LINGVISTIKA

Ne samo srpska stručna (lingvistička) javnost nego i šira javnost – kako i treba da bude imajući u vidu obim i značaj poduhvata – upoznata je s kapitalnim radom saradnika Odseka sa standardni jezik Instituta za srpski jezik SANU predvođenih dr Svetlanom Slijepčević Bjelivuk na izradi Pojmovnika srpskih lingvističkih termina. 

Pre svega, ona nudi kritički uvid i stručno analizira savremene lingvisstičke pojave, leksičke inovacije, koje se lingvisti ne u suđuju tako često da procenjuju, upravo zbog njihovog nestabilnog i promenlјivog statusa u jeziku.

Ova knjiga bavi se događajima od sredine 1875. do sredine 1876. godine. Tokom tih dvanaest meseci Hercegovački ustanak bio je pomno praćen u evropskim medijima, često na prvim stranicama časopisa i novina.

Poslednja i posthumna knjiga profesora Dragoljuba Petrovića ponovo otvara temu srpskog jezika i njegove prošlosti. Knjiga je nadahnuta Trećom interkatedarskom srbističkom konferencijom „Granice srpskog jezika”, koja je održana 2022. godine u Tršiću. Dragoljub Petrović se nakon toga upustio u istraživanje vremenskih i prostornih granica srpskog jezika. Zvanična paradigma o srpskom jeziku i narodu vođena je političkim razlozima, pre nego naučnim. 

Na knjigu „Ogledi iz književne morfologije“ može se gledati kao na jedinstven pokušaj da se značenju i vrednosti književnog dela priđe preko oblika, preko onoga što se u nauci o književnosti još od antike smatra jedinm od najpouzdanijih polazišta za klasifikaciju književnih dela. Jasno i pregledno izlažući teorijsku osnovu svog pristupa, autor za predmet analize uzima dela klasika srpske književnosti (Janko Veselinović, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Branko Ćopić, Vasko Popa, Dušan Radović, Dragoslav Mihailović, Ljubomir Simović, Matija Bećković, Radovan Beli Marković), podjednako ubedljivo tumačeći i prozna i pesnička ostvarenja. Pokazujući kako se povezuju oblik i značenje u književnom delu, Radivoje Mikić nastoji da, ukazivanjem na stvarne odlike književnih dela, analitički dokaže u kojoj meri je umetnička vrednost u književnosti neposredno vezana za pravi izbor književnog oblika.

„Ogledi iz književne morfologije“ su zbog toga nastali u saglasju sa onim što su, istovremeno, rezultati velikih književno-teorijskih škola novijeg doba, ali i nasleđe srpske nauke o književnosti, posebno onog njenog smera koji reprezentuju Ljubomir Nedić i Bogdan Popović, utemeljivači moderne srpske nauke o književnosti.

Ona kniga nije samo novo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije, već jedan na mnogo čemu izvi Vujaklija namenjen novom vremenu i novim generacijama čitalaca. Ovo je novo, značajno dopunjena, temeljno pregledano i ispravlljeno izdanie najpoznatijeg Leksikona strana reči i izraza koji se ikada pojavio na srpskom jeziku. U odnosu na dosadašnja izdanja Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije, ovo izdanje donosi veliki broj novih reči i termina.
Ove izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije rezultat je dugogodišnjeg predanog i brižljivog rada dr Draga Ćupića koji je, u saradnji sa timom sastavljenim od najboljih savremenih srpskih lingvista, nekim od postojećih termina dodao nova značenja koria ranije nije bilo u Vujaklijinom
Rečniku, dok je novim terminima značajno proširno obim i tematske prostore kapitalnog Vujaklijinog dela.Nove reči u Leksikonu stranih reči i izraza Milana Vujaklije potiču iz različitih oblasti, od nauke do svakodnevice, od filozofije do politička teorije, od antropologije do medicine, od psihologije do informatike, od kniževnosti do teorije kulture, od ekonomije do politike, od sociologije do umetnosti, od obrazovanja do marketinga.
Vujaklija za XXÍ vek donosi najbolje osobine ovog dugovekom Leksikona stranih reči i izraza, ali čitaocimapredstavllja i objašnjava i čitav niz novih reči koje su se u međuvremenu pojavile u našoj svakodnevnci.
Dobre i pouzdane knjige dugo traju i njih je moguće dopunjavati novim iskustvima i saznanjima. Tako je nastao novi Vujaklija za XXI vek.
Ovo je kniga koja će trajati i koja je nezamenljiva na policama privatnih i javnih biblioteka.

Udžbenik Danka Šipke u kom su objedinjena njegova predavanja o slovenskim jezicima sa Državnog univerziteta u Arizoni i prilagođena našim uslovim. Knjiga koja bi se mogla zvati i "Sve što ste oduvek hteli da znate o Slovenima, njihovim odnosima, kako ih drugi gledaju i kako oni gledaju na druge, a niste smeli da pitate".

Hadži-Boričić pokazuje vrlo široko lingvističko obrazovanje, ali i hrabrost da se uhvati u koštac sa različitim pitanjima nauke o jeziku, od etimologije, preko morfologije i tvorbe reči, do norme, leksikologije, onomastike, toponimije, akcentologije. Očigledno je da ima znanja u vezi sa klasičnim jezicima, ali iznosi primere i iz engleskog, ruskog i drugih jezika.

Načinom prezentovanja građe rečnik privlači pažnju lingvista, psihologa, sociologa i podstiče i na multidisciplinarna istraživanja. Pruža podatke o tvorbi, leksikologiji, neologiji, pragmatici u jednom kratkom periodu kada je širenje jednog virusa promenilo ljudske živote, pa samim tim uticalo i na jezičku sliku sveta.

„Svojom bogatom leksičkom građom rečnik Durmitorskih lokalizama predstavlja pravi dragulj u očuvanju kulturne baštine naroda durmitorskog kraja, kao i pravo blago u izučavanju jezika i umnogome olakšava rad na izradi novih rečnika u kojima će durmitorski lokalizmi zauzeti značajno mesto.

Deset godina na talasima Prvog programa Radio Beograda, svakog radnog dana, govori se o srpskom jeziku. Oko 10.000 puta pet minuta programa posvetili smo jezičkim pitanjima, nedoumicama, zabludama, pogreškama, lutanjima, promašajima... A kako je još od vremena starih Latina znano da reči lete a da zapisano ostaje, odabrane tekstove iz emisije Srpski na srpskom, napisane od 2015. do 2021. godine, predajemo trećoj knjizi i novim tehnologijama QR koda za preslusavanje.

U ovoj knjizi, "Srpski na srpskom 2", kao i u prethodnoj, "Srpski na srpskom 1", objavljujemo odabrane tekstove najslušanijih emisija, napisane u periodu od 2015. do 2021, u nameri da podučimo (ili podsetimo) kad, šta i kako u jeziku može. QR kod za preslusavanje.

Na Prvom programu Radio Beograda već tri godine svakodnevno emisija „Srpski na srpskom" slušaoce jednostavno, lako, zabavno počava kako treba i kako ne treba, šta može i šta ne može... da se govori i da se piše. U igranoj formi, kroz PRIČE, u dijalogu glumca i lektora, ukazuje se na najčešće GREŠKE koje se javljaju u svakodnevnom govoru, na pijaci, u parku, na roditeljskom ili na sastanku kućnog saveta, u pozorištu, na stadionu, u tramvaju, na sajmu... U knjizi se nalaze 122 odabrane epizode, snimljene i na tonskom zapisu u mp3 formatu, među kojima su i RADOVI STUDENATA završne godine Grupe za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, njih 14. QR kod za preslusavanje.

Ova knjiga ima za cilj da raskrinka jučerašnje i današnje manipulacije oko crpskog književnog jezika, i da srbistikuvrati sa nenačnih političkih stazana staze naučnih činjenica, istorijskih i lingvističkih.

Ova knjiga gospođe Ranke Kuić o srpsko-keltskim jezičkim paralelama postaje nezaobilazno mesto u bilo kakvom ozbiljnijem istraživanju našeg – srpskog jezika. Sama etimologija ili, šire rečeno, paleolingvistika spada u najklizavije područje humanističkih disciplina i na tom ledu gospođa Kuić evidentno opstaje: Zato je najvažnije učinjeno - gospođa Kuić je otkopala davno zasut put od Vejlza do Pomoravlja pokazavši nam fragmentarno njegove divne ploče - stare reči; a to da li su Kelti prvi put išli od "Kardifa ka Beogradu" ili je bilo obrnuto u ovom trenutku je efemerno...
Ono što, ipak, posebno može da zainteresuje našu srpsku publiku svakako jeste tekst "prizrenske ploče" koja pomera granice dokazane srpske pismenosti kroz zaista neverovatan primer jezičkog zamešateljstva, dokazujući naše prisustvo ovde mnogo vekova pre tog čuvenog i nažalost zvaničnog sedmog stoleća naše ere!
iz predgovora Radovana Damjanovića.

Pravopisna problematika je izložena na lak i pristupačan način, koji će omogućiti da suvoparna jezička pravila shvate i oni kojima srpski jezik nije profesija. Sa zadovoljstvom knjigu preporučujem čitaocima i ujedno pozivam autorke da nastave misiju opismenjavanja srpskoga naroda.

Mr Milorad Simić

Što više poznajemo jezik, više znamo i o sebi, tačnije se prepoznajemo, bolje se opisujemo. Pravilno izražavanje pre svega je odgovornost i potreba za pristojnošću u svakoj vrsti komunikacije. Ne želimo da bilo koga učimo pameti, već samo da pamet podučimo jezičkim i pravopisnim pravilima. Nikome neće da škodi.

Ova knjiga sadrži 20 radova posvećenih različitim sintaksičkim ili pretežno sintaksičkim pitanjima savremenog srpskog jezika. Većina tih radova je bila objavljivana u raznim publikacijama. Ovom prilikom je manjen ili više većina radova menjana, a neki su značajnije izmenjeni.

Knjiga Razumevanje jezika - 212. u Kolekciji Odgovori - sadrži razgovore s lingvistom, direktorom Instituta za srpski jezik SANU, dr Sretom Tanasićem, koji su vođeni u prvoj polovini 2016. godine.

„Iz sintakse srpske rečenice“ je priručnik Sreta Tanasića za temeljnije proučavanje gramatike srpskog jezika.

Činjenice izložene u ovoj studiji predstavljaju svedočanstvo o jednom značajnom periodu u razvoju nastave francuskog kao stranog jezika, tako da, u prvom redu, ona predstavlja doprinos istorijskoj i savremenoj didaktici francuskog jezika u Srbiji.U studiji Biljane Stikić Usvajanje stranog jezika u specifičnom kontekstu data je deskripcija i analiza forme, sadržaja i načina na koji su srbofone izbeglice, odnosno, učenici, studenti i odrasli organizovano učili i usvajali francuski jezik tokom Prvog svetskog rata, pre svega, u Francuskoj i na drugim frankofonim područjima, a zatim u Grčkoj i u samoj Srbiji.Knjiga Biljane Stikić zasnovana je na bogatoj istorijskoj građi i obiluje mnoštvom nepoznatih, a relevantnih momenata za istoriju francusko-srpskih veza i kulturnih odnosa. Stoga ona predstavlja nesumnjiv naučni doprinos ne samo u domenu srpske romanistike, već i u oblasti komparatistike, a naročito je interesantna sa gledišta savremene imagologije.

Monografsko naučno djelo KROZ SRPSKU JEZIČKU ISTORIJU (Lingvokulturološki i leksičkosemantički prilozi) nastao je kao rezultat lingvokulturoloških dijahrono usmerenih istraživanja kulturološki ključnih leksema srpskoga jezika (srb-, Stefan, Crna Gora, Kosovo, vuk-, a… ). Radi se o zborniku skladno uklopljenih tekstova koje je autorka prethodnih godina publikovala u naučnim časopisima i zbornicima (Srpski jezik, Naučni sastanak slavista u Vukove dane i sl.), a koji su za ovu priliku dopunjeni i dorađeni.

Dosadašnji, a to znači duže od desetogodišnji, rad dr Ković na problemima jezičkog simbolizma sumiran je u knjizi pod naslovom Jezički simbolizam. Ova naučna monografija u svojim uvodnom delu sadrži tri tematske celine koje čitaoca upoznaju sa problemom jezičkog simbolizma, a koji bi se, uz malo slobode, mogao prevesti u pitanje u kojoj meri je jezik kojim se koriste ljudi jedan u potpunosti arbitraran sistem, i ako nije, što je lako pokazati, koje su sve posledice postojanja različitih vidova simbolizma po različita lingvistička i filozofska stanovišta o jeziku.

Ovaj vrlo informativni pregled vodi do naredne celine uvoda u kojima se razmatraju vrste jezičkog simbolizma i svrha i značaj ovog fenomena u formiranju jezika i načina na koji se ljudi koriste njime, što jeste centralna tema knjige. Na ovu celinu nadovezuje se ona u kojoj su izložena različita teorijska gledišta na ovaj problem. Uvodni deo završava se sasvim svežim pregledom neuralnih osnova jezičkog simbolizma. Druga polovina knjige posvećena je prikazu i analizi empirijskih istraživanja jezičkog simbolizma u srpskom jeziku, koje je sproveo autor sa svojim saradnicima.

Ako uvodni deo Jezičkog simbolizma pokazuje da dr Ković izvanredno poznaje različitih aspekata glavne oblasti svog naučnog interesovanja, istraživanja prikazana u drugom delu knjige govore o tome da ona suvereno vlada metodama eksperimentalne psihologije i neuronauka i da ih vešto koristeći i kombinujući daje značajan doprinos istraživanjima jezičkog simbolizma i, nije preterano reći, da svojim radom čak oblikuje neke od pravaca u istraživanju ovog fenomena. Posebno impresionira činjenica da praktično nema poglavlja u knjizi u kome autor ne iznosi vlastite vrlo precizne ideje za dalja istraživanja, što je zalog za naše mišljenje da od dr Ković možemo da očekujemo još mnogo značajnih naučnih rezultata u vremenu koje dolazi.
(prof. dr Dejan Lalović)

Eseji Raleta Damjanovića sabrani u ovoj knjizi, daju nam uvid u nekoliko aspekata naše jezičke slike sveta. Pisani u smutnim vremenima od 1987. do 1991. godine, oni se kreću na pograničju tradicionalne visoke kulture, praktične kulture življenja, prostora javnog istupanja i političkog delovanja. Autor se javlja kao tumač kulture i ljudskih naravi, te hroničar vremena, asve kroz elemente jezičke slike stvarnosti. Mada su neki od njih u vezi sa određenim vremenom (i ovde, sasvim prikladno, dati sa odgovarajućim datumom), vrednost knjige u celini, pa i tih tekstova o smutnom vremenu s kraja prošlog veka, nema ograničen rok trajanja. Momenat u vremenu i ljudsko dečanje u njemu samo su polazna tačka promišljanja svevremenskih pitanja. Knjiga Govori srpski biće zanimljiva svima onima koji su zainteresovani za srpsku jezičku stvarnost i jezičku sliku sveta: lingvistima, antropolozima kulture, socijalnim psiholozima…

Ova knjiga donosi monografski uobličen plod piščevog dvadesetogodišnjeg rada na prikupljanju, analizi i klasifikaciji „slivenica” (leksičkih blendi), nastalih različitim kombinovanjem delova postojećih reči u novu celinu, najčešće medijskog, reklamnog ili žargonskog karaktera. Reč je o danas veoma produktivnom tvorbenom procesu, doskora praktično nepoznatom u srpskom jeziku. Knjiga sadrži i Rečnik od blizu 2.200 tako nastalih leksičkih jedinica. Nudeći obilje novog i zabavnog jezičkog materijala kakvo se drugde ne može naći, uz prateću dokumentaciju i analizu, ona se preporučuje pažnji studenata, jezičkih i marketinških stručnjaka, sociolingvista i sociologa, proučavalaca političkog diskursa i svih drugih koje interesuju stvaralačke mogućnosti našeg aktuelnog razgovornog jezika.


Ranko Bugarski je redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu (u penziji). Predavao je na mnogim univerzitetima u Evropi, SAD i Australiji. Autor je preko 20 knjiga i velikog broja drugih radova iz anglistike, opšte i primenjene lingvistike, sociolingvistike i drugih disciplina. Bio je predsednik Evropskog lingvističkog društva, potpredsednik Međunarodnog udruženja za primenjenu lingvistiku i ekspert Saveta Evrope za regionalne i manjinske jezike. Član je Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu.

U saradnji Izdavačke kuće Zlatno runo iz Beograda i Instituta za evropske studije objavljen je Rečnik suvišnih reči Gordane Đerić.
U formalnom smislu Rečnik pripada enciklopedijskoj leksikografiji i predstavlja zbirku primera reči i izraza koji su se rastali ili sa 1) značenjem i smislom, ili sa 2) vremenom i kontekstom u kome se upotrebljavaju ili sa 3) jezičkim standardom, stilom i dobrim ukusom. Shvatanje da je jezik neposredni pokazatelj društvenih promena, i glavno sredstvo društvenog organizovanja i društvene analize, u osnovi je primenjenog pristupa, koji razobličenjem pogrešnog, neprimerenog, značenjski ispražnjenog ili sumnjivog u komunikaciji fotografski prikazuje „stanje stvari“ u jeziku, kulturi i društvu. Stoga je, u sadržajnom i idejnom smislu, Rečnik suvišnih reči ne samo normativni korektiv i podsticaj na odgovornu upotrebu jezika, precizno i jasno izražavanje, nego i svojevrsni šifrarnik za razumevanje najrazličitijih aspekata društvenog života u periodu tzv. „divljeg kapitalizma“ i/li „tranzicije“ u Srbiji.
Poput putokaza u realnost reči – od onoga što one više ne znače u konvencionalnoj upotrebi do onoga što znače (ili bi trebalo da znače) – Rečnik problematizuje sve veću distancu oznake i označenog i nadomešćuje jaz između reči i stvarnosti života na koju se odnose te reči. Prema toj intenciji, Rečnik suvišnih reči je originalni leksikografski izazov vladavini simulakruma i postistine, osim što je poražavajući dokument o razmerama relativizacije i potiranja standarda u savremenom srpskom jeziku.

Duhovito odabrane i protumačene teme o sličnostima i sukobljavanjima raznih jezika.

Rečnik turcizama Abdulaha Škaljića sadrži više od osam hiljada odrednica, a pod pojmom "turcizam" su i reči i izrazi koje su nam preko turskog došle iz arapskog i persijskog jezika. Jasno je da bi naš svakodnevni govor bez upotrebe turcizama bio znatno osiromašen a nekad i nemoguć. Turcizmi su i u srpski i u hrvatski jezik ušli do bubrega (opet turcizam, za koji, uzgred budi rečeno, nemamo ni sinonima!).Nema sinonima u savremenom srpskom (a ni hrvatskom) jeziku ni za sledeće turcizme: bakar, boja, burmut, čarapa, čekić, čelik, česma, čizma, ćela, duvan, džep, đon, jatak, jorgovan, kalup, katran, kula, kuluk, kundak, kutija, lala, leš, limun, majmun, pamuk, papuče, rakija, sapun, sat, šator, šećer, tambura, top, tulipan, vez, zanat...

Arapsko-persijska reč kafana, koja je u turskom dobila oblik kahvehane, a potom u srpskom kafana. Turci su u Evropu doneli čuveni napitak, a sa kafom je došao i šećer (takođe turcizam bez sinonima) i rakija, reč za koju takođe, nemamo zamenu.

Turcizam za turizam

Čovek vredi onoliko koliko jezika govori.

Poznavanje više stranih jezika i dalje ostavlja utisak presiža, visoke inteligencije i dobrog društvenog statusa. Pa ipak, ima nas mnogo koji smo sate i dane utrošili učeći neki jezik, a da ipak na pomisao da se upustimo u ozbiljniji razgovor na stranom jeziku dobijamo panične napade.

Ova knjiga je fantastičan vodič kroz praktične pristupe učenju jezika. Kako da obogatite rečnik, savladate gramatiku, ili uporedo učite jezike iste jezičke grupe, romanske ili germanske, samo su delić ove, zlata vredne, knjige.

I nije bitno u kom ste životnom dobu, ova knjiga može biti od ogromne pomoći kako školarcima, tako i poslovnim ljudima ili penzionerim koji samo žele da nauče jezik svojih unučića. Bilo da li je u pitanju konvencionalni kurs ili samostalno učenje uz priručnik, ova knjiga će vam pomoći da zauvek rešite probleme u učenju svakog jezika, kako na polju leksike i gramatike, tako i na polju izgovora.