DOMAĆI AUTORI

Ostareli profesor, razočaran u životu, ljubavi i politici, povlači se iz Beograda, rešen da ostavi svet iza sebe. Ali sticaj okolnosti, sećanje na svoje nekadašnje studentske pobune i nova studentska buna odlučuju da se profesor uključi u svoju poslednju političku bitku.

Iznenadna pojava Gosta u jednoj kući na Arbatu u novom romanu Ratka Dangubića unosi tajanstvo i dramu među stanovnike kuće, a potom u svet modernih vremena u kojima pesnici ostaju bez glasa, matematičari bez brojeva, gradovi bez čitalaca, govornici bez reči, političari bez mase.

Filmski reditelj iz Beograda iznenada je teško ranjen na ulici. Dok leži u oblnici, polako sklapa istinu o sebim, svojoj porodici, društvu u kome živi...

Nova knjiga priča dobitnika Andrićeve nagrade za priču. 49 priča o 49 događaja u svakodnevici i istoriji, o običnim ljudima i istorijskim junacima.

Koristeći elemente krimi romana, proze tajanstva i fantastike, novi roman Mladena Vurune vodi čitaoca ne samo na jednu neobičnu morsku pustolovinu već i u prostore između stvarnog i mogućeg.

Nova knjiga priča Jelene Lengold.

Jelena Lengold u pričama iz knjige "Dirakova jednačina" majstorski raščarava stvarnost u kojoj živimo, stvarnost u kojoj smo živeli i stvarnost kojoj ćemo tek gledati u lice.

Dvanaest priča o ljubavi i svakodnevici, o običnim i neobičnim životima, o sećanjima na svet koji je minuo, o svetu koji nam je pred očima i o svetu koji dolazi, o porodici i odrastanju, o razumevanju i nerazumevanju, o iskustvu zrelog života koji polako izmiče.

Priče koje osećamo kao deo svog iskustva, likovi koje doživljavamo kao da ih znamo.

Slojevi istorije, podunavske i evropske, srpske i nemačke, oživljavaju u novom romanu Ratka Dangubića Srebrni medved.
Za razliku od mnogih romana u kojima se pripovedalo o Drugom svetskom ratu i njegovom kraju iz perspektive okupiranih naroda željnih slobode, u Srebrnom medvedu pripoveda se iz perspektive Nemaca koji su preživeli egzodus posle Drugog svetskog rata i sada u Berlinu pokušavaju da započnu svoju novu ljudsku, a neki od njih i umetničku sudbinu.
Sa slikama života u Berlinu mešaju se slike napuštenog panonskog detinjstva.
Dangubićevi junaci svedoci su istorije koja je upravo u toku i koja nikoga ne ostavlja na miru.

„Treba li Branko i Jirgen da glume da su u paklu kada nisu nigde?“

„Ako u Vendersovom filmu srećni ili nesrećni Marion odlučuje da se odrekne besmrtnosti u ime ljubavi, bogalj u mom pita – čega da se on odrekne, da bude besmrtan ili bar sit?“

Klupko tajanstvenih događaja u romanu Na početku sveta počinje jednog proleća, traje tokom leta i okončava se u kovitlacu pozne jeseni. Polazeći od ljubavi, ti događaji se preokreću u zločin i smrt.
Drago Jančar, vodeći slovenački romansijer i jedan od vodećih savremenih evropskih pisaca, maestralno pripoveda o svakodnevici u koju prodiru odjeci Drugog svetskog rata, političke stvarnosti druge Jugoslavije i neizvesnosti modernih vremena.
Melanholična slika sveta koji nestaje i osipa se data je iz perspektive dečaka koji širom otvorenih očiju pokušava da razume svet odraslih razapet između ljubavi i mržnje, spokoja i zločina, rata i mira, minulog rata koji traje u pričama i budućeg rata koji oživljava u strepnjama.

„Događaji, koji su te jeseni najpre uznemirili a onda veoma potresli ljude u tom kraju grada, najavljivali su se već sredinom juna, celog leta, a u jesen se više nisu mogli zaustaviti.“

„Ko kaže da se velike drame grešaka, ljubomora, izdajstava, prevare i osvete dešavaju samo na tebanskom ili engleskom dvoru?“

Atomskom bombom koja je bačena na japanski grad Nagasaki 9. avgusta 1945. godine završen je Drugi svetski rat.
Ali je tada započeta i jedna istorija: posle tog događaja i bombe bačene na Hirošimu svet nije bio isti, jer je iskusio posledice atomske bombe.
Napisan iz perspektive Nagasakija 2024. godine, kratki roman Uglješe Šajtinca Madam Fajrflaj preispituje i ispisuje nekoliko ukrštenih ljudskih sudbina koje su se suočile s jednim od najstrašnijih trenutaka ljudske istorije.

„Baka i ja smo u grad sišli posle tri dana.“

„Danas se sve brzo i lako nađe. Možda su zato ljudi obamrli. Jer je sve što se brzo i lako nalazi daleko od svakog višeg smisla.“

Sedam priča straha i izdržljivosti, potrebe za utočištem od sveta i volje za borbom. Niko od glavnih junaka ovih proza ne odustaje od borbe koju je izabrao ili koja mu je dosuđena. Smeštene između nekoliko epizoda evropske istorije i unutrašnjih lomova svojih junaka, između tema koje su pomalo zaboravljene i iskustava koja se ne smeju zaboraviti, priče u Crnim jedrima u znaku su figure putovanja.
Markovićevi junaci su na putu i u kretanju, u međuprostoru i na rubu, u neizvesnostima i pod senkom tajanstva i zapitanosti. Priče modernog postupka i klasične pripovedačke snage. Markovićeve priče se stapaju u zaokruženu celinu obeleženu izvrsnim stilom i prepoznatljivim pripovedačkim glasom. Jedna od najboljih knjiga priča u srpskoj književnosti u poslednjoj deceniji.

Roman Nede Bjelanović Crveni krovovi napisan je iz perspektive mlade žene koja je studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu. Vreme dešavanja je 2008. godina. Događaj koji priču otvara je napad na Brankovom mostu. Naoružan nožem, devojku presreće jedan mladić, ali priča ima neočekivan rasplet. Naratorka poseduje pronicljiv, humorni pogled na svet koji je očito nasledila od svojih ženskih predaka. Ta sposobnost da se sagleda vlastita, nestvarno teška sudbina, da se ona ponovo proživi kroz priču i tako se istovremeno od nje distancira, jeste ono što predstavlja osnovni kvalitet ovog romana.
Neda Bjelanović je napisala uverljivu, emotivno zadivljujuću, na trenutke duboko dirljivu, autentičnu priču – autentičnu u svojoj srži, priču posvećenu Gradu, detinjstvu u netaknutoj porodici i nezaboravnoj ranoj ljubavi iz detinjstva. Ona je ponajviše autentična stoga što se vidi jasna težnja da se da u tom naporu oblikovanja ratovi devedesetih ostave iza sebe, ali je jasno i da naratorka ni njeni junaci nisu ljuti, nisu kivni, nisu zlopamtila.

Morton Samuilo Smit, junak novog romana Milana St. Protića, profesionalni je američki istoričar i profesor na Kolubiji univerzitetu u Njujorku.

Potraga za tajnim jevanđeljem po Marku odvodi Mortona Smita u grotlo Drugog svetskog rata i građanskog rata u Jugoslaviji, a kasnije i u socijalističku Jugoslaviju, gde sreće ljude kakve pre nije znao i svedči nesvakidašnjim događajima i sudbinama.

Roman o ljubavi i potrazi, o slobodi i ropstvu, tajni i otkriću. Uzbudljiva priča, zanosni preokreti, istorija iz neočekivang ugla.

"Pored toga, gotovo usput, junak ove knjige našao se u samom grotlu istorijskih zbivanja, sudbonosnih koliko i tragičnih, što su zadesila evropski komad Zemljine lopte i nas Srbe na njenom jugoistoku u periodu od 1941. do 1954. Redovi koj slede su atipična hronika tih događaja, onog što se odigralo pre i onog što se desilo posle."

"Svaka priča ima četiri strane: našu stranu, njihovu stranu, istinu i ono što se zaista dogodilo."

Priče u kojima se smenjuju bajke, prošlost i savremenost, uzbudljive vizije budućnosti i fantastika, smelo postavljena pitanja reinkarnacije i teško dokučivih tajni. U pričama iz knjige Preimućstva kruga Marković svoje čitaoce suočava s nekim od ključnih ideja koje pripadaju humanističkom obzorju (sreća, ljubav, pravda, dobrota, vera, sumnja, greh, kazna, krivica, smisao, dužnost). Već na prvi pogled, jasno je da ove ideje po pravilu imaju u sebi jak etički potencijal. Ali se pred čitaoce najpre izvode junaci i događaji, a u njihovim konfliktima, nedoumicama, usponima i padovima naziru se i razrešenja implicitno postavljenih velikih tema ljudske sudbine i ljudske svakodnevice. Junaci proze Veselina Markovića suočavaju se sa nekim časom u kome se njihov život odjednom menja, a pogled na svet postaje jasniji nego ikada pre.

Provokativna istoriografska studija Nikole Moravčevića o banu i potonjem kralju Tvrtku I Kotromaniću, o njegovom burnom životu i državničkim poduhvatima, o iznenadnoj smrti i naglom opadanju njegove države posle toga, kao i o suprotstavljenim interpretacijama koje ga prate do današnjih dana. U balkanskoj pometnji u poznom srednjem veku, dok su se jedna carstva i države rušili, a dinastije i lokalni velikaši nestajali, postepeno se i uporno uspinjao ambiciozni i hrabri ban Tvrtko, ostvarujući jednu po jednu nameru, sve dok se nije proglasio za kralja i istakao ambicije da uspostavi novu dinastiju i novu državu. U tome su ga omeli burni događaji u čijem se vihoru našao i iznenadni smrt o kojoj i danas postoje nedoumice.

Biografska drama o sudbini i poeziji Milice Stojadinović Srpkinje, pesnikinje iz doba srpskog romantizma, koja je na početku slavljena i hvaljena, nazivana Vrbničkom Vilom, a na kraju završila, zaboravljena i odbačena, kao prosjakinja na ulicama Beograda. Uzbudljiva slika jedne epohe i uzbudljiva slika jedne ženske sudbine u toj epohi.

Moravčević je u obimnom i istorijski utemeljenom romanu predstavio čitav Pašićev život, od mladih dana i studija u Švajcarskoj, gde dolazi u dodir sa političkim idejama, preko povratka u Srbiju, osniva-nja i širenja Radikalne stranke, Timočke bune, potom dolaska na vlast, političkih borbi i nesvakidašnje političke veštine da opstane u burnim vremenima i u suočenju s mnogim protivnicima, sve do Prvog svetskog rata i nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Roman Ratka Dangubića Dobošarski dnevnik je melanholična priča o detinjstvu i odrastanju u bačkom mestu Gajdobra pedesetih i početkom šezdesetih godina XX veka. Mesto je poprište istorije koja se ne smiruje, već teče pred očima dečaka.

Dok u burnim istorijskim vremenima na kraju Drugog svetskog rata odlaze Nemci, a dolaze hercegovački kolonisti, ulicama odjekuju udarci doboša i uzvici dobošara kojima se objavljuju naredne i uputstva, zahtevi i očekivanja novih vlasti.
Donoseći autentične objave iz dobošarskog dnevnika jednog vremena, Dangubić je ispisao priču o istoriji koja se neprestano preobražava iz lične perspektive dečaka koji odrasta i čoveka koji se seća svog detinjstva.

Slankamen, knjiga priča i esejističke proze Mihajla Pantića, jednog od vodećih savremenih srpskih pripovedača i esejista.
Odlično pisana, ova knjiga predstavlja izvrsno svedočanstvo o svakodnevici i o književnosti u tranziciji.
U knjizi Slankamen nalaze se priče i putopisne proze o Slankamenu kao jednom obliku života, o Parizu kao novom Vavilonu, o oblacima nad Irskom ili o savremenoj Ukrajini i Rusiji.
U Slankamenu se sugestivno pripoveda o raznolikim iskustvima savremenog života u svetu punom neispričanih priča. Neke od tih priča ispričao nam je s posebnom snagom Mihajlo Pantić u knjizi Slankamen.
U esejističkom delu knjige Pantić govori o novom liku srpske književnosti, o književnosti u tranziciji, o temeljnoj promeni statusa i uloge književnosti u modernom dobu, o priči kao čudu i o piscima kao lovcima na priče.
Posebno zanimljiv deo knjige predstavljaju fragmenti ličnog mita o stvarnom i mogućem Novom Beogradu.

Uzbudljiv roman koji se odigrava u savremenoj Turskoj uoči poslednjeg vojnog puča 2016. godini.
Glavni junak romana Ilker Bozkurt je visoki oficir turske vojske upleten u mrežu špijunskih igara i porodičnih istorija.
Vremenom će se pokazati da se njegova porodica preselila iz Sandžaka u Tursku neposredno posle Prvog svetskog rata, ali i da je on odabran od zaverenika da izvrši napad na Erdogana.
Jaćimović neobično precizno i s velikom pripovedačkom snagom prikazuje savremeni Istanbul, u kome se odigrava najveći deo radnje romana, kao i Moskvu, u kojoj je jedno vreme glavni junak romana na službi.

Opis Subotice i Bačke sa istorijom njenih mena, s njenim privatnim i javnim istorijama, kaštelima i salašima, rekama i gradovima.
Slika salašarskog carstva u kome se kroz istoriju živi i u koje se s velikim nadama neprestano dolazi.
Melanholična evokacija vremena koje je prošlo i vremena koje izmiče.
Rekonstrukcija jedne ljubavi i jednog zločina.
Novo izdanje romana koji se polovinom 90-ih našao u najužem izboru za NIN-ovu nagradu i privukao veliku pažnju kritike i publike.

Tri tematska ciklusa priča Jelene Lengold u knjizi Pretesteriši me: priče o ljubavi i svakodnevici, priče o odrastanju i porodici, erotske priče.

Sugestivno i uzbudljivo pripovedanje o malim i skrivenim događajima u svakodnevici koji se pokazuju kao ključni događaji u životima junaka.

Pripovedanje o ljubavima i strastima sredovečne svakodnevice gradskih junaka. Vrhunsko pripovedanje o ljubavi i njenim demonima.

Izabrane priče Jelene Lengold iz knjiga Pokisli lavovi i Lift.

Priče Jelene Lengold odlikuju se iznijansiranim stilom, upečatljivim jezikom i nesvakidašnje usredsređenim pripovedanjem zahvaljujući kome mali događaji iz svakodnevice postaju sudbinska pitanja u životima modernih junaka.

Antologijski primeri moderne srpske pripovetke.

Nova knjiga priča Mihajla Pantića.

Mada smeštena u prepoznatljivu svakodnevicu, knjiga ima značajan prostorni i vremenski raspon. U prostornom smislu to je krug od svakodnevice novobeogradskih blokova do trenutka kada se junaci, zgađeni svetom i očajni zbog njega, spuštaju u podzemlje, među nišče i marginalce. Ali je to i prostor iz koga junaci odlaze, u Nemačku ili u Barselonu, ili još mnogo dalje iz Beograda iz koga su potekli.

Otuda se neki od njih vraćaju, i dalje u nesporazumu sa svetom, ili ostaju po svaku cenu, ne razrešavajući nezadovoljstva i muke koje su poneli sa sobom. U vremenskom smislu, to je svakodnevica koja ima istoriju. Na to posebno podseća završna priča "Pre vremena čuda", veliki omaž Borislavu Pekiću i njegovoj književnosti, koja zaokružuje i pitanje ljubavi u pričama u knjizi, i pitanje svakodnevice, i pitanje marginalnosti i odbačenosti.

Priče u prvoj delu knjige su najviše novobeogradske i istovremeno priče o ljubavi, ali ovoga puta o nedogođenoj, neostvarenoj i nemogućoj ljubavi. Ciklus priča o Cibulki predstavlja, zapravo, niz priča o ljudima s margine, o "nedoživljenom" i dehumanizovanom životu, što je blisko osećanje i mnogim junacima iz ostalih delova knjige. "Priče iz svih džepova" zaokružuju knjigu i teme pokrenute u njoj (ljubav, svakodnevica, Novi Beograd, margina, nesporazum sa svetom).

Istorijski roman o životu i državničkom poduhvatu velikog župana Stefana Nemanje. Nastavljajući seriju istorijskih romana o srpskom srednjem veku, Nikola Moravčević je napisao knjigu u kojoj na osnovu obilja građe i proučvanja istoijskih okolnosti iznutra prikazuje složenu Nemanjinu ličnost i istorijski tačne događaje tog veoma burnog doba. Jasno razlikujući istoriju od mita i hagiografija, Moravčević ispisuje uzbudljiv roman o osnivaču dinastije Nemanjića i o čoveku koji je Rašku pretvorio u značajnu zemlju na Balkanu.

Roman po slikama i ulicama Novog Sada. Neobična moderna hronika grada od tridesetih godina XX veka do naših dana.

Ko je bio Bogdan Šuput?

Gde se ni carinska ulica u Novom Sadu?

Uzbudljiva potraga za činjenicama jednog života i jedne umetničke avanture.
"

Policijski inspektor Milan Ilić, koga kolege zovu Intelektualac zbog njegove strasti prema čitanju knjiga, kreće se poput nekog savremenog Don Кihota među istražiteljima nerešenih ubistava iz devedesetih godina.

Rešen da rasvetli jedan ratni zločin iz devedesetih, Ilić se suočava sa slikom društva u kome je sve povezano i u kome su nekadašnji ratni preduzetnici postali ugledni li uticajni građani. Krimi roman Saše Obradovića, pun napetosti i preokreta, policijaca koji tragaju za istinom i policijaca koji istinu zataškavaju, ali i ljubavnih afera, dovodi sve u sumnju, uključujući poštenje istražitelja i pouzdanost pripovedača. Živimo li u vremenu u kome zahtev za iznošenjem istine gubi svoju elementarnu socijalnu funkciju? Da li danas svaka strana laže iz nekog razloga ili je greška do nas koji sumnjamo u svakoga ko progovori?

Može li se puna istina u današnjem društvu uopšte saznati?

"Povest o odrastanju i sazrevanju.
Privatna istorija jednog dečaka, jednog mesta i jedne generacije u lomovima osamdesetih i dramama devedesetih.
Mokrinske hronike su pisane evokativno, pomalo nostalgično, britko, sažeto, iz najveće moguće blizine.
Tešin pripoveda sigurno i pouzdano, s vrhunskim smislom za detalj i sa izrazitim umećem vođenja priče.
Neodoljive hronike jednog doba, čas duhovite do neobuzdanog smeha, čas potresne do ivice plača."

Trideset devet priča o piscima koje je Mihajlo Pantić čitao, poznavao ili s njima učestvovao u književnom i javnom životu.
Nesvakidašnja istorija savremene književnosti i književnog života predstavljena u pričama koje sugestivno svedoče i o književnosti i o životu.
Junaci nove knjige Pantićevih priča su Ivo Andrić i Miroslav Krleža, Stanislav Vinaver i Branko Ćopić, Danilo Nikolić i Aleksandar Tišma, Dragoslav Mihailović i Borislav Pekić, Radomir Konstantinović i Živojin Pavlović, Milorad Pavić i Svetlana Velmar-Janković, Jovan Hristić i Predrag Palavestra, Slavko Leovac i Sveta Lukić, Duško Trifunović i Dušan Kovačević, Dobrilo Nenadić i Jovica Aćin, Radovan Beli Marković i Miodrag Perišić, David Albahari i Raša Livada, Vojislav Despotov i Svetislav Basara, Stevan Tontić i Tomislav Marinković, Aleš Debeljak i Branko Čegec, kao i mnogi drugi savremeni pisci, ali i Singer i Borhes.
Priče o piscima, njihovim knjigama i doživljajima, sumnjama i nadama, uzletima i razočaranjima.
Šta su pisci sanjali i šta im se događalo?
Priče o piscima kao uzbudljiva slika jednog vremena.
Književnost kao provokativno svedočanstvo, svedočanstvo kao prvorazredna književnost."

"Uzbudljiva slika života i državničkog delovanja kneza Lazara Hrebeljanovića.
Srbija u doba kneza Lazara.
Knez Lazar od službenika na carskom dvoru u Skoplju do jednog od velikaša u podeljenoj Srbiji posle smrti cara Dušana i cara Uroša.
Poslednji i odsudni boj kneza Lazara na Kosovu polju.
Kako je istorija jednog života postala mit."

"U središtu romana Satovi u majčinoj sobi jeste odnos majke i ćerke, ali i savremena žena u komplikovanom svetu društvenih odnosa, moći i tabua.
Prepun snažnih emocija i majstorskih opisa u kojima se zapliću ili razrešavaju velike napetosti, roman Tanje Stupar Trifunović je neodoljiva i moćna priča o ljubavi i sukobljavanju, o emocijama s kojima nije lako, ali bez kojih se ne može, o razumevanju i poricanju, o sudbinskoj upućenosti, ali ponekad i istinskoj udaljenosti.
Satovi u majčinoj sobi istovremeno su nesvakidašnja priča o sudbini dve moderne žene iz dve različite generacije.
Roman koji nemilosrdno otkriva međuprostor između onog što žena hoće i onog što se od nje sa svih strana zahteva.
Evropska nagrada za književnost"

Istorijski roman o Stefanu Dečanskom koga pisac doživljava kao najnesrećnijeg srpskog kralja koga je otac prognao i oslepeo, a sin u uspeloj pobuni zadavio.
U središti romana su višegodišnja strana ropstva Stefana Dečanskog, najpre u tatarskom logoru na ušću Dnjestra u Crno more, gde je bio talac tatarskog kana Nogaja, potom i u Carigradu, gde ga otac posle oslepljenja šalje u progonstvo.
Uzbudljiva priča, nedovoljno poznata istorija, izuzetna istorijska figura obeležena ljudskom patnjom.