DOMAĆI KLASICI

Gorski vijenac i Luca mikrokozma obogaceno detaljnim komentarima i objasnjenjima koja citaocu otvaraju potpuno novo citalacko iskustvo.

Izdanje donosi celovit tekst Gorskog vijenca, ukljucujuci Posvetu prahu oca Srbije, kao i kompletan spjev Luca mikrokozma sa posvetom i svih sest pevanja (I-VI), cime citalac dobija zaokruzenu sliku Njegosevog poetskog i filozofskog izraza.

Posebnu vrednost knjige cini opsezan deo Beleske i objasnjenja, koji obuhvata:

O Gorskom vijencu i dosadasnjim tumacenjima pojedinih mesta u spevu, sa pregledom i razmatranjem razlicitih interpretativnih pristupa

Objasnjenja uz Posvetu prahu oca Srbije

Objasnjenja uz Gorski vijenac

Stvaranja sveta i slike vasione u Luci mikrokozma (Pero Slijepcevic)

Pesnik i njegova pozicija (Anica Savic-Rebac)

Luca mikrokozma - Pokusaj tumacenja spjeva (Isidora Sekulic)

Kratak pregled sadrzaja Luce (Vuko Pavicevic)

Recnik

Kao istorijski roman Seobe govore o stradanju Srba sredinom XVIII veka na prostoru tada austrijske carevine. Iako jasno određen vremenom i prostorom, kao i istinitim događajima, ovaj roman govori o fenomenu stradanja nacionalnog bića kao univerzalnom fenomenu. Ovaj roman je i roman o nesreći unutar jedne porodice, o unutrašnjim dramama njenih članova. Roman o sentimentalnom sećanju na mladost i sreću. Roman o prolaznosti lepote, o bežanju u imaginarno. Roman o nemogućnosti povratka i u prostornom i u vremenskom smislu. Seobe postaju geografske, unutrašnje, imaginarne i realne: seobe postaju u čoveku i čovek postaje čovek u njima.

Kao istorijski roman Seobe govore o stradanju Srba sredinom XVIII veka na prostoru tada austrijske carevine. Iako jasno određen vremenom i prostorom, kao i istinitim događajima, ovaj roman govori o fenomenu stradanja nacionalnog bića kao univerzalnom fenomenu. Ovaj roman je i roman o nesreći unutar jedne porodice, o unutrašnjim dramama njenih članova. Roman o sentimentalnom sećanju na mladost i sreću. Roman o prolaznosti lepote, o bežanju u imaginarno. Roman o nemogućnosti povratka i u prostornom i u vremenskom smislu. Seobe postaju geografske, unutrašnje, imaginarne i realne: seobe postaju u čoveku i čovek postaje čovek u njima.

Kao istorijski roman Seobe govore o stradanju Srba sredinom XVIII veka na prostoru tada austrijske carevine. Iako jasno određen vremenom i prostorom, kao i istinitim događajima, ovaj roman govori o fenomenu stradanja nacionalnog bića kao univerzalnom fenomenu. Ovaj roman je i roman o nesreći unutar jedne porodice, o unutrašnjim dramama njenih članova. Roman o sentimentalnom sećanju na mladost i sreću. Roman o prolaznosti lepote, o bežanju u imaginarno. Roman o nemogućnosti povratka i u prostornom i u vremenskom smislu. Seobe postaju geografske, unutrašnje, imaginarne i realne: seobe postaju u čoveku i čovek postaje čovek u njima.

Knjiga Milorada Pavića Drugo telo – pobožni roman (2006) biće za neke čitaoce ljubavna priča koja se proteže kroz četiri veka, a za neke pobožni roman o drugom telu Hristovom. Svakako ona je objava nekih važnih stvari u životu i posle njega.

Dva ljubavna para u XVIII veku i dva ljubavna para u XXI veku tragaju za drugim telom Hrista i drugim telom čoveka. Oni iz XVIII veka žive u Veneciji i Sentandreji (Ugarska), a oni iz XXI veka pomalo svuda, od Pariza do Beograda.

Ovaj ,,metafizički triler", ovo novo čitanje Bibilije, pored ostaloga govori i o tome šta je Hristu na gori rekao Anđeo tešeći ga pred razapinjanje na krst, zatim o tome gde je Hristos sve bio posle ustajanja iz groba.

Првобитно назван Осам недеља, овај роман није имао срећу да види светлост дана за живота Растка Петровића. Због ужаса рата који су у роману приказани, а који нису одговарали слављеничкој слици српског војника у Великом рату, ондашњи издавач Геца Кон није желео да га објави у неизмењеном облику. Након тога Растко почиње да пише други део романа (чији протагониста је исти лик Стеван Папа-Катић), који ће приказивати сву отуђеност међуратног живота у Америци. Целокупан роман, под данашњим насловом Дан шести, изаћи ће први пут из штампе тек 1961. године, читавих дванаест година након пишчеве смрти.

Roman Predeo slikan čajem napisao sam koristeći ponovo jedan omiljen i odavno znan način čitanja, koji međutim, nije korišćen u književnosti – ukrštene reči. Roman se može pročitati okomito ili vodoravno, može se u njemu naći junakinja koja se zaljubljuje u čitaoca, a njena sudbina je različita u zavisnosti da li je nad knjigom čitateljka ili čitalac. „Čitanje i pol“ (termin je Jasmine Mihajlović) ovde određuju hoće li knjiga imati happy end, ili tragično ishodište.
Predeo slikan čajem ili roman za ljubitelje ukrštenih reči, zapravo roman – ukrštenica, može da se čita vodoravno (u tom slučaju u prvi plan izbija ljubavna priča) ili uspravno (u tom slučaju u prvom planu su likovi romana). Junakinja knjige zaljubljuje se u čitaoca.

Poslednja ljubav u Carigradu – priručnik za gatanje.

Priručnik ne sadrži karte.

Unutrašnja strana vetra ili Roman o Heri i Leandru je roman-klepsidra. Ima dve naslovne strane i zajednički kraj u sredini knjige. Treba ga pročitati jedan i po put da bi se stekla slika o celini. Pri tome knjiga se mora okrenuti kada se dođe do sredine. Čitalac može da krene sa koje strane hoće, ali oni koji počnu sa Herine strane ove mitske priče neće dobiti istu sliku sveta u knjizi kao oni koji počnu sa suprotne, Leandrove strane.

"Ja sam za vreme rata imao dnevnik koji sam vukao sa sobom, kao neku kupusaru. Bio je strašno narastao. Ono što sam bio rešio da štampam na Univerzitetu u Beogradu iznosilo je, čini mi se, najmanje dvanaest štampanih tabaka“, pisao je kasnije Miloš Crnjanski o okolnostima pod kojima je 1921. izašlo prvo izdanje njegovog Dnevnika o Čarnojeviću. Od dvanaest rukopisnih tabaka, Sveslovenska knjižara u Beogradu, koja je trebalo knjigu da štampa, najpre je tražila da se rukopis skrati skoro napola, na sedam tabaka. Ali nije se na tome stalo. „Pored toga, ta knjižara, odnekuda, umešala je u to i profesora Univerziteta Vladu Ćorovića, inače mog prijatelja, kao nekog arbitra o moralu“, svedoči Crnjanski.
„On je tvrdio da u mom Dnevniku treba iseći dobar deo kao pornografiju. Sem toga je tvrdio da u toj knjizi ima isuviše pesimizma i da, posle jednog strašnog rata, nama treba sasvim drukčija literatura. Optimistička. Zdrava. Ne dekadentna. Protiv optužbe da sam „dekadent“ ja sam se nekako još borio, ali protiv optužbe da sam pronograf bilo je nemoguće boriti se.“
Crnjanski se spremao na put u Pariz kada mu je rečeno da će izdavač od prvobitnih dvanaest štampati tek pet tabaka njegovog Dnevnika. „Tih dana ja sam imao mnogo briga, i neprilika, u svom privatnom životu, i bio sam razdražen toliko, da sam spaljivao stara pisma, pa i rukopise, koje u Zagrebu nisam štampao. Pa sam i ono što nije moglo da uđe u Dnevnik spalio… Vinaver je vršio korekturu Dnevnika, dok se štampao, pa je pomešao i raspored pojedinih poglavlja. Ja sam onda već bio u Parizu.“
Tako je od ostataka ratnog dnevnika Miloša Crnjanskog 1921. godine na svet izdat Dnevnik o Čarnojeviću, delo-međaš u istoriji srpske književnosti i do danas jedan od njenih nedosegnutih vrhunaca.

Knjiga Ljudi govore nastala je za vreme jednog putovanja, kada se pisac usredsredio na ono što su ljudi oko njega govorili. Prve reči koje su mu došle zapisao je istog časa, u jednoj kafanici, i na osnovu tih priča stekao je i preneo sliku o životu ljudi koji žive na ograničenom prostoru ostrva.
Ova knjiga je nastajala spontano, ona ne nosi nijednu tezu, ne govori ni o jednoj zemlji, ne brani nijednu estetiku, sadrži samo tople ljudske susrete i jednostavne dijaloge.

Sadržaj:

Hazarski rečnik
Predeo slikan čajem
Unutrašnja strana vetra
Poslednja ljubav u Carigradu
Unikat
Drugo telo

Mara milosnica (1926) jedna je u nizu Andrićevih pripovedaka o kobnosti lepote i zlu kojem je njen nosilac izložen.

Veli paša, glavni komandant turske vojske u Bosni, ugledao je Maru u prolazu, u pekari njenoga oca, i u izvijenom devojačkom telu prepoznao najmoćniji trenutak ženske lepote. Posle pašinog naređenja da mu se čeljade dovede, Mara, kći turske naložnice, i sama to postaje.

Živeći odvojena od sveta, nedovoljno zrela da sagleda tragičnost svog položaja, Mara se navikavala na gospodarevo prisustvo i običaje. Ali kada paša napusti grad i sa sobom povede služinčad i životinje, on ne vodi i svoju milosnicu. Ostavši bez skloništa Mara spoznaje pravu prirodu sveta. Tobož zbrinuta u jednoj od bogatijih hrišćanskih kuća, o čemu dalje kazuje proza O starim i mladim Pamukovićima (1948), ona shvata koliko mračnih nagona i nesrećnih priča iz prošlosti krije ta naizgled ugledna porodica i koliko zla čovek čoveku može naneti.

Događaj obrađen u ovom leksikonu zbio se negde u VIII ili IX veku naše ere (ili je bilo više sličnih događaja) i u stručnoj literaturi taj se predmet obično naziva „hazarskom polemikom“. Sa istorijske pozornice Hazari su nestali zajedno sa svojom državom pošto se odigrala stvar o kojoj će ovde biti najviše reči – pošto su preobraćeni iz svoje prvobitne i nama danas nepoznate vere u jednu (opet se ne zna koju) od tri poznate veroispovesti onoga i ovoga vremena – hebrejsku, islamsku ili hrišćansku. – Milorad Pavić

„Događaj obrađen u ovom leksikonu zbio se negde u VIII ili IX veku naše ere (ili je bilo više sličnih događaja) i u stručnoj literaturi taj se predmet obično naziva hazarskom polemikom. […] Hazari su se objavili istoriji ušavši u ratove s Arapima, i sklopivši savez sa vizantijskim carem Heraklijem 627. godine, ali je njihovo poreklo ostalo nepoznato, kao što su iščezli i svi tragovi koji bi govorili pod kojim imenom i narodom Hazare treba danas tražiti.[…]

S istorijske pozornice Hazari su nestali zajedno sa svojom državom pošto se odigrala stvar o kojoj će ovde biti najviše reči – pošto su preobraćeni iz svoje prvobitne i nama danas nepoznate vere u jednu (opet se ne zna koju) od tri poznate veroispovesti onoga i ovoga vremena – hebrejsku, islamsku ili hrišćansku.“

Gorski vijenac je narodno-herojski ep koji u svojoj osnovi ima istorijski događaj. Delo izuzetne vrednosti u kojem je Njegoš, kroz jedan istorijski događaj, opevao život Crnogoraca - njihovu istoriju i tradiciju, njihove običaje, verovanja i shvatanja. Njegoš je u Gorskom vijencu opevao najvažnije događaje iz prošlosti, od vremena Nemanjića do početka XVIII veka, naslikao svakodnevni crnogorski život i prikazao susedne narode, Turke i Mlečane.

Luča mikrokozma je filozofsko-religiozni spev u kojem je pesnik tragao za odgovorom na pitanje o poreklu zla u svetu i našao ga u vanzemaljskim, metafizičkim uzrocima. Luča nije samo zbir njegovih emocionalnih i životnih drama i lomova kao čoveka, duhovnika i državnika. Ona je izraz njegovog bića i njegovih misaonih preokupacija. Luča mikrokozma predstavlja borbu dobra i zla, Boga i Đavola, u kojoj je Bog pobednik, jer je on stvaralac svega pa i samog Đavola.

Povest o ljubavi između monaha Irineja i mlade pijanistkinje Ane Nedić koji se zaljubljuju jedno u drugo dok priređuju liturgijsko-muzičke koncerte u Bogorodičinoj crkvi. Shvatanje suprotnosti između duše i tela, neba i zemlje, čistih osećanja i telesne požude nosi junake romana kroz intimne drame i sam zaplet.

Andrićeva duža pripovetka Anikina vremena ispripovedana je iz pozicije sveznajućeg pripovedača. Počinje pričom o tragičnom kraju dobrunskog popa Vujadina Porubovića, ženomrsca i voajera, i gašenju njegove loze. Toj porodici je pripadao i prota Melentije koji je živeo u doba „Anikinih vremena”, kada se „pronevaljalila jedna žena vlahinja”.
Anika je bila kći pekara Marinka Krnojelca i „tuđinke” kako su kasabalije nazivale njegovu ženu dovedenu iz mesta gde je ležao robiju. Kao tuđinku meštani su doživljavali i Aniku, prerano odraslu devojčicu. Kako često biva sa Andrićevim ženskim likovima, umesto nenaočite devojčice, jednoga jutra u crkvi se pojavila vitka, beloputa devojka krupnih očiju, u koju se zagledao jedan od viđenijih momaka. Međutim, naklonost između lepotice i momka obeleženog tragičnim ljubavnim iskustvom, naglo se prekida. Narednih godina mladić je bežao od Anikinog „muklog, teškog glasa, belog lica bez osmejka”, a devojka „se objavila” i „otvorila kuću muškarcima”.
Priča o Aniki je istovremeno priča o postojanju ali i prolaznosti zla.

Gorski vijenac je narodno-herojski ep koji u svojoj osnovi ima istorijski događaj. Djelo izuzetne vrijednosti u kojem je Njegoš, kroz jedan istorijski događaj, opjevao život Crnogoraca- njihovu istoriju i tradiciju, njihove običaje, vjerovanja i shvatanja. Njegoš je uGorskom vijencu opjevao najvažnije događaje iz prošlosti, od vremena Nemanjića do početka XVIII vijeka, naslikao svakodnevni crnogorski život i prikazao susjedne narode, Turke i Mlečane.

Dva osnovna elementa Njegoševe poezije, herojski i mistički, ujedno su i njena dva skoro isključiva motiva; oni vladaju jednostavnim linijama mašte i dikcije Njegoševe, i može se reći da njegova poezija i ne postoji van ta dva motiva; kao njegov glavni duhovni I moralni, oni su I njegov skoro isključivi estetski doživljaj. – Anica Savić Rebac