Razmatranje i preispitivanje senzibilne žene i njenih tajni.
„Ako Vas pak zanima, ja uveliko radim na novom romanu, beogradskom, i ako me ne vrate u Beograd, što može svaki dan da mi se desi, biću sa njim gotov marta. O njemu još niko ništa ne zna. Mogu Vam reći toliko da malo liči na Opasne godine – od Katarine Mihelis, pa me to ljuti“ – napisao je Miloš Crnjanski 1929. godine u pismu Marku Ristiću
Roman Opasne godine (ili Žena u opasnim godinama) ima dvostruku zanimljivost: kao književno umetničko delo i kao studija o ženi. Mada se te dve komponente ne
mogu razdvojiti. Povodom knjige Opasne godine nastali su slogani “Dozvolite
drugima da se zagledaju u biće žene”, “Kinematografija ženske misli”, Poznavanje
ženske duše”…
U formi pisama i dnevnika, Mihaelis piše filozofiju razvoda kod žene na početku zrelih godina.
Pred čitaocima je večita tematika o kojoj jednako raspravljaju žene i muškarci…
Klara Kampoamor (1888–1972), španska pravnica, političarka, spisateljica, humanistkinja i neumorna borkinja za ljudska prava, ostala je upamćena kao ključna figura u ostvarivanju ženskog prava glasa u Španiji, koje je za nju bilo više od političke borbe: predstavljalo je moralni imperativ.
Zbirka izabranih tekstova Žena hoće krila prvi je prevod na srpski jezik nekog dela Klare Kampoamor, čime se ovo značajno ime evropske borbe za ženska prava i građanske slobode uvodi u naš kulturni i intelektualni prostor. Njeni tekstovi i danas imaju izuzetnu vrednost kao istorijsko svedočanstvo, ali oni su i inspiracija za savremene rasprave i studije o emancipaciji, ravnopravnosti, socijalnoj pravdi i demokratskim principima.
Antologija španske novele i pripovetke (od XVII do XIX veka) obuhvata reprezentativne narativne tekstove 16 autora koji pripadaju različitim književnoumetničkim epohama: baroku, neoklasicizmu, romantizmu i realizmu.
Cilj ovog izbora jeste, pre svega, upoznavanje srpske kulturne sredine i čitalaca s najvrednijim izdancima kratke proze, nastale iz pera znamenitih španskih pripovedača.
Takođe, ova antologija sadrži novele i pripovetke nekih španskih pisaca do sada nepoznatih kod nas, te omogućava njihovu recepciju u okvirima srpske kulturne, kri-
tičke i akademske sredine.
Španske novele i pripovetke, ali i druge narativne forme nastale u periodu od XVII do XIX veka, predstavljaju autentičnu riznicu nacionalne kulture i pokazuju nepre-
stanu težnju pisaca da, uzimajući u obzir pripovedačku tradiciju, istražuju i pomeraju granice sopstvene stvaralačke originalnosti.
Merilin Bobes je kubanska pesnikinja, romanopisac, književna kritičarka i urednica antologije pod nazivom „Savremene kubanske spisateljice“. Devetnaest priče najznačajnijih kubanskih autorki XX veka u ovoj antologiji su sortirane hronološki počev od najstarije i predstavljaju jasan prikaz položaja žena na Kubi, kako s početka, tako i krajem prošloga veka.
Kroz ljubavnu priču mladog vatrenog liberala Lasara i Klare, štićenice njegovog ujaka Elijasa, pisac u romanu oslikava previranja u društvu tokom trogodišnjeg liberalnog perioda (1820-1823).
Ovaj roman je piščev odgovor na pitanje kakav bi trebao da bude španski roman. U najkraćem – novi roman treba da se zasniva na posmatranju stvarnosti i da ponudi vernu sliku društva, a njegov model i neiscrpni izvor trebalo bi da bude srednja klasa.
Za razliku od romana Imanje Uljoinih (1886), koji predstavlja društvenu studiju i prikazuje proces dezintegracije vladajuće klase, korumpirane i dekadentne aristokratije, njegov nastavak, Majka priroda, (1887), oslikava sukob prirode i kulture, snagu telesnog i instiktivnog, otelovljenog u civilizacijski neprihvatljivoj, incestuoznoj ljubavi Peruća i njegove polusestre Manuele.
Kao daleki odjek Pjesme nad pjesmama, ispevana je jedna ljubavna istorija novijeg doba, u kojoj se prepliću uspomene na čulnii duhovni dodir sa čeznjom za ljubavnikom Silvijem posle rastanka... Prefinjena erotika senči izuzetne prizore i misli o ljubavi.
Dvanaest pripovedaka koje narator kazuje tajnovitoj i suptilnoj Ninon. Kako u lepoti priče i tananih osećanja ljubavi uživa onaj koji pripoveda, tako uživa i čitalac u književnom majstorstvu i artizmu kojima pisac dočarava dušu i njen neuhvatljivi trepet.
U dve evropske noći zbivaju se dve novele slavnog pripovedača. Noću se razbuktavaju strasti - kocke i ljubavi. Temperamentni junaci, muški i ženski, iznenađuju i sami sebe u uzbuđenju noći… Kako će tek iznenaditi čitaoce?
Prva žena nobelovac, švedska spisateljica Selma Lagerlef pisala je građanske romane, prozu sa kriminalističkim elementima, skaske o trolovima i božanstvima Skandinavije, Legende o Hristu . Pred čitaocem je sada novela Helga - ljubavna pripovest sa ubistvom, moralno-psihološka drama koja se sa strašću čita... Još dve priče-predanja sa bačija severa - upotpunjuju ovo izdanje Partenona i Srpske književne zadruge.
Matilda Serao je italijanska spisateljica, poznata po ljubavnim romanima.Pred čitaocem je knjiga ljubavnih priča - malih studija ljubavnih fenomena, slučajeva, karaktera, junaka. Da je svaki ljubavnik različit - u svojoj složenosti i neponovljivosti - kazuju ove naizgled lake, ali uvek duboke pripovetke.
"Tajanstvena, demonična zavodnica!" gospođica Elza - sama sa sobom, uzbuđeno i grčevito govori ovaj roman-dijalog - sopstvenu dramu života i ljubavi... Sama naspram ostalih: dok se drugi, iz visokog društva zabavljaju, igraju tenis i večeraju, ona aristokratski otmeno kazuje svoj unutrašnji monolog - tragičnu ispovest.
