BUDENBROKOVI

Umorne od neprekidnog iskorišćavanja, životinje na farmi dižu pobunu protiv svog nesposobnog i večito pijanog vlasnika. Nakon što preuzmu vlast, nastoje da izgrade pravednije društvo zasnovano na jednakosti i zajedništvu. Međutim, revolucionarni ideali ubrzo ustupaju mesto pohlepi i zloupotrebi moći. Predvođene svinjom Napoleonom, nove vođe postepeno uspostavljaju surovu diktaturu u kojoj životinje ponovo postaju žrtve nepravde i ugnjetavanja.


Iako na prvi pogled deluje kao jednostavna priča o životinjama, Životinjska farma je oštra politička satira i jedno od najznačajnijih dela XX veka – snažna kritika totalitarizma, manipulacije i korupcije vlasti.


„To je istorija revolucije koja je pošla po zlu i svih sjajnih izgovora koji su nicali na svakom koraku izvrtanja originalne doktrine“, zapisao je Džordž Orvel povodom prvog izdanja romana 1945. godine.


Zbog otvorene kritike staljinizma, knjiga je u početku nailazila na odbijanje brojnih izdavača, budući da je Sovjetski Savez tada bio saveznik Velike Britanije. Ipak, Životinjska farma je ubrzo stekla status svetskog klasika i ostala jedno od najuticajnijih dela političke književnosti.

Izabrane priče i pesme Knuta Hamsuna:

Odabrane priče:
Među životinjama
Jedna sasvim obična muva srednje veličine
Na obalama Njufaundlenda
Na ostrvu
Zahej
Revolucija
Aleksandar i Leonarda


Izbor iz poezije:
Za stotinu godina, sve je zaboravljeno
Greben
Moj grob
Pesma groznice

Roman o bekstvu od života u igru, fantaziju i stvaralaštvo.

Nakon kultne „Lolite“, Lužinova odbrana je najprepoznatljivije i najemotivnije remek-delo Vladimira Nabokova koje je osvojilo čitalačku publiku širom sveta i doživelo uspešnu filmsku ekranizaciju.

Uđite u um Lužina, ekscentričnog i povučenog šahovskog genija. Za njega šah nije samo igra – to je utočište, opsesija i ceo njegov svet. Međutim, kada se na šampionskom meču njegova savršeno razrađena odbrana sruši, stvarnost ga primorava na sudbonosni potez. U život mu ulazi lepa žena opčinjena njegovim umom, njeni uplašeni roditelji i brak koji menja sve pravila igre.

Ovo je psihološki triler i vrhunska drama o tankoj granici između genijalnosti i ludila. Nabokov je stvorio priču punu neočekivanih preokreta i zamki koja vas drži u neizvesnosti do poslednje stranice – čak i ako ne znate ni jedno jedino šahovsko pravilo.

„Knjiga provocira, uznemirava i oduševljava kolebljivog čitaoca jer se poigrava sudovima koje on, uronjen u ovo delo, neminovno donosi. Stoga priča o Lužinu postaje igra, ispunjena autorovim preokretima, zamkama i neočekivanim ishodima.“ – New York Review

„Putovanje kroz um genijalca koji je ispao iz koloseka.“
– Guardian

„Nabokov je savladao sve tehničke trikove u pisanju romana, a izmislio je i nekoliko novih.“ – Piter Akrojd

Novo izdanje u prevodu Maje Anastasijević

„Kafka je jedan od najvećih pisaca našeg veka.“
— Vladimir Nabokov

Sadržaj: Presuda · Preobražaj · Neženja Blumfeld · Izveštaj jednoj Akademiji · U kaznenoj koloniji · Umetnik u gladovanju · Pevačica Jozefina ili mišji rod · Jazbina

Više od jednog veka nakon nastanka, proza Franca Kafke i dalje ostaje nezaobilazna literatura za razumevanje moderne književnosti i čovekovog mesta u svetu. Zbirka Preobražaj i druge priče okuplja osam njegovih najznačajnijih pripovedaka koje su trajno obeležile svetsku književnost.

U novom prevodu Maje Anastasijević, čitaoci ulaze u prepoznatljiv kafkijanski svet u kojem su junaci suočeni sa otuđenošću, osećajem krivice, nemoći i neobjašnjivim silama koje oblikuju njihove živote. Svaka priča predstavlja zasebnu književnu celinu, ali zajedno grade snažnu sliku čoveka koji pokušava da pronađe smisao u svetu punom apsurda i neizvesnosti.

Kafkina dela i danas podstiču nova tumačenja, jer univerzalne teme slobode, identiteta, odgovornosti i odnosa pojedinca prema autoritetu ostaju jednako aktuelne kao i u vreme kada su nastala. Njegova proza spoj je filozofske dubine, simbolike i jedinstvene atmosfere koja je književnosti podarila pojam „kafkijanski“.

Ova zbirka predstavlja nezaobilazno štivo za ljubitelje klasika, studente književnosti i sve čitaoce koji žele da upoznaju jednog od najuticajnijih autora 20. veka.

„Kafka je jedan od retkih koji su zaista izrazili teskobu našeg vremena.“
— Herman Hese

„Kafkino delo je univerzalno; ono izražava tragičnu sudbinu čoveka u svetu bez Boga i bez nade.“
— Alber Kami

„Kad sam pročitao Kafkin Preobražaj, shvatio sam da je moguće pisati na drugi način.“
— Gabrijel Garsija Markes

Kako da izbegnete budućnost pod čizmom? Kakva nam još zla spremaju i kako da se izbavimo?
Ovo nije običan roman. Ovo je mračna prognoza koja se, stranicu po stranicu, ostvaruje pred našim očima. Ako osećate da svetom vladaju sile koje ne možete da kontrolišete, dugujete sebi da saznate kako je London znao da će se to desiti još pre više od 100 godina. London ne piše o malim nepravdama. On piše o totalnom preuzimanju vlasti od strane nekolicine pohlepnih moćnika. Ali, najvažnije, piše kako da se odupremo.
Gvozdena peta – roman o otporu i preživljavanju tiranije, koji predviđa pad kapitalizma kom se svi nadamo. Jedna je od prvih savremenih distopija ikada napisanih, sa velikim uticajem na Orvela, Hakslija, Zamjatina, Margaret Atvud i mnoge druge.
Čitajte na sopstvenu odgovornost.

Svaki život je mnogo dana, dan za danom. Hodamo kroz sebe, srećemo razbojnike, duhove, džinove, stare ljude, mlade ljude, supruge, udovice, pobratime, ali uvek srećemo same sebe.



Moli Blum, žensko biće koje je Džojs stvorio u romanu Uliks, izgovara svoj unutrašnji monolog u Penelopi, poslednjem poglavlju romana, i to je postao jedan od najuticajnijih pasaža u modernoj književnosti. Moli se priseća svoje mladosti i svojih ljubavi, i taj duh prožima čitavo finale romana. K. G. Jung je nakon čitanja Penelope, fasciniran, napisao Džojsu da „samo đavolova baba zna toliko o ženskoj psihi“, dok je Džojsova Nora na to rekla da Džojs „baš ništa ne zna o ženama“. Džojs je u svakom slučaju znao ponešto o samoj Nori, s kojom je nerazdvojno živeo od svoje 22. godine, i kojoj je pisao potpuno nesvakidašnja ljubavna pisma.

"Navela sam ga tog dana da me zaprosi prvo sam mu iz usta dala zalogaj čajnog kolača bila je prestupna godina kao ova da pre šesnaest godina o Bože posle tog dugog poljupca skoro sam ostala bez daha da rekao mi je da sam planinski cvet da sve smo mi cvetovi žensko telo da jedini je put u životu rekao istinu i za tebe danas sunce sja da zato mi je bio drag jer sam videla da razume i oseća šta je žena i znala sam da ću uvek moći da ga motam kako hoću i pružila sam mu svu radost koju sam mogla da mu dam i dovela ga tako daleko da me molio da kažem da nisam odmah odgovorila samo sam gledala daleko u more i nebo na toliko sam toga mislila o čemu on ništa nije znao [. . .] i onda sam ga očima pitala da me opet pita da i onda me pitao da hoću li da kažem da moj planinski cvete i prvo sam ga zagrlila da i povukla ga dole k sebi da oseti moje mirisne grudi, a srce mu je tuklo kao ludo i da rekla sam da hoću da."

Zbirka sadrži priče:
Apotekarica, To je bila ona, Živa hronologija, Varljivo ogledalo, Cipele, Srećan čovek, Poznanik, Zao dečak, Činovnikova smrt, Nadzornik, Kleveta, Strašna noć, Na putu.
Apotekarica, To je bila ona, Živa hronologija, Varljivo ogledalo, Cipele, Srećan čovek, Poznanik, Zao dečak, Činovnikova smrt, Nadzornik, Kleveta, Strašna noć, Na putu.
Apotekarica, To je bila ona, Živa hronologija, Varljivo ogledalo, Cipele, Srećan čovek, Poznanik, Zao dečak, Činovnikova smrt, Nadzornik, Kleveta, Strašna noć, Na putu.

Poznati američki pisac ČARLS BUKOVSKI (1920-1994) pojavio se u književnosti knjigom pesama Cvet, pesnica i zverski jauk (1960), da bi svetsku slavu stekao romanom Žene (1978). Živeo je i umro u Los Anđelesu.

TAKO MRTVI VOLE, antologija kratkih priča Čarlsa Bukovskog, izbor je iz obimnog opusa nastalog u periodu 1944-1994. Bukovski je počeo s kratkim pričama i nikada nije prestao da ih piše. Njegov talenat podjednako se ogleda u nekim ranim pričama (Ispovest kukavice), kao i u nekim od poslednjih (Zvezda). Ma koliko ovaj svet u pričama Bukovskog bio začudan, potresan, šokantan, ostao bi na nivou obične ispovesti da nije Bukovskog opsenara, obdarenog da u svemu vidi ono komično, da u svakodnevnom otkrije elemente fantastičnog, i najjednostavnijim jezikom ispriča nekad obične, a nekad neverovatne i dramatične događaje.

nisam spavao tri noći ili tri dana i crvenih očiju smejem se u ogledalu dok slušam kako sat otkucava a plin moje peći zaudara vrelim gustim teškim smradom isprekidan zvucima vozila, nanizanih kao ornamenti u mojoj glavi ali ja sam čitao klasike i na mom kauču opijena vinom spava kurva koja je prvi put čula Devetu Betovenovu i od dosade zaspala učtivo slušajući.

- slušaj, matori, rekla je, s tvojim vijugama bićeš možda prvi čovek koji će da jebe na Mesecu.

... Rableove tekstove s pravom smatraju za "kanonske tekstove za mehanizam smeha". Rable se ovde prerušava u lažnog i veselog astrologa.
Uprkos nesumnjivoj složenosti i ezoteričkoj slojevitosti, Rableov tekst nikada ne gubi na čitljivosti, sve nas učeći da govorimo slobodno. krepeći nas u oskudicama i iskušenjima života...

... Poput Borhesa, Rable katkad izmišlja autore ili citate, katkad je u tome verodostojan, a katkad stvarnim autorima pripisuje reči koje oni zapravo nisu napisali, u neponovljivoj kombinaciji erudicije, smeha i fantastike...