20+10% popusta na sve knjige Vulkan izdavaštva

Objavljeno nekoliko godina nakon završetka Drugog svetskog rata, ovo remek-delo svetske književnosti predstavlja nemilosrdno i proročansko razmišljanje o moći, o svim zabludama i apsurdima totalitarizma – sa njegovim prezirom prema ljudskom životu, upotrebom sile, kultom vođe uzdignutog do božanstva.

Radnja se odvija u bliskoj budućnosti sveta, u kojoj je moć koncentrisana u tri ogromne superdržave. Na vrhuncu političke moći u jednoj od tih država nalazi se Veliki Brat, sveznajući i nepogrešivi, kojeg niko nikada nije video lično, ali čiji su posteri svuda. Glavni junak Smit radi u Ministarstvu istine, i ima zadatak da cenzuriše knjige i novine koje nisu u skladu sa zvaničnom politikom. Nezadovoljan poslom i životom u kojem mu Policija misli nadzire svaki pokret i svaku reč, on pokušava da nešto preduzme, iako je svestan da ga to može dovesti u smrtnu opasnost.

Prekretnica u engleskoj književnosti, jedan od najpoznatijih i možda najkontroverznijih romana prošlog veka, 1984. je knjiga koja će vam uzburkati savest i navesti vas da razmislite: o prošlosti i sadašnjosti, ali pre svega o budućnosti.

„Partija želi vlast isključivo zarad same vlasti. Nas ne zanima dobro drugih ljudi; nas zanima isključivo moć. Ne zanima nas bogatstvo ni luksuz ni dug život ni sreća: već samo moć, čista moć.“

„Moć nije sredstvo, već cilj. Diktature se ne zavode zato da bi se zaštitila revolucija; revolucije se izvode zato da bi se zavela diktatura. Cilj progonstva je progonstvo. Cilj mučenja je mučenje. Cilj moći je moć.“

Devojka koja želi da sačuva privid svoje slobode.
Don žuan zaljubljen u iluzije.
Ljubavni duel u tri čina.

Arijana je lepa, inteligentna i ponosna devojka, koja šarmom i izgledom drži sve muškarce pod svojim nogama. Nakon što je detinjstvo provela po evropskim metropolama, sada živi u provinciji, sa tetkom Varvarom, koja joj je prenela svoj ideal slobodne ljubavi i neobaveznih avantura. Uprkos tome što otac želi da je uda, Arijana pronalazi način da ode na studije u Moskvu.
Tokom izvođenja opere „Boris Godunov“ upoznaje Konstantina Mihaila, bogatog poslovnog čoveka. Između Arijane i njenog „velikog kneza“, koji „traži žene i zadovoljstvo i strepi od mlade devojke i moguće ljubavi“, razvija se strastvena veza prepuna sukoba.

Da li će ljubav pobediti? Ništa nije sigurno…

„Arijana je bogata studija o delovanju strasti i nesporazuma u ljubavi, koje nas navode da zavolimo fantazije, a ne ljudska bića. Takođe je i preispitivanje trajnosti osećanja. Da bi potrajala, zar ne moramo da sakrijemo same sebe i igramo svoju ulogu?“ – ActuaLitté

Ovaj roman poslužio je kao inspiracija za nekoliko filmova istog imena, od kojih je prvi snimljen 1931. godine, a najpoznatiji 1957, i u njemu glume Odri Hepbern i Gari Kuper. Zanimljivo je da se ovaj roman spominje i u Nabokovoj kratkoj priči iz 1930, gde dve junakinje čitaju knjigu „Arijana, mlada Ruskinja“.

Knjiga za ljubitelje bezvremenih klasika.

Klod Ane rođen je u Moržu 28. maja 1868. godine u francuskoj protestantskoj porodici, koja je došla u Švajcarsku kada je ukinut Nantski edikt, a majka mu je poreklom bila Engleskinja. Kao i njegov brat, podneo je zahtev za vraćanje francuskog državljanstva, koji je prihvaćen bez ikakvih formalnosti. Bio je poznati sportista (šampion Francuske u tenisu), novinar, specijalni dopisnik iz Rusije i prvi čovek koji je posedovao i vozio automobil u Persiji. Pod pseudonimom Klod Ane, inspirisan stvaralaštvom Žana Žaka Rusoa, napisao je knjigu o svojim putovanjima po Italiji, Rusiji i Persiji, kao i nekoliko romana, od kojih je najpoznatiji „Marija Večera“.

Dragulj italijanske književnosti. Dirljiv i dramatičan prikaz gubitka detinjeg idealuzma i neizbežne sile strasti.

Mladi Arturo odrasta skoro potpuno izolovan u staroj vili na ostrvu Pročida u Napuljskom zalivu. Ostao je bez majke, a svojeglavi otac, koji ga je kao dete ostavio na ostrvu, vraća se samo sporadično. Odsečen od društva, dečak živi u skoro potpunoj samoći: luta ostrvom sa svojim voljenim psom, plovi u čamcu i čita priče o vrlim junacima i avanturistima, koje poistovećuje sa ocem. Otac mu je veliki uzor – visok, plav, neustrašiv.

Dečakov svet se okreće naglavačke kada se otac vrati iz Napulja sa mladom ženom koju je nedavno oženio. Ona je samo par godina starija od Artura i, kao dobra vernica iz velikog grada, zalaže se za sve što Arturo mrzi. Njihovo prisustvo na ostrvu razbija idilu iz detinjstva, budi strasna osećanja i vuče porodicu ka bolnim konfliktima.

„Romani Else Morante su zapanjujući zbog kvaliteta pisanja… složenosti izmišljenih svetova i širokom pogledu na ljudsku prirodu.“ – Elena Ferante

Roman Arturovo ostrvo prvi put je objavljen 1957. godine. Osvojio je nagradu Strega, najprestižniju italijansku književnu nagradu. Preveden je na skoro sve svetske jezike, a u mnogim zemljama deo je obavezne školske lektire.

O autoru:

Elsa Morante (1912–1985) bila je italijanska pesnikinja, pisac kratkih priča i romanopisac. Rođena i odrasla u Rimu, počela je da piše u mladosti; u početku je objavljivala kratke priče u dečjim časopisima. Njen prvi roman, Kuća lažova, objavljen je 1948. godine i dobio je nagradu Viareggio. Postala je jedan od najhvaljenijih italijanskih pisaca, osvajajući dalje nagrade i komercijalni uspeh sa svoja sledeća dva romana, Arturovo ostrvo (1957) i Istorija (1974). Umrla je od srčanog udara u Rimu 1985. godine.

Jedan pogled – samo jedan – iz radoznalosti ili sujete, i to bi bila kobna greška. Prijateljstvo i ljubav mogli su doneti smrtnu opasnost, isto kao i radoznalost i sujeta.

Juda Ben Hur je jevrejski plemić iz stare i bogate porodice trgovaca, koji živi životom dostojnim jednog princa. Međutim, njegov savršeni svet se ruši kada ga izda najbolji prijatelj iz detinjstva, ambiciozni rimski oficir Mesala. Bez suđenja, Juda će biti nevin osuđen na robiju na galiji zbog lažne optužbe da je pokušao da ubije rimskog velikodostojnika. Stekavši slobodu nakon godina mučnog ropstva, vraća se u otadžbinu sa samo jednom željom – da se osveti.

Ovo je priča o čoveku kom su nepravedno oduzete titula, porodica i žena koju je voleo. Imao je samo san i bezumnu nadu stvorenu usudom života. Ipak, neuništiva moć njegovog duha i snaga tela dovode ga do cilja i tada njegov san postaje stvarnost, a njegova nada rađa novi život. Nakon susreta sa Hristom, Ben Hur je siguran da je moguće pobediti čak i smrt, ako nam je srce ispunjeno ljubavlju i verom.

Format: 14.5x20.5cm

Jedinstveno jednotomno izdanje izabranih dela Čarlsa Dikensa predstavlja pun pogodak za sve ljubitelje klasika, koji će uživati u tri priče: Oliver Tvist, Priča o dva grada i Velika očekivanja. Dok slikovito opisuje društvene okolnosti i varljivost našeg ponašanja, Dikens daje nadu da uvek postoji dobro i da nas ono uvek negde čeka.

Velika očekivanja – Svet Pipove dileme u kome se javlja večno pitanje da li se odreći novca u ime principa ili principa u ime novca, bezosećajnost Estelinog srca koje je nemilosrdno spremno da uništi tuđe.

Oliver Tvist – Realnost i surovost života na koji je osuđen, tema je koja nas uvek iznova razoružava – da li je borba za jednakost uzaludna i koliko smo zaista jednaki?

Priča o dva grada je roman koji nas uči važnoj lekciji o izdržljivosti, porodici i ljubavi. Kako je nastupila Vladavina terora, postavlja se pitanje da li sloboda, jednakost i bratstvo ili smrt išta znače.

Toliko je prilika da ljudi žive kako treba, da sreća stalno natapa njihov život, ali umesto da budu zadovoljni, oni ruše puteve kojima dotiče sreća i potom umiru od suše. Slušaju opaki savet sivog sokola. Puštaju da im grla budu preklana kao da su crna jagnjad. Iza ovog brda leži misterija Kosova. Ona je u osnovi našeg života."

Najznačajnije delo Rebeke Vest, legendarni putopis o Jugoslaviji, već decenijama ne gubi na popularnosti. Kada je ova knjiga prvi put objavljena davne 1941. godine, izazvala je veliko interesovanje publike i kritike. O njoj se pisalo kao o jednoj od „velikih knjiga duhovne pobune protiv dvadesetog veka“ (The New Yorker), kao o „monumentalnoj hronici“ (The New York Times) i kao „ljubavnoj aferi“ sa Jugoslavijom koja podseća na Hemingvejev zanos Španijom (New York Herald Tribune).

Viđeni tuđim očima, mudrim pogledom žene koja je mnogo znala o svom vremenu, dobili smo priliku da sopstvenu istoriju, stvaralaštvo, geopolitički položaj i borbu za opstanak na balkanskoj vetrometini shvatimo kao retko bogatstvo, koje vredi negovati i s ponosom predstavljati drugima. Rebeka Vest je svojim nadahnutim perom nacrtala izuzetan portret Južnih Slovena i njihovo mesto u preokretima evropske sudbine.

Očaravajući klasik o ljubavi, strasti, žrtvi i rušenju mladalačkih snova i nadanja.

Slobodoumna i vatrena Vitsaveja Everdin došla je u Vederberi da preuzme najveće imanje u toj oblasti, nešto što nije bilo uobičajeno za žene tog vremena. Njen hrabri nastup i strastvenost privlače tri vrlo različita udvarača: bogatog zemljoposednika Boldvuda, arogantnog narednika Troja i skromnog farmera Gabrijela Ouka. Svaki na svoj način uspeva da uzdrma njene odluke i komplikuje joj život, a u neobičnom obrtu sudbine upravo će njena neodlučnost ugroziti stabilnost čitave zajednice.

Veličanstvena priča koja će vas opčiniti neobičnim obrtima sve do poslednje strane. Obavezno štivo za sve nepopravljive romantike.

Čehov je 1898. godine boravio u Jalti, i tada je nastala priča o nesećno udatoj Ani Sergejevnoj, koja upoznaje oženjenog Dmitrija Gurova. Objavljena 1899. godine u časopisu Ruska misao, Dama sa psetancetom smatra se jednom od najuticajnijih priča u svetskoj književnosti.

D

ejvid Koperfild, jedan od najpoznatijih romana Čarlsa Dikensa, predstavlja obrazovnu knjigu koja je prvi put ugledala svjetlost dana pre gotovo dva veka.

Ova priča o odrastanju i izazovima koje glavni junak mora prevladati i danas dodiruje srca čitalaca širom svijeta. Čarls Dikens je kroz Dejvida Koperfilda iznio priču o svom životu, prateći lik od rođenja pa do zrelog doba.

Kroz priču ispričanu iz perspektive glavnog junaka, čitatelji se upoznaju sa njegovim avanturama i svakodnevnim izazovima. Iako su ga pratili usponi i padovi, neočekivani gubici i surovi obrti, Dejvid Koperfild se uvek iznova uspevao ponovo zaljubiti u život i otkriti volju za napredovanjem.

Pisac je ukrstio životne dogodovštine junaka sa britkim opisima viktorijanskog društva, oslikavajući tako kompletnu sliku društva tog doba. Knjiga istražuje odnos pojedinca i društva, i postavlja pitanje da li je taj odnos drugačiji u svakom vremenu. Sa temama koje pokreće, Dejvid Koperfild je postao klasik koji će čitatoci svih generacija sa zadovoljstvom ponovo čitati.

Njuland Arčer nikada nije zavideo svojim prijateljima na bračnom životu, mada je u Mej Veland pronašao životnu saputnicu, blagu i naivnu, koju podjednako krase čistota misli i lepo ponašanje. Njihova veridba najavljena je diskretno, ali čitavo njujorško visoko društvo oduvek pomno prati svaki korak ovog savršenog para.

Dolazak tajanstvene grofice Elen Olenske, inteligentne i iskusne žene koja se ne plaši da razbija predrasude, uzdrmaće konzervativni i licemerni društveni krem. Uprkos svemu, Njulanda privlači Elena, otvara mu oči i daje moć da vlada svojim osećanjima. On zna da će u slatkoj Mej uvek pronaći stabilnost i utehu, ali se istovremeno i pita kakve sve nove svetove može da otkrije uz Elen. Dok se u njemu bore osećanje dužnosti i neobuzdane strasti, svestan je da će mu ta odluka u potpunosti promeniti život – ili ga zauvek uništiti.

Elegantan ali i provokativan, ovaj Pulicerom nagrađeni klasik tragična je ljubavna priča i moćni omaž opasnostima koje vrebaju ljudsko srce dok teži ka savršenstvu.

Vanvremensko promišljanje o ljudskoj prirodi i njenim neizbežnim protivrečnostima.

Don Kihot je toliko opčinjen čitanjem viteških romana, da je i sam odlučio da postane vitez. U društvu svog vernog Sanča Panse, lukavog i u izvesnoj meri pronicljivog, kreće u smele avanture. Dok zajedno lutaju svetom, mašta ostarelog Kihota odvodi ih u razne avanture i nevolje – među kojima je i čuvena borba sa vetrenjačama, simbol slepe vere u ideale.

Iako je isprva nastao kao parodija na popularne viteške romane, Don Kihot je uspeo da nadmaši vreme u kome je napisan i postao je simbol istrajnosti običnog čoveka koji se bori za svoje ideale, dok Sančo Pansa predstavlja arhetip odanosti i prijateljstva.

Zbog svoje eksperimentalne forme i književne razigranosti, Don Kihota mnogi smatraju prvim modernim romanom, a takođe je i jedan od najčešće objavljivanih i najprevođenijih romana na svetu. Imao je veliki uticaj na mnoge svetske književnike, od Dikensa, preko Flobera do Melvila i Foknera, koji su ovaj roman čitali bar jednom godišnje, „kao što neki čitaju Bibliju“.

„Samo za mene rodio se Don Kihot, i ja samo za njega.“ – Migel de Servantes

„Od svih izvrsnih likova u hrišćanskoj književnosti, Don Kihot se izdvaja kao najsavršeniji, ali on je lep samo zato što je istovremeno i smešan.“ – F. M. Dostojevski

„Kakav je spomenik ova knjiga... Kako se njen stvaralački genije, kritičan, slobodan i ljudski, uzdiže iznad svog vremena.“ – Tomas Man

Don Kihot smatra se jednim od najznačajnijih dela svetske književnosti, a često i prvim modernim romanom. Dodeljena mu je titula „najboljeg književnog dela svih vremena“ i smatra se najprodavanijim romanom svih vremena. Preveden je na više od 140 svetskih jezika.

Jedinstveno jednotomno izdanje izabranih dela Džejn Ostin prava je poslastica za ljubitelje klasika, ali i savršen poklon za sve romantične sanjare, koji će uživati u tri bisera stvaralaštva legendarne britanske spisateljice: Razum i osećajnost, Gordost i predrasuda i Ema.

Motiv koji prožima sva tri dela je, naravno, ljubav, ali osim što obrađuje teme ljubavnih zavrzlama i ljubavnih jada, Džejn Ostin na izvanredan način prikazuje sliku vremena u kojem je živela, kada je brak bio jedini način da se žena ostvari, pa je zato izbor muža bio izuzetno važan. Dogodovštine njenih originalnih i slobodoumnih heroina pravi su lek za dušu i neodoljivo štivo kojem ćete se uvek rado vraćati.

Drugi tom Izabranih dela Džejn Ostinjoš jedna je poslastica za ljubitelje klasika.

U njemu ćete pronaći unutrašnje borbe likova koji žele da se ostvare na različitim životnim putevima. U tim borbama prepoznaćete iskrene emocije koje prožimaju stranice knjige koju držite u rukama, jer je Džejn Ostin na izvanredan način ukazala na to koliko su važni statusni simboli i ugled u društvu i koliko mogu uticati na naše životne izbore (suđene i nesuđene).

U svojoj plodnoj produkciji, Edgar Alan Po, majstor za misteriju i sablasno, pisac neobične genijalnosti i vizionarske mašte, suočio nas je sa atmosferom jeze i straha, sa bizarnim i tajanstvenim zapletima, zastrašujućim i halucinantnim, istražujući senovita područja skrivena iza prividne normalnosti našeg postojanja.

Od zloslutnih alegorija do napetosti i neizvesnosti, njegove priče nezaboravna su i originalna istraživanja mračnije strane života, bezvremeni uvid u najzagonetnije kutke ljudske duše, remek-dela u kojima se sjedinjuju strava i zločin, tama i ludilo, ljubav i smrt.

Ema je pametna, lepa, bogata i pomalo razmažena. Sama je i savršeno zadovoljna svojim životom - nimalo ne oseća potrebu da voli i bude voljena. Iako je imuna na muški šarm, ništa je ne uveseljava više nego da se petlja u ljubavni život drugih ljudi. Oglušivši se o upozorenja svog dobrog prijatelja, Ema odlučuje da se bavi provodadžisanjem: određuje sebi zadatak da svojoj štićenici, ljupkoj Harijeti, pronađe dragog.
Nažalost, Ema ne uviđa da joj to baš i ne ide od ruke, te više puta dovodi Harijetu u zabludu. Zbog takve jedne omaške, sirota će se štićenica razboleti zbog ljubavi, a Ema i ne sluti da se i sama može obresti u mreži koju tako pažljivo plete drugima.

Remek-delo Džejn Ostin o strasti, ljubavi i nesporazumima koji nastaju kada se mešamo u tuđe živote.

NEPONOVLJIVI KLASIK SVETSKE KNJIŽEVNOSTI.

Niko nikada ne vidi tog anđela, ali čuju ga oni kojima je suđeno da ga čuju. Često dolazi kada ga najmanje očekuju, kada su tužni i obeshrabreni. Onda do njihovih ušiju neočekivano dopru nebeske harmonije, božanski glas koji pamte do kraja života.

Usamljena senka vreba hodnicima Opere, neobično priviđenje i zlokoban glas... Radnik u pozorištu pronađen je obešen, veliki kristalni luster otkačio se pred punim gledalištem. Svi veruju da je reč o Fantomu iz lože broj pet. Ipak, da li su to zaista njegova dela?

Lepa i talentovana Kristina Dae odrasla je uz očevo obećanje na samrti da će je kroz život voditi i štititi čudesni anđeo muzike. Kada mlada glumica nestane nakon trijumfalnog nastupa u Operi, postaće jasno da je beznadežno zaljubljeni Fantom, opsednut ljubomorom, stupio na scenu. Tragična ljubav pretvorila se u smrtonosnu opsesiju...

Jedinstvena i neponovljiva, ova drama u stihovima najpoznatije je Geteovo delo i jedno od najznačajnijih u evropskoj i svetskoj književnosti.
Gete je na svom Faustu radio šezdeset godina, gradeći monumentalno ostvarenje čija će ga slava ovenčati zvanjem najvećeg pisca na nemačkom jeziku i utisnuti lik Fausta u kolektivnu maštu kao oličenje duha savremenog čoveka.
Stvarajući lik naučnika koji prodaje dušu đavolu u zamenu za mladost, mudrost i moć, pripovedajući o paktu između Fausta i Mefistofela i njihovom putovanju na kojem otkrivaju užitke i lepote sveta, Gete je dao oblik simbolu čovečanstva, podeljenog između dobra i zla, između žudnje za znanjem i svesti o sopstvenim ograničenjima, između prokletstva i iskupljenja.

Pripovest o kreaciji Viktora Frankenštajna postala je mnogo više od strašne priče kojom je Meri Šeli odgovorila na izazov prijatelja i čuvenog pisca lorda Bajrona: ona je prerasla u neprevaziđen gotski roman koji svedoči o stradanju jednog nesrećnog stvorenja.
Viktor Frankenštajn je naučnik briljantnog uma, koga ambicija goni da ode korak dalje od svega što je bilo koji smrtnik dotad uradio i preuzme ulogu Tvorca, te da sam načini život.
Uz prasak groma u mračnoj noći, njegova zamisao oživljava. Da li će to stvorenje biti savršeno biće kakvo je Viktor zamislio ili čudovište koje će se okrenuti protiv sopstvenog stvoritelja?
Uzvišena snaga proze, groteskni likovi, nestvarno živopisan pripovedački stil i višeslojna tematika čine samo delić vrednosti remek-dela Meri Šeli. Čitaoci gotovo mogu da osete dah čudovišta dok njegove reči odzvanjaju sa stranica ovog malog književnog čuda.

Ema Bovari zarobljena je u braku sa seoskim lekarom dok potajno sanja o životu ispunjenom luksuzom i strastima. Ugušena dosadom provincijskog okruženja, mlada lepotica jedini beg pronalazi u sentimentalnim romanima gde junaci žive iskljucivo zarad romanse i uzvišenih osećanja.

Kada život ne ispuni očekivanja devojke odrasle u samostanu, čija se žudnja napajala trivijalnim ljubavnim pričama, a čežnja za uzbuđenjima utopila u svakodnevici bračnog života sa čovekom skromnih dometa – ona ga više ni ne smatra vrednim življenja.

Rešena da nešto promeni, Ema svoju duševnu glad pokušava da utoli preljubom i nepromišljenim troškarenjem. Međutim, u licemernom i ograničenom društvu uvek najpre stradaju neprilagođeni pojedinci i njen san pokazaće se ne samo kao nedostižan već i opasan...

"Nosi me, vodi me, hajdemo! Tebi, tebi! Sva moja ljubav i svi moji snovi!"

Gospođa Bovari pravo je remek-delo realizma, koje je sablaznulo čitaoce kada je prvi put objavljeno, a do današnjeg dana ostaje neprevaziđena kritika kako pojedinaca tako i društva.

Vanvremenska poezija prožeta duhom jedinstva srodnih duša, čija univerzalna vizija i vera u humanost nema granica.

Tagore je voleo život u svim njegovim oblicima. Kao iskreni i pažljivi posmatrač prirode, on u svakoj njenoj manifestaciji prepoznaje istovetnost između apsolutnog i posebnog, između suštine svakog čoveka i suštine univerzuma. Osim što pokazuje kolika je njegova ljubav prema prirodi, jasno je i kolika je njegova ljubav prema ljudima i životu. I upravo ga je ta ljubav upoznala sa različitim osećanjima, iskazanim u raznim nijansama tuge i radosti, razočaranja i nade, strepnje i hrabrosti, nežnosti i naklonosti.

Bogat evokacijama, jezik ovog indijskog pesnika dopire do nas kao eho najskrivenijih dubina duše. Dok mistični panteizam prožima svaku reč, harmonija caruje u pesmama obdarenim prefinjenom muzikalnošću: Tagore ima moć da svaki poetski element obavije posebnom aurom sugestije i suptilnom i neodoljivom čarolijom.

„Ko si ti, čitaoče, koji ćeš posle jednoga stoleća čitati pesme moje? Ne mogu ti poslati nijedan cvet od ovog proletnjeg bogatstva, nijednu traku zlata sa ovih oblaka gore. Otvori vrata svoja i gledaj u daljinu. U svom cvetnom vrtu skupljaj mirisne spomene na minulo cveće pre stotinu leta. U radosti svoga srca da osetiš živu radost koja je pevala jednog proletnjeg jutra – šaljući svoj veseli glas preko stotinu leta.“

„Jer proletnji dani opet idu; pun mesec uzima zbogom i ponovo dolazi; behar se ponovo vraća i rumeni na granama iz godine u godinu; tako se i ja možda rastah od tebe da se opet vratim.“

Epska saga o osveti, mržnji, ljubavi i pravdi.

Edmond Dantes plemenit je i naočit kapetan, zaljubljen u prelepu Mersedes. Ali nesrećni mladić postaje žrtva ljutih i ambicioznih rivala: Danglar želi da se dočepa njegovog zlata, Kadrus je zlikovac koji želi ličnu osvetu, a podli pukovnik Mondego želi Mersedes za ženu. Optužuju Edmonda za izdaju, i to na dan njegovog venčanja, a on postaje zatočenik zloglasnog zatvora.

Ipak, Dantes uspeva da se izbavi iz zatočeništva i na zabačenom ostrvu pronalazi ogromno blago. Petnaest godina kasnije vraća se u Pariz, a njegovi neprijatelji u bogatom i tajanstvenom grofu Monte Kristo ne prepoznaju čoveka koga su izdali.

Međutim, da li će Dantes zaista uspeti da dostigne sreću koja mu izmiče iz ruku čitavog života?

Nakon višegodišnjeg boravka u sanatorijumu, knez Lav Nikolajevič Miškin vraća se u petrogradsko društvo, ali njegovo ponašanje, obeleženo iskrenošću i naivnošću, čini ga neuobičajenim i teško razumljivim. Stoga ga brzo proglašavaju idiotom. Međutim, povrh prostodušnosti, odlikuju ga i izuzetna moć opažanja i duboko razumevanje.

Kao stranac u svetu u kojem se čine brojni moralni kompromisi, Miškin neočekivano ulazi u živote ljudi koji svojim postupcima narušavaju društvene konvencije. Njegova dobrota privlači razvratnog trgovca Rogožina i fatalnu lepoticu Nastasju Filipovnu, ličnosti u tragičnom sukobu sa sobom i svetom. Njihova povezanost s Miškinom uvlači ga u vrtlog strasti, ljubomore i izdaje, te on postaje svedok dubokog ljudskog stradanja. Naposletku, Miškin doživljava tragično otkriće: istinska dobrota, u surovom svetu, često ne može da opstane.


„Knez Miškin je pokušaj Dostojevskog da naslika pozitivno lepog čoveka, ali je rezultat toga da je taj čovek, taj Hrist, uvučen u stihije strasti i on sam slomljen i slama druge. U Miškinu, Dostojevski je pokazao kako je nemoguće biti Hrist među ljudima“ – Nikolaj Berđajev

„Knez Miškin, kao nosilac reči i ideologije, ne zatvara i ne zaokružuje likove oko sebe. On ne postaje autoritativni centar romana; naprotiv, on je neprestano provociran tuđim glasovima i tuđim svesnostima (Nastasja Filipovna, Rogožin) i ne može izreći završnu reč o njima.“ – Mihail Bahtin


Predgovor romanu Idiot napisala je prof. dr Kornelija Ičin, redovna profesorka na Filološkom fakultetu na Katedri za slavistiku.

Dostojevski je od svih svojih dela najviše voleo roman Idiot.

O autoru
Fjodor Mihajlovič Dostojevski rodio se u Moskvi 11. novembra 1821. godine, kao drugo od šestoro dece. Odrastao je u kraju Moskve koji se zvao „Ubogi dom“, u ulici Božedomka, gde se nalazilo siromašno groblje, ludnica, kao i bolnica za siromašne, u kojoj je kao lekar služio njegov otac. Sivilo tog sveta veoma je uticalo na njega, te se otelotvorilo i u njegovom stvaralaštvu. Kada se Dostojevski upisao na Akademiju vojnih inženjera 1838. godine, nije se tamo snašao s obzirom na sopstvena interesovanja, te ne čudi njegovo potpuno kasnije povlačenje iz inženjerske službe. Prvi književni poduhvati Dostojevskog začeti su upravo na pomenutoj akademiji. Njegovo prvo objavljeno delo bio je prevod Balzakovog romana Evgenija Grande, koji se pojavio 1844. godine. U zimu iste godine počeo je da piše epistolarni roman Bedni ljudi, koji predstavlja devizu i program njegove ukupne buduće delatnosti. Godine 1847, u vreme kada najviše čita Dikensa, Dostojevski upoznaje revolucionara i furijeristu Mihaila Petraševskog, te se priključuje njegovom socijalnom kružoku, čiji je cilj bilo podizanje ustanka u Rusiji. Dostojevski, zajedno sa ostalim članovima grupe, biva uhapšen i osuđen na smrt streljanjem, ali je presuda u poslednjem trenutku preinačena u „građansku smrt“, odnosno na teški prisilni rad u Semipalatinsku, u istočnom Kazahstanu. Piščeva iskustva iz dana koje je proveo kao robijaš zabeležena su u Zapisima iz mrtvog doma. Budući da se pisac u to vreme tek vratio sa dugogodišnje robije u Sibiru, on novim romanima pokušava da iznova utre put u književne tokove Sankt Peterburga. Stoga je velike nade polagao u roman Zločin i kazna, koji predstavlja prvi od četiri njegova velika romana. Značajnu prekretnicu u njegovom stvaralaštvu predstavlja činjenica da se, do vremena kad je počeo da piše Ponižene i uvređene, koji su objavljivani tokom 1861. godine, već uveliko oslobodio uticaja svog bivšeg uzora Gogolja. Narednih nekoliko godina Dostojevski je proveo putujući Evropom. Zahvaljujući boravku u inostranstvu, oblikovali su se osnovni idejni okviri za dalji rad Dostojevskog, odnosno za nastanak njegovih novih romana – Zli dusi, Mladić i Braća Karamazovi. Dostojevski je roman Idiot – omiljeno sopstveno delo – napisao tokom boravka u inostranstvu. Stvaralački uspon i književna slava koje je Dostojevski doživeo tada pratiće ga sve do kraja života, što neće uspeti da zaseni ni činjenica da se pisac, na političkom planu, odrekao svega čemu se divio u mladosti. Nakon objavljivanja romana Braća Karamazovi, autor je planirao da napiše i njegov nastavak, koji bi tematizovao život Aljoše Karamazova, čime bi se ostvarila njegova ranija ideja o velikom romanu. Taj bi roman bio ispunjen piščevim celokupnim duhovnim iskustvom i pogledom na svet. Međutim, poslednje njegovo delo bio je Govor o Puškinu. Preminuo je 9. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu.

Nakon višegodišnjeg boravka u sanatorijumu, knez Lav Nikolajevič Miškin vraća se u petrogradsko društvo, ali njegovo ponašanje, obeleženo iskrenošću i naivnošću, čini ga neuobičajenim i teško razumljivim. Stoga ga brzo proglašavaju idiotom. Međutim, povrh prostodušnosti, odlikuju ga i izuzetna moć opažanja i duboko razumevanje.

Kao stranac u svetu u kojem se čine brojni moralni kompromisi, Miškin neočekivano ulazi u živote ljudi koji svojim postupcima narušavaju društvene konvencije. Njegova dobrota privlači razvratnog trgovca Rogožina i fatalnu lepoticu Nastasju Filipovnu, ličnosti u tragičnom sukobu sa sobom i svetom. Njihova povezanost s Miškinom uvlači ga u vrtlog strasti, ljubomore i izdaje, te on postaje svedok dubokog ljudskog stradanja. Naposletku, Miškin doživljava tragično otkriće: istinska dobrota, u surovom svetu, često ne može da opstane.

„Knez Miškin je pokušaj Dostojevskog da naslika pozitivno lepog čoveka, ali je rezultat toga da je taj čovek, taj Hrist, uvučen u stihije strasti i on sam slomljen i slama druge. U Miškinu, Dostojevski je pokazao kako je nemoguće biti Hrist među ljudima“ – Nikolaj Berđajev

„Knez Miškin, kao nosilac reči i ideologije, ne zatvara i ne zaokružuje likove oko sebe. On ne postaje autoritativni centar romana; naprotiv, on je neprestano provociran tuđim glasovima i tuđim svesnostima (Nastasja Filipovna, Rogožin) i ne može izreći završnu reč o njima.“ – Mihail Bahtin

Predgovor romanu Idiot napisala je prof. dr Kornelija Ičin, redovna profesorka na Filološkom fakultetu na Katedri za slavistiku.

Dostojevski je od svih svojih dela najviše voleo roman Idiot.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski rodio se u Moskvi 11. novembra 1821. godine, kao drugo od šestoro dece. Odrastao je u kraju Moskve koji se zvao „Ubogi dom“, u ulici Božedomka, gde se nalazilo siromašno groblje, ludnica, kao i bolnica za siromašne, u kojoj je kao lekar služio njegov otac. Sivilo tog sveta veoma je uticalo na njega, te se otelotvorilo i u njegovom stvaralaštvu. Kada se Dostojevski upisao na Akademiju vojnih inženjera 1838. godine, nije se tamo snašao s obzirom na sopstvena interesovanja, te ne čudi njegovo potpuno kasnije povlačenje iz inženjerske službe. Prvi književni poduhvati Dostojevskog začeti su upravo na pomenutoj akademiji. Njegovo prvo objavljeno delo bio je prevod Balzakovog romana Evgenija Grande, koji se pojavio 1844. godine. U zimu iste godine počeo je da piše epistolarni roman Bedni ljudi, koji predstavlja devizu i program njegove ukupne buduće delatnosti. Godine 1847, u vreme kada najviše čita Dikensa, Dostojevski upoznaje revolucionara i furijeristu Mihaila Petraševskog, te se priključuje njegovom socijalnom kružoku, čiji je cilj bilo podizanje ustanka u Rusiji. Dostojevski, zajedno sa ostalim članovima grupe, biva uhapšen i osuđen na smrt streljanjem, ali je presuda u poslednjem trenutku preinačena u „građansku smrt“, odnosno na teški prisilni rad u Semipalatinsku, u istočnom Kazahstanu. Piščeva iskustva iz dana koje je proveo kao robijaš zabeležena su u Zapisima iz mrtvog doma. Budući da se pisac u to vreme tek vratio sa dugogodišnje robije u Sibiru, on novim romanima pokušava da iznova utre put u književne tokove Sankt Peterburga. Stoga je velike nade polagao u roman Zločin i kazna, koji predstavlja prvi od četiri njegova velika romana. Značajnu prekretnicu u njegovom stvaralaštvu predstavlja činjenica da se, do vremena kad je počeo da piše Ponižene i uvređene, koji su objavljivani tokom 1861. godine, već uveliko oslobodio uticaja svog bivšeg uzora Gogolja. Narednih nekoliko godina Dostojevski je proveo putujući Evropom. Zahvaljujući boravku u inostranstvu, oblikovali su se osnovni idejni okviri za dalji rad Dostojevskog, odnosno za nastanak njegovih novih romana – Zli dusi, Mladić i Braća Karamazovi. Dostojevski je roman Idiot – omiljeno sopstveno delo – napisao tokom boravka u inostranstvu. Stvaralački uspon i književna slava koje je Dostojevski doživeo tada pratiće ga sve do kraja života, što neće uspeti da zaseni ni činjenica da se pisac, na političkom planu, odrekao svega čemu se divio u mladosti. Nakon objavljivanja romana Braća Karamazovi, autor je planirao da napiše i njegov nastavak, koji bi tematizovao život Aljoše Karamazova, čime bi se ostvarila njegova ranija ideja o velikom romanu. Taj bi roman bio ispunjen piščevim celokupnim duhovnim iskustvom i pogledom na svet. Međutim, poslednje njegovo delo bio je Govor o Puškinu. Preminuo je 9. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu.

Dirljivo napisana biografija koja nam otkriva Mendelsonove uspone i padove, skrivene želje i opsesije.

Feliks Mendelson je bio miljenik sudbine. Osim što je plenio šarmom, imao je sreću da bude član jedne od najbogatijih bankarskih porodica u Evropi, a već sa dvadeset godina bio je slavni kompozitor i dirigent. Čitav njegov život odvijao se na zavodljivoj pozornici romantičarske epohe: od Berlina do Pariza i Londona, na stranicama ovog uzbudljivog dela upoznaćemo Šumana, Šopena, Vagnera i mnoge druge umetnike i osetiti strast koja je iznedrila neka od najvećih muzičkih dela u istoriji čovečanstva.

Ovo je priča o Mendelsonovoj vatrenoj ljubavi prema italijanskoj primadoni Mariji Sali i nežnoj ljubavi prema supruzi Sesil Žanreno, ujedno i jednoj od najlepših žena Evrope tog vremena. Međutim, još jedna vrsta ljubavi pokreće glavnog junaka ovog romana, a to je ljubav prema muzici Johana Sebastijana Baha. Zbog posvećenosti i uverenja, Mendelson će na kraju biti spreman da rizikuje sve: brak, karijeru i zdravlje…

Epski roman o iskupljenju, požrtvovanosti, ljubavi i patnji...

Jadnici pripovedaju priču o Žanu Valžanu, koji je proveo devetnaest jezivih godina u zatvoru jer je ukrao veknu hleba. Pošto je izbavljen zahvaljujući dobročinstvu, pruža mu se prilika da spozna sreću, ukoliko bude uspeo da pomogne kćerki mlade Fantine. Međutim, istrajni policijski inspektor Žaver ne dozvoljava Žanu da pobegne od prošlosti.

Na listi bestselera otkako je objavljen, roman Jadnici vešto prepliće lične sudbine sa turbulentnom istorijskom epohom u jedinsvenu, raskošnu i maštovitu dramatičnu priču o životnim nedaćama.

Zakoračite u svet raskošnih krinolina, šešira i čipkanih rukavica, brzih diližansi, bogatih rančeva i hacijendi, saluna, ali i bezakonja i prerija punih opasnosti.

Garnet Kameron, svojeglava mlada dama iz Njujorka, vodi skladan i ugledan život, ispunjen otmenim zabavama i uglađenom mladom gospodom. Žudeći za pustolovinom, ona se, umesto za nekog od tih bogatih mladića, udaje za Olivera Hejla, neukrotivog trgovca koji se sprema da krene preko planina i pustinja pravo do Kalifornije, zemlje za koju do tada skoro niko nije znao.

Tokom medenog meseca u Nju Orleansu, Garnet i Oliver upoznaju zvezdu vodvilja, zanosnu Florindu Grouv, koja je zbog tajni iz prošlosti prisiljena da beži, i zato kreće sa njima u Kaliforniju. Putujući kroz vrele pustinje, goletne planine i nepregledna prostranstva prepuna iskušenja, oni će naučiti da žive bez kompromisa i istovremeno otkriti istinsko prijateljstvo i pravu ljubav.

Neumoljiva, dirljiva i nepredvidiva upravo kao i sam Divlji zapad, ova očaravajuća priča donosi nam iskreni prikaz boraca i žrtava, pobednika i gubitnika, hrabrih ljudi koji su pokušavali da osvoje i ukrote gordu američku divljinu.

Garnet Kameron
Ljupka i strastvena žena koja se ne plaši da prati muškarca kojeg voli.

Oliver Hejl
Zgodni, neukrotivi avanturista koji osvaja Garnetino srce i kocka se njenom sudbinom.

Florinda Grouv
Senzualna glumica čiji je život burniji od razvratnih pesama koje peva.

Džon Ajvs
Privlačni, prostodušni trgovac kojeg razdire silna želja za ženom koju ne može da ima.

„Bristou poseduje pravi dar pripovedanja.“ – Čikago tribjun
„Garnetina živahna radoznalost i neukroćena inteligencija, Florindina dramatična prošlost i svakodnevni život u današnjoj istoriji - sve je to veoma privlačno.“ – Kirkus

Ovaj roman je prvi put objavljen 1950. godine, a i dalje je u štampi i smatra se svojevrsnim klasikom američke književnosti, poput Prohujalo s vihorom. Poslužio je i kao inspiracija za istoimeni film iz 1954. godine.

Gven Bristou je bila američka književnica i novinarka. Bristou se zainteresovala za pisanje dok je u srednjoj školi izveštavala za svoje lokalne novine. Nakon studija na Univerzitetu Kolumbija, pisala je za brojne književne magazine i časopise. Zainteresovala se za duže oblike pisanja – romane i kratke priče – preko svog supruga, scenariste Brusa Meninga, i objavila je svoj prvi roman 1929. Bristou je dostigla vrhunac svoje karijere vestern romansom Kalifornijska simfonija, koja je postala bestseler 1950. godine, a adaptiran je za uspešan film 1954. Nastavila je da piše romane i članke za časopise sve do svoje smrti 1980. godine.

Na početku devetnaestog veka, ruska književnost i dalje je na krhkim nogama. Nedostaju joj Šekspir, Servantes ili Petrarka. Puškin će potpuno sam ispuniti te praznine. U poeziji, delom Ruslan i Ljudmila, u drami – Borisom Godunovim, ali i u novelama poput Priče pokojnog Ivana Petroviča Bjelkina. Sa samo 31 godinom postavio je temelje celokupne istorije ruske književnosti, čijim je najvažnijim ličnostima, od Ljermontova do Gorkog, bio nepresušna inspiracija. Iako je Puškinov život završen u duelu kada je imao 38 godina i bio slika i prilika romantizma, njegov stil pisanja, a naročito proza, prožet je trezvenim klasicizmom. Istovremeno elegantna, škakljiva, diskretno obojena blagom ironijom, njegova dela govore kako o malim ljudima, tako i o visokoj gospodi, bacajući nežno svetlo na najdublje dubine duše sa neverovatnom jednostavnošću, senzibilnošću i neizmernim umetničkim savršenstvom.

Žestoka, neobuzdana i krajnje upečatljiva knjiga koja je ostavila neizbrisivi trag u književnosti.

Poglavica Bromden, dugogodišnji pacijent za kog svi veruju da je gluvonem, pripoveda priču o psihijatrijskoj ustanovi koju vodi svemoćna glavna sestra Ratčed, od koje sve pacijente prožima jeza i koju svi u bolnici bespogovorno slušaju.

Jednog dana u taj zastrašujući sivi svet stiže novajlija Makmarfi, sitni prevarant slobodnog duha. Njegova neobuzdana priroda ubrzo uništava svakodnevnu rutinu bolnice u kojoj su bolesnici na jednoj, a bezdušna i hladna glavna sestra na drugoj strani. Borba počinje – a pobeda je odraz moći.

„Briljantna parabola dobra i zla.“ – The New York Times

Da li nam đavo donosi zlo ili je zlo u nama?

Višestruko isprepletane niti različitih žanrova – satire, farse, fantastike i mistike, filozofske parabole, pa i melodrame, uz neodoljive primese sarkazma i prefinjene ironije – tvore magični svet ovog remek-dela, negde na granici zbilje i mašte, sna i jave.

Dolazak tajanstvenog Volanda i njegove svite – neobičnog gospodina u kariranim pantalonama i neponovljivog mačka Behemota – u Staljinovu Moskvu iniciraće čitav niz događaja sa tragikomičnim zapletom i surovim posledicama: svako će biti prinuđen da se suoči sa istinom o sebi.

Moskovska zbivanja prožimaju se sa biblijskom pričom o Isusu Hristu i Pontiju Pilatu, večnim pitanjem sukoba dobra i zla. Ali premda ljudi jesu po prirodi nesavršeni, oni u sebi nose klice i vrline i iskvarenosti, i sami odlučuju šta ce realizovati. A u poređenju sa nekim ljudima, možda ni sam đavo nije baš tako crn... Nasuprot mračnoj strani čovečanstva, u toj grotesknoj priči o ljudskoj sudbini, još snažnije blista ljubav majstora i Margarite, čista i neiskvarena, jača od svih iskušenja – pa i same smrti.

Stilski i sadržajno besprekorno oblikovano, ovo je jedno od strukturalno najkompleksnijih dela u svetskoj književnosti – tako maestralno izvedeno da pleni neodoljivom lakoćom čitanja i uvek iznova oduševljava sve književne sladokusce.

Kao noćni leptir, lepršala je i uzletala, lebdela usamljena u svom zanosu. Zatim je odjednom iščezla. Te je noći više puta dolazila i odlazila, ali je, naposletku, potekla od početka do kraja. Ništa, apsolutno ništa nije bilo tako divno kao to! U svoju mrežu malih nota uhvatio je svetlost.

Put umetnika do slave je trnovit, a te sudbine nije bio pošteđen ni čuveni maestro Klod Debisi. Proveo je mnoge godine u skromnom potkrovlju u Parizu, pokušavajući da stekne naklonost publike. Da bi preživeo, davao je časove klavira i komponovao muziku po narudžbini, a u retkim slobodnim trenucima zapisivao je svoje ideje, da na papiru čekaju neka bolja vremena. Ipak, ona su došla kada je javnost konačno prepoznala nesvakidašnju harmoniju njegove muzike.

A kakav je samo ljubavni život imao! Impulsivni i melanholični genije tamnih očiju, vizionar vrele krvi, svoju ljubavnu istoriju ispisivao je sa vragolastom Sonjom iz Rusije, pariskom matronom Aliks i očaravajućom i zahtevnom Gabi, ženom sumnjivog morala, pravim pratiocem njegovih raskalašnih godina. Najzad, u groznici zlatnih novčića i grmljavini aplauza, Debisi pronalazi i zrelu ljubav, Emu, bankarevu ženu.

Mesečina je knjiga o epohalnoj ljubavi prema muzici i ljubavi prema ženi, očaravajuća priča o velikom umetniku i boemu, čoveku koji nije mogao da živi a da ne stvara.