SAVREMENI ROMAN

Najpoznatiji ruski pisac nove generacije, poznat je po romanima Omon Ra, Život insekata, Čapajev i Praznina, Generacija P, Sveta knjiga vukodlaka, KGBT.

Preveden je na sve glavne svetske jezike. Ikona mladih ljudi, proglašen je za najuticajnijeg književnika Rusije. Živi po budističkim manastirima, uglavnom u Nepalu i Južnoj Koreji.

„Jedina prava ruska književna tradicija je pisati dobre knjige na način kako to još niko nije radio.“ - Viktor Peljevin

Poslednji Peljevinov roman zbiva se u svetu gde žene postaju dominantan pol, a ravnoteža moći se poremetila. Otkid je delo koje prevazilazi granice tradicionalne književnosti, nudi uvid u složene aspekte ljudske egzistencije i još više nego u prethodnim romanima podstiče na preis-pitivanje našeg doživljaja stvarnosti.

„Nije se radilo o meni. Nad svim se već nadvila senka katastrofe. Iza tankog vela stvarnosti osećalo se nešto jezivo, neminovno i neumoljivo.
Bio je to Ahilov bes.

Pred nama su bili baš oni posmrtni trzaji koji su mi se privideli, lišeni svega ličnog. Užasni spazmi, koji se dešavaju neznano gde neznano s kim, ali pritom ne samo stvarni, čak ne ni stoprocentno stvarni, već jedino stvarni. Ono što su Grci nazivali haos, koji je postojao pre postanja. To je bila sudbina svetske duše, kojoj će oduzeti svet. Tada će se svi – privilegovani, prevareni, bogati, siromašni – stopiti u jedan bol. Zar Bog to zaista želi?“ - Otkid

Povest o razvoju svesti kod novorođenčeta, ali i još "drskiji pokušaj" Belog, da uđe u prenatalni svet, u doživljaje i osećawa detetu pre njegovog rođenja i to pre nego što je savremena nauka uopšte "potegla" taj problem.

Iz te bizarne početne postavke razvija se priča o fetišizmu, lјubavi, zavisnosti i lјudskoj ranjivosti. Perec se zalјublјuje u petnaestogodilјnju devojku: nemirnu, ambicioznu, okrenutu Parizu, slikarstvu i bekstvu, dok istovremeno živi raspršeno, telesno i nemilosrdno. Gospodin Perec je uz nju. Vuče ga kroz gradove i krevete drugih muškaraca.

Opijeni idejama, ali i alkoholom, Kruduovi likovi sudaraće se sa stvarnošću kakvu nisu sami stvorili, već su rezultat režimskih zahteva i scenografije privida ispravnosti. Ni umetnost u takvom okruženju nije slobodna, ona se davi u okovima podobnosti, a ona organska nestaje u plamenu načinjenom samom rukom autora.

Autorka polazi od fragmenata, fiktivnog lika u romanu koji čita, nekolicine sačuvanih pisama, beležaka, usputnih napomena i iz njih rekonstruiše život stvarne žene, koja je godine provela u logoru. Od tih okrajaka i mrvica nastaje priča o ženi čije postojanje polako prerasta u opsesiju, o pokušaju da se razume neko koga je svet davno zaboravio.

Roman Novinarka Sesilije Mangere Brejnar jeste literarna misterija smeštena na Filipinima 1909. godine, u doba kada su Španci otišli, a Amerikanci tek počeli da utiskuju svoj pečat nad zemljom. Udovica Ines, zajedno sa svojom neobičnom saveznicom, francuskom krojačicom Melisandom, kreće u potragu za istinom o svešteniku pronađenom mrtvom u potoku – sve kako bi oslobodila sina iz zatvora. Nadahnuta pričom o svojoj čukun-baki, prvoj ženi izdavaču na Filipinima, Brejnar ispisuje roman vođen snažnim likovima, knjigu koja postavlja suptilna i složena pitanja o pravdi, moralu i granicama ljudske odgovornosti. Ono što započinje kao istraga jednog ubistva, prerasta u dublje traganje – za smislom, istinom, i granicama ljubavi, odanosti i prijateljstva. Ovo remek-delo podseća nas i na to da se život retko razrešava onako uredno kako bismo mi želeli. Dobro i zlo mogu biti jasno razdvojeni – ali između njih se prostire mnogo nijansi sivog, kojima moramo naučiti da hodamo. (Dejvid Kajmer, The Manila Times) Sesilija Brejnar prede svoju čaroliju od kulture, folklora i mitova, tkajući raskošnu tapiseriju filipinske istorije – i ostaje jedna od njenih najposvećenijih i najsjajnijih tkalja. (Džejms E. Čeri, autor knjige Edge of the Wind) Novinarka čitaocu daruje duboke uvide u istorijske vihore i svakodnevicu života na Filipinima početkom 20. veka. Iako plod mašte, ova knjiga je mnogo više od vešto ispletene i višeslojne misterije. (Lisa S. Melnik, Positively Filipino)

Nakon svetskog uspeha romana Vremensko sklonište, dobitnik Bukerove nagrade Georgi Gospodinov vraća se tamo gde je sve počelo – u baštu detinjstva i intimu sećanja. Baštovan i smrt, njegova najličnija knjiga do sada, istovremeno je hronika jedne porodice i filozofski ogled o tome kako pripovedanje može biti poslednja linija odbrane od konačnosti gubitka. Gospodinov zadržava svoju karakterističnu duhovitost i ironijski otklon, izbegavajući sentimentalnost, dok istovremeno gradi duboko promišljenu strukturu koja spaja ogromnu tugu sa vedrinom svakodnevice. Baštovan i smrt nije samo roman – to je nežni rekvijem za oca, ali i za čitav jedan svet koji nestaje.

Grenland – zemlja kontrasta, veličine 23 Srbije

Otkrijte Grenland kroz oči putopisca Viktora L. – mesta gde beskrajna belina leda susreće uzburkano arktičko more, a gotovo napuštene naseobine kriju život prkosnih i srčanih ljudi. Boravak na brodu, šetnje po divljim predelima i susreti s lokalnim Inuitima omogućavaju čitaocu da razume ne samo geografske, već i kulturne i duhovne dimenzije ove posebne zemlje.

Ovaj putopis nije politički komentar, već posveta večnim vrednostima: neviđenoj lepoti ledenih gromada, snazi prirode i izdržljivosti ljudi koji su u skladu sa njom. Autor nas vodi kroz Grenland pažljivo i sa poštovanjem, beležeći autentična svedočenja i otkrivajući bogatstvo života u jednoj od najekstremnijih regija sveta.

Grenland Viktora L. je knjiga za sve koji žele:
da otputuju bez napuštanja doma
da razumeju kulturu i duševnost Inuit naroda
da dožive Arktik kroz inspirativnu, poetsku prozu

Istorijski roman o ruskim seobama na srpsko tlo započinje otkrićem u seoskom muzeju dnevničkih beležaka jugoslovenskog kompozitora ruskog porekla Alekseja Butakova. U Beograd je s talasom bele emigracije dospeo kao dete, potom stekao muzičko obrazovanje, uključio se u kulturni život beogradske scene, 1941. stao u odbranu Jugoslavije, da bi u nacističkom logoru za zarobljene oficire, uprkos sveopštem zlu, nastavio da stvara, pišući onde većinu svojih kompozicija.

Drugi pripovedni tok prati lični život, ljubavna iskustva i kreativna traganja Rite, ruske emigrantkinje našeg vremena, koja radi u školi za decu i odrasle emigrante najnovijeg talasa.

Između ta dva polja Zelinska na scenu izvodi plejadu značajnih ličnosti srpske kulture i umetnosti: Branislava Nušića, Stevana Hristića, Milicu Jakovljević Mir Jam, Stevana Jakovljevića, Rafaila i Nadu Blam…

Zapanjujuća ekološka distopija iz pera vrhunske turske spisateljice Oje Bajdar... Noć dece s psima nije samo roman — to je oštra opomena i duboka refleksija o svetu na ivici propasti. Smeštena otprilike trideset godina u budućnost, ova potresna priča istražuje razorne posledice klimatske krize, koje su zbrisale granice između pojedinca i društva. U svetu razorenom poplavama, upoznajemo ženu, intelektualku, čiji se naučni rad pretvorio u botaničku arheologiju — očajničku potragu za biljkama koje danas žive samo u arhivama i semenskim bankama. Dok se suočava sa razarajućim posledicama globalne katastrofe, njena unutrašnja borba sa moralom i tugom otkriva nam dubine ljudske ranjivosti. Tu je i Adam — tajanstveni akademik i anarhistički aktivista, koji u senkama ratnih zona nosi humanitarni plamen i bori se protiv nepravde. Njihova veza produbljuje intelektualno preobraćanje i emocionalni lom naše junakinje, izvodeći na videlo nerazrešene odnose sa sinom, koji je zauzeo drugačiji put — kao vođa radikalnog omladinskog pokreta „Deca sa psima”, buntovnika koji glasno odbacuju ćutnju i nepravdu sveta. Kroz priču ovog pokreta, roman progovara o otporu protiv klimatske nepravde, klasnog sloma i političkog pritiska, bodreći čitaoca da se suoči sa stvarnošću pre nego što bude kasno. Noć dece sa psima koristi moć naučne fantastike da nas probudi iz letargije i pozove na akciju. Ovo delo nije samo knjiga — to je glas savesti, ogoljena istina o tome kako vlast, poricanje i tišina razaraju samu suštinu ljudskosti. Kroz vešto ispletenu distopijsku viziju, Oja Bajdar baca oštru svetlost na našu sadašnjost, pozivajući nas da se borimo za budućnost.

U ovoj izuzetnoj knjizi ratnih izveštaja, Kurcio Malaparte pripoveda o Drugom svetskom ratu onako kako ga je video: ne kao niz operacija, već kao sudar civilizacija, mašina i ljudi. U prvom delu knjige prati napredovanje nemačkih i rumunskih trupa koje 1941. godine iz Rumunije, preko Moldavije, nastupaju ka Ukrajini, beležeći prizore gradova, razaranja i tragedije stanovništva.

Njegov oštar stil, istovremeno poetičan i nemilosrdan, otkriva rat kao industrijsku grdosiju koja melje sve pred sobom. U drugom delu – u snegu, tišini i beskrajnim šumama Lenjingradskog fronta, Malaparte pronalazi čitav spektar ljudske sudbine: Fince kao gospodare svog okruženja, mlade sovjetske vojnike kao žrtve, a prirodu kao divljeg, nadmoćnog predatora. Ledeni pejzaži, tela zarobljena u kristalu i tišina glasnija od topovske paljbe otkrivaju njegov estetski ideal, mesto gde se lepota i užas susreću u jednom kadru.

Malaparte tako spaja istoriju, umetnost i filozofiju, otkrivajući rat u svoj njegovoj monstruoznosti, ali i čovečnost koja opstaje uprkos svemu, ostavljajući snažan utisak.

Razmatranje i preispitivanje senzibilne žene i njenih tajni.
„Ako Vas pak zanima, ja uveliko radim na novom romanu, beogradskom, i ako me ne vrate u Beograd, što može svaki dan da mi se desi, biću sa njim gotov marta. O njemu još niko ništa ne zna. Mogu Vam reći toliko da malo liči na Opasne godine – od Katarine Mihelis, pa me to ljuti“ – napisao je Miloš Crnjanski 1929. godine u pismu Marku Ristiću

Roman Opasne godine (ili Žena u opasnim godinama) ima dvostruku zanimljivost: kao književno umetničko delo i kao studija o ženi. Mada se te dve komponente ne
mogu razdvojiti. Povodom knjige Opasne godine nastali su slogani “Dozvolite
drugima da se zagledaju u biće žene”, “Kinematografija ženske misli”, Poznavanje
ženske duše”…
U formi pisama i dnevnika, Mihaelis piše filozofiju razvoda kod žene na početku zrelih godina.

Pred čitaocima je večita tematika o kojoj jednako raspravljaju žene i muškarci…

Roman Vasilja Mahnoa „Večiti kalendar” je svojevrsna ukrajinska letopisna hronika, široka porodična saga u kojoj se prepliću, prožimaju, koegzistiraju i suprotstavljaju priče nekoliko ukrajinskih porodica od XVII veka do danas. Ovo je zemlja kroz koju prolaze narodi i pokolenja, ratovi i razne nevolje.

Konak suza: tekst za zadnje korice U skrivenom kutku ostrva Bujukada, Konak suza uzdiže se kao tihi svedok unutrašnje borbe jedne žene, koja se u burnim danima 1876. godine sukobljava sa vlastitim strahovima i nemilosrdnim pravilima svog vremena. Mlada žena, poslana na ostrvo pod izgovorom očuvanja časti svoje porodice, započinje novi život noseći težinu svoje tajne. Ipak, konak ne postaje samo njeno skrovište, već i lavirint koji pojačava teret prošlosti, neizvesnost budućnosti i čežnju za slobodom. U ovom zatvorenom svetu, njeni putevi ukrštaju se sa idealističkim i buntovnim mladićem po imenu Mehmed. Veza koja među njima nastaje nije obična ljubavna priča; to je iskra zajedničkog stava protiv strahova, zabrana i represivne atmosfere njihovog vremena. Zidovi Konaka suza svedoče i o njihovim unutrašnjim obračunima sa sobom, i o jačanju njihovih strasti. Šebnem Išiguzel oživljava jedno vreme sa prašnjavih polica istorije, prikazujući ga savremenom čitaocu kroz poznate emocije i jednostavnu istinu. Konak suza je roman o tome kako se odupreti svetu koji pokušava da uguši glas žena, o tome kako ne odustati od ljubavi i kako preuzeti vlasništvo nad sopstvenom pričom.

Omer Sejfetin, jedan od utemeljivača moderne turske pripovetke, i danas privlači radoznalost i pažnju, ne samo starijih čitalaca, već i savremene publike. Pisac koji je odrastao u burnoj atmosferi s kraja 19. i početka 20. veka, ostavio je neizbrisive tragove u turskom intelektualnom i kulturnom životu – kako vojničkom, tako i "književnom" ličnošću. Njegova borba za pojednostavljenje turskog jezika danas predstavlja jedan od temelja prirodne tečnosti i jasnoće izraza turskog govora. Svojom intelektualnom hrabrošću i snažnim perom, Sejfetin je igrao ključnu ulogu i u razvoju turskog identiteta. Delo Harem, koje držite u rukama, predstavlja zbirku pripovedaka koja spaja piščevo oštro zapažanje, suptilan humor i duboko razumevanje ljudske prirode. Sejfetin pojam harema izvlači iz okvira iskrivljene percepcije i pukog istorijskog kurioziteta, pretvarajući ga u snažno ogledalo koje otkriva nevidljivu dinamiku društva, porodične odnose, tihu žensku otpornost i slabosti muškaraca koje često ostaju skrivene. U ovim pažljivo oblikovanim pričama harem je i prostor i stanje duha – scena koja budi radoznalost, nasmejava, podstiče na razmišljanje, ali pre svega otkriva nepromenjive aspekte ljudske prirode. Svaka priča u knjizi, svojim majstorski izgrađenim zapletom i neočekivanim završecima, uvodi čitaoca u privlačan svet. Spajajući Mopasanov tip pripovetke zasnovane na događaju sa Čehovljevom emocionalnom dubinom, Sejfetin stvara jedinstvenu liniju u turskoj književnosti. Harem prenosi toplinu prošlosti savremenom čitaocu i ostavlja trajan utisak, kako svojim istorijskim, tako i ljudskim dimenzijama. Na ovim stranicama nećete pronaći samo jedno razdoblje – pronaći ćete duh vremena, njegove osećaje i protivrečnosti.

"Ovo je knjiga o najvišim tačkama iskustva, „vrhuncima“, kada gotovo u trenu dokučuješ sebe, društvo, čovekovu prirodu ispoljenu na granicama, na prelomima. Mihail Epštejn razmišlja o prekretnicama u svom životu i daje svoja iskustva najsnažnijih doživljaja. Knjiga obuhvata pregršt kratkih priča na različite teme – od ljubavno-romantičnih i porodičnih do društvenih, religioznih i stvaralačkih tema. Vrhunci o kojima autor piše nastaju na raskršću ličnih sižea sa događajima iz velike istorije i opšteljudskim duhovnim problemima, koji odjednom dobijaju konkretno ovaploćenje u njegovim iskustvima ekstremnih situacija. Pripovedač se nada da će ova knjiga, jedinstvena po oštrini introspekcije, pomoći čitaocima da bolje uviđaju ključne trenutke u njihovom životu.
Mihail Epštejn je autor 44 knjige i više od 800 članaka iz oblasti filosofije, kulturologije, književno¬sti, jezika, religije, politike. Prevođen je na 26 jezika i laureat je više međunarodnih nagrada."

Jul 2014. godine, Donbas. Iz Harkova se u rodno selo vraća osamnaestogodišnja studentkinja Žana kako bi negovala bolesnu majku. Istovremeno iz Moskve stiže njihov mladi sused po nadimku Valet i stariji visoki oficir po nadimku Korolj, oba sa zadatkom ruske vojne komande. Nazire se nešto strašno i nepopravljivo. Ali u malom rudarskom selu se, ne po prvi put, odvijaju veliki istorijski događaji. Na primer, svi njegovi žitelji godinama znaju ali ćute o čudovišnim zbivanjima od pre 70 godina.


Ruski pesnik, esejista i novinar Sergej Lebedev rođen je u Moskvi 1981. Sedam godina je proveo u geološkim ekspedicijama u severnim delovima Rusije i Srednjoj Aziji. Sergej Lebedev istražuje najstrašnije i najosetljivije epizode sovjetske i ruske istorije: ratove, revolucije, represije. Slučajno ili namerno zaboravljena imena, datume i dokumenta Lebedev pretvara u teme zanimljive ne samo ruskom čitaocu. Lebedev je jedan od savremenih ruskih pisaca koji su najviše prevođeni u svetu. Njegove knjige prevedene su na nekoliko desetina jezika i dospele su na najuže liste prestižnih ruskih i međunarodnih književnih nagrada. The New York Review of Books pozdravio je Lebedeva kao „najboljeg od ruskih pisaca mlađe generacije“. Trenutno živi u Berlinu.

Roman o Nijaksijinoj kruni

Prva knjiga o paru noćnog soja

Za ljude i vampire važe ista pravila opstanka: nikome ne veruj, nikada ne popuštaj i uvek čuvaj svoje srce.

Oreja, usvojena ljudska ćerka kralja vampira Rođenih, izborila se za svoje mesto u svetu koji je stvoren da je uništi. Jedino učešćem na Kedžariju – legendarnom turniru kojim upravlja sama boginja smrti – može postati nešto više od običnog plena.

Pobeda, međutim, neće biti laka. Među najokrutnijim ratnicima iz sve tri vampirske kuće, Oreja je prinuđena da sklopi savez sa zagonetnim protivnikom.

Sve u vezi sa Rejnom sluti na opasnost. On je nemilosrdan vampir, ubojiti ratnik, neprijatelj krune njenog oca... i njen najsnažniji rival. Oreju ne plaši njegova snaga, već privlačnost koju oseća prema njemu.

Na Kedžariju nema mesta za saosećanje. Rat za Kuću Noći bukti i ruši Orejine iluzije o svom domu. Iako je Rejn razume najbolje od svih, osećanja koja se rađaju među njima mogla bi je koštati života, u kraljevstvu u kojem ništa nije pogubnije od ljubavi.

Zmija i krila noći prvi je roman novog serijala prožetog snažnom ljubavnom pričom, mračnom magijom i krvavim intrigama.

„Obožavaoci mračnog romantazija ne smeju propustiti ovu knjigu.“
– Publishers Weekly

„Napeta fantastika sa ljubavnom pričom osuđenom na propast, puna bola i intriga.“
– Library Journal

„Opasnost, spletke i krv proliveni su na svakoj stranici ovog očaravajućeg fantazijskog ljubavnog romana.“
– Bookpage

„Uzbudljiv i neodoljiv roman, savršen za ljubitelje Igara gladi – sa vampirskim obrtom.“
– Woman’s World

…I na Isto ku i na Zapadu upoznala sam ljude kojih želim da se sećam i zbog kojih znam da sve moje putešest vije nije bilo uzaludno – kako naše iseljenike u strogim svetovima razvijenih zapadnih drža va koji vole poeziju i danas, tako i stanovnike država sa minimalnim platama koji znaju da se raduju i da mašu na odlasku. Bogatstvo putovanja je priča koja se nikada ne završava.

– Mirjana Nikić

…Pisati o tako drugačijim svetovima punim magije kojom ih je priroda obdarila, kao što su Kuba, Maldivi ili Bali, nužno znači odbaciti svoje svetonazore i dozvoliti metafizici, para doksu i apsurdu da svojim često samouređujućim haosom ispune piščev doživljaj. Svesno ili ne, intuitivno ili znalački, ne znam, tek Mirja na Nikić prati taj obrazac, čak mu se, na zado voljstvo nas čitalaca i prepušta. Putovanje po svetu se završava povratkom u Srbiju, prona laženjem „Sremačkog Tajlanda” i „Karlovačkih Maldiva”, do nekih novih putovanja i svetova čiju će analognu sliku opet pronaći u svojoj zemlji.

– Dijana Ivanović, novinarka Radio Beograda 2 i autorka emisije Dionis

Romaneskni vodič kroz Srbiju

Autorka romana Moja ljubav Nikola Tesla i Zmajeva žena

Sentimentalno putovanje kroz vreme i prostor srpskih prestonica od Beograda, Kruševca, Smedereva, preko Sremskih Karlovaca, Kragujevca, Debrca do Niša i Prizrena.

Gradove ne čine samo zgrade i ulice; oni su bića koja pamte naše nedoumice, kamenove spoticanja, radosti i nezaboravne trenutke. Kroz Anin otvoreni pogled i njeno duhovno povezivanje sa mestima gde se istorija prelama sa svakodnevicom shvatićemo da ih i sami nadograđujemo svakim svojim korakom, mišlju i sećanjem. Dve glavne junakinje ovog dela, Srbija i sama autorka, pozivaju nas da oslušnemo glasove predaka, da se setimo istorije, da prepoznamo sopstvene senke, a možda pronađemo i značajne putokaze.

„Ana Atanasković nas u formi putopisa i autobiografskih sećanja odvodi u srpske prestonice. Knjiga otkriva tajne Anine uspešne spisateljske radionice i izvore inspiracije za njene storije o herojima i heroinama naše prošlosti. O svemu o čemu piše, Ana piše iz srca, ljubavi, iz duboke emotivnosti.“
– Milisav Savić

„Dirljiva, životna, neobična knjiga obojena setom, ali i čežnjom. Ana nas navodi da zastanemo, pogledamo unazad, potom produžimo dalje. Gde god da se nađemo, pronaći ćemo tragove vremena vredne da se na njih osvrnemo. Ovo je putopis ljubavi, knjiga sa kojom ćete prošetati Srbijom i osetiti različite damare kojima je živela kroz vekove.“
– Jasenka Lalović

„Koliko ljudi ’boluju’ kada ih život presadi iz grada u grad? Šta čine sa uspomenama, akcentima, navikama, ima li u novom gradu mesta za njih ili ih moraju odbaciti i zauvek zaboraviti? Mnogo pitanja, ali na kraju sva stanu u jedno. Da li gradovi čine ljude ili ljudi čine gradove? Ova knjiga proniče u te tajne.“
– Bojan Ljubenović

U dvadeset priča koje nas vode od Mojsinjske gore i Pančeva, preko Egine, Venecije i Lisabona, pa do NJujorka, Sankt Peterburga i Jerusalima, autorka pripoveda o kulama, trščanim kolibama, pločnicima, spomenicima i galerijama, ali prvenstveno o ljudskim sudbinama i legendama, poetično i toplo, duhovito i sirovo. U njima će čitalac pronaći svedočanstva o mestima, vremenima i kulturama, bajkovitu prozu i pokoju istinu za koju nije ni znao da za njom traga, svojevrsnu kartu sveta u kojoj su svaki kraj, svaka reka i svaki grad zapravo unutrašnji pejzaž. Ovo nije turistički vodič niti putopis; u ovom prtljagu nema četkica za zube niti spiskova šta sve treba videti. Ali ima gusaka koje izdaju tvrđavu, vrbine kore koja isceljuje, flaminga koji boje nebo u ružičasto, zrikavaca koji horski prate pucketanje pistaća i vremena koje miriše na vosak i tamjan. Ovo je knjiga u koju je stalo više svetova nego u bilo koji atlas, lagani zavežljaj koji u sebi nosi kontinente, vekove i usude i koji putuje s nama čak i ako nigde nismo krenuli.

O Svetoj Gori čovek može da sazna bezbroj legendi, istorijskih i geografskih činjenica, ali to nije dovoljno. Ona mora da se upozna u neposrednom susretu. Sveta Gora nisu samo carski manastiri s predivnim freskama, ikonama i zlatnim i srebrnim ukrasima koji sjaje u polutami hramova ispunjenih mirisom egzotičnih aroma tamjana. Te zgrade i zidine su raskošni spomenici zemaljske moći njihovih ktitora. NJihov kamen može da odoleva vekovima, čak i kada ih ljudi napuste. Ipak, bez ljudi, oni su ništa. Priča o Svetoj Gori je priča o žudnji za otkrivanjem božanskog u čoveku. Zato je jedina istina o Atosu koju možemo saznati ona koju sami doživimo. Sveta Gora su sve njene boje, mirisi, tišine i zvukovi, utisci koji preplavljuju poklonika dok hoda šumama i kršem, a više od svega njegov unutrašnji dijalog. Miris svetogorskih duhovnih cvetova budi neodoljivu žudnju da se vratite, iznova se sretnete licem u lice s Atosom i prepoznate sopstveno lice u njegovom.

Zanimljivo i duhovito opisana putovanja po tri najveće, najmnogoljudnije i ekonomski najsnažnije države Azije: Indiji, Kini i Japanu. Posebno je istaknuta kulturna osobenost ovih zemalja, i pokazana njihova nesamerljivost i neuporedivost sa evropskim kulturnim obrascima. Poruka ovih „putopisa“ je da nema mesta nikakvom evropocentrizmu i bilo kakvom osećanju superiornosti evropskog čoveka nad ljudima Azije. Čak i nad onim najsiromašnijim stanovnicima, koji bukvalno žive po ulicama velikih indijskih gradova. Njihova nasmejana lica, moraju kod iole otvorenog Evropljanina dovesti u pitanje njegov sopstveni način života i opravdanost njegove žudnje za sticanjem materijalnih ili nekih drugih bogatstava. Jer čemu konačno sva ta bogatstva, čemu jurnjava za njihovim sticanjem kada osmeha na licu nema. Kao kod siromašnog, ali zadovoljnog Indusa.

Vreme darova je Patrik Li Fermorov blistavi opis njegovih avantura koje su ga dovele sve do Mađarske tokom njegovog epskog putovanja pešice od Londona do Konstantinopolja. Putovanje započinje u Nizozemskoj i stiže do srednje Evrope, preko tevtonskog i slovenskog središta, gotskog severa, bojišta Rimskog carstva, sve do Rajne, pa zatim naniže Dunavom do starog Balkana i postvizantijskog prostora.

S „kukavnim“ iznosom od jedne funte nedeljno planirao je da „živi kao skitnica, hodočasnik ili lutajući učenjak“, da spava u prihvatilištima, manastirima i štalama. Ali slučajni susret u Bavarskoj omogućio mu je da taj vid putovanja povremeno prekida ležernim boravcima u dvorcima.

Roman višestruko nagrađivane slovačke autorke Etele Farkaš, poznate srpskim čitaocima po delima Scenario i Časovi letenja, predstavlja duboko filozofski i uzbudljiv književni izazov. Spasavanje sveta po G. vodi vas kroz dramatičan portret žene G., čija opsesivna borba protiv entropije i haosa prerasta u ličnu misiju spašavanja svega što je vredno. Farkašova suptilno preispituje granicu između pojedinačne akcije i kolektivne odgovornosti, provocirajući pitanje: može li pojedinac doneti spas globalnoj stvarnosti? Intenzivni doživljaji glavne junakinje, strogoća njenih principa i hrabrost da dovede u pitanje sopstvenu ulogu u svetu teraju čitaoca na preispitivanje ličnih vrednosti i strategija. Ovaj roman je istovremeno i poziv na zajedničku akciju i filozofsku refleksiju, snažan prikaz savremene borbe sa osećajem promene, haosa i zahtevima celovitosti. Farkašova nas izaziva da ne budemo ravnodušni pred sitnicama jer nijedan veliki svetski poredak ne nastaje bez njih. Postanite saučesnici u traganju za odgovorom: Koja je vaša strategija u spašavanju sveta? Ovo je priča koja pokreće – i menja. Zdenka Valent Belić œ Etela Farkašova (1943) pesnikinja, prozaistkinja, esejistkinja, književna kritičarka i filozofkinja. Spada u red najznačajnijih savremenih slovačkih autora.

Најновија књига Станислава Ракуса Сажаљивост састоји се од пет приповедака у којима долази до конфронтације уобичајених дана са изоштреним, граничним ситуацијама и угроженошћу. Следеће конфронтације проистичу из западнословачке и источнословачке средине, сеоске младости и градске савремености ликова, њихове младости, старења и старости. Сижејно исходиште приповедака јесте породична средина и на њеној позадини кретање и живот протагонисте у географски удаљеној средини. Иако приповетке протичу у туробном а повремено и трагичном тону, аутор, као и у претходним књигама прибегава и комичним линијама и мотивима. По типу и конфигурацији ликова и средине књига јесте израз његове нове поетолошке концепције.

Josif Efimovič Aleškovski (1929-2022), pisac, pesnik, i scenarista, rođen je u porodici jevrejsko-ruskog porekla. Živeo je u Moskvi. Zbog kršenja discipline u mornarici proveo je tri godine na robiji. Oslobođen je posle Staljinove smrti. Pisao je pesme koje je sam pevao (neke su postale izuzetno popularne u SSSR). Ništa nije mogao da objavi, pa je, kao i Dovlatov, s kojim je bio veliki prijatelj, emigrirao 1979. i od tada je živeo s porodicom u Americi. U izdavačkoj kući LOM objavljen je 2024. njegov roman „Nikolaj Nikolajevič“.
Juz Aleškovski napisao je nekoliko knjiga koje su ga proslavile, među kojima su pre svega „Kengur“ (1981) i „Nikolaj Nikolajevič“ (1980), u kojima ismeva sovjetsko društvo i pseudo-naučne biološke eksperimente u SSSR (čuvena takva knjiga je „Pseće srce“ Mihaila Bulgakova). Aleškovski je postao izuzetno popularan u Rusiji kada su konačno počeli da objavljuju njegova dela, jer piše neposredno, duhovito i bezobrazno (jedan je od retkih ruskih pisaca koji je, kao Selin, pisao uličnim jezikom, i zato ga nije lako prevesti, pa bi trebalo istaći izvanredan prevod Natalije Nenezić, kao što je roman „Nikolaj Nikolajevič“ izuzetno preveo Milan Vićić). U najpoznatijem delu Juza Aleškovskog, beskompromisnoj satiri „Kengur“, sovjetski režim optužuje glavnog junaka, ostarelog lopova Fana Faniča, da je silovao kenguricu Džemu. Ova bespoštedna i neprevaziđena kritika Staljina i staljinizma i dan-danas je proskribovana u Rusiji. Jedan od junaka u romanu je i sam J. V. Staljin. „. . . Ispostavilo se da je Staljin ovog puta bio u pravu! Nepoznati banditi odsekli su rog nosoroga pred samu paradu i svečani miting! Uzeli mu akademici krv, klistirali ga i našli u svemu tome veliku dozu najjačeg narkotika. [. . .] Bandite, naravno, nisu našli, ali je Berija hitro prebacio slučaj na sirote pedere iz pozorišta, operete, cirkusa, konzervatorijuma, i na čitavu gomili starih zubara. Oni na pitanje: „Šta će vam toliko novca i zlata?“ nisu umeli da odgovore, i organi su izveli logičan zaključak: znači, za kupovinu praška od roga nosoroga. Naravno, zubari su priznali. Mučili su ih bušilicom. Ti pitaš, Kolja, šta ja imam s tim? Mene su optužili kao saučesnika koji je napio čuvara Ribkina, s ciljem da se kasnije umanji njegova budnost. . .“ Kengur

autor ilustracije na koricama Fransisko Goja, 1746-1828 (detalj)

Roman F20 Ane Kozlove je laureat nagrade «Nacionalni bestseler 2017« godine. Naslov knjige je medicinski kod za dijagnozu "paranoidna šizofrenija". Teška bolest, neizlečiva i nasledna... Narator je devojčica, školarac, obolela od šizofrenije. Ubrzo se i njenoj mlađoj sestri utvrđuje ista dijagnoza, tako da čitalac upoznaje faze bolesti i prati probleme koje ona izaziva u formiranju ličnosti od malena, pa i od posledica upotrebe konkretnih lekova. Halucinacije, mistična iskustva, nijanse u opažanju mladih bolesnica odvijaju se u porodici u kojoj su svi – majka i očuh – pacijenti registrovani kod nadležnih organa.... Svet u kome se vizije bolesnih devojaka ostvaruju je tu, svet u kome se može preživeti samo gutanjem pregršti tableta, svet u kome ljudi umiru od nedostatka ljubavi.