio 1954. godine, smatra se piščevim remek-delom. Komponovan je narativnim postupkom „upričavanja priče“ (prstenasta, okvirna strktura). Ima više pripovedača koji jedan od drugoga preuzimaju kazivačku poziciju. Pripovedanje u ovom romanu može se predstaviti i slikom koncentričnih krugova koji se skupljaju do samog jezgra priče.

Kao i svi drugi Andrićevi romani, izuzimajući Gospođicu, Prokleta avlija okrenuta je istoriji ali na drukčiji način od višegradske, travničke i sarajevske hronike. Roman je ispripovedan smirenim, nepristrasnim tonom, kojim se odmereno i sugestivno teži objektivizaciji, kako je to kod Andrića već običaj i pravilo.

Do centralne, istorijske priče iz XI veka o tragičnoj sudbini Džem-sultana, Andrić nas dovodi posredno. O Džem-sultanu pripoveda mladi polu-Turčin Ćamil, koji u njemu vidi svog sudbinskog srodnika i preteču. O Ćamilu pripoveda prestravljeni Jevrejin Haim, a svi oni su samo uspomena fra-Petra na dane provedene u stambolskom zatvoru, „prokletoj avliji“. Tu uspomenu, opet, grli luk sećanja bezimenog mladića (pisca?), koji, gledajući u zimski dan na fra-Petrov grob, vraća u sebi ceo tok priče.

Svi protagonisti Proklete avlije, ma koliko različiti, čuvaju u sebi iskustvo sužnja, pa svet, makar i nesvesno, osećaju kao ograničen, teskoban prostor. Kao da je samo postojanje tamnovanje. (Naslov romana simbolički je ključ čitanja.) Uskomešanost zatvora u koji se sliva zli talog imperije koja je prešla svoj vrhunac, ali gde, igrom slučaja, zalutaju i ljudi koji su samo drukčiji od ostalih, postaje neka vrsta zamene za svet: on traje u vremenu i ne obazire se na pojedinačne ljudske sudbine koje ga tvore. „Svi su sporedni i nevažni“ zapisuje Andrić. „Avlija živi sama za sebe, sa stotinu promena, i uvek ista.“

Tolkinove fantastične povesti Srednjeg sveta nastale su kada je on, kao i mnogi očevi, počeo da izmišlja priče za svoje sinove, priče koje su polako izrastale u stvarnost čitavog jednog nepostojećeg sveta. A onda se, leta 1930, desilo nešto presudno za rođenje jedne od najvećih knjiga XX veka. „Sedeo sam i pregledao školske testove. Jedan učenik milostivo je ostavio jednu stranicu praznu, što je najbolja stvar koja se može dogoditi onome ko pregleda radove. Na tom praznom listu ja sam naškrabao: ’U jednoj rupi u zemlji živeo je Hobit’. Niti sam tada znao niti sad znam zašto. U mom slučaju uvek su prvo nastajala imena, i ona su pokretala priču u mojoj glavi. Na kraju sam samo pomislio da bi bilo dobro da saznam šta je to Hobit, i šta on radi u toj rupi u zemlji.”

Ubrzo je Tolkin nacrtao i mapu sveta u kojem obitavaju Hobiti (tzv. Trorovu mapu), ispisao toponime, a onda se sve to dugo, dugo krčkalo u njemu. Nekoliko godina potom priča je počela da se raspliće sama od sebe, a pisac je imao osećaj ne da izmišlja nego da objavljuje priču koja „negde” već postoji. Bilo kako bilo, objašnjenje ko su i čime se bave Hobiti stiglo je pred engleske čitaoce 1937. godine, u romanu pod nazivom Hobit. Obimnu trilogiju Gospodar Prstenova – Družina Prstena, Dve kule i Povratak kralja – Tolkin je pisao od 1936. do 1949. godine. Prva dva dela izašla su tek 1954. godine, a treći godinu kasnije. Tolkin postaje jedan od najčitanijih pisaca svog vremena, a zanimanje za Gospodara Prstenova ne jenjava.

Mnogo je rasprava napisano o tome šta je Tolkin hteo da kaže svojim delom, i da li je, s obzirom na vreme nastanka romana, stvarajući likove zlih Orka mislio na naciste ili na komuniste. Osim u političkom, Gospodara Prstenova tumačili su mnogi i u filozofskom, religijskom, kulturološkom, pa čak i ezoteričnom ključu. Tolkin, ratni veteran Prvog svetskog rata koji je u bici na Somi izgubio sve svoje prijatelje, odgovarao im je kako ne podnosi alegoriju niti ga zanimaju knjige „s tezom”.

Format: 10x18.5x25.5 cm
Tvrd povez
Broj strana: 1200
Preveo Zoran Stanojević
Ilustrovao Alan Li

"Monografija Izuzetni parovi Srbije XX i XXI veka druga je po redu, posle monografije Izuzetne žene Srbije XX i XXI veka, u ediciji Druga strana istorije.

Ediciju je inicirala gospođa Madlena Zepter, izdavač, inspiratorka i finansijer projekta. Radu na knjizi prethodilo je dugotrajno, brižljivo istraživanje: intervjui sa akterima, razgovori sa članovima njihovih porodica, pregledanje prašnjivih arhiva i zaboravljenih materijala iz legata, zavirivanje u dokumenta i prepiske, traganje za požutelim biografijama u bibliotekama, čitanje ranije objavljenih intervjua… Za autorke to je bilo uzbudljivo, atraktivno putovanje, svojevrsni vremeplov u našu bližu prošlost uz pomoć dostupne literature i svedočenja savremenika o jednoj manje poznatoj, često skrivenoj, ličnoj istoriji odabranih parova."

www.nedeljnik.rs

“We are living in an age of unprecedented technical achievement leading to a more and more complete mastery of the forces of nature and annihilation of time and space. But this development, while contributing to our comfort, convenience and safety of existence, is not in the direction of true culture and enlightenment. On the contrary, it is destructive of ideals… The real cause for the fall of nations is the inability of mankind to solve the SOCIAL, MORAL and SPIRITUAL problems. So long as the struggle for existence is such that only the fittest can survive, there is a healthy development under the sway of individualism. When reaction sets in the individual are eliminated, original effort and initiative suppressed and the creative faculties impaired, the race gradually lapses into savagery and perishes. A similar end threatens our present civilization.“ – Nikola Tesla

Komplet uradjen u retro stilu, imitacija antikvarnih knjiga.

Sadrži knjige:

- Detinjstvo, dečaštvo, mudrost
- Rat i mir
- Hadži Murat i druge pripovetke
- Ana Karenjina
- Tri smrti i druge pripovetke
- Smrt Ivana Iljiča i druge pripovetke
- Tri smeti i druge pripovetke
- Vaskrsenje
- Sevastopoljske i druge pripovetke
- Priče iz nove azbuke
- Drame

I konačno svi su tu. Kao u Nebeskom Jerusalimu, Puškin i Gogolj, Tolstoj i Dostojevski, Gorki i Turgenjev, Šmeljov i Bunjin, Andrejev i Bulgakov, Fudelj i Iljin i mnogi, mnogi drugi čuvari ruskoga roda i duha. Ova antologija je lektira svakog mislećeg bića, ona je putokaz za svakog verujućeg čoveka, dragoceni biser slovenske i hrišćanske kulture i duhovnosti. Proživljena i posvedočena, stradalna i bolna, knjiga utehe i nadanja, to je ova nastolna knjiga. Na hiljadu i dve stotine stranica sabrani su odlomci i dela koje objavljuje Bernar i promovišu Panonske niti. Prepoznaćete mnoge hrišćanske priče i naći nove, u odličnim prevodima. Povez knjige je vrhunski, kakav i dolikuje knjizi koja će se kao ikona prenositi sa dede na unuka. Ova knjiga je i pomoćno sredstvo za veronauku dece i odraslih, i pravi dar najviđenijima i najbližima, najdražim gostima i najboljim domaćinima.
Oprostite što je ovako neskromno predstavljamo, ali i sami se radujemo što je još jedna antologija, gotovo bez ičije pomoći, pred vama. Dakle, ima blagoslov. Ja verujem da nema ničeg divnijeg, dubljeg, simpatičnijeg, razumnijeg, ljudskijeg i savršenijeg od Hrista. Sa surevnjivom ljubavlju ja govorim sebi, da ne samo nema Njemu slična, nego i da ne može biti. Šta više, ja izjavljujem: Kada bi mi neko mogao dokazati da je Hristos van istine, i kada bi istina zbilja isključivala Hrista, ja bih pretpostavio da ostanem sa Hristom a ne sa istinom. Bez Hrista sve odjednom postaje odvratno i grešno. Pokažite mi nešto bolje od Hrista! Pokažite mi vaše pravednike koje ćete slaviti mesto Hrista! Hristos je Bog onoliko koliko je to zemlja bila u stanju da posvedoči. Da, već sama žeđ za duhovnom kulturom je duhovna prosvećenost. Savest bez Boga je užas, ona može da zabludi do najnemoralnijih granica.

Mi živimo u vremenu tehničkih otkrića bez presedana, koja vode sve potpunijem ovladavanju silama prirode i neutralisanju vremena i prostora. Ali ovaj razvoj, iako doprinosi našem komforu, udobnosti i sigurnosti života, ne ide u pravcu istinske kulture i prosvetljenja. Sasvim suprotno, on je destruktivan za ideale... Stvarni uzrok propasti naroda je nesposobnost čovečanstva da reši SOCIJALNE, MORALNE i DUHOVNE probleme. Sve dok je borba za egzistenciju takva da samo najprilagođeniji mogu da prežive, postoji zdrav razvoj vladavine individualizma. Kada se mehanizmi reakcija eliminišu iz individue, originalni napor i inicijativa suzbiju, a kreativne sposobnosti naruše, rasa postepeno tone u divljaštvo i nestaje. Sličan kraj preti našoj današnjoj civilizaciji. – Nikola Tesla

Sabrana dela Vilijama Šekspira u jednoj knjizi prvi put u ćiriličnom izdanju na srpskom jeziku. Svih 37 Šekspirovih drama, s tim što je jedna od najpoznatijih, Hamlet, predstavljena čak u dva prevoda, Aleksandra Saše Petrovića i Branimira Živojinovića, da bi se na što očigledniji način predstavio različit pristup prevodima ovog velikana svetske književnosti.
PREDGOVORI: prof. dr Zorica Bečanović Nikolić, prof. dr Vladislava Ribnikar;
DODATAK PRVI: Šekspirova dela koja do sada nisu bila objavljena na srpskom jeziku;
DODATAK DRUGI: Izvori za Šekspirova dela;
DODATAK TREĆI: Stihovi o Šekspiru, epitafi i predgovori prvom izdanju Šekspirovih dela.
PREVODIOCI: (drame) Velimir Živojinović, Živojin Simić, Sima Pandurović, Aleksandar Saša Petrović, Branimir Živojinović, Borivoje Nedić, Trifun Đukić, Hugo Klajn; (poeme) Danko Angjelinović, Živojin Simić, Stevan Raičković; (dodaci) Ljubica Bauer Protić, Marija Dimitrijević, Gordana Platiša, Lidija Tonić, Zdeslav Dukat, Boris Hlebec, Mila Đorđević, Mihailo Dobrić, Tomo Maretić.