KLASICI

Šta se događa kada država više ne traži samo poslušnost, već i pravo da određuje šta čovek sme da misli?

Profesor Adam Krug, najugledniji filozof u svojoj zemlji, postaje jedna od poslednjih prepreka totalitarnom režimu na čijem je čelu Paduk, njegov nekadašnji školski drug. Vlast želi da Krug svojim ugledom legitimiše novi poredak, ali on odbija da se prikloni sistemu zasnovanom na prisili, strahu i ideološkoj poslušnosti.

Kada ubeđivanje ne uspe, režim pojačava pritisak. Krugovi prijatelji i kolege bivaju hapšeni, univerzitet zatvoren, a birokratska mašinerija pretvara se u oruđe represije. Kako se granica između groteske i užasa sve više briše, Krug ostaje pred pitanjem koliko daleko čovek može da ide da bi sačuvao slobodu savesti i lično dostojanstvo.

Prelomljeni zrak je jedan od politički najangažovanijih romana Vladimira Nabokova. Objavljen dve godine pre Orvelove 1984, pripada velikoj tradiciji distopijskih romana koji istražuju mehanizme totalitarizma, kult vođe, ideološku kontrolu i nasilje države nad pojedincem.

Nabokov pritom ne piše klasičan politički roman. Njegov stil ostaje ironičan, precizan i jezički inventivan, pa se apsurd vlasti, birokratska nesposobnost i lična tragedija neprestano prepliću. Upravo ta kombinacija satire, intelektualne provokacije i mračne vizije društva daje romanu snagu koja i danas deluje uznemirujuće savremeno.

Prelomljeni zrak je knjiga za čitaoce koji vole distopiju, političku književnost i romane o sukobu pojedinca sa sistemom, ali i za sve koji žele da otkriju manje poznatu, izrazito političku stranu Nabokovljevog stvaralaštva.

Prevod sa engleskog: Zoran Paunović.

„Kritika američkog sna i duboko promišljanje o tamnoj strani uspeha.“ – Džona Raskin

Poče da poredi sebe sa studentima. Postade svestan mišićavog mehanizma svog tela i oseti da je telesno iznad njih. Ali njihove glave su pune znanja koje im omogućava da govore njenim jezikom. Oni su studirali o životu iz knjiga, dok je on bio zauzet proživljavanjem života.

Martin Idn je mlad mornar koji slučajno upoznaje devojku iz ugledne građanske porodice. Opčinjen njome, ali i svetom visokog obrazovanja i književnosti koji mu se iznenada otvara, odlučuje da promeni sopstvenu sudbinu. U godinama koje slede neumorno uči, piše i bori se protiv siromaštva, odbijanja i predrasuda, verujući da će ga književni uspeh dovesti do ljubavi i ispunjenog života.

Ali kada se konačno izbori za mesto o kojem je oduvek sanjao, Martin shvata da ga ono ne može usrećiti...

Jedan od najznačajnijih romana Džeka Londona, Martin Idn, istovremeno je uzbudljiva priča o ljubavi i ambiciji, snažna kritika klasnih podela u društvu i potresno promišljanje o ljudskoj usamljenosti.

„London je imao nešto od proleterskog Bajrona: vanbračno rođen, lep, neobuzdano romantičan, oblikovao je sebe kao buntovnika i revolucionara. Bio je oličenje prerano sagorelog genija koga su preterivanja u životu o kojima je pisao oterala u smrt već sa četrdeset godina. A kako je samo umeo da piše! Čitati ga znači susresti se sa zveri i sa čovekom, i taj susret ostaje neodoljivo privlačan.“
– Wall Street Journal

„Stakleno zvono“, kultni roman velike američke pesnikinje Silvije Plat, prvi put je objavljen 1963. godine pod pseudonimom Viktorija Lukas. Delimično zasnovan na autorkinom životnom iskustvu, roman je vremenom prerastao u jedan od klasika književnosti 20. veka. Posebno je cenjen zbog oštrog, inteligentnog i crnohumornog prikaza američkog društva pedesetih godina, a širom sveta prodat je u milionima primeraka. Samo mesec dana nakon objavljivanja romana, Silvija Plat je izvršila samoubistvo.

Godine 1953. Ester Grinvud osvaja konkurs za studente koji organizuje časopis Ženski dan i dobija priliku da mesec dana provede u Njujorku kao jedna od dvanaest odabranih gostujućih urednica. Za Ester je to ostvarenje velikog sna – veruje da će joj ovo iskustvo otvoriti vrata sveta književnosti i približiti je želji da postane spisateljica.

U početku, Njujork joj donosi uzbuđenje, glamur i osećaj slobode. Večere, kokteli, pokloni i život u središtu društvenih događanja deluju kao ostvarenje svega što je zamišljala. Međutim, iza privlačne fasade počinje da se nazire svet koji od nje zahteva sve više. Ester postepeno gubi kontrolu nad sopstvenim životom i tone u duboku depresiju i psihičku krizu.

Njen unutrašnji slom neraskidivo je povezan sa pritiscima i protivrečnostima društva konzervativne Amerike pedesetih godina, naročito sa ograničenim i često međusobno suprotstavljenim očekivanjima koja su se postavljala pred žene.

Silvija Plat izuzetnom književnom veštinom vodi čitaoca kroz Esterin psihički pad, prikazujući njenu krizu sa takvom neposrednošću i intenzitetom da njen unutrašnji svet postaje gotovo opipljiv. Upravo zbog toga „Stakleno zvono“ nije samo priča o jednom ličnom slomu, već i snažno promišljanje o identitetu, društvenim očekivanjima, položaju žene i granici između stvarnosti i ludila.

„Prikazujući ludilo i svet ludila, ova knjiga nas prisiljava da razmotrimo velika pitanja koja postavlja svaka realistička književnost: šta je stvarnost i kako se suočiti s njom?“
— New York Times Book Review

Roman o bekstvu od života u igru, fantaziju i stvaralaštvo.

Nakon kultne „Lolite“, Lužinova odbrana je najprepoznatljivije i najemotivnije remek-delo Vladimira Nabokova koje je osvojilo čitalačku publiku širom sveta i doživelo uspešnu filmsku ekranizaciju.

Uđite u um Lužina, ekscentričnog i povučenog šahovskog genija. Za njega šah nije samo igra – to je utočište, opsesija i ceo njegov svet. Međutim, kada se na šampionskom meču njegova savršeno razrađena odbrana sruši, stvarnost ga primorava na sudbonosni potez. U život mu ulazi lepa žena opčinjena njegovim umom, njeni uplašeni roditelji i brak koji menja sve pravila igre.

Ovo je psihološki triler i vrhunska drama o tankoj granici između genijalnosti i ludila. Nabokov je stvorio priču punu neočekivanih preokreta i zamki koja vas drži u neizvesnosti do poslednje stranice – čak i ako ne znate ni jedno jedino šahovsko pravilo.

„Knjiga provocira, uznemirava i oduševljava kolebljivog čitaoca jer se poigrava sudovima koje on, uronjen u ovo delo, neminovno donosi. Stoga priča o Lužinu postaje igra, ispunjena autorovim preokretima, zamkama i neočekivanim ishodima.“ – New York Review

„Putovanje kroz um genijalca koji je ispao iz koloseka.“
– Guardian

„Nabokov je savladao sve tehničke trikove u pisanju romana, a izmislio je i nekoliko novih.“ – Piter Akrojd

Besmrtno remek-delo svetske književnosti

„Vi što ulazite – ostavite svaku nadu!“

Pakao, prvi deo Danteove Božanstvene komedije, jedno je od najuticajnijih dela evropske i svetske književnosti. U ovom bezvremenom epu Dante Aligijeri vodi čitaoce na izuzetno putovanje kroz devet krugova Pakla, gde svaka kazna odražava težinu i prirodu počinjenog greha.

Vođen rimskim pesnikom Vergilijem, Dante susreće istorijske ličnosti, mitska bića i duše osuđene na večnu kaznu. Njihove sudbine postaju povod za promišljanje o pravdi, odgovornosti, ljudskim slabostima i posledicama izbora koje donosimo.

Mnogo više od vizije zagrobnog sveta, Pakao istražuje večna pitanja dobra i zla, slobodne volje, moralnosti i ljudske prirode. Istovremeno predstavlja snažan odraz društvenih i političkih prilika vremena u kojem je nastao, zbog čega i danas ostaje izuzetno aktuelno delo.

Više od sedam vekova nakon nastanka, Danteovo stvaralaštvo nastavlja da inspiriše čitaoce, umetnike i mislioce širom sveta. Zahvaljujući izuzetnoj poetskoj snazi, filozofskoj dubini i upečatljivim prizorima, Pakao zauzima mesto među najvećim klasicima svetske književnosti, rame uz rame sa delima Homera, Vergilija, Šekspira i Miltona.

„Dante i Šekspir dele između sebe moderan svet; trećeg nema.“

„Najsigurniji dokaz Nabokovljevog genija… izuzetan tour de force.“

– Harold Blum

Bleda vatra se često smatra Nabokovljevim vrhunskim delom i jednim od najblistavijih romana ikada napisanih, jer objedinjuje misteriju ubistva, neobuzdanu imaginaciju, promišljanje granica romana kao forme i vrhunsku komiku.


Ova briljantno koncipirana parodija detektivskog žanra, prožeta jezičkim igrama i skrivenim značenjima, pruža obilje književnih uživanja. Roman započinje poemom od 999 stihova, čiji je autor književni genije Džon Šejd, neposredno pre svoje smrti. Uz pesmu dolaze predgovor i komentari Čarlsa Kinbota – zbunjenog učenjaka, Šejdovog kolege, suseda i navodnog prijatelja – koji stihove tumači kroz prizmu sopstvenih fantastičnih doživljaja. Postepeno se otkriva da je Kinbotova rastrojenost ekstremna verzija onoga što svaki čitalac čini: unosi sopstveno iskustvo u tumačenje književnog dela.


Izuzetno promišljen i neiscrpno inventivan, ovaj Nabokovljev roman ostvaruje retku književnu ravnotežu između tragedije i komedije.

„Nabokov u ovom romanu nije pokušao da ponovi nijedan od obrazaca koji su mu prethodno doneli uspeh.“

– New York Times


„Čitanje Blede vatre, i romana i poeme, predstavlja gotovo opsceno senzualno zadovoljstvo. Preporučujemo.“

– Observer


„Snažno i inteligentno.“

– Baltimore Sun

Otkrijte dubinu Čehovljevih drama. Od buntovnog stvaraoca u "Galebu" do melanholične čežnje "Tri sestre" za Moskvom – istražite svet tragičnih figura u potrazi za smislom.

U drami Ujka Vanja, prvi put izvedenoj na sceni pre više od 125 godina, Čehov je stvorio galeriju nesrećnih junaka koji u zrelim godinama otkrivaju da im je život lišen smisla, snovi propali, a oni nemoćni da promene sudbinu. Svi oni sanjaju o sreći, bez snage da je dosegnu, ali ipak istrajavaju u životu koji sve manje razumeju.

U drami Galeb, pratimo buntovnog stvaraoca u grozničavoj potrazi za inovativnim umetničkim pečatom. Njegova glad za uvažavanjem, isprepletena sa patnjom zbog neuzvraćene privrženosti, vodi ga ka ivici beznađa.

Drama Tri sestre donosi melanholičnu povest o tri duše zarobljene u provincijskoj letargiji, čiji je jedini svetionik nade san o povratku u Moskvu. Kroz njihove unutrašnje lomove i egzistencijalna traganja, Čehov slika portret Rusije koja, na pragu novog doba, stoji nad ambisom neizvesnosti.

Večni muž • Krotka • Pošteni lopov • Netočka Nezvanova

Zbirka pripovedaka jednog od najvećih svetskih književnika donosi snažne psihološke priče o ljubavi, krivici, patnji i potrazi za smislom života. U knjizi Krotka i druge pripovetke, Fjodor Mihajlovič Dostojevski istražuje najdublje slojeve ljudske prirode i postavlja pitanja koja su i danas jednako aktuelna.

Na razmeđi književnosti i filozofije, Dostojevski u ovim delima otvara teme lične slobode, odgovornosti, dobra i zla, kao i složenih odnosa između ljudi. Njegovi junaci suočavaju se sa unutrašnjim dilemama, moralnim padovima i borbom za lični identitet, što ove pripovetke čini izuzetno snažnim i nezaboravnim.

U pripovetkama Krotka i Večni muž, autor donosi duboke psihološke studije o ljubavi, braku i odnosu između tiranina i žrtve. Ljubavne drame postaju okvir za istraživanje ljudskih slabosti, strahova i unutrašnjih sukoba.

U priči Pošteni lopov, Dostojevski istražuje moralne dileme i snagu oproštaja, dok novela Netočka Nezvanova donosi dirljivu priču o detinjstvu, umetnosti i izdaji poverenja. Ovo delo, napisano u ranoj fazi autorovog stvaralaštva, ističe se posebnom lirskom snagom i emocionalnom dubinom.

Zašto pročitati ovu knjigu:

Izbor najznačajnijih pripovedaka Dostojevskog
Duboka psihološka i filozofska tematika
Priče o ljubavi, patnji, krivici i iskupljenju
Idealno za ljubitelje klasika svetske književnosti
Knjiga koja podstiče razmišljanje o suštinskim životnim pitanjima

Krotka i druge pripovetke predstavljaju dragoceno izdanje za sve ljubitelje ruske književnosti, psiholoških romana i dela koja istražuju dubine ljudske duše. Ovo je knjiga koja ostavlja snažan utisak i dugo ostaje u mislima čitalaca.

Stogodišnja baka i druge pripovetke – Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Stogodišnja baka • Gospodin Proharčin • San smešnog čoveka • Gazdarica • Selo Stepančikovo • Tuđa žena i muž pod krevetom

U ovoj raznovrsnoj zbirci pripovedaka Fjodor Mihajlovič Dostojevski još jednom pokazuje zašto se ubraja među najveće poznavaoce ljudske duše. Njegovi likovi nisu ni potpuno dobri ni potpuno loši — oni su složeni, protivrečni i duboko ljudski, zbog čega ove priče i danas snažno odjekuju među čitaocima.

Zbirka donosi šest izuzetnih dela koja istražuju različite aspekte ljudske prirode — od egzistencijalnih dilema i moralnih preispitivanja do društvene satire i suptilnog humora.

U pripoveci Stogodišnja baka, pripovedač susreće staricu na ulici i zamišlja njenu poslednju šetnju, razmišljajući o prolaznosti života, porodici i mirnom završetku ljudskog puta.
U priči Gospodin Proharčin, Dostojevski prikazuje složen karakter „malog čoveka“, rastrzanog između straha, tuge, pohlepe i potrebe za sigurnošću.
San smešnog čoveka donosi snažnu filozofsku priču o duhovnom preobražaju, odgovornosti i ljudskoj težnji ka moralnom savršenstvu.

U pripoveci Gazdarica, autor kroz simboličnu priču o sukobu dva muškarca prikazuje borbu između starog i novog sveta, dok žena u središtu radnje postaje simbol narodne duše.

Poslednje dve priče, Selo Stepančikovo i Tuđa žena i muž pod krevetom, otkrivaju Dostojevskog u drugačijem tonu — sa više ironije, humora i društvene satire. U njima se već nazire galerija likova koji će kasnije obeležiti njegova najpoznatija dela.

Zašto pročitati ovu knjigu:

Izbor značajnih pripovedaka Fjodora Mihajloviča Dostojevskog
Duboka psihološka i filozofska tematika
Priče o ljudskim slabostima, ambicijama i moralnim dilemama
Kombinacija ozbiljnih tema, humora i ironije
Idealno za ljubitelje klasika svetske književnosti

Stogodišnja baka i druge pripovetke pružaju jedinstven uvid u stvaralaštvo ruskog klasika i predstavljaju savršen izbor za sve koji žele da upoznaju različite aspekte književnog genija Fjodora Mihajloviča Dostojevskog.

„Urnebesno duhovito, a istovremeno tužno.“ – ovim rečima je slavni Grejam Grin opisao Pnin, jedan od najčitanijih i najvoljenijih romana velikog Vladimira Nabokova.

U središtu radnje je profesor Timofej Pnin, ruski emigrant koji pedesetih godina prošlog veka pokušava da pronađe svoje mesto na prestižnom američkom univerzitetu. Pnin nije samo stranac u tuđoj zemlji; on je čovek koji se bori sa jezikom, modernim svetom i suptilnim podsmehom okoline.
Dok se nižu komični nesporazumi – od ulaska u pogrešne vozove do organizovanja zabava koje se završavaju otkazom – Nabokov vešto gradi portret junaka koji kroz svoj poraz dostiže moralnu pobedu.

Nabokovljev stil izaziva gromoglasan smeh, ali ostavlja čitaoca sa dubokim osećajem empatije. Ovo nije samo priča o ruskoj emigraciji, već o večitoj ljudskoj borbi za dostojanstvo u svetu koji nas često ne razume.

„Zabava i satira s početka romana samo nagoveštavaju blago skriveno u ovom romanu. Velikodušni i zbunjeni Pnin, najdobronamerniji i najnepraktičniji čovek na svetu, osvaja našu naklonost i poštovanje.“
– Chicago Tribune

„Nabokov vas može nasmejati onako kako to čine samo majstori – do smeha koji je na ivici suza.“ – Guardian

„Originalna i dirljivo duhovita knjiga.“ – New York Times

„Puškin je bezvremeno čudo ruske književnosti.“
– Guardian

Nedugo po dolasku na vojnu službu u udaljenoj južnoj Rusiji, mladi plemić Petar Andrejič Grinjov zaljubljuje se u Mašu, lepu ćerku svog kapetana. Ali tvrđavu opkoljava Pugačov, vođa kozačke pobune, otima kapetanovu kći pa će hrabrost Petra Andrejiča biti na velikoj probi. Istovremeno bajka i uzbudljiv istorijski roman, Kapetanova kći je univerzalna priča o ljubavi i izdaji.

„Čistota i odsustvo pretvaranja u ovom romanu dovedeni su do takvog stepena da sama stvarnost, u poređenju s tim, deluje veštački i karikirano. Prvi put se pojavljuju pravi ruski karakteri: komandant tvrđave, njegova žena, poručnik, sama tvrđava sa svojim jedinim topom, apsurdnost epohe i jednostavna veličina običnih ljudi – sve to nije samo gola istina, već je istinitije od same istine.“
– Nikolaj Gogolj

*

U najslavnijoj ruskoj noveli sa elementima fantastike, pripovedač prenosi enigmatičnu storiju o vremešnoj grofici koja je vešto varala na kartama. Kada za to sazna strastveni kockar Herman, isplešće složenu klopku kako bi od nje izvukao tajnu. Grofičino priznanje će imati veliku cenu na kakvu lakomi Nemac nije bio spreman. Ova Puškinova priča uvodi urbane motive i snažnu psihološku portretizaciju, karakteristike koje će se kasnije razviti u ruskom realizmu, a naročito u delima Fjodora M. Dostojevskog.

„Bez Puškina ne bi se još dugo pojavili Gogolj, Turgenjev, Tolstoj, Dostojevski. Svi ti velikani ruske kulture prihvatili su Puškina kao svog duhovnog rodonačelnika.“
– Maksim Gorki

„Puškinove priče ne stare, i zaslužuju da im se iznova vraćamo.“
– Guardian

Uspomene devojke za uživanje

„Jedna od najsuptilnijih i najsloženijih književnih tvorevina našeg vremena.“
– Mario Vargas Ljosa

„Lolita mi je posebno draga. To mi je bila najteža knjiga – knjiga koja se bavila temom toliko dalekom, toliko udaljenom od mog ličnog emotivnog života da mi je pričinjavalo posebno zadovoljstvo da upotrebim svoj stvaralački dar kako bih je oživeo.“
– Vladimir Nabokov

Pesnik i perverznjak, sredovečni Hambert Hambert postaje opsednut dvanaestogodišnjom Lolom i nastoji da je poseduje – prvo telesno, a zatim umetnički – kako bi zauvek dao „trajan oblik opasnoj magiji nimfica“. Da li je zaljubljen ili lud? Napaćena duša ili monstrum?

Kada je roman objavljen 1955. godine, postao je odmah predmet žestokih polemika zbog slobode i sofisticiranosti kojima je Nabokov oslikao neobične erotske sklonosti svog junaka. Ali ovo mudro, ironično i elegantno remek-delo ne duguje svoj status klasika kontroverzi koju je izazvala tema, već načinu na koji je pisac upotrebio taj materijal da ispriča ljubavnu priču koja šokira svojom lepotom i nežnošću.

Lolita je istovremeno i priča o izrazito civilizovanom Evropljaninu koji se sudara s veselim varvarstvom posleratne Amerike — ali najviše od svega, to je meditacija o ljubavi: ljubavi kao sablazni i halucinaciji, ludilu i preobražaju.

Preneta na filmsko platno u režiji Stenlija Kjubrika 1962. i ponovo 1997. u režiji Adrijana Lajna, Lolita nije izgubila ništa od svoje moći da šokira i fascinira.

„Lolita blista izopačenošću najoriginalnije vrste. Jer je Nabokov iz svog šokantnog materijala izdvojio čistu intelektualnu farsu… a prikaz njenog odvratnog junaka, koji se nikada ne zavarava niti opravdava, groteskno razotkriva fraze, vulgarnost i licemerne konvencije koje prožimaju ljudsku komediju.“
– Atlantic Monthly

„Nabokov piše prozu onako kako jedino i treba da se piše – ekstatično.“
– Džon Apdajk

„Intenzivno lirska i divlje duhovita.“
– Time

„Iznenađujuće moderan klasik.“
– Times Literary Supplement

Iz tuđine se u zavičajni jalov pejzaž vraća Klim Jobrajt, i to iz kosmopolitskog Pariza. Frivolna raskoš velelepne prestonice samo ga je uverila da se prave vrednosti nalaze u moralnim načelima i duhovnim stremljenjima, a ne u materijalnom blagu, stoga sebe vidi kao posvećenog učitelja u rodnoj egdonskoj pustari. Glas o njegovom uspehu, obrazovanju i naočitosti brzo se širi, ali njegov dolazak će pokrenuti lavinu tragičnih događaja. On, njegova rođaka Tomazina, njen verenik Dejmon Vajldiv i svojeglava Justejša Vaj protagonisti su priče o nesuđenoj ljubavi, strasti, otuđenosti i melanholiji. Tomas Hardi u ovom romanu briljantno istražuje jednu od svojih ključnih tema: đavolsku ulogu slučajnosti u određivanju toka života.

Čovekova potreba da postane „neko“ uznemirujuće je težak zadatak kome streme svi junaci u ovom romanu. Ostvariti uspeh je gotovo društvena obaveza, a takav izbor može izazvati niz negativnih posledica. Upravo je zbog te teme ovaj roman izuzetno moderan i prijemčiv za savremenog čitaoca. Pogrešni izbori, stremljenja i intrige izazvaće dramatične obrte u sudbinama junaka, i samo će žar individualne vrline održati nadu da su plemeniti ciljevi ostvarljivi.

„Povratak iz tuđine je zanimljiviji i bolniji od mnogih drugih poznatih ʼuzvišenihʼ tragedija u kojima izuzetni i plemeniti junak strada zbog svojih kobnih nedostataka.“
– London Review of Books

„Tomas Hardi je najveći pisac tragedija među svim engleskim romanopiscima.“
– Virdžinija Vulf

Najpoznatija horor priča

Hladan znoj mi orosi čelo, zubi mi zacvokotaše a udovi se zgrčiše: pri bledoj i nejasnoj mesečevoj svetlosti ugledah strašno biće – bedno čudovište koje sam stvorio…

Frankenštajn ili Moderni Prometej Meri Šeli jedan je od najčitanijih romana svih vremena. To je priča o Viktoru Frankenštajnu, naučniku koji je želeo da otkrije tajnu života a stvorio strašno čudovište. Ono je postalo otelotvorenje užasa i kazne koja sledi kad se prekorače moralne granice ljudskog napretka.

Poput Prometeja, Viktor Frankenštajn je pobunjenik koji veruje u vlastite tvoračke potencijale i ima smelosti da prevaziđe ljudska ograničenja. Njegova intelektualna znatiželja i ambicija ne doprinose društvu već vode u propast i, kao njegov mitski preteča, on biva kažnjen zbog potrage za zabranjenim znanjem.

Još od objavljivanja 1818. čitaoci su bili fascinirani Frankenštajnovim čudovištem i zaintrigirani moralnim i etičkim pitanjima koja je roman pokrenuo. Ovaj gotski roman i klasik engleske književnosti tako je prerastao u književni mit, koji i danas živi kroz mnogobrojne pozorišne, filmske i medijske adaptacije.

Proročki roman o revolucionarnom fanatizmu

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost

Samjuel Dodsvort je ambiciozan, bogat proizvođač automobila u izmišljenom američkom gradu Zenit. Pored uspeha u poslovnom svetu, kao mladić je osvojio koketnu Fransis, lepu mladu pripadnicu visokog društva. Ostvarena kao majka i supruga, Fran nagovara Sama da se otisnu na višemesečno putovanje po Evropi, u trenutku kada je njegova karijera na vrhuncu ali i prekretnici. Tokom obilaska Evrope milioner Sam Dodsvort i razmažena Fran, željna muške pažnje, društvenog uspeha i luksuza, imaće različite težnje i očekivanja. Dok Sam iskreno želi da upozna različite kulture, Fran je opčinjena manirima evropskog visokog društva, zbog čega će njihov brak biti ozbiljno uzdrman. Uz galeriju živopisnih junaka koji će se naći u društvu imućnih Dodsvortovih, u okruženju velelepnih mesta i krajolika, čitalac postaje nemi posmatrač psihološke drame dvoje protagonista.

Kao jedan od pisaca „izgubljene generacije“, Sinkler Luis je uživao veliku popularnost za života, njegovi romani su adaptirani za pozorište i film, ali je nepravedno ostao u senci Foknera, Ficdžeralda i Hemingveja. Roman Dodsvort napisao je na vrhuncu slave, neposredno pre nego što je postao prvi američki autor ovenčan Nobelovom nagradom za književnost. Luisova fina opažanja i duhovite opaske o razlikama između američke i evropske kulture biće dragoceni savremenom čitaocu jer će u njima prepoznati modele ponašanja koji postoje i danas.

„Luis je skrenuo pažnju na činjenicu da je Amerika zaista dosegla zrelost. On je promovisao svoju verziju američke stvarnosti, a njegov trud je krunisan velikom počašću.“
– Atlantic

„Njegovi romani crpeli su inspiraciju iz socioloških tema, a ne iz ispovednih ili introspektivnih poriva.“
– Džon Apdajk

Novootrkiveni roman francuskog majstora niskih strasti.

„Selin je surov do krajnjih granica, njegov jezik je organski, nabijen besom, mirisima, znojem.“
– Le Parisien

Luj-Ferdinand Selin (1894–1961), jedan od najvećih pisaca XX veka, rođen je i odrastao u Parizu, ali život ga je bacao tamo-amo, od ratnih užasa do Afrike i Amerike, o čemu govori u Putovanju nakraj noći, romanu koji ga je proslavio. Selinov stil je ono što ga izdvaja od drugih velikih pisaca našeg vremena i možda se samo Tomas Bernhard može porediti s njim. Pre nekoliko godina pronađeni su rukopisi koji su dugo smatrani izgubljenim, Rat i London, o događajima koji prethode Putovanju.

London je nastavak romana Rat (LOM/Laguna, 2024) i oni čine neodvojivu celinu. Selin je oba romana pisao početkom tridesetih godina XX veka, u vreme kad je objavljeno Putovanje nakraj noći, i pred nama je genije na svom vrhuncu. Ovo je u svetu jedan od prvih prevoda romana London.

„Ferdinand, junak romana Rat, napušta Francusku i odlazi u London, 'gde po volji sudbine na kraju dođu da se sakriju svi prezreni i svi njihovi čudni naglasci'. U njemu pronalazi svoju devojku, prostitutku Anžel, koja sada živi zajedno s engleskim majorom Perselom. Ferdinand će stanovati na mansardi pansiona Lester, gde izvesni Kantalup, makro iz Monpeljea, organizuje veoma živu trgovinu seksom koji pružaju devojke, u čemu mu pomažu živopisni likovi od kojih je jedan policajac Bižu i jedan bivši stručnjak za podmetanje bombi Borokrom. Svodništvo, alkoholizam, dilovanje droge, nasilje i sve moguće nezakonite aktivnosti svakog dana sve više čine sumnjivim članove te družine, koje proganja mogućnost da budu poslati ili ponovo vraćeni na front.

Iako ima dodirnih tačaka s Ginjolovom družinom, poznijim Selinovim romanom čija se radnja takođe odvija u Engleskoj, London se snažno nameće kao velika pripovest dva životna poziva: onog lekarskog i onog književnog... Ili, drugim rečima, kako ostati u dodiru s ljudskom istinom, gurnut u tu do krajnosti lažljivu i neumesnu lakrdiju kakav je život.“

(S korica francuskog izdanja)

Godine 1849. Dostojevski je zbog sumnje da širi previše slobodne političke ideje koje se negativno odražavaju na vlast.

„Dostojevski je bio najveći tumač ruske duše.“
– Njujork Tajms

Radnja novele Bele noći odvija se tokom četiri noći u Petrogradu i govori o neočekivanom susretu na ulici dvoje mladih koji se upoznaju i dele svoja najdublja osećanja. Mladi sanjar pažljivo sluša ljubavne jade neiskusne Nastjenjke i nesebično joj poklanja svoju pomoć i srce. U osvit petog dana, njeno pismo će rasplamsati njegovu duševnu uznemirenost i duboko dirnuti čitaoca.

U ovom mladalačkom delu Dostojevski razvija sve aspekte iracionalne, adolescentske ljubavi. Iza svežine ove dirljive i strastvene priče nalazi se, pre svega, želja da razumemo i prihvatimo drugog.

„Ta izuzetna obdarenost Dostojevskog da čuje i razume sve glasove odjednom i istovremeno, kojoj bi mogla biti ravna jedino još ona Danteova, upravo mu je i omogućila da stvori polifonijski roman.“
– Mihail Bahtin
*

Prvi roman Dostojevskog, Jadni ljudi, doneo je piscu momentalnu slavu. Iz prepiske Makara Aleksejeviča Djevuškina i njegove štićenice Varvare Aleksejevne Dobrosjolove upoznajemo sudbinu čestitog pedesetogodišnjeg činovnika i život jedne mlade devojke suočene s bezizlaznom situacijom. Veoma siromašni i neprestano izloženi gladi, bolesti, sramoti i propadanju, ovo dvoje junaka, čiji se čitav odnos odvija kroz pisma, postepeno otkrivaju svoje najdublje strepnje i nadanja jedno drugom.

Dostojevski istražuje teme usamljenosti, čežnje i bolne težnje za povezanošću, navodeći čitaoce na dirljivo promišljanje o prolaznoj prirodi sreće i mogućnosti prave ljubavi.

„Čast i slava mladom pesniku čija muza voli stanare potkrovlja i podruma, i govori o njima stanovnicima zlatnih palata: ʼI oni su ljudi, oni su vaša braćaʼ.“
– Visarion Bjelinski

Integralno izdanje klasika francuske književnosti prvi put na srpskom jeziku

Nisam stara, pa ipak sam već videla stvari izbliza, videla sam ljude sasvim nage! Miris njihovog rublja, njihove kože i njihovih duša morala sam udisati. Uprkos svim parfemima tako šta ne miriše dobro. Sve nečistoće, sve stidne poroke i prosta zločinstva, što se u poštovanim domovima, u čestitoj porodici sakrivaju pod vidom vrline, ja poznajem. Ako su i bogati, imaju ogrtače od svile i kadife i pozlaćeni nameštaj, ako se i miju u srebrnim sudovima i prave se važni... ja ih ipak poznajem! Čisti nisu, a srce im je još gadnije od postelje moje matere...

Ugnjetavani i zaboravljeni često imaju najviše toga da kažu, a sobarica Selestina, koja vodi dnevnik o svom životu, osvetljava tamne uglove francuskog društva s kraja 19. veka. Ona nam otkriva svet raskoši i dekadencije, gde se iza poliranih vrata bogatih kuća kriju licemerje i prljave tajne pohlepnih, okrutnih i seksualno opsesivnih gazdarica i gazdi.

Uzbudljiv, duhovit i duboko introspektivan, Dnevnik jedne sobarice nije samo priča o životu iza zatvorenih vrata. Ovo je roman o društvenoj hijerarhiji, ljudskim slabostima i borbi za očuvanje dostojanstva u surovom svetu.

„Odiseja građanskog greha!“
– L’Aurore

Edicija „Feniks“ je nastala da bi savremenoj publici učinila dostupnim dela novootkrivenih klasika svetske književnosti kao i zaboravljena dela već priznatih pisaca. Čitaoci će imati priliku da se prvi put upoznaju sa nekim od najvećih dometa svetske književnosti i uživaju u čarima prvoklasne literature.

„Od svih svojih knjiga, ovu najviše volim.“
– Čarls Dikens

Hoću li se ja ispostaviti kao glavni junak svog života, ili će to zvanje pripasti nekom drugom – to će već pokazati ove stranice. Započeću priču od samog početka: rodio sam se (kako su mi ispričali, a ja im poverovao) jednog petka u dvanaest noću. Po priči, sat je počeo da otkucava, a ja sam u istom trenutku zaplakao.

Život Dejvida Koperfilda nije nimalo lak; nakon nezgodnog rođenja posle očeve smrti i kratkog, idiličnog perioda provedenog uz skute nežne majke, njegovo detinjstvo obeležava pojava očuha tiranina. Kada se, potpuno nespreman, nađe u svetu punom nedaća, na meti izrabljivanja i obmana, Dejvid sazreva i, na putu ka odraslom dobu, susreće plejadu likova, i okrutnih i dobrih, od podlog Juraje Hipa, preko ekscentrične tetke Betsi Trotvud, do vedrog, brbljivog gospodina Mikobera.

Roman, koji je Dikens opisao kao svoje omiljeno delo, oslikava društveni i ekonomski kontekst vremena u kom je nastao. Dejvid Koperfild je ujedno i poluautobiografski roman u kom se, po rečima samog Dikensa, „prepliću složene niti istine i mašte“. Oslanjajući se na sopstvena iskustva, Dikens je stvorio svoje možda najpotresnije i najpopularnije delo, ispunjeno, u jednakoj meri, i tragedijom i komedijom.

U novom prevodu Nevene Andrić ovaj klasik engleske književnosti osvojiće srca savremenih čitalaca i podstaći na uživanje i u drugim literarnim draguljima iz naše edicije posvećene remek-delima svetske književnosti.

„Dikense, bravo!“ – Vilijam Mejkpis Tekeri

„Najveće delo najvećeg romanopisca svih vremena.“ – Lav Tolstoj

„Najsavršeniji Dikensov roman.“ – Virdžinija Vulf

„Dejvid Koperfild je Dikensov Hamlet. Nijedan roman me nije tako dirnuo.“ – Nik Hornbi

Jedan od najvećih američkih romana

„Vrhunac moćne proze Teodora Drajzera.“
– Library of America

Inspirisan istinitim događajem, Teodor Drajzer u ovom romanu opisuje uspon i pad ambicioznog mladića, rastrzanog između naklonosti prema dve veoma različite žene – i dve veoma različite vizije onoga što njegov život može postati. Klajd Grifits je rođen u siromaštvu i slabo je obrazovan, ali mu se životne perspektive otvaraju kada mu bogati stric, vlasnik fabrike košulja, ponudi posao. Ubrzo napreduje u poslu i uprkos upozorenju da se kloni žena iz fabrike započinje vezu sa Robertom, siromašnom radnicom koja se zaljubljuje u njega. Istovremeno, privlači pažnju Sondre, glamurozne bogataške ćerke, i počinje da zanemaruje svoju ljubavnicu. Kada ga Roberta suoči sa svojom trudnoćom, Klajdovi snovi o braku sa Sondrom bivaju ugroženi, te on smišlja očajnički plan da ostvari svoje zamisli.

Američka tragedija je fascinantna i impresivno detaljna studija karaktera i majstorski prikaz destruktivnih moći ambicije, pohlepe i ekonomske nejednakosti. Drajzer nudi duboku refleksiju o potrazi za srećom i tragičnim posledicama pogrešnih izbora, što čini ovaj roman neprolaznim i uticajnim književnim delom. Na njegovom predlošku je 1951. godine snimljen film Mesto pod suncem, ovenčan sa šest Oskara.

„Američka tragedija je remek-delo, jedan od najvažnijih romana u američkom kanonu. To je ambiciozna priča koja se bez ustezanja suočava sa himerom američkog sna i mitom o društvu u kojem svi imaju podjednake šanse za uspeh, ali i izvanredan kriminalistički roman koji će vam ostati urezan u sećanje dugo nakon što okrenete poslednju stranicu. Ništa manje od monumentalnog.“
– Kirkus

„Klasičan prikaz surove stvarnosti američkog života, tamne strane američkog sna i tragične potrage jednog čoveka za ljubavlju i uspehom.“
– New York Times Book Review

Beskompromisni portret društvenih nepravdi.

Kad je Kozeta izlazila s njim, naslanjala mu se na ruku, ponosna, srećna, punim srcem. Žan Valžan se u mislima topio od milošte na sve ove znake tako isključive nežnosti koja je zadovoljna njim samim. Siroti čovek je drhtao poplavljen nekom anđeoskom radošću; on je ushićeno uveravao samoga sebe da će to trajati celoga života; govorio je samom sebi da on zaista nije toliko patio da bi zaslužio tako sjajnu sreću, i hvalio je Boga, u dubini svoje duše, što mu je dodelio da njega, bednika, tako voli ovo nevino biće.

Kroz priču o bivšem osuđeniku Žanu Valžanu i njegovoj hrabroj borbi da iskupi svoju prošlost Viktor Igo nam je podario moćno svedočanstvo o siromaštvu, neznanju i brutalnosti čoveka. Istovremeno, Jadnici su i uzbudljiva avanturistička priča, čuvena po izvanrednim scenama kao što je briljantni prikaz bitke kod Vaterloa.

U ovom remek-delu francuske književnosti prepliću se Igoova veština romanopisca, njegova bogata pesnička mašta i duboko ljudsko saosećanje.

Uz Kamijevog Stranca i Kafkin Proces, Jadnici spadaju u ključna književna ostvarenja koja su uticala na rad pokreta za ukidanje smrtne kazne.

„Jedan od najznačajnijih romana na svetu.“
– Apton Sinkler

Jednom rečju, dragi moj, tajna bogatstva u književnosti ne leži u radu, nego u tome da se iskoristi tuđi rad.

Puna dva sata u Lisjenovim ušima sve se uređivalo novcem. U pozorištu kao u knjižarstvu, u knjižarstvu kao u uredništvu lista, o umetnosti i o slavi nije bilo govora. To kretanje velikog klatna, koje se zove Novac, udaralo ga je po glavi i po srcu razbijajući ih u komade (...) Setivši se večeri provedenih sa drugovima iz Ulice četiri vetra, jedna suza zablista u pesnikovim očima.
– Šta vam je? – upita ga Ejen Lusto.
– Vidim poeziju u blatištu – reče on.
– E, dragi moj, vi još imate iluzija.

Kroz priču o Lisjenu Šardonu, mladom pesniku iz Angulema koji očajnički pokušava da uzgradi ime u Parizu, Balzak maestralno prikazuje pogubnost provincijskih ideala i dvoličnost aristokratskog društva. Zgodan i ambiciozan, ali naivan, Lisjen u prestonicu dolazi s velikim očekivanjima da bi ga ubrzo porazila surova pariska realnost.

Uskraćen za društveni položaj za koji misli da mu pripada, Lisjen će ubrzo svoje težnje ka visokoparnoj poeziji zameniti lešinarskim novinarstvom, a njegov sve dublji moralni pad zapretiće da mu ugrozi život...

Napisan između 1837. i 1843, roman Izgubljene iluzije možda bolje od bilo kog drugog od preko devedeset autorovih romana otkriva prirodu i veličinu Balzakovog genija.

„Izgubljene iluzije tragikomičan su herojski spev o tome kako kapitalizam prožima duh. Tema romana je ovo: književnost postaje roba (a s njom zajedno i svaka ideologija).“ – Đerđ Lukač

Jedan od najboljih britanskih romana svih vremena

ZA SVA VREMENA

Bliži se vreme kada će ovi monolozi postati dijalozo. Nećemo uvek odzvanjati kao gong posle udara, kad god u nama odjekne neka senzacija. Deco, naš život je bio kao gong koji odzvanja; buka i hvalisanje; udarci po potiljku u bašti.

Originalan i izuzetno poetičan roman Talasi smatra se remek-delom Virdžinije Vulf. Kroz niz povezanih unutrašnjih monologa šestoro prijatelja pratimo njihovo odrastanje. Njihovi likovi se suptilno razotkrivaju kroz razmišljanja o sebi i drugima, počev od dečje igre kraj mora, preko školovanja i stasavanja, do suočavanja sa smrću voljenog prijatelja Persivala, a onda i sa sopstvenom zrelošću. Ispresecane živim opisima mora u različito doba dana, lične pripovesti se spajaju u poetsku tapiseriju ljudskog iskustva.

Uprkos svojoj eksperimentalnoj formi, Talasi su doživeli komercijalan uspeh i oduševljene pohvale kritike čim su objavljeni 1931. godine, a danas se smatraju najambicioznijim romanom Virdžinije Vulf, koji njene modernističke narativne tehnike prikazuje u najboljem svetlu.

„Sav okupan svetlom, blistav i uglačan, istovremeno neverovatno tačan i suptilno konotativan. Besprekoran i istančan senzibilitet u jeziku i raspoloženju izraz su istinske poezije.“
–New York Times

„Ona je činila s rečima ono što je Džimi Hendriks radio na gitari.“
–Majkl Kaningem

Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti.

„Čudo!“ – Le Monde

„Pred nama je značajan tekst.“ – Le Point

Neponovljiv, gorljiv i čudovišno prodoran glas kakav poznajemo iz Putovanja nakraj noći ponovo se obrušava na nas u svoj svojoj silini u ovom romanu, pronađenom šezdeset godina posle Selinove smrti. Na samom početku knjige Ferdinand pripoveda kako je, teško ranjen u desnu ruku i u glavu, oktobra 1914, u Belgiji, u Polkapeleu, ležao na zemlji, prekriven krvlju, okružen leševima, umirući od gladi i žeđi. Nakon što se onesvestio, probudio se u ambulanti, s tutnjavom u glavi. Taj višenedeljni boravak u vojnoj bolnici zauzima veći deo priče i ispunjen je živopisnim junacima: velikodušnom bolničarkom Espinas, ranjenim drugarom iz bolničke sobe Kaskadom i njegovom ženom, prostitutkom Anžel, koja će sa našim pripovedačem sklopiti unosan posao.

Ova pripovest odiše verodostojnošću koja navodi na pomisao da je posredi priča o stvarnim sećanjima, ali što priča više odmiče, teže je razdvojiti stvarnost od fikcije. Prožet crnim humorom, erotskim scenama i opisima spasavanja ranjenika, ovaj roman se uvlači pod kožu, nošen vrtlogom Selinovog surovog, sirovog i eksplicitnog stila.

„Dosad nije napisan ovakav prikaz užasa Velikog rata, do te mere intenzivan da drugi poznati opisi izgledaju previše umetnički i sublimirano.“ – New Yorker

„Zapanjujući roman. Njegova neposrednost, lajtmotiv fizičkog bola, razvratni i dešperatni milje ranjenih vojnika u poljskoj bolnici iza linije fronta, odbiće vas ili privući svojim sardonskim duhom prožetim iskrama nežnosti.“ – World Literature Today

„Selinov furiozni stil je u punoj snazi, a njegov mali obim to dodatno ističe. Obožavaoci će biti oduševljeni.“ – Publishers Weekly

„Jedno od najdirljivijih revolucionarnih umetničkih dela dvadesetog veka.“
– Majkl Kaningem
Kakav je ovo strah? Kakav je ovo zanos?, pomisli on. Šta me to ispunjava neobičnim uzbuđenjem?
To je Klarisa, reče on. Jer ona je bila tu.

U ovom živopisnom portretu jednog dana u životu žene pratimo misli Klarise Dalovej usmerene na završne detalje pripremе za zabavu koju organizuje te večeri u svom otmenom domu, ali i na reminiscenciju događaja iz prošlosti. Kako dan odmiče, Klarisa se sve intenzivnije priseća strastvene ljubavi iz svoje bezbrižne mladosti, vihora rata koji je prohujao mimo nje i neostvarene veze sa intrigantnom ženom. Njen unutrašnji monolog prepleten je sa pričom o veteranu Septimusu Vorenu Smitu, čije se traume i halucinacije tragično okončavaju istog dana.

Od introspektivne Klarise, preko ljubavnika koji nije preboleo njeno odbijanje, do ratnog veterana oštećene psihe, likovi i opseg ovog romana preoblikovali su naše poimanje običnog života, ali i istoriju engleske književnosti.

Trijumf književnog eksperimenta i prekretnica modernizma, ovo remek-delo Virdžinije Vulf suptilno je promišljanje o ljubavi, slobodi, mentalnoj bolesti i položaju žene u društvu.

„Njen um i mašta su neosporno među najistančanijim koji su srećno eksperimentisali s engleskim romanom.“
– Horhe Luis Borhes

„Gospođa Dalovej je izuzetno delo nastalo u izuzetnoj karijeri, odlikovano modernističkim pokretom, predivan psihološki roman, razoran i suptilan, cenjen kako u doba kada je nastao tako i danas.“ – Lithub

Oštar portret viktorijanskog industrijskog društva

Dakle, želim samo činjenice. Podučite ove dečake i devojčice samo činjenicama. Jedino se činjenice traže u životu. Ne sadite ništa drugo i počupajte iz korena sve ostalo. Umove razboritih životinja možete formirati samo na osnovu činjenica: ništa im drugo neće biti ni od kakve koristi. To je princip na kojem sam podigao sopstvenu decu, i to je princip na kojem podižem ovu decu. Činjenica se držite, gospodine!

Bogati trgovac Tomas Gredgrajn posvetio je život činjenicama i obrazovanju koje privileguje statistiku. Nepopustljiv i rigidan, odgaja svoju decu Toma, Luizu i troje mlađih tako što im usađuje ideju da je konformizam kruna postojanja, a da su radoznalost, maštovitost i osećajnost nepoželjne osobine. Tako će se poslušna Luiza naći zarobljena u braku bez ljubavi, a Tom će biti upleten u pljačku zbog čega će pobeći u Ameriku. Dok se njihova sudbina prepliće sa životom slobodoumne Sisi, ćerke cirkusanta, Tomas Gredgrajn je primoran da preispita svoja uverenja.

U novom prevodu Gorana Skrobonje, ovaj klasik je dobio svežinu i fino osenčen duh vremena koji će goditi senzibilitetu savremenog čitaoca. Dikensov roman istražuje temu društvene nepravde, ali nas istovremeno podseća da ljudski život nema smisla bez saosećanja.

„Teška vremena su strastvena pobuna protiv industrijskog poretka i modernog sveta.“
– Džordž Bernard Šo

„Dikens je jedan od onih pisaca koje vredi pokrasti.“
– Džordž Orvel

Dirljiva pohvala najlepšim vrednostima engleskog društva

Svugde mora biti malih trvenja i razočaranja, ali ako se jedna zamisao o sreći ne ostvari, ljudska priroda okreće se drugoj: ako je prvi račun bio pogrešan, napravićemo drugi, bolji; negde ćemo naći utehe, a ti zlonamerni posmatrači, draga Meri, koji od muve prave medveda, češće budu prevareni i razočarani nego oni koje posmatraju.

Desetogodišnja Fani Prajs siromašna je rođaka koju bogati ser Tomas Bertram i njegova supruga dovode na svoje raskošno imanje Mensfild park u znak dobročinstva. Njihov najstariji sin Edmund, postaće Fanin jedini saveznik i podrška među razmaženim i privilegovanim članovima porodice Bertram.

Ona s vremenom odrasta u skromnu devojku čvrstih načela i plemenitog srca. A kada se na susednom imanju pojave zanosni i prefinjeni brat i sestra Kroford, pokrenuće se bura događaja i oprečnih osećanja među Bertramovima. Dok Fani posmatra beskrupulozno flertovanje svojih rođaka, i sama će se naći u središtu emotivne dileme. Njena prividna strogost i želja za nezavisnošću doći će do izražaja, i uprkos nepravednim postupcima ser Tomasa Betrama, Fani će ostati verna svojim uverenjima.

Već od samog objavljivanja 1814. godine, Mensfild park je doživeo veliku popularnost, i prvi tiraž je rasprodat u roku od šest meseci. Iako kritičari nisu bili blagonakloni prema ovom romanu Džejn Ostin, trećem po redu, publika ga je zahvalno kupovala i čitala. Sve do sedamdesetih godina XX veka, roman je smatran najkontroverznijim delom autorke, da bi mu posle toga kritičari priznali zasluženu dubinu i složenost.

„Nijedan romanopisac nije ovako vešto prožeo svoje delo ljudskim vrlinama.“
– Virdžinija Vulf