HOROR

Zastrašujuća japanska horor senzacija. Ukecu, koji ubacuje čitaoce u ulogu detektiva, pozivajući ih da pomognu u otkrivanju istine skrivene u ovim zagonetnim planovima...

Radnja romana opisuje sistem u kome su učenici odabranih razreda srednjih škola primorani da se bore jedni protiv drugih, u programu koji vodi izmišljeni, fašistički, totalitarni režim japanske vlade, poznat kao Republika velike Istočne Azije.

Nastavak kultnog horor romana Krug

Samo dan nakon događaja iz prve knjige, telo Rjuđija Takajame nalazi se na stolu za autopsiju, kod mrtvozornika i njegovog prijatelja sa fakulteta, Anda Micua. Ando, koji se još uvek bori sa smrću svog sina, uz pomoć kolege Mijašite, pronalazi tumor u Rjuđijevom srcu, za koji se veruje da je uzrok njegove smrti. Tumor, međutim, veoma liči na virus velikih boginja (koje su iskorenjene 1979.). Po završetku obdukcije, Ando pronalazi komad novina koje vire iz šavova na Rjuđijevom stomaku, sa nizom brojeva. Prisetivši se da su se kao studenti ozbiljno bavili kriptografijom, Ando dešifruje niz brojeva i otkriva reč KRUG, što ga neminovno postavlja na put ka neverovatnim otkrićima i zastrašujućim posledicama događaja započetih u prvom delu trilogije.
Svojim majstorskim perom, pod kojim i najobičniji predmeti dobijaju patinu jeze, Suzuki čitaoce vodi od jedne do druge grozomorne scene i raspliće niti jedne kompleksne misterije na neočekivan način. Tamo gde nauka nema odgovore, na scenu stupaju stara verovanja, ljudska intuicija i primarni strah.

Kođi Suzuki (1957), jedan je od najznačajnijih i najuticajnijih svetskih pisaca horora i naučne-fantastike. Njegova dela prevedena su na preko dvadeset jezika. Suzuki je posredstvom svojih književnih ostvarenja popularizovao autentične motive iz japanskog folklora. Čuvena trilogija Krug, po kojoj su snimljeni filmovi (kao i mange, anime i video-igrice) u Japanu i Americi, doživela je veliki uspeh. Po jednoj od priča iz njegove istoimene zbirke pripovedaka Mračna voda, snimljen је 2005, kultni film koji je ostavio dubok utisak na zapadnjačku publiku.

Godine 1990. osvojio je nagradu za najbolji naučnofantastični roman za delo Raj, zatim 1996. godine nagradu za mlade pisce „Jošikava Eiđi” za Spiralu, drugi deo čuvene trilogije Krug. Iste godine nominovan je za prestižnu Naoki nagradu za zbirku horor priča Mračna voda. Ova zbirka je imala toliki odjek da je nominovana čak i za nagradu Izumi Kjoka. Nekoliko godina kasnije, Suzuki je primio nagradu i za naučnofantastični roman Omča. Što se inostranih nagrada tiče, 2012. nominovan je za nagradu Širli Džekson za roman Ivica iz 2008.

Svet sočiva, ogledala, iskrivljene vizure, kojim putuju čudni putnici sa krpenim lutkama, koji su puni nemogućih ubistava bez zločina i krivca, u kome skoro da i nema Svet sočiva, ogledala, iskrivljene vizure, kojim putuju čudni putnici sa krpenim lutkama, koji su puni nemogućih ubistava bez zločina i krivca, u kome skoro da i nema natprirodnog, pa se on čini samo stvarniji i strašniji – takvim svetom je u prvoj polovini prošlog veka japansku publiku opčinio, i sada se prvi put na srpskom jeziku javlja u samostalnom izdanju, jedan od najvećih pisaca japanske popularne književnosti: Edogava Ranpo.

Edogavine misterije se, uprkos svoj složenosti zločina, interesuju pre svega za ljudsku psihologiju. Goro Akeći u priči Ubistvo na brdu D kaže: „Interpretacija može na bilo koji način izmeniti materijalne dokaze. Najbolji metod istraživanja jeste uz pomoć psihologije proniknuti u dubine ljudske duše“. Ovaj princip se može nazvati Edogavinom zvezdom vodiljom, i on ga je prirodnim tokom doveo i do dela prisutnih u ovoj zbirci. Jeza neželjenog dodira (Čovečja fotelja), iživljavanje nad bespomoćnim (Gusenica), apsurd nesputanog zločina (Crvena odaja) – u njima se obrađuju sakriveni, sramotni aspekti ljudske psihologije, a ne sadrže nužno elemente misterije. Čak i kad ih ima, pažnju čitaoca grabi pre svega jezovita atmosfera, a ne razrešenje slučaja. Ovakve priče mu s pravom daju naziv predstavnika pravca Ero, guro, nansens (erotika, groteska, apsurd).

Tamna voda je jedno od najpoznatijih dela K. Suzukija, nagrađivanog japanskog pisca horora, fantastike i naučne- fantastike, čuvenog po romanu-trilogiji Krug, po kom su snimljeni filmovi i serije u Japanu, a kasnije i u Americi. Po jednoj od priča iz ove knjige, takođe je snimljen film, nazvan po naslovu ove zbirke − Tamna voda.

Ova knjiga sastoji se od sedam povezanih priča, a sve istražuju ukleta i misteriozna svojstva vode. Priče obrađuju različita okruženja, od urbanih prostora u blizini Tokijskog zaliva, preko izolovanih ostrva i udaljenih podvodnih pećina, do bezgraničnog okeana. Za protagoniste u ovim pričama, bilo da su na kopnu ili na moru, voda predstavlja izolaciju i zarobljenost, često ih fizički odsecajući od sigurnosti. Štaviše, voda funkcioniše kao prolaz od prošlosti do sadašnjosti, noseći predmete ili sećanja iz njihovog života, natrag na površinu, često sa zastrašujućim posledicama...

Ocuići je debitovao romanom Leto, vatromet i moj leš (1996) koji je napisao u srednjoj školi, dok su ga proslavili roman Gotika (2002) i zbirka priča Zoo (2003), koja je upravo pred vama. Ocuićijev literarni stil ogleda se u izuzetnoj pitkosti s kojom se njegova dela čitaju, nepredvidljivim obrtima u radnji, kao i neočekivanoj humanosti koju ispoljavaju čak i najjeziviji likovi o kojima piše. Uz to je i autentični glas modernog Japana, predstavnik multikulturalnosti žanra horora koji pozajmljuje motive i simbole iz zapadnjačke književnosti u istoj meri u kojoj ih i nudi piscima sa Zapada.
Radnja Ocuićijevih dela slikovita je i brutalna. On se ne ustručava da vrlo neposrednim jezikom obrađuje zastrašujuće, krvave i gadne scene, čineći ih živopisnim za svačiju maštu, ali je interesantno kako koristi stepen nasi-
lja ne bi li napravio gradaciju „čudovišta“ o kojima piše. Jer čudovišta upravo jesu njegova centralna tema – ne neka mitska bića pretekla iz legendi, već njihove moderne varijacije i sublimacije. Od čistog, nepatvorenog zla do onih koji kod čitalaca bude duboko sažaljenje, Ocuićijeva moderna čudovišta su uvek i jedino ljudi, sa svojim tragičnim sudbinama i sa snažnim osećajem sopstvene faličnosti. Dobar primer toga je i naslovna priča Zoo, gde glavni junak naslućuje da sa njim nije sve u redu, a tek zajedno sa čitaocem otkriva koliko. Kako on svakoga dana dobija sve jezivije fotografije leša svoje devojke koji se raspada, tako se i njegovo psihičko stanje urušava, dovodeći nas do one tačke da, čak i kada otkrijemo da je on ubica, uprkos snažnom osećanju gađenja koji pobuđuje, ne možemo da ga krivimo...

Ocuići – pseudonim Hirotake Adaćija, rođenog 1978. u prefekturi Fukuoka. Uglavnom piše kratke horor priče, a oprobao se i u filmskoj industriji. Član je udruženja Pisaca misterija Japana. Debitovao je romanom Leto, vatromet i moj leš, koji je napisao dok je pohađao srednju školu.

Tradicija koju je I. K. Tanesi uspostavila sa antologijama savremenih japanskih priča (13, 14, 15, 25 i 26), nastavlja se knjigom koja je pred vama – Antologija američke horor priče 22. Nakon dve antologije američkih priča XX veka 27 i 28, okrećemo se žanru horora i izboru dvadeset dve priče od istog broja pisaca, poređanih po godinama rođenja. Od Vašingtona Irvinga, autora čuvene Legende o Uspavanoj dolini, nezaobilaznog Edgara Alana Poa, preko nekih od najpopularnijih pisaca XX veka kao što su H. F. Lavkraft i Stiven King, pa sve do novih mladih nada ovog veoma popularnog žanra, poput Brajana Evensona i Džoa Hila, ova zbirka predstavlja i pregled istorije i razvoja tematike strave i užasa kroz više od dva veka američkog stvaralaštva.

Japanski horor pokazao se kao neiscrpan žanr koji uvek ima nešto novo da ponudi, stoga je pred vama još jedno izdanje kratkih priča strave i užasa sa drugog kraja sveta – Аntologijа savremene japanske horor priče 15. U ovoj knjizi čekaju vas neki do sada već poznati majstori žanra (Edogava Ranpo, Kođi Suzuki, Ocuići), kao i neki pisci čiji će vas izlet u horor možda iznenaditi... sa izborom priča od koga će vam se, kako očekujemo, dići kosa na glavi...

U romanu Gotika, podeljenom u šest celina, pisac nam pripoveda jezivu priču strave i užasa. Dvoje srednjoškolaca, sociopata, opsednuti su serijskim ubistvima. Držeći se dobropoznatog, amaterskog detektivskog postupka, njih dvoje pokušavaju da otkriju ko su ubice, dok njihova opsednutost narasta i vodi ih mračnim putem na kom se najgore noćne more obistinjuju. Pun psiholoških preokreta i veoma uzbudljiv, ovaj roman, putokaz je nove struje u japanskoj tradiciji horora, jer se mračne strane ljudske psihe istražuju na posve nov način.

Morino je najčudnija devojka u školi – kako ne bi bila, ka-
da je opsednuta morbidnim ubistvima? A u gradiću u kom živi, koji kao magnet privlači serijske ubice, takvih ubistava ima sasvim dovoljno. Morino i njen drug, koji je narator većeg dela romana, ne pokazuju strah u istraživanju zločina, često dovodeći sebe u opasnost. Oni ne žele da uhvate ubice – već samo da ih razumeju.

Roman po kome je nastao jedan od najstrašnijih horor filmova svih vremena


Video kaseta bizarnog, izopačenog sadržaja i telefonski poziv koji najavljuje smrt onome ko je kasetu pogledao, u poslednjih dvadeset godina postali su kultno mesto žanra strave i užasa, kako u književnosti, tako i na velikom platnu. Krug Kođija Suzukija pisan je kao detektivski roman sa elementima horora i fanatastike, kroz koji se moderna nauka prepliće sa drevnim legendama i sujeverjima i stvara dvojaku sliku: jedan savremeni, visokotehnološki svet velikih gradova sa jedne strane, i mešavinu krvi, mesa, prljavštine i tame, sa druge. To je prikaz postmo-dernog Japana koji ne može da utekne duhovima drevne religije. Svet u čijim se senkama skrivaju demoni.
Svojim majstorskim perom, pod kojim i najobičniji predmeti dobijaju patinu jeze, Suzuki čitaoce vodi od jedne do druge grozomorne scene i raspliće niti jedne kompleksne misterije na neočekivan način. Tamo gde nauka nema odgovore, na scenu stupaju stara verovanja, ljudska intuicija i primarni strah. Odlično osmišljen i vešto izveden, ovaj roman odvija se žestokim tempom, zbog kog knjigu nećete ispustiti iz ruku, ma koliko vas plašila.

13 ANTOLOGIJA SAVREMENE JAPANSKE HOROR PRIČE
Izbor Susumu Katagava i Dina Hrecak
prevod i pogovor Dina Hrecak
Posle dve antologije savremenih japanskih priča, 25 i 26, pred vama je knjiga sa simboličnim naslovom 13, koja je posvećena žanru japanskog horora. Ovo je izbor od trinaest priča strave i užasa sedmoro nagrađivanih pisaca, koji su poznati po tome što u svojim delima istražuju tamne strane ljudskog uma i duše.
Kao i u prethodne dve antologije, priče su hronološki poređane po godinama rođenja pisaca, tako da se lako može pratiti razvoj ovog žanra u Japanu, od priča Edogave Ranpoa, koji se smatra ocem savremenog japanskog horora, do najmlađeg i izuzetno talentovanog Ocuićija.
Japanski umetnici, kako u književnosti tako i u oblasti filma i stripa, poznati su širom sveta baš po ovom žanru i ostavljaju dubok trag na svetskoj sceni...