Količinski popust

Politika sankcija Evropske unije deo je neobjavljenog rata protiv Rusije. Od marta 2014. godine pojedinci se stavljaju na crne liste, suočavaju sa konfiskacijom imovine i ograničenjima slobode kretanja. U početku je ovo pogodilo Ukrajince i Ruse, ali kasnije i građane azijskih, afričkih i evropskih zemalja.

U aprilu 2014. godine, Brisel je pokrenuo mere ekonomske prinude sa ciljem da Rusiju baci na kolena, ali u stvarnosti to je dovelo do teške krize u Evropi i široko rasprostranjenih priprema za rat.

Lične sankcije o kojima se govori u ovoj knjizi sada utiču na više od 2.700 pojedinaca i organizacija. Među njima su i građani evropskih zemalja. Jednim potezom pera, oni su lišeni svih prava, nemaju pristup svojim računima, zabranjen im je rad i ne mogu prihvatiti pomoć od stranaca. Potpuno su blokirani.

Kada je novinar pitao nemačku vladu šta misli o tome da su nemački građani lišeni svih građanskih prava, on je na konferenciji za novinare 13. februara 2026. godine odgovorio da su sankcije protiv širenja dezinformacija opravdane i indirektno ugrožavaju sve one koji protivreče narativu EU o ratu u Ukrajini: „Stavljanje cene na ovo, na ime sankcije deo je naše politike. Ovo je namerno.“ - Iz predgovora autora srpskom izdanju

...Knjiga dr Stefana Surlića prestavlja izuzetan doprinos polju uporedne politikr, jer na rigorozan i teorijski utemeljen način razgraničava pojmove izgradnje mira, države i nacije.. Iz recenzije Prof.dr Zoran Krstić

Nova knjiga Branka Milanovića predstavlja analizu sloma globalnog neoliberalizma i rađanja multipolarnog sveta. Autor istražuje uspon Azije, pojavu nove globalne plutokratije i posledično opadanje zapadne srednje klase. Prvo, knjiga razotkriva kako ekonomska konvergencija dovodi do geopolitičkih tenzija. Drugo, objašnjava aktuelne populističke i autoritarne pokrete kao reakciju na moć elita. Nezaobilazno štivo za razumevanje tektonskih promena današnjice.

Godine 1969, objavljena je Bibija Druge Srbije, Filosofija palanke, Radomira Konstantinovića. Sada je pred čitaocima Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića, Vladimira Dimitrijevića, koja između ostalog odgovara na sledeća pitanja: - Kako je nastalo drugosrbijanstvo? - Zašto je Mirosla Krleža pravi otac Druge Srbije? - Kako je Koča Popović od proleterskog komandanta postao ljubitelj zapadne demokratije? - Da li je Milovan Đilas sekularni svetac? - Koliko je Latinka Perović doprinela lažima o srpskom narodu? Vladimir Dimitrijević nas je posle prošlogodišnjeg izdanja Između Boga i grupleksa, obradovao novim, Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića.

Ova knjiga plod je vanrednog napora da se prikupe, prouče, analiziraju i opišu događaji, činjenice i podaci koji su po svojoj prirodi vešto, duboko i trajno sakriveni. Dragocen je svaki doprinos rasvetljavanju mesta i uloge brojnih tajnih društava u nastanku i oblikovanju današnjeg sveta i društvenih odnosa koji u njemu vladaju. Ovaj pokušaj to svakako jeste.
Očito je da Miloš Janković zna mnogo više nego što nam je to ovog puta rekao. Stiče se utisak da je i sam upao u magiju reči „tajna” i „tajnovitost”, jer je mnoge njemu znane tajne prećutao, a nama ostavio da o njima samo nagađamo. Ako ništa drugo, tim postupkom nateraće čitaoce da krenu njegovim putem i čitaju i proučavaju literaturu tražeći tajne mnogih organizacija iz senke, bilo da su te tajne zamaskirane ili sakrivene u dubinama znanja samo odabranih i elitnih pripadnika tih istih društava.

Prof. dr Ljubomir Stajić

"Istočna Azija: politika, ekonomija, istorija je zbirka novinskih tekstova
koja donosi obilje informacija i stručnih mišljenja o savremenoj politici
i ekonomiji država Dalekog istoka – prvenstveno Kine, Japana i
Republike Koreje, a onda i Rusije i Demokratske Narodne Republike
Koreje. U nastojanju da rasvetli njihove međusobne i odnose sa
Evropskom unijom i SAD, knjiga se naročito fokusira na spoljnu
politiku i trgovinu u postkovid dobu, ali, kao podlogu potrebnu za
razumevanje savremenog političkog i ekonomskog konteksta, pruža
i određen uvid u njihovu modernu istoriju."

Ulazeći u novu eru, sa fokusom na čvrste temelje za razvoj Kine i viziju budućnosti, generalni sekretar Komunističke partije i predsednik Kine Si Đinping predložio je „kineski san“, koji odražava zajedničke težnje, želju i volju kineskog naroda, okuplja najveći konsenzus ljudi svih etničkih grupa širom zemlje, uveliko inspiriše kineski narod za razvoj zemlje i revitalizuje entuzijazam nacije. Posle višegodišnjeg napornog rada Kine, ukupna kineska ekonomska proizvodnja je stabilno rangirana na drugom mestu u svetu, a njen bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika takođe je ušao u red zemalja sa višim srednjim dohotkom. Sazivanje 18. Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine je početna tačka nove ere. Kineski san, koji uključuje nacionalni prosperitet, nacionalno podmlađivanje i narodnu sreću, pored toga što je san zemlje i nacije, san je i svakog Kineza. Kineski komentator vesti Bai Jiansun rekao je da je kineski san podrazumeva da svaki pojedinac ima veće dostojanstvo, veću sreću i da ima više podjednakih prilika da ostvari svoje snove.

Kada čoveka zadesi velika nesreća, ona otkriva koliko snage i dobrote ima u njemu. Kada nesrećna sudbina zadesi jednu naciju, ona otkriva njenu unutrašnju veličinu ili inferiornost. Samo ekstremna opasnost više ne dozvoljava bilo kakvu grešku kada je reč o istorijskom rangu određenog naroda.

Vladalac Nikole Makijavelija najuticajniji je politički traktat renesanse i jedno od najprovokativnijih dela političke misli uopšte. Napisan u vreme dubokih potresa u Italiji, ovaj kratki priručnik otkriva kako se moć stiče, održava i gubi. Makijaveli bez ulepšavanja analizira mehanizme vlasti, prirodu ljudi i opasnosti dvorskih spletki, upozoravajući da vladar mora biti i hrabar lav i lukava lisica kako bi prepoznao zamke i nadvladao neprijatelje. Ovo je knjiga koja ne slavi okrutnost, već promišlja nužne, ponekad i neprijatne odluke koje vladar mora doneti radi stabilnosti države. Makijaveli ističe važnost podrške naroda, pouzdanih vojnika i odlučnosti pri sprovođenju reformi. Njegove poruke i danas izazivaju rasprave, jer otkrivaju surovu ali realističnu logiku politike.

De Kalijerovo klasično delo postalo je i ostalo uzor ne samo u školama diplomatije nego i na mnogim mestima na kojima se danas proučavaju teorije i tehnike raznih oblika pregovaranja, uključujući tu i poslovne škole.

„Možda je vreme da pokušamo da (pred)vidimo u kom smeru se kreće svet i mi sa njim i gde ćemo se u nekom sutrašnjem dnu naći, a ne samo da konstatujemo i poslovično bivamo zatečeni događajima. Ova nas knjiga uči kako da nam se to ne desi ili kako će nam se sve desiti ako ne shvatimo poruke i pouke iz prošlosti i adekvatno ne odgovorimo izazovima budućnosti.“ - Petar V. Arbutina (iz recenzija)

„Reč je o obimnom tekstu, koji je posvećen iako staroj, ali nikada aktuelnijoj, iako dobro poznatoj, ali nikada detaljno obrađenoj i elaboriranoj, iako veoma praktikovanoj, ali nikada do kraja spoznatoj, i uz to veoma dinamičnoj temi. Stoga je i „hvatanje ukoštac“ sa ovom temom smeo i veoma hrabar poduhvat, na čemu sam autoru čestitao i pre čitanja teksta knjige.

Autor dr Zoran Golubović je predmet ekonomske diplomatije istražio prvenstveno iz aspekata nauka o ekonomiji, nacionalne i međunarodne bezbednosti, političkih nauka, pa i komunikoloških i socioloških nauka. Pored toga, posebna vrednost knjige su ugrađena znanja i iskustva iz duge i bogate lične karijere pripadnika nacionalnog sistema bezbednosti. Dakle, knjiga je izvesni kolaž poslednjih dometa određenih nauka i bogate prakse.

To ovoj knjizi ne samo da daje nauči značaj, već i karakter izvesnog učila, koje će biti korisno pripadnicima obaveštajnih službi, diplomatskih organa, a pre svega organima za ekonomske odnose sa inostranstvom i privrednicima različitih profila.“ – iz recenzije Prof. dr Saše Mijalković, redovni profesor Nauka bezbednosti

Prošle su bezmalo tri decenije od pojavljivanja, prvo u Banjoj Luci, pa iste godine (2007) u Beogradu, knjige Nenada Kecmanovića „Nemoguća država”.

Ova knjiga, koju su zbog negativnog naslova mnogi kritikovali, a autora optuživali za primordijalni neprijateljski odnos prema državnosti Bosne (i Hercegovine), postala je, u međuvremenu, najpouzdaniji uvod za svakoga ko želi da se upozna sa suštinom prekodrinske (ne)jednačine.

Vođen naučničkom vokacijom i ljudskom bliskošću temi Bosne, ugledni politikolog, ali i istaknuti učesnik političkog života pre i početkom uzbudljivih devedesetih, a pre svega rođeni Sarajlija, Nenad Kecmanović je nastavio da prati i analizira fenomenologiju društvenih i političkih zbivanja u BiH, radeći na prostranijim studijama, ali i redovno se, kao čitani kolumnista, oglašavajući kratkim, jezgrovitim komentarima u medijima. Njegove uverljivo i duhovito saopštene pregnantne ocene i predviđanja očekivali su se sa nestrpljenjem, jer stvarnost koju je slikao i tumačio bila je (i ostala) složena, opterećena teško prozirnom hipotekom i zastorima ideološke laži, tako da je neupućenima, a zainteresovanima, bio neophodan siguran putokazac i vodič. - Darko Tanasković

Ova knjiga je svojevrstan čas anatomije, kojim je tako samouvereno i precizno ovladao Nenad Kecmanović, jedan od naših najznačajnijih savremenih politikologa i političkih mislilaca, čiji politički i geopolitički ogledi odjekuju ne samo kod Srba s obe strane Drine, već bezmalo čitavom Bosnom i Hercegovinom.

Prokleta avlija naših dana je pred nama, i kao da sva tri naroda sami sebe iznova utvrđuju u toj prokletosti, dok „antidejtonska fantazija jedinstvene i cjelovite Bosne“ i dalje stoji kao višedecenijska agenda svih visokih i nižih predstavnika Evrope i bošnjačkih političara. Kecmanović ju je demistifikovao argumentovano i kritički, postavljajući smelu dijagnozu – agenda će završiti kao međunarodna deluzija uprkos sili koja je tako zdušno podupire.

U tome je najveća snaga ove izvrsne knjige. - Marko Krstić

Politika kao praktična ljudska delatnost nastajala je iz potrebe da stvara, a ne da razara ljudske zajednice. Cilj i smisao politike je da povezuje ljude u veće zajednice radi osiguranja i garantovanja reda, sigurnosti, stabilnosti i kvalitetnijeg života. Politika je slika i prilika kosmičkog poretka, ali usmerena na stvaranje zemaljskog poretka. Kosmički poredak i politički poredak suprotstavljaju se kosmičkim i zemaljskim haosima. Kao što se u kosmosu odvija borba između reda i haosa tako se i u zemaljskom prostoru međusobno bore politički poredak i politički haos. Politika u sebi nosi paradoks – ona može da uredi ljudski život u zajednici, ali i da ga razori zloupotrebom sredstava politike. Politika, kao praktična delatnost, bavi se opštom korišću (interesima) svih u zajednici, a njome se zadovoljavaju i posebne i pojedinačne koristi. Politika se vrednosno utemeljuje na pravdi, dobru i slobodi svih u zajednici, društvu i državi. Na tim univerzalnim vrednostima temelji se stvaralaštvo politike. Kada se ove vrednosti u političkom životu ne praktikuju nastaje stanje haosa i razaranja.

Pored posebnih i pojedinačnih interesa u rušenju političkog života učestvuju i ideologije. Udruženi interesi i ideologije mogu biti pogubni po politiku i politički život. Njihovo zajedničko učešće u rušenju ostavlja i materijalnu i emocionalnu, duševnu i duhovnu pustoš. Pustinja i pepeo su metafore rušilačke politike. Treći rušilački potencijal u politici su neograničene vladavine.

Knjiga Rat ili mir Đulija Tremontija, predsednika Odbora za spoljne poslove italijanskog Parlamenta, donosi provokativne misli i duboke paralele između prošlosti i sadašnjosti. On ističe važne događaje iz XVI veka, kao što su otkriće Amerike i izum štampe, koji su oblikovali današnju geopolitičku sliku sveta.

Tremonti izdvaja četiri savremena izazova: „otkriće“ Azije, uspon interneta, ponovne sukobe na Istoku i globalnu finansijsku nestabilnost. Ovi faktori dovode do nove krize, a autor poziva na dijalog i uspostavljanje novih pravila u međunarodnim odnosima.

Knjiga predstavlja poziv na akciju i ističe da ujedinjenje i saradnja predstavljaju put ka očuvanju evropskih vrednosti i stabilnosti. Tremonti nas upozorava na posledice sukoba ako ne prepoznamo svoje unutrašnje slabosti.

Uzbudljivi eseji izraelskog pisca Davida Grosmana, dobitnika Nagrade Međunarodni Buker, vode nas kroz kataklizmu 7. oktobra i onoga što je usledilo na Bliskom istoku.
Glas Davida Grosmana odavno znamo po nepomućenoj moralnoj čvrstini i analtičkoj preciznosti: još od kasnih osamdesetih i Žutog vetra, njegovog klasičnog dela o hitnosti rešenja „dve države“ i ceni koju plaćaju i okupator i okupirani, on kritikuje vladu svoje zemlje i zalaže se za uspostavljanje trajnog mira.
Nakon 7. oktobra 2023. godine, Grosman se odlučio da sebi i svom društvu ponovo postavi teška i neophodna pitanja:
– Kako se ovaj masakr mogao dogoditi?
– Zašto Netanjahuova vlada, zapetljana u mrežu skandala, nije mogla da zaštiti svoje građane?
– Da li su 7. oktobar i rat koji je usledio odneli sa sobom poslednju nadu u rešenje „dve države“?
– Ko ćemo biti i mi i naši neprijatelji kada se jednom podignemo iz pepela?
U ovih jedanaest eseja, koji su se pojavljivali u novinama i časopisima u ključnim trenucima kada je Grosman želeo da pozove vladu na odgovornost, on prati neuspehe koji su doveli do tog dana i do rata koji je usledio, a koji je omogućila i podsticala moralno bankrotirana stranka koja se ogorčeno drži vlasti.
Na kraju, Grosman dolazi do najvažnijeg pitanja:
– Hoće li ikada biti trajnog mira u regionu?

„Nediplomatski životi” je savršeno prikladan naslov za memoare koje su zajedno napisali Vilijam i Lin Montgomeri. Puna dramatičnih događaja, velikih istorijskih preokreta i individualnih ljudskih drama, ova knjiga pokazuje, između ostalog, da život diplomate može često biti nimalo diplomatski: opasan, nepredvidiv i nemilosrdan.

Priča počinje ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka i završava se u prvoj deceniji dvadeset prvog: u tih trideset godina, Vilijam i Lin Montgomeri iscrtali su svoju impresivnu životnu putanju na mapi sveta: od Beograda, preko Moskve, Vašingtona, Dar es Salama, Sofije i Budimpešte, da bi se na kraju krug ponovo zatvorio u Beogradu. Složenoj geografiji ove priče jedino može da parira njena istorija: dramatični događaji na velikoj istorijskoj pozornici, po pravilu, još su dramatičniji u svetu visoke politike skrivenom iza scene. Nediplomatski život pruža nam brojne prilike da taj svet sagledamo iznutra i da preispitamo mnoga svoja znanja, stavove i uverenja – pre svega, naravno, u delu knjige koji se bavi strašnim istorijskim potresima na Balkanu, u Jugoslaviji i Srbiji krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka. O izazovima i iskušenjima sa kojima su se tada suočavali, kao i u mnogim drugim trenucima svoje bogate diplomatske karijere, Vilijam i Lin Montgomeri pišu precizno, jasno i nemilosrdno iskreno, sa naglašenom odgovornošću pre svega prema istini. Ta istina je često neprijatna, ponekad bolna, ali uvek otržnjujuća i lekovita. I to je samo jedan od razloga zbog kojih je knjiga Nediplomatski život(i) izuzetno dragocena.
"

„Nediplomatski životi” je savršeno prikladan naslov za memoare koje su zajedno napisali Vilijam i Lin Montgomeri. Puna dramatičnih događaja, velikih istorijskih preokreta i individualnih ljudskih drama, ova knjiga pokazuje, između ostalog, da život diplomate može često biti nimalo diplomatski: opasan, nepredvidiv i nemilosrdan.

Priča počinje ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka i završava se u prvoj deceniji dvadeset prvog: u tih trideset godina, Vilijam i Lin Montgomeri iscrtali su svoju impresivnu životnu putanju na mapi sveta: od Beograda, preko Moskve, Vašingtona, Dar es Salama, Sofije i Budimpešte, da bi se na kraju krug ponovo zatvorio u Beogradu. Složenoj geografiji ove priče jedino može da parira njena istorija: dramatični događaji na velikoj istorijskoj pozornici, po pravilu, još su dramatičniji u svetu visoke politike skrivenom iza scene. Nediplomatski život pruža nam brojne prilike da taj svet sagledamo iznutra i da preispitamo mnoga svoja znanja, stavove i uverenja – pre svega, naravno, u delu knjige koji se bavi strašnim istorijskim potresima na Balkanu, u Jugoslaviji i Srbiji krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka. O izazovima i iskušenjima sa kojima su se tada suočavali, kao i u mnogim drugim trenucima svoje bogate diplomatske karijere, Vilijam i Lin Montgomeri pišu precizno, jasno i nemilosrdno iskreno, sa naglašenom odgovornošću pre svega prema istini. Ta istina je često neprijatna, ponekad bolna, ali uvek otržnjujuća i lekovita. I to je samo jedan od razloga zbog kojih je knjiga Nediplomatski život(i) izuzetno dragocena.

Slika postmodernog sveta dokazuje da su uzvišene političke i pravne vrednosti antičkog sveta u našem savremeništvu doživele dramatičnu kompromitaciju i slom.

Supremacija duboke države u današnjem svetu svedoči o tihom odumiranju onih humanističkih ideala koji su doskora važili kao neprikosnoveni, a u korist ljudi bez lica.

Posmatrano iz te perspektive, zastarelost humanističkih ideala čini se, nažalost, potpuno realističnom.

Knjiga sadrži četiri „politička“ ogleda s posebnim osvrtom na Rusiju. Ogledi su pisani nakon Prvog svetskog rata i prevashodna ideja im je da se ukaže na probleme i mogućnosti ponovnog vaspostavljanja Nemačke kao ravnopravne sile u okviru evropske podele snaga. Odgovor na to je ocena politike nemačkih konkurenata Francuske i Engleske, koji ne žele jaku Nemačku, kao i pokušaj da se do razumevanja dovede malo poznata politika „džina sa Istoka“ Rusije, i njenih mogućnosti. Ocenjujući stanje u vreme kada su ovi eseji pisani Špengler se vraća i u prošlost, do Napoleonovskih ratova, ali daje i projekciju budućih događanja i odnosa opet s posebnim osvrtom na „istočnu nepoznanicu“ Rusiju gde se nada da petrovska evropska, a sada boljševička vlast moraju ustuknuti pred „drugim licem“ Rusije, onim „seljačkim“ beskrajno-stepskim mentalitetom Rusije ili onim nepredvidljivo-anarhičnim, koje u najvećoj meri pokazuju likovi iz romana Dostojevskog.

Knjiga Nacionalno pitanje u savremenoj epohi autora Najdana Pašića (1922–1997) predstavLJa jedno od dela neprolazne vrednosti u srpskoj politikologiji.'

Na jednom mestu u knjizi, želeći da pokaže koliko je Holbruk bio neko za koga je znala cela Srbija, Paker beleži kako se u srpskom jeziku pojavio glagol„holbručiti”. Danas, kad u Gugl pretraživač uneseš tu reč, vidiš da se ona zaista pojavljivala u tekstovima Denisa Kuljiša i Miljenka Jergovića. Potonji holbručenje definiše kao „uvrtanje ruke, pravljenje male djece, ciljano ponižavanje, fizičko i mentalno maltretiranje,emocionalno zlostavljanje, opštenje u zdrav mozak i moralno degradiranje slabijeg od sebe, i sve to s namjerom da se postigne jasan rezultat i uskrati neprijatelju bilo kakva mogućnost izvrdavanja ili časnog kompromisa.”

Nepravedno bi bilo reći da je svojom knjigom, Džordž Paker samog Holbruka posthumno isholbručio, ali je s druge strane ova knjiga miljama daleko od svake ideje „o mrtvima sve najbolje”. Ko od ove knjige očekuje hagiografiju, bilo šta iz žanra „I ja sam video Holbruka Dika, legendu tu, slobodotvorca…” na pogrešnom je mestu. Paker ne propušta da pome nijednu njegovu ljudsku slabost, a o nekim lošim navikama i gresima piše čak sa stanovitim skoro perverznim uživanjem.

S druge, međutim, strane, a što je valjda i ključni razlog zbog koga je ova knjiga napisana, teško bi se moglo i zamisliti da se kroz jednu jedinu biografiju opiše„uspon i pad američke imperije” od Vijetnama preko Balkana do Iraka i Avganistana ovako sugestivno, efektno i otkrivalački. Džordž Paker je pljunuo istinu u oči i buldožer diplomatiji u formi vanjske politike kao i lažima i izgovorima kojima se ona kiti. - iz pogovora Muharema Bazdulja

Kada je predsednik Barak Obama tokom leta 2011. godine formalno zatražio da predsednik Sirije Bašar el Asad odstupi s vlasti, to nije bio prvi put da su Sjedinjene Američke Države tražile promenu režima u Damasku. Sjedinjene Države vodile su dugotrajni rat protiv Sirije još od trenutka kada je 1963. godine na vlast došao snažno nezavistan arapski nacionalistički pokret — kojem su i Bašar i njegov otac Hafez el Asad bili odani sledbenici. Vašington je nastojao da ukloni uticaj arapskog nacionalizma iz sirijske države, ali i iz arapskog sveta uopšte, jer je on predstavljao pretnju američkoj agendi uspostavljanja globalne dominacije i stvaranja investicionog okruženja pogodnog za američke banke, investitore i korporacije širom sveta. Arapski nacionalisti su težili ujedinjenju 400 miliona Arapa u jednu supersilu koja bi mogla da se suprotstavi hegemoniji SAD u Zapadnoj Aziji i Severnoj Africi i da postane značajan globalni akter oslobođen dominacije bivših kolonijalnih sila i Sjedinjenih Država. Vašington je vodio duge ratove protiv vođa arapskog nacionalističkog pokreta — egipatskog Gamala Abdela Nasera, iračkog Sadama Huseina, libijskog Moamera Gadafija i sirijskih Asadovih — često se udružujući s posebno nasilnim oblicima političkog islama kako bi potkopao svoje arapskonacionalističke neprijatelje. Do 2011. godine u regionu je ostala samo jedna panarapska država — Sirija.

„Bolest dijaloga je kulminirala od momenta kad je proizveden institucionalni i bezbednosni vakuum povlačenjem predstavnika srpske zajednice iz institucija Kosova i lokalnih institucija u četiri opštine na severu Kosova.

Period od 2022. do oktobra 2024. na Kosovu je u znaku nametanja „normalnosti“. Takvo stanje, po svom osnovnom značenju i pokazateljima iz života ljudi, naročito manjina , nije i ne može biti prijatno. Pogotovo što ono kao ukupni rezultat produžene bezbednosne krize i prekomerne upotrebe političko-bezbednosnog marketinga, policijskih i parapolicijskih snaga ima novu realnost, koju većina ljudi koji u njoj žive doživljava kao ponižavanje i gubitak. To je izvorište individualnih i grupnih socijalno-psiholoških frustracija i trauma.

Četvrta sednica CKSKJ, 1. jula 1966. na Brionima, označila je prelomni trenutak u istoriji druge Jugoslavije. Na sednici je politički likvidiran Aleksandar Ranković, uz Edvarda Kardelja najbliži saradnik Josipa Broza Tita. Ranković je uklonjen pod optužbom da je navodno organizovao ozvučenje i prisluškivanje Tita i drugih rukovodilaca, da se, zaverenički i pučistički, borio za vlast i mesto Titovog naslednika na položaju države. Proglašen je krivim za zloupotrebu Službe državne bezbednosti, formiranje frakcijske grupe koja je sprečila razvoj samoupravljanja i demokratizaciju jugoslovenskog društva.

Ovom knjigom vraćamo se Aleksandru Rankoviću i Brionskom plenumu iako je od njega prošlo već gotovo osam decenija.

Zašto?

Zato što je ta smena bila veoma značajna, važna za budućnost Jugoslavije.

Zato što gotovo tek sada istoričari i politički analitičari prepoznaju šta se sve i kako odigralo.

Zato što su ta saznanja ogledalo u kojem se dobro vide i prepoznaju činjenice i akteri, a to daje novu sliku i dimenziju „slučaju Ranković“ i tom spektakularnom i neočekivanom partijskom činu, koji se zbio na izolovanom ostrvu na vrhu Jadrana.

Jednostavno: istina je drugačija.

Knjiga „Radovan – Kako je izbio rat“ predstavlja sveobuhvatnu analizu jedne od najznačajnijih figura tokom raspada Jugoslavije. Autor Marko Sladojević, koji je bio advokat Radovana Karadžića, nudi jedinstven pogled na njegov život. Ova knjiga obuhvata ključne događaje i istorijske trenutke koji su oblikovali živote mnogih ljudi u Bosni i Hercegovini. Pisac predgovora je prof. dr Miloš Ković, koji je, između ostalog napisao: „Sudovi nisu i neće pisati istoriju srpskog naroda. Ona je stvar istinoljubivosti pojedinca, ličnosti suočene sa sopstvenom savešću. Njen cilj nije moć, nego Istina. U potrazi za njom, ova knjiga biće jedan od važnih putokaza.“

Ličnost i odluke Radovana Karadžića
Radovan Karadžić je bio prvi predsednik Republike Srpske i važan politički lider pre i tokom rata u Bosni i Hercegovini. Knjiga analizira Karadžićeve političke poteze, ali i otkriva njegovu privatnu stranu – pesnika, intelektualca i psihijatra. Sladojević pruža sveobuhvatan uvid u Karadžićev život kroz razgovore koje je sa njim vodio.

Pisac rekonstruiše ključne događaje koji su doveli do raspada Jugoslavije i početka rata u Bosni i Hercegovini. Karadžićeve političke odluke su centralne teme knjige. Autor koristi bogatu arhivsku građu i svoje lično iskustvo da pruži jedinstven pogled na ovaj kontroverzni period.

Svedočanstva iz Haga
U uvodnom delu autor iznosi detaljne opise sudskog procesa protiv Radovana Karadžića u Hagu. Marko Sladojević, kao jedan od učesnika, analizira rad Haškog tribunala i ukazuje na njegove nedostatke. Autor razmatra političke pritiske koji su oblikovali proces i pruža uvid u kontroverze oko pravednosti presude.

Zašto pročitati ovu knjigu?
Ova knjiga je važna za sve koji žele da razumeju političke događaje koje su dovele do rata u Bosni i Hercegovini. Knjiga „Radovan – Kako je izbio rat“ pruža dubok uvid u ličnost i ulogu Radovana Karadžića u tom periodu. Čitaoci dobijaju priliku da kritički sagledaju istorijske događaje i formiraju sopstveno mišljenje.

„Radovan – Kako je izbio rat“ Marka Sladojevića nije samo biografija političara i ratnog lidera, već i analiza međunarodnih odnosa i sudskih procesa. Ovo delo pruža jedinstven uvid u ličnost Karadžića, njegove odluke i posledice koje su promenile tok istorije na Balkanu. Knjiga nudi sveobuhvatan pogled na jednu od najkontroverznijih ličnosti novije srpske istorije.

Možda ne možeš da promeniš svet, ali možeš da naučiš da hodaš unutar sveta a da te ne odnese struja.
Vredne percepcije najvoljenijeg političara na svetu i najvažnijeg modernog mislioca, prvi put okupljenih u Urugvaju ne bi li pozvali na akciju.
Dva svetska lidera savremene misli sreli su se u ovoj knjizi kako bi razgovarali o transcendentalnim temama koje utiču na čovečanstvo i debatovali o alternativi za budućnost. S jedne strane Hose Pepe Muhika, bivši predsednik i bivši gerilac, koji je postigao ogromnu međunarodnu popularnost zbog svoje poruke o skromnosti, kao i svoje mudrosti i zdravog razuma. Sa druge strane Noam Čomski, intelektualac koji je revolucionisao lingvistiku, da bi se kasnije pozabavio širokim spektrom duboko aktuelnih humanističkih i filozofskih tema. Meksički režiser dokumentarnog filma Saul Alvidrez uspeo je da ih spoji i stvori pravu klimu za plodonosnu razmenu ideja.
Iz susreta ovih umova proizlaze promišljanja koja omogućavaju pristup velikim pitanjima s kojima se svet danas suočava, a to su posledice klimatskih promena, zlodela politike, korupcija, popu¬li¬zam, kriza kapitalizma i njegovih uzastopnih mutacija, logika tržišne ekonomije i proizvodni problemi, između mnogih drugih.
Suočeni s pretnjom civilizacijskog kolapsa i pred protivurečnostima levičarskih alternativa, Čomski i Muhika ukazuju na vrednosti koje se moraju uzeti u obzir kako bi se išlo ka održivoj promeni – demokratija, sloboda, život sa svrhom, ljubav i prijateljstvo kao stubovi od kojih treba stvoriti novi pravac.
Ubeđen da su milenijalci i generacija Zed nasledili ekološki, eko¬¬¬¬¬¬¬nomski, politički i socijalno neodrživu civilizaciju, Alvidrez smatra da je njegova misija da pokuša da pojača javnu konverzaciju među mladima i usmeri je na rešavanje globalnih problema.

U svojoj najnovijoj knjizi austrijski istoričar i publicista Hanes Hofbauer na briljantan način pokazuje dvostruke standarde svetskih, u ovom slučaju pre svega zapadnih moćnika. Autor daje detaljan pregled raznih prinudnih mera, kao što su bojkot, embargo i sankcije, koje svetski moćnici koriste kako bi nepokorne nacije stavile pod svoju kontrolu. Takvo njihovo delovanje obično bi dovodilo do sigurne propasti sankcionisane države, pa čak i do krajnje bede i gladi njenog stanovništva. Poseban akcenat u knjizi je stavljen na desetine paketa sankcija Rusiji koje su nametnule SAD tokom krize u Ukrajini, a koje su odmah, slepo, sledile i zemlje Evropske unije. Hofbauer ovde dokumentovano pokazuje da ove sankcije predstavljaju kršenje normi međunarodnog prava, jer sankcije može da uvede samo Savet bezbednosti UN.

Zašto se neke teritorije otcepljuju od države čiji su deo?
Kako dolazi do otcepljenja?
Kako opravdati otcepljenje?
Šta o tome kaže međunarodno pravo, a šta politička teorija?
Da li postoje specifični slučajevi otcepljenja u novijoj političkoj istoriji?

Polazeći od pojma otcepljenja kao predmeta spora, Pavković se usredsređuje na uporedne studije otcepljenja: Abhazija i Srpska Krajina, Crna Gora i Katalonija, Kosovo i Čečenija.

Od otcepljenje kao instrumenta nacionalnog oslobođenja na Balkanu u toku poslednja dva veka, preko otcepljenja u bivšoj Jugoslaviji, do otcepljenje putem strane vojne intervencije SAD i Rusije.

Provokativna i analitična knjiga o nikad razrešenom pitanju međunarodnih odnosa, istoriografije, međunarodnog prava i političke teorije.

„Cilj ovih ogleda bio je da doprinesu razumevanja ne samo fenomena otcepljenja već i našeg načina posmatranja procesa, instrumenata i posledica otcepljenja.“ (Aleksandar Pavković)

Centralna ideja Papeovog naučnog i društveno-političkog delovanja jeste stavljanje aktuelnih događaja u istorijski kontekst, jer samo takvo sagledavanje pruža realnu sliku stvari. Svaka nacija i država, u manjoj ili većoj meri, počiva na mitovima, smišljenim decenijama, nekad i vekovima unazad, koji i te kako utiču na sadašnjost i budućnost.

Ilan Pape u svojoj knjizi dekonstruiše mitove na kojima počiva država Izrael. Iako napisana godinama pre 7. oktobra 2023, ona pruža okvir za sve ono što se tog dana desilo, brutalni napad Hamasa, kao i ono što je usledilo, genocid države Izrael nad stanovništvom Gaze. Deset mitova o Izraelu studija je slučaja o razornoj moći političkog mita, o njegovoj snazi koja može decenijama da pruža izgovor za okupaciju, dehumanizaciju i pokoravanje drugog, da dosegne i do sadašnjosti i omogući „mirnu savest“ počiniocima i podržavaocima genocida.

Ova knjiga je inspirativna i u kontekstu navođenja na razmišljanje o našim mitovima, jer smo svedoci toga da je naš region bogat njima, a iskustvo nas uči da bez dekonstrukcije ovih mitova naša društva teško mogu napred. Kako i sam Pape navodi, istinito i nepristrasno razumevanje prošlosti, ma kako ona bila neprijatna, otvara vrata miru. - Mirko Medenica