FILOZOFIJA

Ovo je knjiga za sve koji odbijaju da se pomire s cinizmom i ravnodušnošću. U vremenu kada nas svakodnevne vesti umaraju i obeshrabruju, Svensen nas podseća: nada nije iluzija, već snaga da zamislimo i oblikujemo drugačiju stvarnost.
Šta je nada zaista? U čemu je njena delatna snaga i šta u stvari radimo kada se nečemu nadamo? Ovog puta svetski priznat fi lozof Laš Fr. H. Svensen okreće se nadi, i ne bez razloga – sada nam je ona potrebnija nego ikad. On istražuje mnoga značenja nade, ali i njenu moć temeljne ljudske potrebe – ne slepog optimizma, već hrabrosti, ili makar tihog otpora, da delamo uprkos neizvesnosti. U vremenu globalnih kriza, ekoloških pretnji, geopolitičke nestabilnosti i lične teskobe, nada postaje politička i egzistencijalna kategorija.

Alberto Mangel, istaknuti pisac, antologičar i novinar, svojim karakterističnim spajanjem književnosti, filozofije i istorije, oživljava misli jednog od najvažnijih srednjovekovnih filozofa Mojsija Moše Majmonida i pokazuje njegovu aktuelnost i u savremenom dobu.

Ne samo filozof već i teolog i lekar na dvoru sultana Saladina i vodeća figura jevrejske zajednice, Majmonid je nastojao da pomiri racionalno istraživanje sveta sa teološkim istinama, tako da u vremenu kada se sukobi između razuma i vere, nauke i teologije, tradicije i modernosti ponovo zaoštravaju, njegov način promišljanja postaje dragocen vodič.

Mangelova knjiga nije samo priča o jednom filozofu; ona je podsticaj na dublje promišljanje, poziv na razgovor sa sobom, podsecajući da pravo razumevanje, baš kao i istinska promena, nikada nisu konačni, nego su uvek u pokretu.

Ova knjiga je rezultat opsežnog istraživanja o laganju u svakodnevnom životu. Šta je laž?

Da bi se razumeo do kraja pojam laži, moraju se analizirati pomovi istine, istinitosti, istinolikosti, ali i nebuloza (bullshit). Laš Svensen takođe istražuje i etiku laganja – zašto je laganje skoro uvek moralno pogrešno, i kako je laganje prijateljima posebno loše, jer pokreće pitanje poverenja.

„Mi se, uporno, samozavaravamo, a stovremeno smatramo da je naša obaveza da budemo iskreni prema sebi.“

Od laganja drugih preko laganja sebe, što bi bilo tretiranje laži u najbliskijim odnosima, prelazi se na laž na nivou društva i mesto laži u političkom životu. Nakon što se u ovoj studiji rezimiraju najvažniji filozofski doprinosi razmatranju uloge koju laž može ili treba da ima u politici, pri čemu se raspravlja o misliocima poput Platona, Makijavelija, Hobsa, Vebera, Hane Arent, postavlja se pitanje zašto današnji politički akteri – sa akcentom na državne lidere – lažu i u kojoj meri imaju moralno prihvatljiv razlog za to – od Platonove teorije o „plemenitoj laži“ do Donalda Trampa.

Svensenov zaključak je taj da, ako tu i tamo slažemo, svi smo većinu vremena pouzdani. Verovanje drugima nas čini ranjivim, ipak „nasamariće vas s vremena na vreme, no bolje je povremeno biti nasamaren nego provesti život u hroničnom nepoverenju prema drugima“.

Polazeći od filmske produkcije Džordža Romera i drugih dela tog žanra o živim mrtvacima (filmovi, stripovi, video-igre, televizijske serije) Filozofija zombija nudi originalnu analizu društva kontrole i medijske moći. Kuga hodajućih leševa iz fikcije služi kao metafora koja nam pomaže da shvatimo svu složenost našeg postmodernog društva, društva spektakla i tehnifikacije, o čemu su već govorili autori poput Bodrijara, Debora, Deleza. Analiza koja obuhvata jezik, hiperkodifikaciju savremenog sveta, mane kapitalizma ili naše mode, kao i afektivne parčiće koje kroje moderna kompjuterizovana društva, omogućava da se artikuliše jedna manje ili više sistematična, celovita kritika uspostavljenog poretka, njegovih diskursa, prihvaćenih himera. Zombijevska ontologija iznova otkriva prostore intimnosti koji su zatrpani ispod savremenih tehnoafektivnih paradigmi, masovne propagande i hiperpotrošnje koja je izmakla svakoj kontroli.
"Čitalac će možda potragu za zombijima u ovoj knjizi okončati suočavanjem sa ogledalom, te će u slici tih večno gladnih hodajućih mrtvaca prepoznati svoj vlastiti deformisani lik, sve ono što je mislio da je njegovo sada, biće viđeno u stanju raspadanja zbog dejstva jedne druge kuge, mnogo bolje prikrivene od kuge svih leševa ovog sveta što ustaju iz zemlje, ali podjednako pogubne, koja pretpostavlja razvoj jednog novog afektivnog i medijskog kapitalizma kojem prisustvujemo širom otvorenih očiju."
Iz Uvoda

Svi govore o etici. Poslovna, sportska, etika medija, medicinska etika... Ovaj pojam postoji i usvakodnevnom životu. Njegov smisao međutim često je nejasan. Da li je to, jednostavno, moral? Ili stvaranje novih pravila? I ko o tome razmišlja? Stručnjaci ili svi mi?
Rože-Pol Droa pristupačnim stilom i jezikom govori o istorijatu ove reči. Na pedagoški način ističe uticaj religijskih verovanja i filozofskih analiza. Još od antičkih mudraca pa do bioetike sutrašnjice perspektive su se menjale. Ali, zaključak ostaje isti: etika je briga o drugima.
Etika objašnjena svima nudi savremen pogled na veoma važnu društvenu temu koja se tiče čitavog čovečanstva i opstanka humanih vrednosti. Zbog toga je ova knjižica izuzetno korisna za sve nastavnike, profesore, roditelje i mlade ljude radoznalog duha čije kritičko mišljenje i sud treba razvijati od malih nogu. Idealan materijal za obradu gradiva iz građanskog vaspitanja, ili kao dopunska lektira za đake koji se interesuju za filozofiju i nauku (uzrasta od 14 godina). Ova knjiga može biti i sjajan vodič u savremenu evropsku misao o građanskoj odgovornosti.
Rože-Pol Droa, filozof, pisac, ekspert u Nacionalnom centru za naučno istraživanje, član je Nacionalnog etičkog saveta za nauku i zdravlje.