KLASICI, DRAME, MISLI

„Najsigurniji dokaz Nabokovljevog genija… izuzetan tour de force.“

– Harold Blum

Bleda vatra se često smatra Nabokovljevim vrhunskim delom i jednim od najblistavijih romana ikada napisanih, jer objedinjuje misteriju ubistva, neobuzdanu imaginaciju, promišljanje granica romana kao forme i vrhunsku komiku.


Ova briljantno koncipirana parodija detektivskog žanra, prožeta jezičkim igrama i skrivenim značenjima, pruža obilje književnih uživanja. Roman započinje poemom od 999 stihova, čiji je autor književni genije Džon Šejd, neposredno pre svoje smrti. Uz pesmu dolaze predgovor i komentari Čarlsa Kinbota – zbunjenog učenjaka, Šejdovog kolege, suseda i navodnog prijatelja – koji stihove tumači kroz prizmu sopstvenih fantastičnih doživljaja. Postepeno se otkriva da je Kinbotova rastrojenost ekstremna verzija onoga što svaki čitalac čini: unosi sopstveno iskustvo u tumačenje književnog dela.


Izuzetno promišljen i neiscrpno inventivan, ovaj Nabokovljev roman ostvaruje retku književnu ravnotežu između tragedije i komedije.

„Nabokov u ovom romanu nije pokušao da ponovi nijedan od obrazaca koji su mu prethodno doneli uspeh.“

– New York Times


„Čitanje Blede vatre, i romana i poeme, predstavlja gotovo opsceno senzualno zadovoljstvo. Preporučujemo.“

– Observer


„Snažno i inteligentno.“

– Baltimore Sun

Otkrijte dubinu Čehovljevih drama. Od buntovnog stvaraoca u "Galebu" do melanholične čežnje "Tri sestre" za Moskvom – istražite svet tragičnih figura u potrazi za smislom.

U drami Ujka Vanja, prvi put izvedenoj na sceni pre više od 125 godina, Čehov je stvorio galeriju nesrećnih junaka koji u zrelim godinama otkrivaju da im je život lišen smisla, snovi propali, a oni nemoćni da promene sudbinu. Svi oni sanjaju o sreći, bez snage da je dosegnu, ali ipak istrajavaju u životu koji sve manje razumeju.

U drami Galeb, pratimo buntovnog stvaraoca u grozničavoj potrazi za inovativnim umetničkim pečatom. Njegova glad za uvažavanjem, isprepletena sa patnjom zbog neuzvraćene privrženosti, vodi ga ka ivici beznađa.

Drama Tri sestre donosi melanholičnu povest o tri duše zarobljene u provincijskoj letargiji, čiji je jedini svetionik nade san o povratku u Moskvu. Kroz njihove unutrašnje lomove i egzistencijalna traganja, Čehov slika portret Rusije koja, na pragu novog doba, stoji nad ambisom neizvesnosti.

Večni muž • Krotka • Pošteni lopov • Netočka Nezvanova

Zbirka pripovedaka jednog od najvećih svetskih književnika donosi snažne psihološke priče o ljubavi, krivici, patnji i potrazi za smislom života. U knjizi Krotka i druge pripovetke, Fjodor Mihajlovič Dostojevski istražuje najdublje slojeve ljudske prirode i postavlja pitanja koja su i danas jednako aktuelna.

Na razmeđi književnosti i filozofije, Dostojevski u ovim delima otvara teme lične slobode, odgovornosti, dobra i zla, kao i složenih odnosa između ljudi. Njegovi junaci suočavaju se sa unutrašnjim dilemama, moralnim padovima i borbom za lični identitet, što ove pripovetke čini izuzetno snažnim i nezaboravnim.

U pripovetkama Krotka i Večni muž, autor donosi duboke psihološke studije o ljubavi, braku i odnosu između tiranina i žrtve. Ljubavne drame postaju okvir za istraživanje ljudskih slabosti, strahova i unutrašnjih sukoba.

U priči Pošteni lopov, Dostojevski istražuje moralne dileme i snagu oproštaja, dok novela Netočka Nezvanova donosi dirljivu priču o detinjstvu, umetnosti i izdaji poverenja. Ovo delo, napisano u ranoj fazi autorovog stvaralaštva, ističe se posebnom lirskom snagom i emocionalnom dubinom.

Zašto pročitati ovu knjigu:

Izbor najznačajnijih pripovedaka Dostojevskog
Duboka psihološka i filozofska tematika
Priče o ljubavi, patnji, krivici i iskupljenju
Idealno za ljubitelje klasika svetske književnosti
Knjiga koja podstiče razmišljanje o suštinskim životnim pitanjima

Krotka i druge pripovetke predstavljaju dragoceno izdanje za sve ljubitelje ruske književnosti, psiholoških romana i dela koja istražuju dubine ljudske duše. Ovo je knjiga koja ostavlja snažan utisak i dugo ostaje u mislima čitalaca.

Stogodišnja baka i druge pripovetke – Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Stogodišnja baka • Gospodin Proharčin • San smešnog čoveka • Gazdarica • Selo Stepančikovo • Tuđa žena i muž pod krevetom

U ovoj raznovrsnoj zbirci pripovedaka Fjodor Mihajlovič Dostojevski još jednom pokazuje zašto se ubraja među najveće poznavaoce ljudske duše. Njegovi likovi nisu ni potpuno dobri ni potpuno loši — oni su složeni, protivrečni i duboko ljudski, zbog čega ove priče i danas snažno odjekuju među čitaocima.

Zbirka donosi šest izuzetnih dela koja istražuju različite aspekte ljudske prirode — od egzistencijalnih dilema i moralnih preispitivanja do društvene satire i suptilnog humora.

U pripoveci Stogodišnja baka, pripovedač susreće staricu na ulici i zamišlja njenu poslednju šetnju, razmišljajući o prolaznosti života, porodici i mirnom završetku ljudskog puta.
U priči Gospodin Proharčin, Dostojevski prikazuje složen karakter „malog čoveka“, rastrzanog između straha, tuge, pohlepe i potrebe za sigurnošću.
San smešnog čoveka donosi snažnu filozofsku priču o duhovnom preobražaju, odgovornosti i ljudskoj težnji ka moralnom savršenstvu.

U pripoveci Gazdarica, autor kroz simboličnu priču o sukobu dva muškarca prikazuje borbu između starog i novog sveta, dok žena u središtu radnje postaje simbol narodne duše.

Poslednje dve priče, Selo Stepančikovo i Tuđa žena i muž pod krevetom, otkrivaju Dostojevskog u drugačijem tonu — sa više ironije, humora i društvene satire. U njima se već nazire galerija likova koji će kasnije obeležiti njegova najpoznatija dela.

Zašto pročitati ovu knjigu:

Izbor značajnih pripovedaka Fjodora Mihajloviča Dostojevskog
Duboka psihološka i filozofska tematika
Priče o ljudskim slabostima, ambicijama i moralnim dilemama
Kombinacija ozbiljnih tema, humora i ironije
Idealno za ljubitelje klasika svetske književnosti

Stogodišnja baka i druge pripovetke pružaju jedinstven uvid u stvaralaštvo ruskog klasika i predstavljaju savršen izbor za sve koji žele da upoznaju različite aspekte književnog genija Fjodora Mihajloviča Dostojevskog.

„Urnebesno duhovito, a istovremeno tužno.“ – ovim rečima je slavni Grejam Grin opisao Pnin, jedan od najčitanijih i najvoljenijih romana velikog Vladimira Nabokova.

U središtu radnje je profesor Timofej Pnin, ruski emigrant koji pedesetih godina prošlog veka pokušava da pronađe svoje mesto na prestižnom američkom univerzitetu. Pnin nije samo stranac u tuđoj zemlji; on je čovek koji se bori sa jezikom, modernim svetom i suptilnim podsmehom okoline.
Dok se nižu komični nesporazumi – od ulaska u pogrešne vozove do organizovanja zabava koje se završavaju otkazom – Nabokov vešto gradi portret junaka koji kroz svoj poraz dostiže moralnu pobedu.

Nabokovljev stil izaziva gromoglasan smeh, ali ostavlja čitaoca sa dubokim osećajem empatije. Ovo nije samo priča o ruskoj emigraciji, već o večitoj ljudskoj borbi za dostojanstvo u svetu koji nas često ne razume.

„Zabava i satira s početka romana samo nagoveštavaju blago skriveno u ovom romanu. Velikodušni i zbunjeni Pnin, najdobronamerniji i najnepraktičniji čovek na svetu, osvaja našu naklonost i poštovanje.“
– Chicago Tribune

„Nabokov vas može nasmejati onako kako to čine samo majstori – do smeha koji je na ivici suza.“ – Guardian

„Originalna i dirljivo duhovita knjiga.“ – New York Times

„Puškin je bezvremeno čudo ruske književnosti.“
– Guardian

Nedugo po dolasku na vojnu službu u udaljenoj južnoj Rusiji, mladi plemić Petar Andrejič Grinjov zaljubljuje se u Mašu, lepu ćerku svog kapetana. Ali tvrđavu opkoljava Pugačov, vođa kozačke pobune, otima kapetanovu kći pa će hrabrost Petra Andrejiča biti na velikoj probi. Istovremeno bajka i uzbudljiv istorijski roman, Kapetanova kći je univerzalna priča o ljubavi i izdaji.

„Čistota i odsustvo pretvaranja u ovom romanu dovedeni su do takvog stepena da sama stvarnost, u poređenju s tim, deluje veštački i karikirano. Prvi put se pojavljuju pravi ruski karakteri: komandant tvrđave, njegova žena, poručnik, sama tvrđava sa svojim jedinim topom, apsurdnost epohe i jednostavna veličina običnih ljudi – sve to nije samo gola istina, već je istinitije od same istine.“
– Nikolaj Gogolj

*

U najslavnijoj ruskoj noveli sa elementima fantastike, pripovedač prenosi enigmatičnu storiju o vremešnoj grofici koja je vešto varala na kartama. Kada za to sazna strastveni kockar Herman, isplešće složenu klopku kako bi od nje izvukao tajnu. Grofičino priznanje će imati veliku cenu na kakvu lakomi Nemac nije bio spreman. Ova Puškinova priča uvodi urbane motive i snažnu psihološku portretizaciju, karakteristike koje će se kasnije razviti u ruskom realizmu, a naročito u delima Fjodora M. Dostojevskog.

„Bez Puškina ne bi se još dugo pojavili Gogolj, Turgenjev, Tolstoj, Dostojevski. Svi ti velikani ruske kulture prihvatili su Puškina kao svog duhovnog rodonačelnika.“
– Maksim Gorki

„Puškinove priče ne stare, i zaslužuju da im se iznova vraćamo.“
– Guardian

Uspomene devojke za uživanje

„Jedna od najsuptilnijih i najsloženijih književnih tvorevina našeg vremena.“
– Mario Vargas Ljosa

„Lolita mi je posebno draga. To mi je bila najteža knjiga – knjiga koja se bavila temom toliko dalekom, toliko udaljenom od mog ličnog emotivnog života da mi je pričinjavalo posebno zadovoljstvo da upotrebim svoj stvaralački dar kako bih je oživeo.“
– Vladimir Nabokov

Pesnik i perverznjak, sredovečni Hambert Hambert postaje opsednut dvanaestogodišnjom Lolom i nastoji da je poseduje – prvo telesno, a zatim umetnički – kako bi zauvek dao „trajan oblik opasnoj magiji nimfica“. Da li je zaljubljen ili lud? Napaćena duša ili monstrum?

Kada je roman objavljen 1955. godine, postao je odmah predmet žestokih polemika zbog slobode i sofisticiranosti kojima je Nabokov oslikao neobične erotske sklonosti svog junaka. Ali ovo mudro, ironično i elegantno remek-delo ne duguje svoj status klasika kontroverzi koju je izazvala tema, već načinu na koji je pisac upotrebio taj materijal da ispriča ljubavnu priču koja šokira svojom lepotom i nežnošću.

Lolita je istovremeno i priča o izrazito civilizovanom Evropljaninu koji se sudara s veselim varvarstvom posleratne Amerike — ali najviše od svega, to je meditacija o ljubavi: ljubavi kao sablazni i halucinaciji, ludilu i preobražaju.

Preneta na filmsko platno u režiji Stenlija Kjubrika 1962. i ponovo 1997. u režiji Adrijana Lajna, Lolita nije izgubila ništa od svoje moći da šokira i fascinira.

„Lolita blista izopačenošću najoriginalnije vrste. Jer je Nabokov iz svog šokantnog materijala izdvojio čistu intelektualnu farsu… a prikaz njenog odvratnog junaka, koji se nikada ne zavarava niti opravdava, groteskno razotkriva fraze, vulgarnost i licemerne konvencije koje prožimaju ljudsku komediju.“
– Atlantic Monthly

„Nabokov piše prozu onako kako jedino i treba da se piše – ekstatično.“
– Džon Apdajk

„Intenzivno lirska i divlje duhovita.“
– Time

„Iznenađujuće moderan klasik.“
– Times Literary Supplement

Iz tuđine se u zavičajni jalov pejzaž vraća Klim Jobrajt, i to iz kosmopolitskog Pariza. Frivolna raskoš velelepne prestonice samo ga je uverila da se prave vrednosti nalaze u moralnim načelima i duhovnim stremljenjima, a ne u materijalnom blagu, stoga sebe vidi kao posvećenog učitelja u rodnoj egdonskoj pustari. Glas o njegovom uspehu, obrazovanju i naočitosti brzo se širi, ali njegov dolazak će pokrenuti lavinu tragičnih događaja. On, njegova rođaka Tomazina, njen verenik Dejmon Vajldiv i svojeglava Justejša Vaj protagonisti su priče o nesuđenoj ljubavi, strasti, otuđenosti i melanholiji. Tomas Hardi u ovom romanu briljantno istražuje jednu od svojih ključnih tema: đavolsku ulogu slučajnosti u određivanju toka života.

Čovekova potreba da postane „neko“ uznemirujuće je težak zadatak kome streme svi junaci u ovom romanu. Ostvariti uspeh je gotovo društvena obaveza, a takav izbor može izazvati niz negativnih posledica. Upravo je zbog te teme ovaj roman izuzetno moderan i prijemčiv za savremenog čitaoca. Pogrešni izbori, stremljenja i intrige izazvaće dramatične obrte u sudbinama junaka, i samo će žar individualne vrline održati nadu da su plemeniti ciljevi ostvarljivi.

„Povratak iz tuđine je zanimljiviji i bolniji od mnogih drugih poznatih ʼuzvišenihʼ tragedija u kojima izuzetni i plemeniti junak strada zbog svojih kobnih nedostataka.“
– London Review of Books

„Tomas Hardi je najveći pisac tragedija među svim engleskim romanopiscima.“
– Virdžinija Vulf

Najpoznatija horor priča

Hladan znoj mi orosi čelo, zubi mi zacvokotaše a udovi se zgrčiše: pri bledoj i nejasnoj mesečevoj svetlosti ugledah strašno biće – bedno čudovište koje sam stvorio…

Frankenštajn ili Moderni Prometej Meri Šeli jedan je od najčitanijih romana svih vremena. To je priča o Viktoru Frankenštajnu, naučniku koji je želeo da otkrije tajnu života a stvorio strašno čudovište. Ono je postalo otelotvorenje užasa i kazne koja sledi kad se prekorače moralne granice ljudskog napretka.

Poput Prometeja, Viktor Frankenštajn je pobunjenik koji veruje u vlastite tvoračke potencijale i ima smelosti da prevaziđe ljudska ograničenja. Njegova intelektualna znatiželja i ambicija ne doprinose društvu već vode u propast i, kao njegov mitski preteča, on biva kažnjen zbog potrage za zabranjenim znanjem.

Još od objavljivanja 1818. čitaoci su bili fascinirani Frankenštajnovim čudovištem i zaintrigirani moralnim i etičkim pitanjima koja je roman pokrenuo. Ovaj gotski roman i klasik engleske književnosti tako je prerastao u književni mit, koji i danas živi kroz mnogobrojne pozorišne, filmske i medijske adaptacije.

Proročki roman o revolucionarnom fanatizmu

„Gledajući sva ta burna Kovačevićeva preterivanja, te hiperbole, te neverovatne i apsurdne situacije, mi se u pozorištu grohotom smejemo. A posle predstave izađemo iz pozorišta, vraćamo se kući ili odlazimo u kafanu, a ne primećujemo da nas tamo čeka isto... Dušan Kovačević je stvorio delo velikog obima i visoke vrednosti.“ Ljubomir Simović

„Dramski tekstovi Dušana Kovačevića su literatura u najboljem smislu te riječi!“ Nenad Veličković

„Počev od Proleća u januaru (1977), a zatim i Balkanskog špijuna (1983), u Kovačevićevom opusu počeće da se profiliše i jedna osobita tipologija dramskih karaktera: pasivnih i aktivnih dramskih protagonista... Dok su jedni u svom manje-više izolovanom svetu slepi i naivni za opasnosti koje im neprestano prete, kod drugih se podozriva okupiranost najbližom okolinom pretvara u paranoičnu opsesiju, pa se u tom smislu o jednom broju Kovačevićevih komedija može govoriti i kao komadima o rascepljenom identitetu, gde protagonista i antagonista, paradoksalno osuđeni jedan na drugoga, zapravo predstavljaju suprotne polove, lice i naličje jednog istog identiteta.“ Petar Grujičić

„Limunacija nije Sremčeva priča o učitelju, narodnom tribunu koji dolazi u zabito srpsko selo prepun fraza evropske socijaldemokratije i radikalske agitacije 19. veka, već Kovačevićeva slika o srpskim naravima i običajima koji se prostiru do našeg vremena.“ Nebojša Bradić

Ova iskrena posveta radosti čitanja istražuje značajne lekcije koje možemo da naučimo iz 100 dela najvećih pisaca, koji dolaze iz svih krajeva sveta, nudeći nam uvide u različite aspekte ljudskog iskustva.

Kroz prizmu univerzalnih tema kao što su ljubav i međuljudski odnosi, složenost ljudskog društva, neizbežnost sukoba i teškog ugnjetavanja, knjiga pokazuje kako, iako se zapleti ovih dela mogu značajno razlikovati, suštinske poruke koje prenose ostaju relevantne za sve kulture i vremena.

Od Evrope, preko živopisnih pejzaža Brazila do bogate kulture Japana, preko prostranstava Severne i Južne Amerike do raznolikosti Afrike, ova izuzetna knjiga otvara vrata ka nepreglednom bogatstvu književnog blaga. Ona nas poziva da istražimo, učimo i rastemo kroz dela koja su oblikovala naš svet, dokazujući da je čitanje putovanje koje nas oplemenjuje i ujedinjuje.

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost

Samjuel Dodsvort je ambiciozan, bogat proizvođač automobila u izmišljenom američkom gradu Zenit. Pored uspeha u poslovnom svetu, kao mladić je osvojio koketnu Fransis, lepu mladu pripadnicu visokog društva. Ostvarena kao majka i supruga, Fran nagovara Sama da se otisnu na višemesečno putovanje po Evropi, u trenutku kada je njegova karijera na vrhuncu ali i prekretnici. Tokom obilaska Evrope milioner Sam Dodsvort i razmažena Fran, željna muške pažnje, društvenog uspeha i luksuza, imaće različite težnje i očekivanja. Dok Sam iskreno želi da upozna različite kulture, Fran je opčinjena manirima evropskog visokog društva, zbog čega će njihov brak biti ozbiljno uzdrman. Uz galeriju živopisnih junaka koji će se naći u društvu imućnih Dodsvortovih, u okruženju velelepnih mesta i krajolika, čitalac postaje nemi posmatrač psihološke drame dvoje protagonista.

Kao jedan od pisaca „izgubljene generacije“, Sinkler Luis je uživao veliku popularnost za života, njegovi romani su adaptirani za pozorište i film, ali je nepravedno ostao u senci Foknera, Ficdžeralda i Hemingveja. Roman Dodsvort napisao je na vrhuncu slave, neposredno pre nego što je postao prvi američki autor ovenčan Nobelovom nagradom za književnost. Luisova fina opažanja i duhovite opaske o razlikama između američke i evropske kulture biće dragoceni savremenom čitaocu jer će u njima prepoznati modele ponašanja koji postoje i danas.

„Luis je skrenuo pažnju na činjenicu da je Amerika zaista dosegla zrelost. On je promovisao svoju verziju američke stvarnosti, a njegov trud je krunisan velikom počašću.“
– Atlantic

„Njegovi romani crpeli su inspiraciju iz socioloških tema, a ne iz ispovednih ili introspektivnih poriva.“
– Džon Apdajk

Novootrkiveni roman francuskog majstora niskih strasti.

„Selin je surov do krajnjih granica, njegov jezik je organski, nabijen besom, mirisima, znojem.“
– Le Parisien

Luj-Ferdinand Selin (1894–1961), jedan od najvećih pisaca XX veka, rođen je i odrastao u Parizu, ali život ga je bacao tamo-amo, od ratnih užasa do Afrike i Amerike, o čemu govori u Putovanju nakraj noći, romanu koji ga je proslavio. Selinov stil je ono što ga izdvaja od drugih velikih pisaca našeg vremena i možda se samo Tomas Bernhard može porediti s njim. Pre nekoliko godina pronađeni su rukopisi koji su dugo smatrani izgubljenim, Rat i London, o događajima koji prethode Putovanju.

London je nastavak romana Rat (LOM/Laguna, 2024) i oni čine neodvojivu celinu. Selin je oba romana pisao početkom tridesetih godina XX veka, u vreme kad je objavljeno Putovanje nakraj noći, i pred nama je genije na svom vrhuncu. Ovo je u svetu jedan od prvih prevoda romana London.

„Ferdinand, junak romana Rat, napušta Francusku i odlazi u London, 'gde po volji sudbine na kraju dođu da se sakriju svi prezreni i svi njihovi čudni naglasci'. U njemu pronalazi svoju devojku, prostitutku Anžel, koja sada živi zajedno s engleskim majorom Perselom. Ferdinand će stanovati na mansardi pansiona Lester, gde izvesni Kantalup, makro iz Monpeljea, organizuje veoma živu trgovinu seksom koji pružaju devojke, u čemu mu pomažu živopisni likovi od kojih je jedan policajac Bižu i jedan bivši stručnjak za podmetanje bombi Borokrom. Svodništvo, alkoholizam, dilovanje droge, nasilje i sve moguće nezakonite aktivnosti svakog dana sve više čine sumnjivim članove te družine, koje proganja mogućnost da budu poslati ili ponovo vraćeni na front.

Iako ima dodirnih tačaka s Ginjolovom družinom, poznijim Selinovim romanom čija se radnja takođe odvija u Engleskoj, London se snažno nameće kao velika pripovest dva životna poziva: onog lekarskog i onog književnog... Ili, drugim rečima, kako ostati u dodiru s ljudskom istinom, gurnut u tu do krajnosti lažljivu i neumesnu lakrdiju kakav je život.“

(S korica francuskog izdanja)

Godine 1849. Dostojevski je zbog sumnje da širi previše slobodne političke ideje koje se negativno odražavaju na vlast.

„Dostojevski je bio najveći tumač ruske duše.“
– Njujork Tajms

Radnja novele Bele noći odvija se tokom četiri noći u Petrogradu i govori o neočekivanom susretu na ulici dvoje mladih koji se upoznaju i dele svoja najdublja osećanja. Mladi sanjar pažljivo sluša ljubavne jade neiskusne Nastjenjke i nesebično joj poklanja svoju pomoć i srce. U osvit petog dana, njeno pismo će rasplamsati njegovu duševnu uznemirenost i duboko dirnuti čitaoca.

U ovom mladalačkom delu Dostojevski razvija sve aspekte iracionalne, adolescentske ljubavi. Iza svežine ove dirljive i strastvene priče nalazi se, pre svega, želja da razumemo i prihvatimo drugog.

„Ta izuzetna obdarenost Dostojevskog da čuje i razume sve glasove odjednom i istovremeno, kojoj bi mogla biti ravna jedino još ona Danteova, upravo mu je i omogućila da stvori polifonijski roman.“
– Mihail Bahtin
*

Prvi roman Dostojevskog, Jadni ljudi, doneo je piscu momentalnu slavu. Iz prepiske Makara Aleksejeviča Djevuškina i njegove štićenice Varvare Aleksejevne Dobrosjolove upoznajemo sudbinu čestitog pedesetogodišnjeg činovnika i život jedne mlade devojke suočene s bezizlaznom situacijom. Veoma siromašni i neprestano izloženi gladi, bolesti, sramoti i propadanju, ovo dvoje junaka, čiji se čitav odnos odvija kroz pisma, postepeno otkrivaju svoje najdublje strepnje i nadanja jedno drugom.

Dostojevski istražuje teme usamljenosti, čežnje i bolne težnje za povezanošću, navodeći čitaoce na dirljivo promišljanje o prolaznoj prirodi sreće i mogućnosti prave ljubavi.

„Čast i slava mladom pesniku čija muza voli stanare potkrovlja i podruma, i govori o njima stanovnicima zlatnih palata: ʼI oni su ljudi, oni su vaša braćaʼ.“
– Visarion Bjelinski

Integralno izdanje klasika francuske književnosti prvi put na srpskom jeziku

Nisam stara, pa ipak sam već videla stvari izbliza, videla sam ljude sasvim nage! Miris njihovog rublja, njihove kože i njihovih duša morala sam udisati. Uprkos svim parfemima tako šta ne miriše dobro. Sve nečistoće, sve stidne poroke i prosta zločinstva, što se u poštovanim domovima, u čestitoj porodici sakrivaju pod vidom vrline, ja poznajem. Ako su i bogati, imaju ogrtače od svile i kadife i pozlaćeni nameštaj, ako se i miju u srebrnim sudovima i prave se važni... ja ih ipak poznajem! Čisti nisu, a srce im je još gadnije od postelje moje matere...

Ugnjetavani i zaboravljeni često imaju najviše toga da kažu, a sobarica Selestina, koja vodi dnevnik o svom životu, osvetljava tamne uglove francuskog društva s kraja 19. veka. Ona nam otkriva svet raskoši i dekadencije, gde se iza poliranih vrata bogatih kuća kriju licemerje i prljave tajne pohlepnih, okrutnih i seksualno opsesivnih gazdarica i gazdi.

Uzbudljiv, duhovit i duboko introspektivan, Dnevnik jedne sobarice nije samo priča o životu iza zatvorenih vrata. Ovo je roman o društvenoj hijerarhiji, ljudskim slabostima i borbi za očuvanje dostojanstva u surovom svetu.

„Odiseja građanskog greha!“
– L’Aurore

Edicija „Feniks“ je nastala da bi savremenoj publici učinila dostupnim dela novootkrivenih klasika svetske književnosti kao i zaboravljena dela već priznatih pisaca. Čitaoci će imati priliku da se prvi put upoznaju sa nekim od najvećih dometa svetske književnosti i uživaju u čarima prvoklasne literature.

„Jedan od najvećih romana ikada napisanih.“
– Vilijam Somerset Mom

Ko bi mogao slutiti da se pod tim devojačkim licem, tako bledim i tako blagim, skrivala nesalomljiva odlučnost da radije hiljadu puta pogleda smrti u oči negoli da se odrekne uspeha!

Zgodan, inteligentan i ambiciozan, sin nepismenog strugara Žilijen Sorel odlučan je da se uzdigne iznad svojih skromnih provincijskih korena. Razapet između dva moćna sveta, crkve koju simboliše crno, i vojske koju simboliše crveno, ubrzo shvata da se uspeh može postići samo prihvatanjem suptilnog koda licemerja po kojem društvo funkcioniše.

Upleten u opasnu vezu sa prelepom gospođom De Renal i uticajnom gospođicom De la Mol, čini se da je njegov uspon na društvenoj lestvici neizbežan. Ipak, u društvu koje više ceni bogatstvo i poreklo nego zasluge, Žilijenova potraga za uspehom imaće kobne posledice…

Remek-delo psihološke iznijansiranosti i društvene kritike, Crveno i crno je maestralan prikaz ljudske želje i neumoljive težnje za moći u nemilosrdnom i surovom svetu.

„Poslednji od velikih francuskih psihologa.“
– Fridrih Niče

„Od svih svojih knjiga, ovu najviše volim.“
– Čarls Dikens

Hoću li se ja ispostaviti kao glavni junak svog života, ili će to zvanje pripasti nekom drugom – to će već pokazati ove stranice. Započeću priču od samog početka: rodio sam se (kako su mi ispričali, a ja im poverovao) jednog petka u dvanaest noću. Po priči, sat je počeo da otkucava, a ja sam u istom trenutku zaplakao.

Život Dejvida Koperfilda nije nimalo lak; nakon nezgodnog rođenja posle očeve smrti i kratkog, idiličnog perioda provedenog uz skute nežne majke, njegovo detinjstvo obeležava pojava očuha tiranina. Kada se, potpuno nespreman, nađe u svetu punom nedaća, na meti izrabljivanja i obmana, Dejvid sazreva i, na putu ka odraslom dobu, susreće plejadu likova, i okrutnih i dobrih, od podlog Juraje Hipa, preko ekscentrične tetke Betsi Trotvud, do vedrog, brbljivog gospodina Mikobera.

Roman, koji je Dikens opisao kao svoje omiljeno delo, oslikava društveni i ekonomski kontekst vremena u kom je nastao. Dejvid Koperfild je ujedno i poluautobiografski roman u kom se, po rečima samog Dikensa, „prepliću složene niti istine i mašte“. Oslanjajući se na sopstvena iskustva, Dikens je stvorio svoje možda najpotresnije i najpopularnije delo, ispunjeno, u jednakoj meri, i tragedijom i komedijom.

U novom prevodu Nevene Andrić ovaj klasik engleske književnosti osvojiće srca savremenih čitalaca i podstaći na uživanje i u drugim literarnim draguljima iz naše edicije posvećene remek-delima svetske književnosti.

„Dikense, bravo!“ – Vilijam Mejkpis Tekeri

„Najveće delo najvećeg romanopisca svih vremena.“ – Lav Tolstoj

„Najsavršeniji Dikensov roman.“ – Virdžinija Vulf

„Dejvid Koperfild je Dikensov Hamlet. Nijedan roman me nije tako dirnuo.“ – Nik Hornbi

Jedan od najvećih američkih romana

„Vrhunac moćne proze Teodora Drajzera.“
– Library of America

Inspirisan istinitim događajem, Teodor Drajzer u ovom romanu opisuje uspon i pad ambicioznog mladića, rastrzanog između naklonosti prema dve veoma različite žene – i dve veoma različite vizije onoga što njegov život može postati. Klajd Grifits je rođen u siromaštvu i slabo je obrazovan, ali mu se životne perspektive otvaraju kada mu bogati stric, vlasnik fabrike košulja, ponudi posao. Ubrzo napreduje u poslu i uprkos upozorenju da se kloni žena iz fabrike započinje vezu sa Robertom, siromašnom radnicom koja se zaljubljuje u njega. Istovremeno, privlači pažnju Sondre, glamurozne bogataške ćerke, i počinje da zanemaruje svoju ljubavnicu. Kada ga Roberta suoči sa svojom trudnoćom, Klajdovi snovi o braku sa Sondrom bivaju ugroženi, te on smišlja očajnički plan da ostvari svoje zamisli.

Američka tragedija je fascinantna i impresivno detaljna studija karaktera i majstorski prikaz destruktivnih moći ambicije, pohlepe i ekonomske nejednakosti. Drajzer nudi duboku refleksiju o potrazi za srećom i tragičnim posledicama pogrešnih izbora, što čini ovaj roman neprolaznim i uticajnim književnim delom. Na njegovom predlošku je 1951. godine snimljen film Mesto pod suncem, ovenčan sa šest Oskara.

„Američka tragedija je remek-delo, jedan od najvažnijih romana u američkom kanonu. To je ambiciozna priča koja se bez ustezanja suočava sa himerom američkog sna i mitom o društvu u kojem svi imaju podjednake šanse za uspeh, ali i izvanredan kriminalistički roman koji će vam ostati urezan u sećanje dugo nakon što okrenete poslednju stranicu. Ništa manje od monumentalnog.“
– Kirkus

„Klasičan prikaz surove stvarnosti američkog života, tamne strane američkog sna i tragične potrage jednog čoveka za ljubavlju i uspehom.“
– New York Times Book Review

Beskompromisni portret društvenih nepravdi.

Kad je Kozeta izlazila s njim, naslanjala mu se na ruku, ponosna, srećna, punim srcem. Žan Valžan se u mislima topio od milošte na sve ove znake tako isključive nežnosti koja je zadovoljna njim samim. Siroti čovek je drhtao poplavljen nekom anđeoskom radošću; on je ushićeno uveravao samoga sebe da će to trajati celoga života; govorio je samom sebi da on zaista nije toliko patio da bi zaslužio tako sjajnu sreću, i hvalio je Boga, u dubini svoje duše, što mu je dodelio da njega, bednika, tako voli ovo nevino biće.

Kroz priču o bivšem osuđeniku Žanu Valžanu i njegovoj hrabroj borbi da iskupi svoju prošlost Viktor Igo nam je podario moćno svedočanstvo o siromaštvu, neznanju i brutalnosti čoveka. Istovremeno, Jadnici su i uzbudljiva avanturistička priča, čuvena po izvanrednim scenama kao što je briljantni prikaz bitke kod Vaterloa.

U ovom remek-delu francuske književnosti prepliću se Igoova veština romanopisca, njegova bogata pesnička mašta i duboko ljudsko saosećanje.

Uz Kamijevog Stranca i Kafkin Proces, Jadnici spadaju u ključna književna ostvarenja koja su uticala na rad pokreta za ukidanje smrtne kazne.

„Jedan od najznačajnijih romana na svetu.“
– Apton Sinkler

Remek-delo o pokajničkoj moći ljubavi i saosećanja.

Dokle god ne budu rešena tri problema ovoga veka, ponižavanje čoveka postojanjem proletarijata,
srozavanje žene zbog gladi, zakržljavanje deteta u mraku; dokle god u nekim delovima sveta bude mogućno društveno zagušivanje; drugim rečima i sa još šireg gledišta, dokle god bude na zemlji neznanja i bede, knjige kao što je ova mogu biti korisne.

Knjigom Jadnici Viktor Igo želeo je da ukaže na nepravdu, herojstvo i ljubav. Pišući o sudbinama junaka, autor ukazuje na društvene probleme koji onemogućavaju stvaranje boljeg sveta. Žan Valžan je simbol čovekovog poniženja zbog gladi i siromaštva, Fantina podređenosti žene, a Kozeta teške sudbine napuštene dece.

Sukob dobra i zla unutar čoveka i nespremnost društva za ostvarenje višeg dobra prepliću se u ovom izuzetnom kriminalističkom, društvenom i ljubavnom romanu.

„Čitajući ovaj roman, uranjamo u vrtlog koji, kako se čini, sadrži beskrajan obim i mikroskopske detalje celog sveta, i ne možemo biti ravnodušni pred intuicijom sa božanskim atributom sveznanja.“
– Mario Vargas Ljosa

Hipnoza jedne ljubavi
i najnovija drama
Udovica živog čoveka

Drame 5

U ovoj, petoj knjizi Kovačevićevih drama objavljuje se prvi put njegova najnovija crna komedija Udovica živog čoveka, priča o porodičnom nasilju, nasilju nad ženama, univerzalna priča prisutna u svim segmentima društva. Uz to, čitaoci će imati priliku da uživaju u tekstu lirske drame Hipnoza jedne ljubavi, kao i najpopularnijeg i najčešće izvođenog Kovačevićevog komada Profesionalac, drame o piscu i njegovom uhodi, penzionisanom policajcu, koji ga je tajno pratio godinama… Komad je nastao, kako nas sam autor obaveštava, pošto ga je svojevremeno pozvao telefonom „zabrinuti čovek iz inostranstva“, a razgovor je uskoro počeo da liči na razgovor sa islednikom u policijskoj stanici…

„Porodična razorenost i disfunkcionalni odnosi među njenim članovima u drami Profesionalac prerastaju u društveno-politički sukob naših i vaših i vode ka potpunoj odrođenosti protagonista… Navedeni sukob dokazuje prisutnost protivrečja ideologije i čoveka, pojedinca koji pokušava da se izbori sa sistemom, ali bezuspešno, jer ta borba podseća na atmosferu Procesa koji će neminovno biti dugovečan i poražavajući, što se i obistinilo. – Zorana Z. Ćupić

„Profesionalac je smešna, tužna i u svakom slučaju uznemirujuća komedija u kojoj se prepliću uzdržani optimizam prema raspadu stare diktature sa neizvesnom budućnošću. Komad obiluje kafkijanskim, grotesknim humorom...“ – Times

„Iako je Profesionalac politički obojen komad, u pitanju je predivna priča, koja može biti podjednako pogodna za svaki medij. Priča o dva čoveka, dve volje, dve duše koje u sebi nose tragediju, humor, beznađe i ljudskost – univerzalna je tema. Zaista sam uživao.“ – Robert Redford

Jedan od najboljih britanskih romana svih vremena

ZA SVA VREMENA

Bliži se vreme kada će ovi monolozi postati dijalozo. Nećemo uvek odzvanjati kao gong posle udara, kad god u nama odjekne neka senzacija. Deco, naš život je bio kao gong koji odzvanja; buka i hvalisanje; udarci po potiljku u bašti.

Originalan i izuzetno poetičan roman Talasi smatra se remek-delom Virdžinije Vulf. Kroz niz povezanih unutrašnjih monologa šestoro prijatelja pratimo njihovo odrastanje. Njihovi likovi se suptilno razotkrivaju kroz razmišljanja o sebi i drugima, počev od dečje igre kraj mora, preko školovanja i stasavanja, do suočavanja sa smrću voljenog prijatelja Persivala, a onda i sa sopstvenom zrelošću. Ispresecane živim opisima mora u različito doba dana, lične pripovesti se spajaju u poetsku tapiseriju ljudskog iskustva.

Uprkos svojoj eksperimentalnoj formi, Talasi su doživeli komercijalan uspeh i oduševljene pohvale kritike čim su objavljeni 1931. godine, a danas se smatraju najambicioznijim romanom Virdžinije Vulf, koji njene modernističke narativne tehnike prikazuje u najboljem svetlu.

„Sav okupan svetlom, blistav i uglačan, istovremeno neverovatno tačan i suptilno konotativan. Besprekoran i istančan senzibilitet u jeziku i raspoloženju izraz su istinske poezije.“
–New York Times

„Ona je činila s rečima ono što je Džimi Hendriks radio na gitari.“
–Majkl Kaningem

Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti.

„Čudo!“ – Le Monde

„Pred nama je značajan tekst.“ – Le Point

Neponovljiv, gorljiv i čudovišno prodoran glas kakav poznajemo iz Putovanja nakraj noći ponovo se obrušava na nas u svoj svojoj silini u ovom romanu, pronađenom šezdeset godina posle Selinove smrti. Na samom početku knjige Ferdinand pripoveda kako je, teško ranjen u desnu ruku i u glavu, oktobra 1914, u Belgiji, u Polkapeleu, ležao na zemlji, prekriven krvlju, okružen leševima, umirući od gladi i žeđi. Nakon što se onesvestio, probudio se u ambulanti, s tutnjavom u glavi. Taj višenedeljni boravak u vojnoj bolnici zauzima veći deo priče i ispunjen je živopisnim junacima: velikodušnom bolničarkom Espinas, ranjenim drugarom iz bolničke sobe Kaskadom i njegovom ženom, prostitutkom Anžel, koja će sa našim pripovedačem sklopiti unosan posao.

Ova pripovest odiše verodostojnošću koja navodi na pomisao da je posredi priča o stvarnim sećanjima, ali što priča više odmiče, teže je razdvojiti stvarnost od fikcije. Prožet crnim humorom, erotskim scenama i opisima spasavanja ranjenika, ovaj roman se uvlači pod kožu, nošen vrtlogom Selinovog surovog, sirovog i eksplicitnog stila.

„Dosad nije napisan ovakav prikaz užasa Velikog rata, do te mere intenzivan da drugi poznati opisi izgledaju previše umetnički i sublimirano.“ – New Yorker

„Zapanjujući roman. Njegova neposrednost, lajtmotiv fizičkog bola, razvratni i dešperatni milje ranjenih vojnika u poljskoj bolnici iza linije fronta, odbiće vas ili privući svojim sardonskim duhom prožetim iskrama nežnosti.“ – World Literature Today

„Selinov furiozni stil je u punoj snazi, a njegov mali obim to dodatno ističe. Obožavaoci će biti oduševljeni.“ – Publishers Weekly

„Jedno od najdirljivijih revolucionarnih umetničkih dela dvadesetog veka.“
– Majkl Kaningem
Kakav je ovo strah? Kakav je ovo zanos?, pomisli on. Šta me to ispunjava neobičnim uzbuđenjem?
To je Klarisa, reče on. Jer ona je bila tu.

U ovom živopisnom portretu jednog dana u životu žene pratimo misli Klarise Dalovej usmerene na završne detalje pripremе za zabavu koju organizuje te večeri u svom otmenom domu, ali i na reminiscenciju događaja iz prošlosti. Kako dan odmiče, Klarisa se sve intenzivnije priseća strastvene ljubavi iz svoje bezbrižne mladosti, vihora rata koji je prohujao mimo nje i neostvarene veze sa intrigantnom ženom. Njen unutrašnji monolog prepleten je sa pričom o veteranu Septimusu Vorenu Smitu, čije se traume i halucinacije tragično okončavaju istog dana.

Od introspektivne Klarise, preko ljubavnika koji nije preboleo njeno odbijanje, do ratnog veterana oštećene psihe, likovi i opseg ovog romana preoblikovali su naše poimanje običnog života, ali i istoriju engleske književnosti.

Trijumf književnog eksperimenta i prekretnica modernizma, ovo remek-delo Virdžinije Vulf suptilno je promišljanje o ljubavi, slobodi, mentalnoj bolesti i položaju žene u društvu.

„Njen um i mašta su neosporno među najistančanijim koji su srećno eksperimentisali s engleskim romanom.“
– Horhe Luis Borhes

„Gospođa Dalovej je izuzetno delo nastalo u izuzetnoj karijeri, odlikovano modernističkim pokretom, predivan psihološki roman, razoran i suptilan, cenjen kako u doba kada je nastao tako i danas.“ – Lithub

Oštar portret viktorijanskog industrijskog društva

Dakle, želim samo činjenice. Podučite ove dečake i devojčice samo činjenicama. Jedino se činjenice traže u životu. Ne sadite ništa drugo i počupajte iz korena sve ostalo. Umove razboritih životinja možete formirati samo na osnovu činjenica: ništa im drugo neće biti ni od kakve koristi. To je princip na kojem sam podigao sopstvenu decu, i to je princip na kojem podižem ovu decu. Činjenica se držite, gospodine!

Bogati trgovac Tomas Gredgrajn posvetio je život činjenicama i obrazovanju koje privileguje statistiku. Nepopustljiv i rigidan, odgaja svoju decu Toma, Luizu i troje mlađih tako što im usađuje ideju da je konformizam kruna postojanja, a da su radoznalost, maštovitost i osećajnost nepoželjne osobine. Tako će se poslušna Luiza naći zarobljena u braku bez ljubavi, a Tom će biti upleten u pljačku zbog čega će pobeći u Ameriku. Dok se njihova sudbina prepliće sa životom slobodoumne Sisi, ćerke cirkusanta, Tomas Gredgrajn je primoran da preispita svoja uverenja.

U novom prevodu Gorana Skrobonje, ovaj klasik je dobio svežinu i fino osenčen duh vremena koji će goditi senzibilitetu savremenog čitaoca. Dikensov roman istražuje temu društvene nepravde, ali nas istovremeno podseća da ljudski život nema smisla bez saosećanja.

„Teška vremena su strastvena pobuna protiv industrijskog poretka i modernog sveta.“
– Džordž Bernard Šo

„Dikens je jedan od onih pisaca koje vredi pokrasti.“
– Džordž Orvel

Dirljiva pohvala najlepšim vrednostima engleskog društva

Svugde mora biti malih trvenja i razočaranja, ali ako se jedna zamisao o sreći ne ostvari, ljudska priroda okreće se drugoj: ako je prvi račun bio pogrešan, napravićemo drugi, bolji; negde ćemo naći utehe, a ti zlonamerni posmatrači, draga Meri, koji od muve prave medveda, češće budu prevareni i razočarani nego oni koje posmatraju.

Desetogodišnja Fani Prajs siromašna je rođaka koju bogati ser Tomas Bertram i njegova supruga dovode na svoje raskošno imanje Mensfild park u znak dobročinstva. Njihov najstariji sin Edmund, postaće Fanin jedini saveznik i podrška među razmaženim i privilegovanim članovima porodice Bertram.

Ona s vremenom odrasta u skromnu devojku čvrstih načela i plemenitog srca. A kada se na susednom imanju pojave zanosni i prefinjeni brat i sestra Kroford, pokrenuće se bura događaja i oprečnih osećanja među Bertramovima. Dok Fani posmatra beskrupulozno flertovanje svojih rođaka, i sama će se naći u središtu emotivne dileme. Njena prividna strogost i želja za nezavisnošću doći će do izražaja, i uprkos nepravednim postupcima ser Tomasa Betrama, Fani će ostati verna svojim uverenjima.

Već od samog objavljivanja 1814. godine, Mensfild park je doživeo veliku popularnost, i prvi tiraž je rasprodat u roku od šest meseci. Iako kritičari nisu bili blagonakloni prema ovom romanu Džejn Ostin, trećem po redu, publika ga je zahvalno kupovala i čitala. Sve do sedamdesetih godina XX veka, roman je smatran najkontroverznijim delom autorke, da bi mu posle toga kritičari priznali zasluženu dubinu i složenost.

„Nijedan romanopisac nije ovako vešto prožeo svoje delo ljudskim vrlinama.“
– Virdžinija Vulf

Napustio sam zavičaj, založio imanje, ostavio udobnosti i predao se u ruke sudbini da me ponese kuda joj bude po volji. Poželeo sam da uskrsnem već umrlo lutajuće viteštvo, i već odavno sam, i ako se ovde sapletem, tamo padnem, onamo strmoglavim a ovamo pridignem, velikim delom ispunio svoju želju, pomažući udovicama, štiteći device i braneći udate žene, siročad i beskućnike, što je služba svojstvena i prirodna vitezima lutalicama; i tako sam svojim srčanim, mnogim i hrišćanskim podvizima zaslužio da se već pojavim u štampi u bezmalo svim, ili u većini naroda na svetu.

U ovom remek-delu španske i svetske književnosti dirljivi zanos jednog plemića iz Manče, strastvenog čitaoca viteških priča, nagoni ga da se upusti u najraznovrsnije podvige i diskusije na temu rata i mira, književnosti i umetnosti, vaspitanja i ljubavi. U društvu vernog štitonoše Sanča Panse, on jezdi pod suncem vrelog španskog neba, utire suze nevoljnima i vraća slobodu potčinjenima. Branilac čovekove slobodne volje, don Kihote je često i revolucionar, koji se u više mahova i otvoreno buni protiv društvenog poretka, neodoljiv u svojoj srčanosti i nepokolebljivom stremljenju ka najvišim idealima.

„Kakav je spomenik ova knjiga! Kako se njegov stvaralački genije, kritičan, slobodan i ljudski, uzdiže iznad svog vremena!“
– Tomas Man

„Don Kihote je izašao u svet koji se pred njim široko prostirao. Mogao je u njega slobodno da zakorači i da se vrati kući kad god bi poželeo. Prvi evropski romani su hodočašća preko sveta, za koji se činilo da nema granica.“
– Milan Kundera