KLASICI, DRAME, MISLI

Gazdarica je kratak roman, koji prati povučenog i usamljenog Vasilija Ordinova. Nakon što je izbačen iz stana, useljava se kod tajanstvene žene Katarine i njenog starijeg muža Murina. Vasilije ubrzo razvija osećanja prema Katarini, koja deluje potčinjeno i uplašeno. Međutim, postaje nejasno da li su njegova osećanja uzvraćena ili je žrtva iluzija i preosetljive psihe.

Prodato u više od milion primeraka širom sveta

Ažurirano i prošireno izdanje antologije od preko 50 najuticajnijih govora u istoriji čovečanstva

Uticajni govori koji čine stranice ovog izdanja i nakon nekoliko vekova intrigiraju. Izbor reči, osećanja koja pri tom izražavaju, okolnosti i utisak koji ti govori ostavljaju na nas i dan danas, jesu neke od karakteristika i uzroka zbog kojih žive i u našoj sadašnjosti. Teme su razne: od poziva na oružje do zahteva za mir, od vapaja slobode do reči inspiracije - ova uzbudljiva antologija beleži glasove proroka i političara, pobunjenika i tiranina, vojnika i državnika.
Dopunjeno izdanje sadrži brojne govore koji su oblikovali savremeni svet: o slobodi (Aung San Su Ći), o životnoj sredini (Al Gor), o obrazovanju žena (Malala Jusufzai), o miru (papa Franja). Biografija svakog govornika otkriva kako su se našli na raskrsnici istorije. Svaki govor pravi uvod koji tumači istorijski kontekst i kako je on uticao na značajne događaje tog dana, kao i na one koji su usledili. Antologija pruža fascinantnu perspektivu o istorijskim prekretnicama kroz moć govorne reči.
Pored navedenih, u sadržaj knjige uključeni su i govori: Nelsona Mandele, Baraka Obame, Martina Lutera Kinga, Elizabete I, Olivera Kromvela, Džordža Vašingtona, Mahatme Gandije, Josifa Staljina, Adolfa Hitlera, Šarla de Gola i mnogih drugih.

U knjizi „Prozor i druge drame“ dramaturškinja i spisateljica Katarina Nikolić predstavlja tri drame koje otkrivaju intimne i teške priče savremenog života.

Sabrane drame Dušana Kovačevića prvi put u jednom tomu.
Dvadeset dve drame napisane u periodu dužem od pola veka, od 1972. do 2024, od kojih se dve, „Rođendan gospodina Nušića“ i „Udovica život čoveka“, objavljuju prvi put.
Drame koje su ovog pisca učinile jednim od najvažnijih autora u istoriji srpske dramske književnosti.
Neraskidiva veza stvarnosti i književnosti je objedinjujuća nit Kovačevićeve dramaturgije. Uloga književnosti je da priča priče o stvarnosti tako što će u te priče uneti istinu i kritičku notu kao svojstva koje im je oduzela sama stvarnost. Kovačevićeve drame nastoje da u pričama o stvarnosti uspostave sliku koja je istinita, ali u sebi sadrži i patos zabranjenog otkrića. To otkriće nije moguće u stvarnosti, jer ga ona odbacje iz ideoloških, političkih ili kulturoloških razloga, ali je moguće, pa i nužno u književnosti, jer na tako uspostavljenoj razlici između stvarnosti i njene književne slike nastaju komediografski potencijal i unutrašnja napetost ove dramaturgije.
Pomerajući kritičku optiku, Dušan Kovačević ostaje trajno privržen ideji pozorišta koje ne ostavlja na miru stvarnost, ma koliko se ta stvarnost menjala.

Zbog britkog menipskog humora, pisan u formi dijaloga, nekonvencionalan i neočekivan u pogledu književne forme, nastao kao mešavina proze i stiha, Patriota je dugo, bespravno i po inerciji pripisivan Lukijanu iz Samosate. Siromašni Grk u glavnoj ulozi, međutim, svojim nepoznavanjem sintaktičkih zakonitosti, konfuznom upotrebom dijalektizama, raznovrsnim jezičkim manjkavostima, odaje pravu prirodu autora - imitatora, skriveni identitet pseuodo Lukijana. Dijalog je pisan u vreme Nićifora Foke koji je, povrativši 961. godine Krit od Saracena, uzurpirao vizantijski presto 963 . godine. Prvi deo dijaloga usmeren je protiv ondašnjih humanista i njihovog prekomernog entuzijazma prema antičkoj kulturi. Drugi deo se na ozbiljan način obraća za pomoć svim patriotama da podrže vladara i njegovu veliku kampanju protiv neprijatelja Vizantije i hrišćanstva. Lukijanovska forma dijaloga, drsko parodiranje tabua, slojevitost značenja, književne i mitološke reminiscencije, čine ovo delo jedinstvenim biserom vizantijske književnosti.

Napisan u jednom dahu između 1928. i 1929. godine, roman Zbogom oružje je priča o ljubavi i ratu koju je Hemingvej oduvek želeo da napiše. Inspiraciju je pronašao u sopstvenim iskustvima sa italijanskog fronta 1918, a posebno u ranjavanju u Fosalti i strasnoj ljubavi prema bolničarki Agnes fon Kurovski.
Teme rata, ljubavi i smrti, koje su na različite načine u osnovi celokupnog Hemingvejevog dela, u ovom romanu pronalaze poseban prostor i artikulaciju. Radnja nas direktno podstiče da osetimo i razmotrimo čari, ali i krajnju nesigurnost postojanja i glasno se pobunimo protiv večne nepravde masovnog prolivanja krvi.
Odluka koju mladi američki oficir donosi tokom povlačenja kod Kaporeta i njegovo ponovni susret sa voljenom ženom predstavljaju odlučnu osudu sve nečovečnosti koju rat nosi sa sobom. Pa ipak, čak i u ovoj priči o tragičnom porazu, ljubav ostaje ona težnja za kojom čovek očajnički traga, nemoćan pred tajanstvenim silama protiv kojih je svaka borba, čini se, uzaludna.

Pariz, dvadesete godine XX veka. Džejk Barns, američki novinar, ponovo sreće lepu i kapricioznu ledi Ešli, izgubljenu u mahnitoj potrazi za ljubavnicima. Pratimo ih kako se opijaju po pariskim barovima, španskim arenama i idiličnim pirinejskim šumama. Njihovi saputnici, Robert Kon i Majkl Kembel, takođe su ljudi prepušteni stihiji, zauvek obeleženi Prvim svetskim ratom.
Kristalno jasnim stilom, zastrašujuće efikasnim, Hemingvej slika Pariz umetnika u međuratnom periodu i čuvene svečanosti San Fermina. Njegovi junaci, koji se neprestano kolebaju da li da se prepuste buri egzistencijalnih nemira ili ushićenju uživanja u trenutku, postali su simboli generacije koju je Gertruda Stajn nazvala „izgubljenom”, ali nisu nimalo manje živi i dirljivi čak i čitav vek kasnije.

Knjiga Rumijeva mudrost - izabrane priče iz Mesnevije nudi izbor iz Mesnevije u savremenoj prozi. Kroz niz kratkih priča otvaraju se raznovrsne teme sa univerzalnim porukama kojima Rumi i danas očarava čitaoce pozivajući ih na promišljanje, samoposmatranje i unutrašnji preobražaj.

Uspomene devojke za uživanje

Ova knjiga je duhovno putovanje kroz 5000 misli, izreka, poslovica i aforizama – tragova ljudske mudrosti sabranih iz raznih epoha, kultura, iskustva. Ovo nije samo zbirka lepih rečenica – to je knjiga pitanja, dilema, kontrasta i uvida. U njoj ćete pronaći reči koje ohrabruju, provociraju, osvetljavaju, razgaljuju i vode ka mudrijem sagledavanju sveta, ljudi i samoga sebe. Priređena sa posvešćenošću i strašću kroz decenije, ova knjiga je riznica mudrosti i poziv da svet sagledamo mudrije, pažljivije i sa više razumevanja.

„Jedna od najsuptilnijih i najsloženijih književnih tvorevina našeg vremena.“
– Mario Vargas Ljosa

„Lolita mi je posebno draga. To mi je bila najteža knjiga – knjiga koja se bavila temom toliko dalekom, toliko udaljenom od mog ličnog emotivnog života da mi je pričinjavalo posebno zadovoljstvo da upotrebim svoj stvaralački dar kako bih je oživeo.“
– Vladimir Nabokov

Pesnik i perverznjak, sredovečni Hambert Hambert postaje opsednut dvanaestogodišnjom Lolom i nastoji da je poseduje – prvo telesno, a zatim umetnički – kako bi zauvek dao „trajan oblik opasnoj magiji nimfica“. Da li je zaljubljen ili lud? Napaćena duša ili monstrum?

Kada je roman objavljen 1955. godine, postao je odmah predmet žestokih polemika zbog slobode i sofisticiranosti kojima je Nabokov oslikao neobične erotske sklonosti svog junaka. Ali ovo mudro, ironično i elegantno remek-delo ne duguje svoj status klasika kontroverzi koju je izazvala tema, već načinu na koji je pisac upotrebio taj materijal da ispriča ljubavnu priču koja šokira svojom lepotom i nežnošću.

Lolita je istovremeno i priča o izrazito civilizovanom Evropljaninu koji se sudara s veselim varvarstvom posleratne Amerike — ali najviše od svega, to je meditacija o ljubavi: ljubavi kao sablazni i halucinaciji, ludilu i preobražaju.

Preneta na filmsko platno u režiji Stenlija Kjubrika 1962. i ponovo 1997. u režiji Adrijana Lajna, Lolita nije izgubila ništa od svoje moći da šokira i fascinira.

„Lolita blista izopačenošću najoriginalnije vrste. Jer je Nabokov iz svog šokantnog materijala izdvojio čistu intelektualnu farsu… a prikaz njenog odvratnog junaka, koji se nikada ne zavarava niti opravdava, groteskno razotkriva fraze, vulgarnost i licemerne konvencije koje prožimaju ljudsku komediju.“
– Atlantic Monthly

„Nabokov piše prozu onako kako jedino i treba da se piše – ekstatično.“
– Džon Apdajk

„Intenzivno lirska i divlje duhovita.“
– Time

„Iznenađujuće moderan klasik.“
– Times Literary Supplement

Iz tuđine se u zavičajni jalov pejzaž vraća Klim Jobrajt, i to iz kosmopolitskog Pariza. Frivolna raskoš velelepne prestonice samo ga je uverila da se prave vrednosti nalaze u moralnim načelima i duhovnim stremljenjima, a ne u materijalnom blagu, stoga sebe vidi kao posvećenog učitelja u rodnoj egdonskoj pustari. Glas o njegovom uspehu, obrazovanju i naočitosti brzo se širi, ali njegov dolazak će pokrenuti lavinu tragičnih događaja. On, njegova rođaka Tomazina, njen verenik Dejmon Vajldiv i svojeglava Justejša Vaj protagonisti su priče o nesuđenoj ljubavi, strasti, otuđenosti i melanholiji. Tomas Hardi u ovom romanu briljantno istražuje jednu od svojih ključnih tema: đavolsku ulogu slučajnosti u određivanju toka života.

Čovekova potreba da postane „neko“ uznemirujuće je težak zadatak kome streme svi junaci u ovom romanu. Ostvariti uspeh je gotovo društvena obaveza, a takav izbor može izazvati niz negativnih posledica. Upravo je zbog te teme ovaj roman izuzetno moderan i prijemčiv za savremenog čitaoca. Pogrešni izbori, stremljenja i intrige izazvaće dramatične obrte u sudbinama junaka, i samo će žar individualne vrline održati nadu da su plemeniti ciljevi ostvarljivi.

„Povratak iz tuđine je zanimljiviji i bolniji od mnogih drugih poznatih ʼuzvišenihʼ tragedija u kojima izuzetni i plemeniti junak strada zbog svojih kobnih nedostataka.“
– London Review of Books

„Tomas Hardi je najveći pisac tragedija među svim engleskim romanopiscima.“
– Virdžinija Vulf

Zanimljiva knjiga sa mnogo primera iz svakodnevnog govora i usmene narodne tradicije uz duhovita objašnjenja autora i etnomuzikologa.

Zbirka dramskih tekstova za decu koji mogu biti od velike koristi pedagoškim radnicima za pripremu školskih priredbi, ali i za individualno čitanje i uživanje.

„Životinjska farma“ je satirična alegorija. Pisana je u vreme Drugog svetskog rata, izdata je 1945. godine, a pravu popularnost doživela je 1950-ih. Prikazuje kritički osvrt na staljinističku ideologiju i razočaranje totalitarizmom. Odnosi među životinjama na farmi alegorijski prikazuju stvarne odnose ljudi. Radi se o borbi za sebe i vlastiti status pod krinkom dobrobiti ostalih. Oni koji najviše rade i najviše se žrtvuju, budu najviše zakinuti.

Od najranijeg detinjstva Tonio Kreger je svestan svoje odvojenosti od drugih ljudi, posebno od svojih najboljih školskih drugova: Hansa Hanzena i Ingeborge Holm, koji predstavljaju buržoasku normu, simbolizovanu njihovim lepim plavokosim izgledom. Tonio žudi da bude prihvaćen u njihovo društvo, ali njegova umetnička priroda mu ne dozvoljava da im se u potpunosti pridruži. Kako Tonio stari, njegov talenat sazreva, postaje pisac, ali se i dalje oseća kao stranac i žudi da se uklopi u svet. On i dalje biva preokupiran suštinskom podeljenošću između života i umetnosti, između lične sreće i discipline koja vodi do velikih dostignuća.

Smrt u Veneciji je novela Tomasa Mana inspirisana stvarnim događajima iz autorovog života, poznata po kontraverznoj tematici: to je priča o ostarelom piscu Gustavu fon Ašenbahu koji se tokom posete Veneciji zaljubljuje u Tađa, četrnaestogodišnjeg dečaka jedinstvene lepote. Premda se Ašenbah, na početku, teši kako je njegovo interesovanje za dečaka isključivo estetske prirode, ubrzo postaje opsednut njime.

„Govorilo se za njega da je pametan čovek. Tako u izvesnim krugovima nazivaju po-sebnu ljudsku vrstu koja živi na tuđ račun, ništa ne radi niti išta hoće da radi, i koja od večite lenjosti i nerada ima komad sala umesto srca. Od njih se neprestano može čuti da ne rade zbog nekih zamršenih, nezgodnih prilika koje „zamaraju njihov genije“, i da ih radi toga treba „žaliti“. Eto tako se oni izražavaju, to je njihov mot d‘ordre, njihova parola i lozinka, fraza koju siti i debeli ljudi uvek svuda govore, tako da je već postala dosadna, kao neosporno tartifstvo i prazna reč. Uostalom, neki od tih šaljivčina koji ne mogu da nađu sebi zanimanje – što uostalom i ne traže – baš žele da svet pomisli kako kod njih umesto srca nije salo, već naprotiv, nešto vrlo duboko, ali šta, to ne bi mogao reći ni najbolji hirurg, iz učtivosti, naravno. Ta gospoda i žive samo od toga što sve svoje instinkte upućuju na grubo ismevanje, kratkovido osuđivanje i beskrajnu oholost. Kako nemaju šta drugo da rade nego da podvlače i ponavljaju tuđe greške i slabosti, i kako im je dobrote dato koliko i ajkuli, onda im i nije teško da s tim sredstvima predostrožnosti budu prilično obazrivi s ljudima. Time se oni i razmeću. Oni su, recimo, skoro ubeđeni da ceo svet mogu pojesti; da im je on što i ostriga u ostavi; da su svi osim njih budale; da je svako nalik na limun ili sunđer, koga oni mogu kad im se prohte da cede jer im treba sok. . . “

Mali junak

Tri drame za njeno rame Aleksandra Gajovića je snažan dramski triptih u kojem se prošlost, savest i identitet sudaraju u prostoru izvan vremena.'

U ovom izdanju sabrane su poslednje verzije priča koje je Po za života odobrio za štampu. Fragmenti, nedovršene priče i čak crtice s makar najmanjim tragom naracije u sebi, takođe su okupljeni u ovom izdanju.

U ovom izdanju sabrane su poslednje verzije priča koje je Po za života odobrio za štampu. Fragmenti, nedovršene priče i čak crtice s makar najmanjim tragom naracije u sebi, takođe su okupljeni u ovom izdanju.

U vremenu kad je pažnja postala plitka, a buka zamenila misao, ova knjiga ne viče. Ona šapuće.

Aforizmi za nepodnošljivo svesne nisu za svakoga – i ne trude se da budu. Nisu brzi, nisu "viralni", ne staju u tvit. Ali ako zastanete, ako zaronite, možda ćete osetiti kako se u tišini pokreće ono najvažnije u vama.

Ovo su misli koje bodu, priče koje ostaju, pesme koje ne podilaze. Ova knjiga je klupa na dnu svakodnevnog haosa – za one kojima je još uvek stalo da misle, osećaju i razumeju.

Ako ste se ikada osetili neshvaćeno dok ste tragali za smislom u svetu koji juri za patkicama – dobro došli.

„Gledajući sva ta burna Kovačevićeva preterivanja, te hiperbole, te neverovatne i apsurdne situacije, mi se u pozorištu grohotom smejemo. A posle predstave izađemo iz pozorišta, vraćamo se kući ili odlazimo u kafanu, a ne primećujemo da nas tamo čeka isto... Dušan Kovačević je stvorio delo velikog obima i visoke vrednosti.“ Ljubomir Simović

„Dramski tekstovi Dušana Kovačevića su literatura u najboljem smislu te riječi!“ Nenad Veličković

„Počev od Proleća u januaru (1977), a zatim i Balkanskog špijuna (1983), u Kovačevićevom opusu počeće da se profiliše i jedna osobita tipologija dramskih karaktera: pasivnih i aktivnih dramskih protagonista... Dok su jedni u svom manje-više izolovanom svetu slepi i naivni za opasnosti koje im neprestano prete, kod drugih se podozriva okupiranost najbližom okolinom pretvara u paranoičnu opsesiju, pa se u tom smislu o jednom broju Kovačevićevih komedija može govoriti i kao komadima o rascepljenom identitetu, gde protagonista i antagonista, paradoksalno osuđeni jedan na drugoga, zapravo predstavljaju suprotne polove, lice i naličje jednog istog identiteta.“ Petar Grujičić

„Limunacija nije Sremčeva priča o učitelju, narodnom tribunu koji dolazi u zabito srpsko selo prepun fraza evropske socijaldemokratije i radikalske agitacije 19. veka, već Kovačevićeva slika o srpskim naravima i običajima koji se prostiru do našeg vremena.“ Nebojša Bradić

Izabrane legende i priče Štefana Cvajga:

Rahela se prepire sa Bogom
Istovetne a različite sestre
Priča u sumrak
Zaboravljeni snovi

Štefan Cvajg (1881—1942) bio je austrijski pisac jevrejskog porekla, dramaturg, novinar i biograf. Na vrhuncu svoje književne karijere, tokom 1920-ih i 1930-ih, bio je jedan od najpopularnijih književnika na svetu. Cvajg je napustio Austriju 1934, nakon Hitlerovog dolaska na vlast u Nemačkoj. Postajao je sve depresivniji zbog porasta netolerancije i uspona autoritarnosti i nacizma.

Izgubivši nadu u budućnost čovečanstva, Cvajg je napisao belešku (koja se nalazi na kraju ove knjige) o tom beznađu. Cvajg i njegova supruga su 23. februara 1942. izvršili samoubistvo uzevši veliku dozu barbiturata. Pronađeni su u svojoj kući u Petropolisu, s rukom u ruci. Najpoznatija dela: Jučerašnji svet, Zvezdani časovi čovečanstva, Novela o šahu, Fantastična noć.

Kada Vandali ukradu sedmokraki svećnjak iz Solomonovog hrama tokom pada Rima, među jevrejskom zajednicom se širi strah i beznađe. Glavni lik od detinjstva traži odmor za sebe i svoj narod. Sada starac, koji je postao rabin, vidi kako godine prolaze, a svećnjak se ne vraća u obećanu zemlju. Svi očekuju čudo od njega i povratak sedmokrakog svećnjaka.

Štefan Cvajg (1881—1942) bio je austrijski pisac jevrejskog porekla, dramaturg, novinar i biograf. Na vrhuncu svoje književne karijere, tokom 1920-ih i 1930-ih, bio je jedan od najpopularnijih književnika na svetu. Cvajg je napustio Austriju 1934, nakon Hitlerovog dolaska na vlast u Nemačkoj. Najpoznatija dela: Jučerašnji svet, Zvezdani časovi čovečanstva, Novela o šahu, Fantastična noć.

AMERIKU, prvo svoje veliko delo, Kafka je pisao 1911-1914. godine. Ono što je zajedničko Kafkinim delima je struktura sna, kao da ih je pisac istovremeno sanjao i pisao.

»Ja sam kraj ili početak.«

Karl je oštro gledao u Grina, i postalo mu je jasno da se u Grinu bore stid što je raskrinkan i radost što je uspeo u svojoj nameri. A onda se pribrao, i tonom kao da prekida Karla koji je već neko vreme ćutao, uzviknu: »Ni reči više!« pa ga, kad je Karl ponovo uzeo kofer i kišobran, gurnu napolje kroz neka vratanca koja je širom otvorio pred njim. Karl je začuđeno stajao na otvorenom. Stepenište bez ograde, dozidano uz kuću, vodilo je naniže. Trebalo je samo da siđe i skrene udesno ka drvoredu koji je vodio na drum. Po jasnoj mesečini nije se moglo zalutati. Dole u vrtu čuo je učestan lavež pasa, koji su, pušteni s lanca, jurili okolo po mraku među drvećem. U tišini koja je inače vladala jasno se čulo kako posle velikih skokova upadaju u travu. Neometan od tih pasa, Karl je srećno izašao iz vrta. Nije mogao tačno da odredi u kom pravcu je Njujork, jer prilikom dolaska nije dovoljno ob-raćao pažnju na pojedinosti koje bi mu sada možda koristile. Na kraju je rekao u sebi da ne mora baš u Njujork, gde ga niko ne očekuje, a neko ga definitivno ne očekuje. Zato je proizvoljno odabrao pravac i krenuo.

Ova iskrena posveta radosti čitanja istražuje značajne lekcije koje možemo da naučimo iz 100 dela najvećih pisaca, koji dolaze iz svih krajeva sveta, nudeći nam uvide u različite aspekte ljudskog iskustva.

Kroz prizmu univerzalnih tema kao što su ljubav i međuljudski odnosi, složenost ljudskog društva, neizbežnost sukoba i teškog ugnjetavanja, knjiga pokazuje kako, iako se zapleti ovih dela mogu značajno razlikovati, suštinske poruke koje prenose ostaju relevantne za sve kulture i vremena.

Od Evrope, preko živopisnih pejzaža Brazila do bogate kulture Japana, preko prostranstava Severne i Južne Amerike do raznolikosti Afrike, ova izuzetna knjiga otvara vrata ka nepreglednom bogatstvu književnog blaga. Ona nas poziva da istražimo, učimo i rastemo kroz dela koja su oblikovala naš svet, dokazujući da je čitanje putovanje koje nas oplemenjuje i ujedinjuje.

"
Devet priča sabranih u knjizi „Za Esme“, izvor su svih Selindžerovih traganja i uvod u sagu o porodici Glas. Junaci su često rano sazrela deca, čija je osetljivost u snažnom sukobu sa emotivno praznim i materijalističkim svetom odraslih, kome pripadaju njihovi roditelji."

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost

Samjuel Dodsvort je ambiciozan, bogat proizvođač automobila u izmišljenom američkom gradu Zenit. Pored uspeha u poslovnom svetu, kao mladić je osvojio koketnu Fransis, lepu mladu pripadnicu visokog društva. Ostvarena kao majka i supruga, Fran nagovara Sama da se otisnu na višemesečno putovanje po Evropi, u trenutku kada je njegova karijera na vrhuncu ali i prekretnici. Tokom obilaska Evrope milioner Sam Dodsvort i razmažena Fran, željna muške pažnje, društvenog uspeha i luksuza, imaće različite težnje i očekivanja. Dok Sam iskreno želi da upozna različite kulture, Fran je opčinjena manirima evropskog visokog društva, zbog čega će njihov brak biti ozbiljno uzdrman. Uz galeriju živopisnih junaka koji će se naći u društvu imućnih Dodsvortovih, u okruženju velelepnih mesta i krajolika, čitalac postaje nemi posmatrač psihološke drame dvoje protagonista.

Kao jedan od pisaca „izgubljene generacije“, Sinkler Luis je uživao veliku popularnost za života, njegovi romani su adaptirani za pozorište i film, ali je nepravedno ostao u senci Foknera, Ficdžeralda i Hemingveja. Roman Dodsvort napisao je na vrhuncu slave, neposredno pre nego što je postao prvi američki autor ovenčan Nobelovom nagradom za književnost. Luisova fina opažanja i duhovite opaske o razlikama između američke i evropske kulture biće dragoceni savremenom čitaocu jer će u njima prepoznati modele ponašanja koji postoje i danas.

„Luis je skrenuo pažnju na činjenicu da je Amerika zaista dosegla zrelost. On je promovisao svoju verziju američke stvarnosti, a njegov trud je krunisan velikom počašću.“
– Atlantic

„Njegovi romani crpeli su inspiraciju iz socioloških tema, a ne iz ispovednih ili introspektivnih poriva.“
– Džon Apdajk

Najgorči od svih, duboko humorističan, koji govori o raspadu života – Luiđi Pirandelo

Kada mu supruga nonšalantno saopšti da mu se nos pomalo krivi u stranu, Vitanđelo Moskarda počinje da gubi dodir sa realnošću. Zbog ove naizgled nevažne konstatacije, Moskarada počinje da shvata da u očima drugih ljudi izgleda potpuno drugačije, da na njega gledaju iz stotina hiljada perspektiva kojima je teško pronaći sredinu.

Najednom, naš junak počinje da se ponaša atipično kako bi iz sebe isterao tog stranca. U ludoj potrazi za sopstvenim identitetom nezavisnim od tuđih predstava, Moskarda iz jedne katastrofe uleće u sledeću, sve kako bi pokušao da dođe do slobode u svetu koji ga proglašava neuračunljivim.

Luiđi Pirandelo na genijalan način pokreće diskusiju o fundamentalnoj ljudskoj sposobnosti da komunicira, o pukoj usamljenosti čoveka i ograničenjima naše slobodne volje, a sve to uz premise humora protkane kroz tekst.