DOMAĆE PRIČE I PRIPOVETKE

Nova knjiga priča dobitnika Andrićeve nagrade za priču. 49 priča o 49 događaja u svakodnevici i istoriji, o običnim ljudima i istorijskim junacima.

Nova knjiga priča Jelene Lengold.

Jelena Lengold u pričama iz knjige "Dirakova jednačina" majstorski raščarava stvarnost u kojoj živimo, stvarnost u kojoj smo živeli i stvarnost kojoj ćemo tek gledati u lice.

Dvanaest priča o ljubavi i svakodnevici, o običnim i neobičnim životima, o sećanjima na svet koji je minuo, o svetu koji nam je pred očima i o svetu koji dolazi, o porodici i odrastanju, o razumevanju i nerazumevanju, o iskustvu zrelog života koji polako izmiče.

Priče koje osećamo kao deo svog iskustva, likovi koje doživljavamo kao da ih znamo.

Sedam priča straha i izdržljivosti, potrebe za utočištem od sveta i volje za borbom. Niko od glavnih junaka ovih proza ne odustaje od borbe koju je izabrao ili koja mu je dosuđena. Smeštene između nekoliko epizoda evropske istorije i unutrašnjih lomova svojih junaka, između tema koje su pomalo zaboravljene i iskustava koja se ne smeju zaboraviti, priče u Crnim jedrima u znaku su figure putovanja.
Markovićevi junaci su na putu i u kretanju, u međuprostoru i na rubu, u neizvesnostima i pod senkom tajanstva i zapitanosti. Priče modernog postupka i klasične pripovedačke snage. Markovićeve priče se stapaju u zaokruženu celinu obeleženu izvrsnim stilom i prepoznatljivim pripovedačkim glasom. Jedna od najboljih knjiga priča u srpskoj književnosti u poslednjoj deceniji.

Priče u kojima se smenjuju bajke, prošlost i savremenost, uzbudljive vizije budućnosti i fantastika, smelo postavljena pitanja reinkarnacije i teško dokučivih tajni. U pričama iz knjige Preimućstva kruga Marković svoje čitaoce suočava s nekim od ključnih ideja koje pripadaju humanističkom obzorju (sreća, ljubav, pravda, dobrota, vera, sumnja, greh, kazna, krivica, smisao, dužnost). Već na prvi pogled, jasno je da ove ideje po pravilu imaju u sebi jak etički potencijal. Ali se pred čitaoce najpre izvode junaci i događaji, a u njihovim konfliktima, nedoumicama, usponima i padovima naziru se i razrešenja implicitno postavljenih velikih tema ljudske sudbine i ljudske svakodnevice. Junaci proze Veselina Markovića suočavaju se sa nekim časom u kome se njihov život odjednom menja, a pogled na svet postaje jasniji nego ikada pre.

Slankamen, knjiga priča i esejističke proze Mihajla Pantića, jednog od vodećih savremenih srpskih pripovedača i esejista.
Odlično pisana, ova knjiga predstavlja izvrsno svedočanstvo o svakodnevici i o književnosti u tranziciji.
U knjizi Slankamen nalaze se priče i putopisne proze o Slankamenu kao jednom obliku života, o Parizu kao novom Vavilonu, o oblacima nad Irskom ili o savremenoj Ukrajini i Rusiji.
U Slankamenu se sugestivno pripoveda o raznolikim iskustvima savremenog života u svetu punom neispričanih priča. Neke od tih priča ispričao nam je s posebnom snagom Mihajlo Pantić u knjizi Slankamen.
U esejističkom delu knjige Pantić govori o novom liku srpske književnosti, o književnosti u tranziciji, o temeljnoj promeni statusa i uloge književnosti u modernom dobu, o priči kao čudu i o piscima kao lovcima na priče.
Posebno zanimljiv deo knjige predstavljaju fragmenti ličnog mita o stvarnom i mogućem Novom Beogradu.

Tri tematska ciklusa priča Jelene Lengold u knjizi Pretesteriši me: priče o ljubavi i svakodnevici, priče o odrastanju i porodici, erotske priče.

Sugestivno i uzbudljivo pripovedanje o malim i skrivenim događajima u svakodnevici koji se pokazuju kao ključni događaji u životima junaka.

Pripovedanje o ljubavima i strastima sredovečne svakodnevice gradskih junaka. Vrhunsko pripovedanje o ljubavi i njenim demonima.

Izabrane priče Jelene Lengold iz knjiga Pokisli lavovi i Lift.

Priče Jelene Lengold odlikuju se iznijansiranim stilom, upečatljivim jezikom i nesvakidašnje usredsređenim pripovedanjem zahvaljujući kome mali događaji iz svakodnevice postaju sudbinska pitanja u životima modernih junaka.

Antologijski primeri moderne srpske pripovetke.

Nova knjiga priča Mihajla Pantića.

Mada smeštena u prepoznatljivu svakodnevicu, knjiga ima značajan prostorni i vremenski raspon. U prostornom smislu to je krug od svakodnevice novobeogradskih blokova do trenutka kada se junaci, zgađeni svetom i očajni zbog njega, spuštaju u podzemlje, među nišče i marginalce. Ali je to i prostor iz koga junaci odlaze, u Nemačku ili u Barselonu, ili još mnogo dalje iz Beograda iz koga su potekli.

Otuda se neki od njih vraćaju, i dalje u nesporazumu sa svetom, ili ostaju po svaku cenu, ne razrešavajući nezadovoljstva i muke koje su poneli sa sobom. U vremenskom smislu, to je svakodnevica koja ima istoriju. Na to posebno podseća završna priča "Pre vremena čuda", veliki omaž Borislavu Pekiću i njegovoj književnosti, koja zaokružuje i pitanje ljubavi u pričama u knjizi, i pitanje svakodnevice, i pitanje marginalnosti i odbačenosti.

Priče u prvoj delu knjige su najviše novobeogradske i istovremeno priče o ljubavi, ali ovoga puta o nedogođenoj, neostvarenoj i nemogućoj ljubavi. Ciklus priča o Cibulki predstavlja, zapravo, niz priča o ljudima s margine, o "nedoživljenom" i dehumanizovanom životu, što je blisko osećanje i mnogim junacima iz ostalih delova knjige. "Priče iz svih džepova" zaokružuju knjigu i teme pokrenute u njoj (ljubav, svakodnevica, Novi Beograd, margina, nesporazum sa svetom).

Trideset devet priča o piscima koje je Mihajlo Pantić čitao, poznavao ili s njima učestvovao u književnom i javnom životu.
Nesvakidašnja istorija savremene književnosti i književnog života predstavljena u pričama koje sugestivno svedoče i o književnosti i o životu.
Junaci nove knjige Pantićevih priča su Ivo Andrić i Miroslav Krleža, Stanislav Vinaver i Branko Ćopić, Danilo Nikolić i Aleksandar Tišma, Dragoslav Mihailović i Borislav Pekić, Radomir Konstantinović i Živojin Pavlović, Milorad Pavić i Svetlana Velmar-Janković, Jovan Hristić i Predrag Palavestra, Slavko Leovac i Sveta Lukić, Duško Trifunović i Dušan Kovačević, Dobrilo Nenadić i Jovica Aćin, Radovan Beli Marković i Miodrag Perišić, David Albahari i Raša Livada, Vojislav Despotov i Svetislav Basara, Stevan Tontić i Tomislav Marinković, Aleš Debeljak i Branko Čegec, kao i mnogi drugi savremeni pisci, ali i Singer i Borhes.
Priče o piscima, njihovim knjigama i doživljajima, sumnjama i nadama, uzletima i razočaranjima.
Šta su pisci sanjali i šta im se događalo?
Priče o piscima kao uzbudljiva slika jednog vremena.
Književnost kao provokativno svedočanstvo, svedočanstvo kao prvorazredna književnost."

Priče velikog pisca, modernog klasika srpske književnosti, o odrastanju i detinjstvu. Priče za decu i osetljive. Knjiga za lektiru i za uživanje. “Rani jadi su lirski. Priče su sačinjene od prizora iz mojeg detinjstva, slika koje nisu mogle da nađu mesto u romanu Bašta, pepeo. Svaka priča je gotovo pesma u prozi. Rani jadi su kratke priče, svet viđen očima deteta.” Danilo Kiš (1984)

Nova knjiga priča poznatog savremenog pisca i umetnika.
Priče o iskustvu tranzicije.
Priče o naglom slomu jednog sistema vrednosti i o sporom i mučnom nastanku novih vrednosti od kojih su mnoge moguće samo u mutnim, prelaznim vremenima.
Satirične, crno-humorne i alegorijske priče o savremenom trenutku u kojima ćemo prepoznati mnoge junake i događaje iz svog okruženja i iskustva.
Snažna društvena kritika.

Nova knjiga priča dobitnika „Andrićeve nagrade“.
Knjiga snažnih priča o migracijama, bekstvima i izmeštenosti.
Od splina banatske svakodnevice, preko junaka koji beže iz stvarnosti koju poznaju u stvarnost koja im je potpuno nepoznata, migranata koji se na svom putu sreću sa opasnostima i izazovima, pretnjama i prevarama, bodljikavim žicama i opasnim ljudima, do susreta sa granicama i graničarima, uključujući i epsko proterivanje iz Tunisa.

Ciklus priča u kojima se istražuje kako događaji iz privatne ili porodične prošlosti utiču na naše današnje postupke, odluke i namere.
Da li se prošlost završava ili je ona sastavni deo naših svakodnevnih iskustava?
Junaci Markovićevih priča neprestano preispituju događaje iz vlastite prošlosti koji su ih preobrazili, obeležili ili odredili i zbog kojih se pokazuje da prošlost nikada ne prolazi već svom snagom učestvuje u oblikovanju novih izazova.

Nagrada "Borbe" za najbolju proznu knjigu i za knjigu godine.

Tematska antologija priča srpskih i ex-jugoslovenskih pisaca o Danilu Kišu.
Najbolje priče napisane o Danilu Kišu u proteklih trideset godina.
Preko 30 pisaca iz nekoliko generacija savremene književnosti od Tvrtka Kulenovića, Mirka Kovača, Vide Ognjenović i Judite Šalgo, preko Savića, Horozovića, Albaharija, Velikića, Pantića i Petera Božika, do Blaškovića, Faruka Šehića, Srđana V. Tešina, Olje Savičević Ivančević i Muharema Bazdulja.
Dragoceno svedočanstvu o Danilu Kišu, njegovoj književnosti i njegovom vremenu. Ali i svedočanstvo o Danilu Kišu kao živoj tradiciji moderne književnosti.

Nova knjiga priča jedne od najznačajnijih savremenih srpskih književnica.
U knjizi Raščarani svet pratimo prepoznatljivi pripovedački stil i jezik Jelene Lengold, ali je autorka sklopila uzbudljivu knjigu priča sa temom koja je suštinski drugačija u odnosu na njene ranije knjige.
U ovoj knjizi sugestivnih i snažnih priča, koje se neosetno sklapaju u zaokruženu celinu, Jelena Lengold istražuje senovite strane čovekove prirode u susretu sa izazovima modernog doba i pripoveda granične situacije svakodnevnog iskustva.
Strasne i otkrivajuće priče o sredovečnom iskustvu života, o slutnji smrti i neizvesnosti, o svakodnevici u kojoj se javi i ljubav, kako je bilo u ranijim knjigama Jelene Lengold, ali se još češće javi ideja kraja i senka nesporazuma.
Dinamika i napetost, preokreti i krimi zapleti.
Knjiga koja je raščarala naš svet i koja će začarati mnoge čitaoce.

Knjiga Lauta i ožiljci donosi Kišove priče iz zaostavštine, većinom nastale u slično ili isto vreme kada su pisane i priče iz knjige Enciklopedija mrtvih.
Utoliko se može reći da priče iz knjige Lauta i ožiljci predstavljaju poslednji okretaj zavrtnja u neuporedivoj stvaralačkoj radionici Danila Kiša.
Ove priče oličavaju jedan od mogućih ishoda te velike avanture.
Suočavajući život i priču, činjenice i fikciju, govor dokumenata i moć imaginacije, Danilo Kiš u svojim poslednjim pričama pripoveda o Edenu Fon Horvatu i sredonjoevropskoj sudbini, o apatridima i grobovima, o Juriju Golecu, o ljubavi i smrti, o Beogradu, o Andriću, o dugovima i svetu koji uvek ima dve nepovezive strane.
– Pripovetke iz Kišove zaostavštine: „Apatrid“, „Jurij Golec“, „Lauta i ožiljci“, „Maratonac i sudija“, „Pesnik“ i „Dug“, napisane su između 1980. i 1986. bilo s namerom da budu uključene u knjigu Enciklopedija mrtvih, bilo kao njen odjek. Njima smo pridodali kratku dvodelnu prozu „A i B“, koja u rukopisu nije imala zaglavlja. Mada ne pripada pripovednom žanru, ona funkcioniše kao metafora (metonimija) u odnosu na najveći deo Kišovog proznog opusa: otud njeno mesto u ovoj knjizi, i to na kraju, „kao neka vrsta lirskog epiloga“ – kaže Mirjana Miočinović, priređivač knjige u završnoj napomeni. – Knjizi smo dali naslov Lauta i ožiljci rukovođeni činjenicom da je Kiš dve svoje zbirke, od ukupno tri, naslovio po jednoj od priča, imajući manje na umu njeno povlašćeno mesto, a više sposobnost naslova da tematski objedini sve ostale. Činilo nam se da se nešto slično postiže i ovim naslovom.

Knjiga putopisa o Norveškoj Svetlost na vodi: Put na sever.
Živeći u Norveškoj pet godina, Marković je iznutra upoznao jednu kulturu i zemlju, posetio je njene manje poznate gradove i krajeve, video mnoge detalje koji se mogu upoznati samo ako ste duže vreme deo norveške svakodnevice.
Svetlost na vodi: Put na sever je uzbudljiva i pronicljiva priča o zemlji dnevne i noćne svetlosti, o Oslu i glečerima, o vikinškim brodovima i o norveškim muzejima, o moru i kopnu, o dalekom severu i fjordovima, o norveškim mitovima i o norveškoj savremenosti.

Priče s Marsa, nova knjiga priča Srđana V. Tešina, jednog od vodećih pisaca novije generacije u savremenoj srpskoj književnosti, upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Zlatno runo.

Priče iz knjige Priče s Marsa nalaze se u više antologija savremene srpske priče, a jedna od njih uvrštena je nedavno u Antologiju najboljih evropskih priča koja izlazi u SAD.

Priče s Marsa donose kratke priče, napisane u duhu flash-fiction, o svakodnevici i zločinima, napetostima i konfliktima, tajanstvenim nestancima i bizarnim događajima, krimi zapletima i nesvakidašnjim preokretima u delu grada zvanom Mars.

Oblikovane kao snažna i provokativna urbana crna hronika naših dana, nove priče Srđana V. Tešina postavljaju pred čitaoca pitanja na koja on ne može izbeći odgovor: Da li je svaki naš grad postao Mars? Da li je moguć život na Marsu? Otuda se može kazati kako je ova knjiga upečatljiva povest o tome kako smo sopstveni život pretvorili u Mars.

U knjizi Priče s Marsa nalaze se dvadeset tri kratke priče izuzetne uzbudljivosti i kritičke snage, kao i piščev poetički zapis o tome kako napisati kratku priču.

Pripovedač, romansijer i esejista Srđan V. Tešin (1971, Mokrin) objavio je devet knjiga, među kojima su i prevođeni i nagrađivani romani Kroz pustinju i prašinu i Kuvarove kletve i druge gadosti, kao i knjiga priča Ispod crte.

Posvećen istraživanju kratke priče, Tešin je priredio nekoliko tematskih antologija savemene srpske i regionalne priče u izdanju Arhipelaga: antologiju srpske subverzivne priče Bunker, antologiju priča o starosti Starost, antologiju priča o kući Kuća na Ravnom Bregu i antologiju priča o medijima Četvrtasto mesto.

Tešin je zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti, a proza mu je prevođena na francuski, engleski, nemački, poljski, češki, makedonski, mađarski, albanski i slovenački jezik.

Novo izdanje najpoznatije i najprevođenije knjige priča Mihajla Pantića.
Priče o ljubavi i njenim različitim licima.
Od svakodnevice do istorije.
Od duhova na Novom Beogradu do Tatarina u Metrou.
Od junakinje koja je srela đavola do časa u kome se ljubav javlja kao konačno ispunjenje života.

Andrićeva nagrada
Nagrada “Jugra-Rusija”

Kratke priče o muškarcima.

Knjiga iznijansiranih i sugestivnih priča o sredovečnom iskustvu junaka na osetljivoj granici između vremena koje je prošlo i neizvesnog vremena koje stiže, između propuštenih prilika i nesigurnih mogućnosti, između zgasnute ljubavi i izazove urbane usamljenosti.

Knjiga o ljubavi i usamljenosti.

Potraga za ljubavlju kao za potraga za smislom.

Nova knjiga proze pisca romana "Sasvim skromni darovi".
Banat kao mitsko mesto svakodnevice.
U svetu i sudbinama običnih ljudi otkrivaju se prvorazredna pitanja modernog života.
Svakodnevica iznutra.
Koliko traje dan u Banatu?
Zašto Solunci ne govore?
Kakva je Cezarova perspektiva?

Priče u ovoj knjizi nastale su zahvaljujući konkursu Arhipelaga i Mikser festivala za najbolje neobjavljene priče o Savamali i savskoj padini Beograda.
Priče koje su oblikovane u susretu sa svakodnevicom i istorijom, trajanjem i trenutkom mesta u kome se otkrivaju jake simboličke snage.
U različitim istorijskim vremenima Savamala je postajala tema srpske književnosti i mesto u kome nastaje otkriće novog
iskustva.
Sada je Savamala opet mesto za priču.
Pisci priča u ovoj knjizi su Duško Antonić, Filip Banković, Muharem Bazdulj, Ratko Dangubić, Aleksandar Đuričić, Miodrag Kojadinović, Vladimir Krakov, Vesna Perić, Momčilo Petrović i Ajla Terzić.

Nova knjiga priča Jelene Lengold U tri kod Kandinskog.
Priče u knjizi U tri kod Kandinskog uzbudljivo i zanosno pripovedaju o svakodnevici, ljubavi i strasti, pri čemu je ljubav i prosvetljujuća sila života i sila zbog koje se pati i strada.
Govoreći o ljubavi, intimi i razumevanju, o trenucima u kojima se čovekov život odjednom nađe pred neočekivanim uvidima i otkrićima, o sredovečnom iskustvu života i odrastanju, o potrebi za drugim i o izazovima emotivnog života, nove priče Jelene Lengold otkrivaju slojeve svakodnevice sačinjene od uzbudljivih iskušenja i nesvakidašnjih događaja i preokreta.
Knjiga U tri kod Kandinskog dolazi posle evropskog uspeha knjige Vašarski mađioničar, za koju je Jelena Lengold dobila Evropsku nagradu za književnost i za koju su prodata prava u Velikoj Britaniji, Italiji, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Albaniji, Bugarskoj i Makedoniji.
Pisana u poslednje tri godine, knjiga priča U tri kod Kandinskog predstavlja izuzetan trenutak savremene srpske proze. Čitaoci će se u ovoj knjizi suočiti s nekim od najboljih priča koje je Jelena Lengold napisala.

Sedam u jedan.
Zajednička knjiga proze sedam poznatih pisaca iz šest zemalja Jugoistočne Evrope: aktuelna dobitnica Evropske nagrade za književnost Jelena Lengold, čitani hrvatski pisac Ante Tomić, čije su pojedine knjige pretočene u poznate filmove, jedan od najznačajnijih slovenačkih pisaca srednje generacije Dušan Čater, poznati pisci iz Bosne i Hercegovine Nenad Veličković i Muharem Bazdulj, jedan od najzanimljivijih glasova nove mađarske književnosti Đerđ Serbhorvat i Aleksandar Prokopiev, jedan od najprevođenijih savremenih makedonskih pisaca.
Boraveći u Rezidencijalnom programu za pisce Jugoistočne Evrope u Mokrinu, ovih sedam pisaca napisali su uzbudljivu knjigu o kući kao prostoru intime i jedinstvenog osećanja mesta i vremena, kao mestu događaja, nekada sasvim neočekivanih i nepredvidljivih, kao izvoru osnovnog iskustva u širem prostoru sveta, kao stajnoj tački iz koje se može sagledati i razumeti sav okolni svet.
Polazeći od zajedničke teme, ovi pisci su se potom upustili u oživljavanje kuće detinjstva, kuće uspomena, nekih od stvarnih kuća iščezlih u građanskim ratovima devedesetih, i, naravno, kuće u kojoj se, jedino i neponovljivo, oblikuju prostor intime i intima prostora.
Priče sedam pisaca sasvim različitih iskustava i poetika, ličnih temperamenata i književnih stavova.

Nova knjiga priča jednog od vodećih savremenih srpskih pisaca.
Hodanje po oblacima je majstorski napisana knjiga u kojoj se u glavnim ulogama ukazuje ljubav u različitim izdanjima i okolnostima, od sile koja iskupljuje i osmišljava ljudsku sudbinu do sile zbog koje se strada i pati.
Priče o ljubavi i svakodnevici, o strasti i o tome kako i zašto strast iščezava, o prijateljstvu i drami sredovečnog iskustva, o vremenu koje je prošlo i o tome kako ispuniti sve vreme današnjeg dana, o nesvakidašnjim primerima svakodnevnog života i o trenucima u kojima se menja čitav dotadašnji čovekov život, o Beogradu i Novom Beogradu.
Uzbudljive i promišljene priče kazane punom snagom, u času neponovljivog životnog iskustva.
Antologijske priče savremene srpske književnosti.
Jedinstvene priče pisca knjiga Ako je to ljubav i Novobeogradske priče.

Ovo je sugestivno, prinicljivo i duhovito pripovedanje o iskustvu nove emigracije. Priče Jelene Rosić na izuzetan način oslikavaju i dramu odlaska i dramu navikavanja na novi svet i život u njemu. Junaci ovih priča su emigranti koji su devedesetih godina, pred naletima ratova i drugog istorijskog nasilja, otišli u SAD, da tu započnu novi život, i to život bez istorije, ali vrlo brzo shvataju da su se našli u međuprostoru između sveta koji su napustili i sveta u koji su došli, negde u zoni granice za koju se verovali da su je zauvek prešli.

Ova knjiga definitivno potvrđuje Jelenu Rosić, autorku koja već petnaest godina živi u SAD, kao jedan od najznačajnijih pripovedačkih glasova u novoj srpskoj književnosti.

Nova knjiga Vladislava Bajca ispunjena neobičnim junacima i savremenicima, proživljenim događajima i najređim otkrićima. Pisane u proteklih nekoliko godina, nove priče Vladislava Bajca oličavaju uzbudljivu nomadsku potragu za novim iskustvima, kulturama i prostorima. Priče u ovoj knjizi odigravaju se u Italiji, Slovačkoj, Kini, Islandu, Francuskoj, Egiptu, Nemačkoj, Švedskoj, ali i u Beogradu. Priče objedinjene u jednu celinu zajedničkom tačkom gledišta pripovedača, modernog nomada koji u doživljenom vremenu i konkretnom prostoru promišlja i osmišljava male i velike istine vlastite egzistencije. Gastronomadske priče preispituju stvarnost, donose oživljene scene i prizore iz gradova i prostora kroz koje čitaoce vodi ova pripovedačka avantura, ali nas vode i od autobiografskog kazivanja do neobičnih biografija i sa Istoka i sa Zapada. U Gastronomadskim pričama hrana ima ili glavnu ili jednu od najvažnijih uloga. Hrana je u ovim pričama izraz svakodnevice, ali i magije, kulture, ali i obreda. Ovo je neskrivena pohvala intimi, privatnosti i ličnim fascinacijama.