DRAME, POSLOVICE, IZREKE

„Gledajući sva ta burna Kovačevićeva preterivanja, te hiperbole, te neverovatne i apsurdne situacije, mi se u pozorištu grohotom smejemo. A posle predstave izađemo iz pozorišta, vraćamo se kući ili odlazimo u kafanu, a ne primećujemo da nas tamo čeka isto... Dušan Kovačević je stvorio delo velikog obima i visoke vrednosti.“ Ljubomir Simović

„Dramski tekstovi Dušana Kovačevića su literatura u najboljem smislu te riječi!“ Nenad Veličković

„Počev od Proleća u januaru (1977), a zatim i Balkanskog špijuna (1983), u Kovačevićevom opusu počeće da se profiliše i jedna osobita tipologija dramskih karaktera: pasivnih i aktivnih dramskih protagonista... Dok su jedni u svom manje-više izolovanom svetu slepi i naivni za opasnosti koje im neprestano prete, kod drugih se podozriva okupiranost najbližom okolinom pretvara u paranoičnu opsesiju, pa se u tom smislu o jednom broju Kovačevićevih komedija može govoriti i kao komadima o rascepljenom identitetu, gde protagonista i antagonista, paradoksalno osuđeni jedan na drugoga, zapravo predstavljaju suprotne polove, lice i naličje jednog istog identiteta.“ Petar Grujičić

„Limunacija nije Sremčeva priča o učitelju, narodnom tribunu koji dolazi u zabito srpsko selo prepun fraza evropske socijaldemokratije i radikalske agitacije 19. veka, već Kovačevićeva slika o srpskim naravima i običajima koji se prostiru do našeg vremena.“ Nebojša Bradić

Ova iskrena posveta radosti čitanja istražuje značajne lekcije koje možemo da naučimo iz 100 dela najvećih pisaca, koji dolaze iz svih krajeva sveta, nudeći nam uvide u različite aspekte ljudskog iskustva.

Kroz prizmu univerzalnih tema kao što su ljubav i međuljudski odnosi, složenost ljudskog društva, neizbežnost sukoba i teškog ugnjetavanja, knjiga pokazuje kako, iako se zapleti ovih dela mogu značajno razlikovati, suštinske poruke koje prenose ostaju relevantne za sve kulture i vremena.

Od Evrope, preko živopisnih pejzaža Brazila do bogate kulture Japana, preko prostranstava Severne i Južne Amerike do raznolikosti Afrike, ova izuzetna knjiga otvara vrata ka nepreglednom bogatstvu književnog blaga. Ona nas poziva da istražimo, učimo i rastemo kroz dela koja su oblikovala naš svet, dokazujući da je čitanje putovanje koje nas oplemenjuje i ujedinjuje.

Hipnoza jedne ljubavi
i najnovija drama
Udovica živog čoveka

Drame 5

U ovoj, petoj knjizi Kovačevićevih drama objavljuje se prvi put njegova najnovija crna komedija Udovica živog čoveka, priča o porodičnom nasilju, nasilju nad ženama, univerzalna priča prisutna u svim segmentima društva. Uz to, čitaoci će imati priliku da uživaju u tekstu lirske drame Hipnoza jedne ljubavi, kao i najpopularnijeg i najčešće izvođenog Kovačevićevog komada Profesionalac, drame o piscu i njegovom uhodi, penzionisanom policajcu, koji ga je tajno pratio godinama… Komad je nastao, kako nas sam autor obaveštava, pošto ga je svojevremeno pozvao telefonom „zabrinuti čovek iz inostranstva“, a razgovor je uskoro počeo da liči na razgovor sa islednikom u policijskoj stanici…

„Porodična razorenost i disfunkcionalni odnosi među njenim članovima u drami Profesionalac prerastaju u društveno-politički sukob naših i vaših i vode ka potpunoj odrođenosti protagonista… Navedeni sukob dokazuje prisutnost protivrečja ideologije i čoveka, pojedinca koji pokušava da se izbori sa sistemom, ali bezuspešno, jer ta borba podseća na atmosferu Procesa koji će neminovno biti dugovečan i poražavajući, što se i obistinilo. – Zorana Z. Ćupić

„Profesionalac je smešna, tužna i u svakom slučaju uznemirujuća komedija u kojoj se prepliću uzdržani optimizam prema raspadu stare diktature sa neizvesnom budućnošću. Komad obiluje kafkijanskim, grotesknim humorom...“ – Times

„Iako je Profesionalac politički obojen komad, u pitanju je predivna priča, koja može biti podjednako pogodna za svaki medij. Priča o dva čoveka, dve volje, dve duše koje u sebi nose tragediju, humor, beznađe i ljudskost – univerzalna je tema. Zaista sam uživao.“ – Robert Redford

Drama Putujuće pozorište Šopalović postavljena je na scene više od stotinu pozorišta samo u Francuskoj, a igrana je i u Belgiji, Švajcarskoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj, Švedskoj, Kanadi, Južnoj Koreji, Japanu, Kolumbiji, Maroku. Prevedena je na preko dvadeset jezika i nagrađena najznačajnijim priznanjima u Srbiji i inostranstvu.

Radnja smeštena u Užicu tokom Drugog svetskog rata uverljivo prikazuje surovu svakodnevicu nacističke okupacije, hapšenja, progone i streljanja. Ljubomir Simović kroz likove glumaca i lokalnog stanovništva, okupatora i njegovih saradnika oslikava tragediju čoveka poraženog besmislenom stvarnošću i nemogućnošću pozorišne umetnosti da pobedi zlo i patnju.

Ljubomir Simović pomoću crnog humora i živopisne psihologizacije likova, s dubokim razumevanjem i iskrenom ljubavlju, u Čudu u „Šarganu“ prikazuje isečak iz života ljudi sa periferije Beograda, njihovu tragiku i nemoć da ostvare ambicije koje su ih i dovele u prestonicu. O usamljenosti i osujećenosti junaka saznajemo posredstvom njihovih dijaloga, putem kojih pisac prikazuje njihovo moralno posrnuće, ali i duhovnu osiromašenost tadašnje države i vremena.

„U to ne treba niko više da sumnja: sa Ljubomirom Simovićem naša dramska literatura i pozorište dobili su jednog sjajnog, prvorazrednog autora. Do pre godinu dana poznat kao vrstan pesnik, Simović je Hasanaginicom najavio, a Čudom u ’Šarganu’ nedvosmisleno potvrdio da je poeta u drami našao formu za originalan, izuzetno sugestivan, lokalno-nacionalan i intelektualno univerzalan iskaz.“ – Slobodan Selenić

„Niko ne zna šta je Aristotel imao na umu kada je rekao da tragedija pročišćava naša osećanja, ali posle predstave svi smo izašli u noć okupane duše. Jer Putujuće pozorište Šopalović ne samo što je dosad najbolja drama Ljubomira Simovića nego je i jedna od najboljih drama što su napisane za ovih trideset godina rascvata naše dramske književnosti, od Nebeskog odreda do danas.“ – Jovan Hristić

Srbija nije šaka zobi, da je pozoba
svaka vrana koju donese vetar!

Istorijska drama Boj na Kosovu, po kojoj je 1989. godine snimljen kultni film u režiji Zdravka Šotre na 600-godišnjicu Kosovske bitke, počiva na temeljima epske narodne poezije i narodnog predanja.

Srpski knez Lazar Hrebeljanović ne želi da se potčini turskom sultanu Muratu kao što su vladari okolnih oblasti već učinili, već odlučuje da stane na put osmanskoj najezdi kao branilac srpskog naroda i vere Hristove. Odabravši višnji život, knez Lazar i Miloš Obilić ušli su u kolektivno sećanje kao mučenici koji su stradali za slobodu, koja se na našem prostoru odvajkada teško izvojevala i skupo plaćala.

Hasanaginica, dramski prvenac Ljubomira Simovića, nastala je 1973. godine na molbu tadašnjeg upravnika Narodnog pozorišta. Ova originalna i inovativna obrada narodne balade govori o stradanju glavne junakinje pod teretom uloge koju su joj sredina, društveno-politički odnosi i najbliža okolina nametnuli.

Prikazujući poluge vlasti, moći i manipulacije u likovima bega Pintorovića i Hasanage, autor kroz sudbinu Hasanaginice progovara o nemoći nesrećnog pojedinca i njegovom neminovnom porazu u borbi protiv velikog zla.

Dobitnik međunarodne nagrade za dramsko stvaralaštvo „Henrik Ibzen“

Vi ne učestvujete u igri. Ovde vama smeštaju igru.

Nobelova nagrada za književnost 2019.

Psovanje publike • Predskazanje • Samokažnjavanje • Pozivi upomoć • Kaspar • Čas tokom kojeg nismo znali ništa jedni o drugima • Podzemni bluz • Zašto kuhinja? • Još uvek oluja • Lepi dani u Aranhuezu • Zdenjek Adamec

Peter Handke pojavio se na pozorišnoj sceni 1966. s kontroverznom dramom Psovanje publike, koju je napisao u dvadeset drugoj godini. Pojavio se najedanput kao neko ko postavlja dijagnozu aktuelnom stanju pozorišta i secira očekivanja publike o tome šta bi trebalo da se igra u pozorištu. Handke ne samo da se ne drži aristotelovskih pravila tradicionalnog pozorišta, on ruši čak i iluzorni karakter modernih komada: gledaocu se razbija iluzija da je uopšte u pozorištu.

Gledalac: ili biva ispsovan od glumaca što je uopšte i došao na predstavu; ili je podvrgnut nekoj drugoj „verbalnoj torturi“; ili je prebačen iz pozorišta napolje, na trg kojim se kreću prolaznici, dakle, napolje u život, jer napolju se dešavaju stvari, a ne u pozorištu; ili gledalac uistinu postaje svedok ostavinskih rasprava i svađa u porodici, baš kako se to i dešava u porodici; ili se na sceni gleda performans nizanja kuhinjskih situacija predstavljenih samo kao signalno gestikuliranje na sržnom prostoru života ukućana; ili je premešten u kafanu, u kojoj se odvijaju najživlje, ili najbesmislenije, ili najbesramnije rasprave o politici, ekonomiji, migracijama, patnjama, ljubavima...

U ovom izboru Handkeovih drama, koji je sačinio Žarko Radaković, čitalac će sagledati na koji način radikalni otklon od tradicionalnih formi i izraženo nepoverenje prema iluzionističkom pozorištu, koje pasivizira publiku, autora nagone na iznalaženje uvek novih formi, što je očito od njegove prve pa sve do poslednje drame Zdenjek Adamec (2020).

„Raskošna zbirka nezaboravnih reči vrhunskih besednika.“
– Woman&Home

Knjiga Govori koji su promenili svet slavi velike govore iz svetske istorije i kulturnog života. U ovoj bogatoj i živopisnoj zbirci ugledni istoričar Sajmon Sibag Montefjore vodi nas na putovanje od drevnih vremena do dvadeset prvog veka: neki govori su herojski i nadahnjuju, a neki su pak zloslutni, i dok su mnogi prefinjeni i dirljivi ima i surovih, jezivih. Među govornicima su carice i osvajači, romanopisci, sportisti, sanjari i ubice. Tu su, između ostalih, Čerčil i Elizabeta Prva, Staljin i Džingis-kan, Mišel Obama i Kleopatra, Nehru i Muhamed Ali.

Knjiga prikazuje sve vidove ljudske drame od pokolja na bojištima do sudnica i punih trgova, od razgovora za trpezom do beseda održanih pred milionima slušalaca, od očajničkih poslednjih odbrana do pobedničkih govora, od plemenitih poziva na oslobođenje do razmetanja osvajača, od suludih samozavaravanja i čudnovatih ispovesti do prkosnog otpora i tužnih rastanaka. Govori koji su promenili svet vode čitaoce kroz vekove i kulture širom sveta.

Pristupačnim i neodoljivim stilom majstora pripovedanja, Montefjore pokazuje zašto je ovih sedamdeset govora neophodno pročitati i kako osvetljavaju našu prošlost, obogaćuju našu sadašnjost, inspirišu – i upozoravaju na budućnost.

„Ove slikovite i moćne reči pojedinih istorijskih ličnosti pružaju nadahnuće, ali i otrežnjujuću protivtežu besedničkoj veštini onih koji danas utiču na svetske događaje.“ – Scotsman

„Ova knjiga je izuzetan poklon i uzbudljivi prozor u prošlost za svakoga ko rado analizira društvo i istoriju.“ – Irish News

Od autora Antičkih izreka

Dok je u knjizi Antičke izreke upoznao čitaoce sa pozadinom brojnih pametnih misli antičkih pisaca, koje su ušle u svakodnevnu upotrebu mnogih naroda do danas, u zbirci koja je pred čitaocima Vladeta Janković izneo je priče o najčešćim latinskim izrekama, izrazima pa i skraćenicama, koji su još uvek u širokoj upotrebi, a o čijem se poreklu, okolnostima nastanka i autorstvu uglavnom malo zaista zna.

Uspešno transponujući latinske IZREKE u srpske poslovice ili uzrečice (preko 60), i prenoseći tako smisao izreke u domaći kontekst – Bolje ikad nego ikad, Imena luda nalaze se svuda, Klin se klinom izbija, Oko za oko, zub za zub, Blago siromašnima duhom, Poznaj samoga sebe, Tresla se gora, rodio se miš, Mlatiti praznu slamu, Ko laže, taj i krade i mnoge druge – autor nam pitkim stilom i duhovitim anegdotama iz starog Rima i ranog srednjovekovlja kazuje ko je, kada i zašto izrekao sve ove istine za koje smo obično držali da pripadaju folkloru i anonimnom narodnom pripovedaču.

U drugom delu, objašnjavajući pozadinu i razloge nastanka pojedinih latinskih IZRAZA (67), kao i njihove autore ako su poznati, profesor Janković, klasičar i komparatista po obrazovanju, objasniće poreklo, smisao i prvobitno značenje danas toliko frekventnih izraza kao što su agenda, alibi, alter ego, a priori, curriculum vitae, corpus delicti, de facto, in flagranti, lapsus, pro bono, tabula rasa ili veto.

Najzad, u trećem delu iznosi se značenje i poreklo pojedinih latinskih SKRAĆENICA, kako onih u opštoj upotrebi, tako i administrativnih, naučnih i stručnih (P. S., etc., N. B., A. D., ibid. i drugih), što uz brojne ilustracije u knjizi konačno upotpunjuje ovu zbirku priča o latinskom nasleđu u našem govoru, pisanju i iskustvu i čini je reprezentativnim Latinskim glosarom.

Sabirni centar // Generalna proba samoubistva // Život u tesnim cipelama // Kumovi

Drame 3

„Tek kad umre, čovek sazna s kim je život proveo.“ Sabirni centar

Kao svaki veliki dar Duško Kovačević nas svakom novom dramom iznenadi. Sve je na prvi pogled u njegovim Kumovima, recimo, komediji svakodnevne tragedije, kao u svakoj njegovoj dosadašnjoj drami, sazdano od duhovitog dijaloga, sa jarkim ličnostima koji tu oko nas žive neki svoj aktuelni život. Reklo bi se da je Duško Branislav Nušić našeg vremena, rasni komediograf, satiričar sa merom, bez deformacija sfernog ogledala. Jovan Ćirilov

Za razliku od Topalovića iz Maratonaca, koji decenijama preprodaju iste mrtvačke kovčege, ostajući u okvirima sitne familijarne manufakture, njihovi bliski rođaci, junaci komada Generalna proba samoubistva, tri ekscentrična brata, kapetan rečne plovidbe, kontroverzni biznismen i suludi psihijatar, bez obzira na to da li su baš to za šta se izdaju da jesu, umešani su u velike svetske poslove, u trgovinu ljudima i ljudskim organima, onima čiji su samoubilački naum osujetili… Vladimir Stamenković

Od autora Mitova i legendi.

I kada ispravno upotrebimo izraz Damoklov mač, da li zaista znamo ko je bio Damokle? Kada kažemo da je otvorena Pandorina kutija, jesmo li sasvim sigurni ko je bila Pandora i kako je došla da svoje kutije? Da li, pošteno govoreći, stvarno pamtimo ko je, kada i zbog čega rekao da je kocka bačena, čime je Tantal zaslužio svoje muke i kakve su te muke zaista bile, odakle potiče izraz lupus in fabula, kako se to javlja deus ex machina i ko je prvi kome dao jabuku razdora? Šta zapravo znači da je čovek mera svih stvari, i zašto se kaže da je istina bliži prijatelj nego Platon?

Svrha ove knjige je da na ovakva pitanja jasno i zabavno odgovori, da tako proširi okvire naše opšte kulture i pomogne nam da se tačnije i slikovitije izražavamo.

Iza svake od izreka protumačenih u novoj knjizi autora Mitova i legendi stoji priča o nekom mitskom ili istorijskom događaju ili ličnosti iz antike – što je ostavilo traga i u delima likovne umetnosti kojima je knjiga ilustrovana.

Dobitnik Bukerove nagrade.

„Divno komponovana fuga o žudnji i poricanju žudnje.“ Times Literary Supplement

Matinu, Aboridžinku s Van Dimenove zemlje, usvojili su 1841. godine istraživač ser Džon Frenklin i njegova žena ledi Džejn. Frenklin je uveren da će prosvećenost uzdići Matinu iz divljaštva i požude. No, kada nekoliko godina kasnije Ser Džon izgubi život na arktičkoj ekspediciji, ledi Džejn piše Čarlsu Dikensu i moli ga da odbrani ugled njenog muža od glasina o kanibalizmu među članovima ekspedicije.

U odbranu prijatelja Dikens postavlja dramu u kojoj sam igra Frenklina, simbol pobede razuma, ali se zaljubljuje u jednu osamnaestogodišnju glumicu. Dok razum ustupa pred žudnjom, Frenklinovom pričom on meri ledene dubine svog života.

Matina, sada već šiparica koja je trebalo da posluži kao zamorac u eksperimentu o tome da li nauka, hrišćanstvo i tekovine civilizovanog društa mogu stati namesto onoga što je u „divljacima“ impulsivno i strasno, naći će se u senci crnog labuda, znamenja kojeg se njen narod najviše plašio.

„Ovom knjigom Ričard Flanagan podseća nas da je jedan od najzanimljivijih romanopisaca sveta. Gladna srca su delo značajnog genija... zastrašujuće, uzbudljivo i zapanjujuće lepo. Kakav glas! Dikens bi aplaudirao Flanaganovom stilu. Vrhunska knjiga.“ Chicago Tribune

„Ovo je verovatno najbolji roman koji ćete pročitati ove godine. Grubo nas protresa iz obamrlosti i pokazuje nam našu prošlost. Nema pisca strastvenijeg i neobuzdanijeg od Flanagana.“ Sidney Morning Herald

„Izvrsno!“ New Yorker

Drama U Edenu, na Istoku doživela je pet postavki i na desetine izvođenja u poslednjih 40 godina.

„Pozorišni čin je, zapravo, tajna vaskrsenja. Kad su moji komadi u pitanju on se, imajući i funkciju hitne pomoći, podudara sa veštačkim disanjem koje beznadežnom utopljeniku vraća vitalitet. Pišem i dalje drame, imajući to u vidu.“ Borislav Pekić

Iako po obimu značajno manji od romanesknog, Pekićev dramski opus zauzima po važnosti i književnom kvalitetu značajno mesto u celokupnom delu ovog pisca. Ne samo u pogledu dominantnih i opsesivnih tema koje se neminovno „produžavaju“ iz romana ka dramama već i u pogledu kreativne žanrovske polivalentnosti jer mnogi likovi iz Pekićeve proze dobijaju nove/stare živote u dramama. U kontekstu dela ovog pisca roman i drama stoje naporedo, postoje simultano, dopunjujući i obogaćujući večne Pekićeve teme: sudbinu pojedinca i naroda, cincarsku vekovnu odiseju, totalitarizam i egzistencijalni istorijski sarkazam, velike sudbine malih ljudi i male živote u velikim nacionalnim sunovratima...

Sve ono što je Pekića učinilo jednim od najvećih pisaca dvadesetog veka oživelo je u imaginativnoj i dramaturškoj sferi pozorišta. Ali ne da bi strasnu piščevu metaforu učinilo konačnom ili mogućom u još jednom kreativnom mediju, nego da bi se upravo dokazalo i pokazalo koliko su strast i kvalitet književnog teksta svuda i uvek prepoznatljivi.

Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.