Količinski popust

Autor, čije je iskustvo prožeto školovanjem u Beogradu, studijama u Evropi, boravkom u Rusiji, te rukovodećim angažmanom u svetskim finansijskim centrima, svedoči o rađanju i zatvaranju ruskog tržišta. Knjiga obuhvata i najnovija dešavanja u periodu 2023–2025, te pruža pronicljive analize i zapažanja o daljem usijavanju tenzija i eskalaciji sukoba u svetu, zatim o novim globalnim fenomenima koji preoblikuju našu civilizaciju, uključujući veštačku inteligenciju i klimatske promene, o velikim političkim promenama, poput povratka Donalda Trampa u Belu kuću.

It was an elucidating read. We learn of Miloš’s first encounters with Russians, and his shock at discovering how different they are from Serbs. The excitement he recalls from the early days of his career is palpable, doing deals in the east for a London-based investment bank and riding the red-eye back and forth between London to Moscow; expansive times, times of opportunity for enterprising young men – times cut short by mounting tensions in Ukraine.I hope that this English translation of Miloš Starović’s, End of an Era: from the integration to the isolation of Russia will give English-speaking audiences better perspective when considering how best to navigate the treacherous waters that run between the personal and the political at times of conflict between great powers.    Charles O. Robertson MA, Belgrade University

ŽIVE SLIKE SAVREMENIH POLITIČKIH I DRUŠTVENIH SUDARA
Dnevnika srpske političke destrukcije poput aspiratora uvlače čitaoca u ovo štivo kao u postmoderni roman u kome je svaki segment zaseban ali se tokom čitanja susreću kao rečni sliv u more. Čitaoca kojeg je bezbrojna knjiška ili novinska literatura navikla da bude predmet kidnapovanja u subjektivne zamke autora i izgubi svoju sopstvenu ličnost, Milorad Bojović sa gospodskom hladnokvnošću ostavlja da sam formira azimute u tumačenju događaja ili duha vremena. On ni u jednome retku ne zloupotrebljava poverenje publike i to je svakako etička posebnost ove knjige. Bojovićeva zbirka eseja sukcesivno, takoreći u intelektualnom stripu, prati žive slike političkih i društvenih sudara. Egzaktnost i objektivnost njegovih zapažanja ne razlikuju se od dnevničkih zapisa naučnika iz ženevskog undergrounda. Svojstvo ovih eseja je da predstavljaju potpuno celovitu i integrisanu sliku sveta. Bojović je sintetiči mislilac i to je karakteristika njegove literature. Za takavo promišljanje i povezivanje elemenata sveta neophodna je izuzetna kultura. Bojović je ima, u najširem obimu koji poznaje visoke humanističke ili dijaboličke zamisli, ne zanemaruje značaj, uticaj ni eksplanatornu moć obrazaca popularne kulture, herbarijume značajnih teza ili maksima koje su iznedrene u različitim kardinalnim istorijskim trenucima ili jednostavno izuzetne ličnosti koje su gradile arhitekturu svoga vremena. Utoliko se ovaj Dnevnik čita sa pikantnom aromom jednog Darela. Svojom ubedljivošću i temeljno zasnovanim analizama Bojović svakako doprinosi da sile destrukcije, koje nam se pletu kao zmija oko Laokoonovih nogu, ostanu u deponijama besmislenih ideja. Dragoljub Kojčić

Politika sankcija Evropske unije deo je neobjavljenog rata protiv Rusije. Od marta 2014. godine pojedinci se stavljaju na crne liste, suočavaju sa konfiskacijom imovine i ograničenjima slobode kretanja. U početku je ovo pogodilo Ukrajince i Ruse, ali kasnije i građane azijskih, afričkih i evropskih zemalja.

U aprilu 2014. godine, Brisel je pokrenuo mere ekonomske prinude sa ciljem da Rusiju baci na kolena, ali u stvarnosti to je dovelo do teške krize u Evropi i široko rasprostranjenih priprema za rat.

Lične sankcije o kojima se govori u ovoj knjizi sada utiču na više od 2.700 pojedinaca i organizacija. Među njima su i građani evropskih zemalja. Jednim potezom pera, oni su lišeni svih prava, nemaju pristup svojim računima, zabranjen im je rad i ne mogu prihvatiti pomoć od stranaca. Potpuno su blokirani.

Kada je novinar pitao nemačku vladu šta misli o tome da su nemački građani lišeni svih građanskih prava, on je na konferenciji za novinare 13. februara 2026. godine odgovorio da su sankcije protiv širenja dezinformacija opravdane i indirektno ugrožavaju sve one koji protivreče narativu EU o ratu u Ukrajini: „Stavljanje cene na ovo, na ime sankcije deo je naše politike. Ovo je namerno.“ - Iz predgovora autora srpskom izdanju

"Od pozne antike, preko srednjovekovne Evrope, nastanka moderne diplomatije, pa sve do Hladnog rata i savremenog doba, uloga Svete Stolice prevazilazila je okvir verske institucije, postajući sastavni deo svetske politike. Knjiga Borisa Vukićevića Sveta Stolica i Evropa u drugoj polovini XX vijeka prati istorijski razvoj vatikanske diplomatije, principe njenog delovanja i mesto koje je zauzimala u različitim epohama. U središtu istraživanja nalazi se druga polovina XX veka, period dubokih ideoloških podela koje su oblikovale savremenu Evropu. Autor analizira uticaj Drugog vatikanskog koncila, odnose sa komunističkim državama, kao i veze Svete Stolice sa zapadnim zemljama i međunarodnim organizacijama. Posebno mesto zauzimaju turbulentni odnosi sa Jugoslavijom.

Kroz analizu delovanja papa Jovana XXIII, Pavla VI, Jovana Pavla II, Benedikta XVI i Franje, ali i ključnih vatikanskih diplomata, knjiga razmatra stvarne domete uticaja Svete Stolice na procese demokratizacije, evropskog ujedinjenja i prevazilaženja hladnoratovskih podela. Zasnovana na bogatoj literaturi i istorijskim izvorima, ova studija predstavlja značajan doprinos proučavanju međunarodnih odnosa, istorije diplomatije i političke uloge religije u savremenom svetu. Knjiga je objavljena u Italiji.

O autoru:
Boris Vukićević je redovni profesor Međunarodnih odnosa i diplomatije na Fakultetu političkih nauka u Podgorici. Autor je dvije monografije i većeg broja naučnih članaka iz oblasti savremenih međunarodnih odnosa, istorije diplomatije, geopolitike i komparativne politike. Obavljao je više funkcija na Univerzitetu Crne Gore, gdje je između ostalog bio prorektor (2018–2020) i dekan Fakulteta političkih nauka (od 2024). Bio je član Uređivačkog odbora i autor više od sedamdeset odrednica Leksikona diplomatije Crne Gore u izdanju Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Član je Odbora za sociologiju i politikologiju CANU.
"

...Knjiga dr Stefana Surlića prestavlja izuzetan doprinos polju uporedne politikr, jer na rigorozan i teorijski utemeljen način razgraničava pojmove izgradnje mira, države i nacije.. Iz recenzije Prof.dr Zoran Krstić

Nova knjiga Branka Milanovića predstavlja analizu sloma globalnog neoliberalizma i rađanja multipolarnog sveta. Autor istražuje uspon Azije, pojavu nove globalne plutokratije i posledično opadanje zapadne srednje klase. Prvo, knjiga razotkriva kako ekonomska konvergencija dovodi do geopolitičkih tenzija. Drugo, objašnjava aktuelne populističke i autoritarne pokrete kao reakciju na moć elita. Nezaobilazno štivo za razumevanje tektonskih promena današnjice.

Godine 1969, objavljena je Bibija Druge Srbije, Filosofija palanke, Radomira Konstantinovića. Sada je pred čitaocima Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića, Vladimira Dimitrijevića, koja između ostalog odgovara na sledeća pitanja: - Kako je nastalo drugosrbijanstvo? - Zašto je Mirosla Krleža pravi otac Druge Srbije? - Kako je Koča Popović od proleterskog komandanta postao ljubitelj zapadne demokratije? - Da li je Milovan Đilas sekularni svetac? - Koliko je Latinka Perović doprinela lažima o srpskom narodu? Vladimir Dimitrijević nas je posle prošlogodišnjeg izdanja Između Boga i grupleksa, obradovao novim, Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića.

Ova knjiga plod je vanrednog napora da se prikupe, prouče, analiziraju i opišu događaji, činjenice i podaci koji su po svojoj prirodi vešto, duboko i trajno sakriveni. Dragocen je svaki doprinos rasvetljavanju mesta i uloge brojnih tajnih društava u nastanku i oblikovanju današnjeg sveta i društvenih odnosa koji u njemu vladaju. Ovaj pokušaj to svakako jeste.
Očito je da Miloš Janković zna mnogo više nego što nam je to ovog puta rekao. Stiče se utisak da je i sam upao u magiju reči „tajna” i „tajnovitost”, jer je mnoge njemu znane tajne prećutao, a nama ostavio da o njima samo nagađamo. Ako ništa drugo, tim postupkom nateraće čitaoce da krenu njegovim putem i čitaju i proučavaju literaturu tražeći tajne mnogih organizacija iz senke, bilo da su te tajne zamaskirane ili sakrivene u dubinama znanja samo odabranih i elitnih pripadnika tih istih društava.

Prof. dr Ljubomir Stajić

"Istočna Azija: politika, ekonomija, istorija je zbirka novinskih tekstova
koja donosi obilje informacija i stručnih mišljenja o savremenoj politici
i ekonomiji država Dalekog istoka – prvenstveno Kine, Japana i
Republike Koreje, a onda i Rusije i Demokratske Narodne Republike
Koreje. U nastojanju da rasvetli njihove međusobne i odnose sa
Evropskom unijom i SAD, knjiga se naročito fokusira na spoljnu
politiku i trgovinu u postkovid dobu, ali, kao podlogu potrebnu za
razumevanje savremenog političkog i ekonomskog konteksta, pruža
i određen uvid u njihovu modernu istoriju."

Ulazeći u novu eru, sa fokusom na čvrste temelje za razvoj Kine i viziju budućnosti, generalni sekretar Komunističke partije i predsednik Kine Si Đinping predložio je „kineski san“, koji odražava zajedničke težnje, želju i volju kineskog naroda, okuplja najveći konsenzus ljudi svih etničkih grupa širom zemlje, uveliko inspiriše kineski narod za razvoj zemlje i revitalizuje entuzijazam nacije. Posle višegodišnjeg napornog rada Kine, ukupna kineska ekonomska proizvodnja je stabilno rangirana na drugom mestu u svetu, a njen bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika takođe je ušao u red zemalja sa višim srednjim dohotkom. Sazivanje 18. Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine je početna tačka nove ere. Kineski san, koji uključuje nacionalni prosperitet, nacionalno podmlađivanje i narodnu sreću, pored toga što je san zemlje i nacije, san je i svakog Kineza. Kineski komentator vesti Bai Jiansun rekao je da je kineski san podrazumeva da svaki pojedinac ima veće dostojanstvo, veću sreću i da ima više podjednakih prilika da ostvari svoje snove.

Kada čoveka zadesi velika nesreća, ona otkriva koliko snage i dobrote ima u njemu. Kada nesrećna sudbina zadesi jednu naciju, ona otkriva njenu unutrašnju veličinu ili inferiornost. Samo ekstremna opasnost više ne dozvoljava bilo kakvu grešku kada je reč o istorijskom rangu određenog naroda.

Vladalac Nikole Makijavelija najuticajniji je politički traktat renesanse i jedno od najprovokativnijih dela političke misli uopšte. Napisan u vreme dubokih potresa u Italiji, ovaj kratki priručnik otkriva kako se moć stiče, održava i gubi. Makijaveli bez ulepšavanja analizira mehanizme vlasti, prirodu ljudi i opasnosti dvorskih spletki, upozoravajući da vladar mora biti i hrabar lav i lukava lisica kako bi prepoznao zamke i nadvladao neprijatelje. Ovo je knjiga koja ne slavi okrutnost, već promišlja nužne, ponekad i neprijatne odluke koje vladar mora doneti radi stabilnosti države. Makijaveli ističe važnost podrške naroda, pouzdanih vojnika i odlučnosti pri sprovođenju reformi. Njegove poruke i danas izazivaju rasprave, jer otkrivaju surovu ali realističnu logiku politike.

De Kalijerovo klasično delo postalo je i ostalo uzor ne samo u školama diplomatije nego i na mnogim mestima na kojima se danas proučavaju teorije i tehnike raznih oblika pregovaranja, uključujući tu i poslovne škole.

U ratnoj Banjoj Luci 1990–1995, etnopolitika srpskih vlasti preoblikovala je demografiju, svakodnevicu, identitet i urbanu strukturu grada. Autorka precizno prati nastanak i nametanje „etničke matrice“ preko medija, obrazovanja, kulture, jezika i toponima, te crkvenih i državnih rituala, uz diskriminatorne politike „nivelacije radnih mjesta“ i „racionalizacije stambenog prostora“. Društvena stigmatizacija, administrativne mjere, propaganda, ciljano nasilje i podrška Srpske pravoslavne crkve novom poretku, izazvali su egzodus nesrba. Na temelju opsežne istorijske građe knjiga prvi put sistemski mapira „nevidljivi rat“ koji je, i bez direktnih ratnih dejstava, trajno promijenio grad. U svjetlu današnjih globalnih poli-kriza i povratka atavističkih diskursa, ova precizna, potresna, analitički hrabra i danas posebno relevantna studija nudi ključ za razumijevanje tihih transformacija moći, poziva čitaoca da ih prepozna i da im se suprotstavi. O autorki: Armina Galijaš je istoričarka koja se specijalizirala za savremenu istoriju jugoistočne Evrope, s posebnim fokusom na Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Hrvatsku. Rođena je 1974. godine u Banjoj Luci, gdje je završila osnovnu školu i gimnaziju. Ratne neprilike su uticale na to da studije nastavi u Minhenu, na Ludwig-Maximilians Univerzitetu, na kome je studirala istoriju jugoistočne Evrope, modernu istoriju i makroekonomiju. U toku studija bila je angažovana kao istraživačka saradnica na Sudost-Institutu u Minhenu, a po završetku radi na matičnom univerzitetu kao asistentica. Godine 2005. prelazi na Univerzitet u Beču, na kome je radila kao naučna saradnica na Institutu za istoriju istočne Evrope. Na istom univerzitetu je doktorirala pod mentorstvom Olivera Jensa Schmitta. Prelazi na Univerzitet u Grazu 2011, i priključuje se novoosnovanom interdisciplinarnom Centru za jugoistočne studije (Center for Southeast European Studies), na kome je i danas zaposlena. Proučava ratove 90-ih godina prošlog vijeka, poslijeratne političke i društvene transformacije na Balkanu, nacionalne ideologije, odnose između politike i istorije, kulturu sjećanja u postsocijalističkim društvima, migracije, kao i istoriju svakodnevice, kulture i sporta. Autorica je brojnih naučnih radova i aktivna učesnica međunarodnih istraživačkih projekata i akademskih debata.

Dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju, Daron Ačemoglu i Džejms Robinson, u „Uskom koridoru“ razotkrivaju složenu priču o moći, slobodi i društvenom napretku. Njihovo istraživanje razotkriva suštinsku dilemu našeg vremena: kako obuzdati Levijatana — stvoriti državu koja je dovoljno jaka da štiti, ali i dovoljno okovana da ne uguši slobodu.
„Uski koridor“ je priča o slobodi. Sloboda se ne osvaja jednim potezom, već kroz dugotrajan proces u kojem društvo mora aktivno da kontroliše državu kako bi obuzdalo njenu moć i sprečilo despotizam. Polazeći od bogate istorijske građe i primera iz različitih delova sveta, autori pokazuju da sloboda nije prirodno stanje, već krhko dostignuće koje zahteva stalnu borbu i institucionalnu ravnotežu. Kada je država prejaka — guši slobodu; kada je preslaba — ne može je zaštititi. Samo društva koja uspeju da se održe u „uskom koridoru“, prostoru između tiranije i anarhije, mogu dugoročno ostvariti prosperitet i stabilnost.
Ova knjiga izuzetno je relevantna za zemlje regiona, ali i za sve druge društvene i političke zajednice, jer pitanje ravnoteže između države i građana nije jednom zauvek rešeno. Naprotiv, i kada postoji, ta ravnoteža se lako može izgubiti. „Uski koridor“ pruža dubok uvid u to kako institucije oblikuju slobodu i moć, nudeći ne samo teorijski okvir već i praktične pouke o tome kako se slobodna društva mogu sačuvati i razvijati.

O autorima
Daron Ačemoglu (Daron Acemoğlu) je profesor ekonomije na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT). Diplomirao je matematičku ekonomiju na Univerzitetu u Jorku. Kasnije je pohađao Londonsku školu ekonomije i političkih nauka (LSE), gdje je stekao master diplomu (1990) i doktorat (1992). Nakon predavačkog angažmana na LSE-u, pridružio se Ekonomskom fakultetu na MIT-u, gdje je postao redovni profesor 2000. godine. Njegov akademski rad obuhvata širok spektar oblasti, uključujući političku ekonomiju, ekonomski rast i razvoj, tehnološke promjene, nejednakost i ekonomiju rada.
Džejms Robinson (James A. Robinson) je politikolog i ekonomista, profesor na Univerzitetu u Čikagu (Harris School of Public Policy). Diplomirao je ekonomiju na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE), magistrirao na Univerzitetu u Varviku i doktorirao na Univerzitetu Jejl (1993). Radio je kao predavač na Univerzitetu Harvard, Univerzitetu Kalifornija (Berkli) i na Univerzitetu u Melburnu. Sproveo je uticajna istraživanja u oblasti političkog i ekonomskog razvoja, kao i odnosa između političke moći, institucija i prosperiteta.
Daron Ačemoglu, Džejms A. Robinson i Sajmon Džonson dobitnici su Nobelove nagrade za ekonomiju za 2024. godinu – „za istraživanja o tome kako se institucije formiraju i kako utiču na prosperitet“.

„Možda je vreme da pokušamo da (pred)vidimo u kom smeru se kreće svet i mi sa njim i gde ćemo se u nekom sutrašnjem dnu naći, a ne samo da konstatujemo i poslovično bivamo zatečeni događajima. Ova nas knjiga uči kako da nam se to ne desi ili kako će nam se sve desiti ako ne shvatimo poruke i pouke iz prošlosti i adekvatno ne odgovorimo izazovima budućnosti.“ - Petar V. Arbutina (iz recenzija)

„Reč je o obimnom tekstu, koji je posvećen iako staroj, ali nikada aktuelnijoj, iako dobro poznatoj, ali nikada detaljno obrađenoj i elaboriranoj, iako veoma praktikovanoj, ali nikada do kraja spoznatoj, i uz to veoma dinamičnoj temi. Stoga je i „hvatanje ukoštac“ sa ovom temom smeo i veoma hrabar poduhvat, na čemu sam autoru čestitao i pre čitanja teksta knjige.

Autor dr Zoran Golubović je predmet ekonomske diplomatije istražio prvenstveno iz aspekata nauka o ekonomiji, nacionalne i međunarodne bezbednosti, političkih nauka, pa i komunikoloških i socioloških nauka. Pored toga, posebna vrednost knjige su ugrađena znanja i iskustva iz duge i bogate lične karijere pripadnika nacionalnog sistema bezbednosti. Dakle, knjiga je izvesni kolaž poslednjih dometa određenih nauka i bogate prakse.

To ovoj knjizi ne samo da daje nauči značaj, već i karakter izvesnog učila, koje će biti korisno pripadnicima obaveštajnih službi, diplomatskih organa, a pre svega organima za ekonomske odnose sa inostranstvom i privrednicima različitih profila.“ – iz recenzije Prof. dr Saše Mijalković, redovni profesor Nauka bezbednosti

Prošle su bezmalo tri decenije od pojavljivanja, prvo u Banjoj Luci, pa iste godine (2007) u Beogradu, knjige Nenada Kecmanovića „Nemoguća država”.

Ova knjiga, koju su zbog negativnog naslova mnogi kritikovali, a autora optuživali za primordijalni neprijateljski odnos prema državnosti Bosne (i Hercegovine), postala je, u međuvremenu, najpouzdaniji uvod za svakoga ko želi da se upozna sa suštinom prekodrinske (ne)jednačine.

Vođen naučničkom vokacijom i ljudskom bliskošću temi Bosne, ugledni politikolog, ali i istaknuti učesnik političkog života pre i početkom uzbudljivih devedesetih, a pre svega rođeni Sarajlija, Nenad Kecmanović je nastavio da prati i analizira fenomenologiju društvenih i političkih zbivanja u BiH, radeći na prostranijim studijama, ali i redovno se, kao čitani kolumnista, oglašavajući kratkim, jezgrovitim komentarima u medijima. Njegove uverljivo i duhovito saopštene pregnantne ocene i predviđanja očekivali su se sa nestrpljenjem, jer stvarnost koju je slikao i tumačio bila je (i ostala) složena, opterećena teško prozirnom hipotekom i zastorima ideološke laži, tako da je neupućenima, a zainteresovanima, bio neophodan siguran putokazac i vodič. - Darko Tanasković

Ova knjiga je svojevrstan čas anatomije, kojim je tako samouvereno i precizno ovladao Nenad Kecmanović, jedan od naših najznačajnijih savremenih politikologa i političkih mislilaca, čiji politički i geopolitički ogledi odjekuju ne samo kod Srba s obe strane Drine, već bezmalo čitavom Bosnom i Hercegovinom.

Prokleta avlija naših dana je pred nama, i kao da sva tri naroda sami sebe iznova utvrđuju u toj prokletosti, dok „antidejtonska fantazija jedinstvene i cjelovite Bosne“ i dalje stoji kao višedecenijska agenda svih visokih i nižih predstavnika Evrope i bošnjačkih političara. Kecmanović ju je demistifikovao argumentovano i kritički, postavljajući smelu dijagnozu – agenda će završiti kao međunarodna deluzija uprkos sili koja je tako zdušno podupire.

U tome je najveća snaga ove izvrsne knjige. - Marko Krstić

Politika kao praktična ljudska delatnost nastajala je iz potrebe da stvara, a ne da razara ljudske zajednice. Cilj i smisao politike je da povezuje ljude u veće zajednice radi osiguranja i garantovanja reda, sigurnosti, stabilnosti i kvalitetnijeg života. Politika je slika i prilika kosmičkog poretka, ali usmerena na stvaranje zemaljskog poretka. Kosmički poredak i politički poredak suprotstavljaju se kosmičkim i zemaljskim haosima. Kao što se u kosmosu odvija borba između reda i haosa tako se i u zemaljskom prostoru međusobno bore politički poredak i politički haos. Politika u sebi nosi paradoks – ona može da uredi ljudski život u zajednici, ali i da ga razori zloupotrebom sredstava politike. Politika, kao praktična delatnost, bavi se opštom korišću (interesima) svih u zajednici, a njome se zadovoljavaju i posebne i pojedinačne koristi. Politika se vrednosno utemeljuje na pravdi, dobru i slobodi svih u zajednici, društvu i državi. Na tim univerzalnim vrednostima temelji se stvaralaštvo politike. Kada se ove vrednosti u političkom životu ne praktikuju nastaje stanje haosa i razaranja.

Pored posebnih i pojedinačnih interesa u rušenju političkog života učestvuju i ideologije. Udruženi interesi i ideologije mogu biti pogubni po politiku i politički život. Njihovo zajedničko učešće u rušenju ostavlja i materijalnu i emocionalnu, duševnu i duhovnu pustoš. Pustinja i pepeo su metafore rušilačke politike. Treći rušilački potencijal u politici su neograničene vladavine.

Knjiga Rat ili mir Đulija Tremontija, predsednika Odbora za spoljne poslove italijanskog Parlamenta, donosi provokativne misli i duboke paralele između prošlosti i sadašnjosti. On ističe važne događaje iz XVI veka, kao što su otkriće Amerike i izum štampe, koji su oblikovali današnju geopolitičku sliku sveta.

Tremonti izdvaja četiri savremena izazova: „otkriće“ Azije, uspon interneta, ponovne sukobe na Istoku i globalnu finansijsku nestabilnost. Ovi faktori dovode do nove krize, a autor poziva na dijalog i uspostavljanje novih pravila u međunarodnim odnosima.

Knjiga predstavlja poziv na akciju i ističe da ujedinjenje i saradnja predstavljaju put ka očuvanju evropskih vrednosti i stabilnosti. Tremonti nas upozorava na posledice sukoba ako ne prepoznamo svoje unutrašnje slabosti.

Uzbudljivi eseji izraelskog pisca Davida Grosmana, dobitnika Nagrade Međunarodni Buker, vode nas kroz kataklizmu 7. oktobra i onoga što je usledilo na Bliskom istoku.
Glas Davida Grosmana odavno znamo po nepomućenoj moralnoj čvrstini i analtičkoj preciznosti: još od kasnih osamdesetih i Žutog vetra, njegovog klasičnog dela o hitnosti rešenja „dve države“ i ceni koju plaćaju i okupator i okupirani, on kritikuje vladu svoje zemlje i zalaže se za uspostavljanje trajnog mira.
Nakon 7. oktobra 2023. godine, Grosman se odlučio da sebi i svom društvu ponovo postavi teška i neophodna pitanja:
– Kako se ovaj masakr mogao dogoditi?
– Zašto Netanjahuova vlada, zapetljana u mrežu skandala, nije mogla da zaštiti svoje građane?
– Da li su 7. oktobar i rat koji je usledio odneli sa sobom poslednju nadu u rešenje „dve države“?
– Ko ćemo biti i mi i naši neprijatelji kada se jednom podignemo iz pepela?
U ovih jedanaest eseja, koji su se pojavljivali u novinama i časopisima u ključnim trenucima kada je Grosman želeo da pozove vladu na odgovornost, on prati neuspehe koji su doveli do tog dana i do rata koji je usledio, a koji je omogućila i podsticala moralno bankrotirana stranka koja se ogorčeno drži vlasti.
Na kraju, Grosman dolazi do najvažnijeg pitanja:
– Hoće li ikada biti trajnog mira u regionu?

„Nediplomatski životi” je savršeno prikladan naslov za memoare koje su zajedno napisali Vilijam i Lin Montgomeri. Puna dramatičnih događaja, velikih istorijskih preokreta i individualnih ljudskih drama, ova knjiga pokazuje, između ostalog, da život diplomate može često biti nimalo diplomatski: opasan, nepredvidiv i nemilosrdan.

Priča počinje ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka i završava se u prvoj deceniji dvadeset prvog: u tih trideset godina, Vilijam i Lin Montgomeri iscrtali su svoju impresivnu životnu putanju na mapi sveta: od Beograda, preko Moskve, Vašingtona, Dar es Salama, Sofije i Budimpešte, da bi se na kraju krug ponovo zatvorio u Beogradu. Složenoj geografiji ove priče jedino može da parira njena istorija: dramatični događaji na velikoj istorijskoj pozornici, po pravilu, još su dramatičniji u svetu visoke politike skrivenom iza scene. Nediplomatski život pruža nam brojne prilike da taj svet sagledamo iznutra i da preispitamo mnoga svoja znanja, stavove i uverenja – pre svega, naravno, u delu knjige koji se bavi strašnim istorijskim potresima na Balkanu, u Jugoslaviji i Srbiji krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka. O izazovima i iskušenjima sa kojima su se tada suočavali, kao i u mnogim drugim trenucima svoje bogate diplomatske karijere, Vilijam i Lin Montgomeri pišu precizno, jasno i nemilosrdno iskreno, sa naglašenom odgovornošću pre svega prema istini. Ta istina je često neprijatna, ponekad bolna, ali uvek otržnjujuća i lekovita. I to je samo jedan od razloga zbog kojih je knjiga Nediplomatski život(i) izuzetno dragocena.

Slika postmodernog sveta dokazuje da su uzvišene političke i pravne vrednosti antičkog sveta u našem savremeništvu doživele dramatičnu kompromitaciju i slom.

Supremacija duboke države u današnjem svetu svedoči o tihom odumiranju onih humanističkih ideala koji su doskora važili kao neprikosnoveni, a u korist ljudi bez lica.

Posmatrano iz te perspektive, zastarelost humanističkih ideala čini se, nažalost, potpuno realističnom.

Knjiga sadrži četiri „politička“ ogleda s posebnim osvrtom na Rusiju. Ogledi su pisani nakon Prvog svetskog rata i prevashodna ideja im je da se ukaže na probleme i mogućnosti ponovnog vaspostavljanja Nemačke kao ravnopravne sile u okviru evropske podele snaga. Odgovor na to je ocena politike nemačkih konkurenata Francuske i Engleske, koji ne žele jaku Nemačku, kao i pokušaj da se do razumevanja dovede malo poznata politika „džina sa Istoka“ Rusije, i njenih mogućnosti. Ocenjujući stanje u vreme kada su ovi eseji pisani Špengler se vraća i u prošlost, do Napoleonovskih ratova, ali daje i projekciju budućih događanja i odnosa opet s posebnim osvrtom na „istočnu nepoznanicu“ Rusiju gde se nada da petrovska evropska, a sada boljševička vlast moraju ustuknuti pred „drugim licem“ Rusije, onim „seljačkim“ beskrajno-stepskim mentalitetom Rusije ili onim nepredvidljivo-anarhičnim, koje u najvećoj meri pokazuju likovi iz romana Dostojevskog.

Knjiga Nacionalno pitanje u savremenoj epohi autora Najdana Pašića (1922–1997) predstavLJa jedno od dela neprolazne vrednosti u srpskoj politikologiji.'

Autori su obradi vrlo složene materije pristupili odgovorno, k kritički i, prikazujući u praksi realno stanje naše spoljne politike, skrupulozno, ali ne i apologetski. Ovakvim pristupom postigli su da se odgovorno može reći da će ova monografija biti po mnogo čemu pionirski rad i, usuđujem se reći, jedna od značajnijih studija u naučnom izučavanju spoljne politike. - Prof. dr Ivo Visković

Autori (…) su neprestano u živom i plodonosnom dijalogu sa savremenom i klasičnom literaturom, ne ispuštajući pri tome iz analitičkog „periskopa“ stanje stvari u stvaranju i realizovanju spoljne politike Srbije… Jednako ubedljivo, posledično nakon svih ranijih nezaobilaznih razmatranja, raspravlja se o nacionalnim interesima i strateškim ciljevima naše zemlje. Sveobuhvatno i naučno skrupulozno vivisecira se ovaj osporavani koncept međunarodnih odnosa i spoljne politike, a potom se govori o samim nacionalnim interesima i strateškim ciljevima Srbije. - Prof. dr Dragan R. Simić

Na jednom mestu u knjizi, želeći da pokaže koliko je Holbruk bio neko za koga je znala cela Srbija, Paker beleži kako se u srpskom jeziku pojavio glagol„holbručiti”. Danas, kad u Gugl pretraživač uneseš tu reč, vidiš da se ona zaista pojavljivala u tekstovima Denisa Kuljiša i Miljenka Jergovića. Potonji holbručenje definiše kao „uvrtanje ruke, pravljenje male djece, ciljano ponižavanje, fizičko i mentalno maltretiranje,emocionalno zlostavljanje, opštenje u zdrav mozak i moralno degradiranje slabijeg od sebe, i sve to s namjerom da se postigne jasan rezultat i uskrati neprijatelju bilo kakva mogućnost izvrdavanja ili časnog kompromisa.”

Nepravedno bi bilo reći da je svojom knjigom, Džordž Paker samog Holbruka posthumno isholbručio, ali je s druge strane ova knjiga miljama daleko od svake ideje „o mrtvima sve najbolje”. Ko od ove knjige očekuje hagiografiju, bilo šta iz žanra „I ja sam video Holbruka Dika, legendu tu, slobodotvorca…” na pogrešnom je mestu. Paker ne propušta da pome nijednu njegovu ljudsku slabost, a o nekim lošim navikama i gresima piše čak sa stanovitim skoro perverznim uživanjem.

S druge, međutim, strane, a što je valjda i ključni razlog zbog koga je ova knjiga napisana, teško bi se moglo i zamisliti da se kroz jednu jedinu biografiju opiše„uspon i pad američke imperije” od Vijetnama preko Balkana do Iraka i Avganistana ovako sugestivno, efektno i otkrivalački. Džordž Paker je pljunuo istinu u oči i buldožer diplomatiji u formi vanjske politike kao i lažima i izgovorima kojima se ona kiti. - iz pogovora Muharema Bazdulja

Ova monografija obuhvata klasične i najnovije teorije i doktrine međunarodnih (političkih) odnosa i spoljne politike i diplomatije. Ovde je kao originalan doprinos izložena i sopstvena (moja) teorija i filozofija Dijalektičkog Relacionizma, koja je zasnovana na novoj Meta-dijalektičkoj metodologiji.Knjiga je namenjena akademskoj, naučnoj i široj stručnoj javnosti i posebno može doprineti edukaciji studenata na osnovnim i poslediplomskim studijama političkih nauka i nauka nacionalne bezbednosti.

Kada je predsednik Barak Obama tokom leta 2011. godine formalno zatražio da predsednik Sirije Bašar el Asad odstupi s vlasti, to nije bio prvi put da su Sjedinjene Američke Države tražile promenu režima u Damasku. Sjedinjene Države vodile su dugotrajni rat protiv Sirije još od trenutka kada je 1963. godine na vlast došao snažno nezavistan arapski nacionalistički pokret — kojem su i Bašar i njegov otac Hafez el Asad bili odani sledbenici. Vašington je nastojao da ukloni uticaj arapskog nacionalizma iz sirijske države, ali i iz arapskog sveta uopšte, jer je on predstavljao pretnju američkoj agendi uspostavljanja globalne dominacije i stvaranja investicionog okruženja pogodnog za američke banke, investitore i korporacije širom sveta. Arapski nacionalisti su težili ujedinjenju 400 miliona Arapa u jednu supersilu koja bi mogla da se suprotstavi hegemoniji SAD u Zapadnoj Aziji i Severnoj Africi i da postane značajan globalni akter oslobođen dominacije bivših kolonijalnih sila i Sjedinjenih Država. Vašington je vodio duge ratove protiv vođa arapskog nacionalističkog pokreta — egipatskog Gamala Abdela Nasera, iračkog Sadama Huseina, libijskog Moamera Gadafija i sirijskih Asadovih — često se udružujući s posebno nasilnim oblicima političkog islama kako bi potkopao svoje arapskonacionalističke neprijatelje. Do 2011. godine u regionu je ostala samo jedna panarapska država — Sirija.