Količinski popust

U svetu u kojem algoritmi, mediji i društvene mreže svakodnevno prepravljaju našu sliku stvarnosti, Moć percepcije – kada stvarnost izgubi bitku razotkriva kako nastaju paralelne istine, kako se emocija pretvara u dokaz, a narativ u zamenu za realnost. Knjiga pokazuje na koji način se naš um, navike i digitalno okruženje koriste da bismo poverovali u ono što je ubedljivo, a ne u ono što je tačno.

Knjiga ne nudi utešne odgovore, već jasno strukturisanu analizu i skup principa „perceptivne pismenosti“ – kako da prepoznamo manipulaciju, sačuvamo autonomiju mišljenja i obnovimo minimalan konsenzus oko činjenica.

Ovo je knjiga za sve koji žele da razumeju kako se danas proizvodi saglasnost, kako se ruši zajednički svet činjenica i kako se (još uvek) može braniti lična sloboda prosuđivanja. I za sve one koji ne pristaju da im istinu određuje algoritam, da im mišljenje zamenjuju tuđi narativi i da odustanu od razlike između onoga što je ubedljivo i onoga što je stvarno.

Snažna i provokativna sociološka studija koja kroz kritičku analizu savremenog društva, kapitalizma i globalizacije povezuje teoriju, etiku i duhovno preispitivanje. Knjiga koja ne nudi jednostavne odgovore, već podstiče na dublje razmišljanje o vremenu u kom živimo.
Knjiga koja otvara ključna pitanja savremenog čoveka i potvrđuje Arsića kao jednog od najznačajnijih domaćih dramskih pisaca.

Fenomen granica je, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu, aktuelniji nego ikada. Iako živimo u vremenu u kom su granice nedavno bile proglašene suvišnim i provizornim, nagli priliv migranata, međugranični sporovi i Damoklov mač separacije, koji visi nad glavama nemalog broja evropskih i neevropskih multietničkih i multireligijski strukturiranih  društava, učinili su granicu, kao fenomen, veoma aktuelnom ne samo na političkom i vojnom, nego i na ekonomskom i kulturnom planu.

Mozgovi naše dece bombardovani su sve većom količinom smeća. Razvijaju sve manje istinskih prijateljstava sa vršnjacima i veze sa prirodom. Ograničenja tokom korone su dodatno povećala konzumaciju medija. Video-snimci, igre, i pre svega internet mogu se opisati kao najveće deponije smeća na svetu. Dečje sobe možda ostaju čiste, ali njihovi mozgovi se sve više pune otpadom, do te mere da danas psiholozi i stručnjaci za istraživanje mozga više nego ikad pritiskaju dugme za alarm.

Ova knjiga predstavlja istoriju srpsko – hrvatskih odnosa od druge polovine 19. do prve polovine 20. veka. To je 65 godina sukoba i žestokih političkih borbi, ali i godina koje su sa sobom donele saradnju, zajedničke snove i ideale. U vrtlogu nacionalnih borbi našli su se Stjepan Radić i Svetozar Pribićević, a njihovi odnosi prema onoj drugoj naciji ključni su za razumevanje i njihovog vremena i decenija koje su ispratile 20. vek.

Karl Manhajm i sociologija znanja kao samorefleksija društvenih nauka! Ova knjiga je nastala iz dva razloga. Prvi je proistekao iz neophodnosti samorefleksije društvene nauke nakon pada Berlinskog zida i marksizma što predstavlja značajno pitanje za naučno-filozofsku zajednicu Istočne Evrope. Drugi razlog je u nameri da se ispravi poništavanje ili skrivanje problema koji je sadržan u delu Karla Manhajma "Ideologija i utopija (1929)".

Verovatno sigurno je knjiga o svetu u kojem sigurnost postoji samo kao iluzija. Kroz spoj teorije verovatnoće, psihologije, geopolitike, finansija i savremene tehnologije, autor nas vodi na putovanje koje otkriva zašto se stvari koje su delovale neizbežno često nikada ne dese i kako prepoznati priliku i snagu upravo u toj neizvesnosti.

Kroz živopisne primere od američkih izbora, preko crnih labudova na tržištima, do iluzije sigurnosti u ličnom životu, ova knjiga pokazuje kako svet funkcioniše drugačije od naših očekivanja i intuicije.

Umesto da bežimo od nesigurnosti, autor nas uči kako da je prihvatimo, razumemo i iskoristimo kao prednost u borbi za svoje ciljeve.

Ako ste ikada verovali da imate nešto sigurno u rukama i izgubili ili ako želite da naučite kako se uspeh gradi na verovanju u proces, a ne u garancije, Verovatno sigurno je knjiga za vas.

Knjiga Toksični odnosi ima za cilj da čitaocu pomogne da razvije poverenje u sebe, uprkos toksičnim odnosima koji putem različitih oblika manipulacije sve to ruše.

U knjizi su navedeni primeri osoba koje su prošle put izlaska iz toksičnih odnosa, kao i umetnička dela u kojima se prepoznaju likovi sa psihopatskim osobinama. Puna je sistematično prikazanih i realno primenjivih korisnih saveta koji proizlaze iz prakse i rada sa ljudima.

Toksični odnosi autora Radmila Bodiroge sveobuhvatni je vodič koji integriše teorijsko znanje sa praktičnim iskustvom za sve koji žele da prošire i prodube put izlaska iz toksičnih odnosa i izgrade zdrave odnose.

Naš um je bojno polje.Ako želimo da pobedimo, moramo znati kako se vodi bitka.

Jedno od posebnih obeležja modernog sveta, uočava francuski mislilac i ezoterik Rene Genon u svom delu Kriza modernog sveta jeste raskol do koga je došlo između Istoka i Zapada. Podela je opravdana i „ne može se ozbiljno dovesti u sumnju“. Istina je da su oduvek postojale brojne i različite civilizacije, koje su se razvijale na sebi svojstven način. „Razlika“, međutim, ne znači i „suprotnost“: između veoma različitih civilizacija mogu postojati istovetnosti, „s obzirom na to da sve počivaju na istim temeljnim principima i predstavljaju tek njihove primene uslovljene različitim okolnostima“.

Knjiga HOMO ECRANIS namijenjena je kako stručnoj, tako i laičkoj javnosti, posebno mladoj populaciji s kojom su, ujedno, saradnja i razgovor najinspirativniji, posebno u kontekstu izazova koje „hipermedijirano društvo nosi“. ." Homo ecranis, naime, kroz širi kulturni, zapravo holistički, pristup medijima otvara nekoliko pitanja o njihovoj ulozi u društvu (u procesu socijalizacije, „prevrednovanja“ društvenih normi, etičkih i estetskih standarda, tj. uticaj medija na dekonstrukciju identiteta), aktuelna kultura spektakla, problem manipulacije u medijima, medijska (ne)pismenost itd.

XXI vek (Knj. 1 i Knj. 2) Stanka Crnobrnje je izuzetno delo koje kroz više od 135 autorskih tekstova istražuje najrazličitije aspekte savremenog društva, kulture, politike i tehnologije. Kroz oštroumne i provokativne analize, autor nas vodi kroz teme koje osvetljavaju složenost i kontradikcije modernog sveta, od koncepta postdemokratije i digitalnog fašizma do uticaja kapitalizma na kulturu i ekologiju. Ova zbirka tekstova pruža uvid u fenomene poput „kapitalističkog socrealizma“, „kulturne filozofije“ i „digitalnih plaćenika“, dok se bavi i univerzalnim pitanjima ljubavi, identiteta i budućnosti ljudske civilizacije. Crnobrnja preispituje ključne događaje i ideje koje oblikuju XXI vek, uključujući manipulaciju u digitalnom dobu, kult ličnosti, ekologiju i ulogu tehnologije u transformaciji društva. Svojim britkim stilom i dubokim uvidima, autor otvara prostor za dijalog o pravcu u kojem svet ide, pozivajući čitaoce na promišljanje i akciju. „XXI vek“ nije samo kolekcija tekstova već i mozaik savremene stvarnosti koji provocira, inspiriše i pruža alate za razumevanje doba u kojem živimo. Ovo delo je nezaobilazno štivo za sve koji žele da sagledaju slojeve savremenog sveta kroz prizmu kritičkog mišljenja i intelektualne radoznalosti.

„Filosofija palanke postala je neka vrsta naše Biblije.“
– Filip David

Iskustvo nam je palanačko.Ponekad, opasno je (i kažnjivo) reći to na uho palanačkoj oholosti; ponekada, međutim, ova reč ide do pojma sudbinskog: palanka je, kaže se, naša sudbina, naš zao udes. Nema, niti može da bude promene. Istorija nas je zaboravila, kao u nekakvoj velikoj rasejanosti. Između sela i grada, ovako zaboravljen, svet palanke nije ni selo ni grad.

„Objavljena prvi put davne 1969. godine, Filosofija palanke počela se više čitati i citirati u poslednjoj deceniji XX veka. Bilo je potrebno da se duh palanke otelotvori u svim pojedinostima da bi Filosofija palanke postala ključ za razumevanje krvavog haosa u toj deceniji.“ – Latinka Perović

„Filosofija palanke objašnjava, bolje nego ijedno drugo književno ili filozofsko delo srpske kulturne i filozofske misli, suštinu vladajućeg kulturnog modela u Srbiji devedesetih godina, poreklo i pozadinu dominirajućeg nacionalizma, poreklo i dubinu moralnog pada većeg dela srpske inteligencije koji su okončani u ratnom razaranju i zločinu. Bez poznavanja dela Radomira Konstantinovića nije moguće razumeti tamne strane srpske intelektualne istorije, sve one stranputice i zablude koje su Srbiju dovele u tragični istorijski i kulturni ćorsokak.“ – Filip David

U novembru 2019. godine, filozof Pol Presijado je pokušao da održi predavanje pred Školom frojdovskog usmerenja u Parizu. Slušaoci i organizatori su ga sprečili da iznese tekst u celini, te je tek naknadno došlo do objavljivanja integralne verzije, koja je sada pred vama.

Podcrtavanjem jaza između aktuelne, kvir misli, spremne da promišlja transformaciju i nebinarna stanja, i jednovekovne tradicije diskursa i praksi psihoanalize, kao i njenih pojmova koji su oblikovali humanističko razmišljanje u savremenom svetu, Presijado ulazi u sukob u kom je potrebna ispovest, u kome njegovo lično iskustvo svedoči o novim istinama, ali takođe, on skup suočava i sa istorijom razumevanja roda, sa tehnologijama roda i razlike, sa životom kojim biće živi ako se usudi da ne poštuje forme propisane institucijama – životom monstruma. Tekst celim tokom održava vezu sa Kafkinom pričom »Izveštaj jednoj akademiji«.

Presijado poziva na zajedničko stvaranje nove epistemologije, kojom bi se podržala mnogostrukost oblika života, sa ciljem da telo više ne bude svedeno na svoju reproduktivnu silu, već da, izbavljeno iz stega heteropatrijarhalnog i kolonijalnog nasilja, konačno teži slobodi.

",,Prof. Davor Džalto jedan je od najznačajnijih pravoslavnih mislilaca u svetu danas. (Post)istina (post)demokratije donosi jedinstvene analize fenomena obrazovanja, medijske sfere i manipulacija, sa posebnim osvrtom na demokratiju i pitanje odnosa religije i društva, tradicionalnih i ,sekularno-religijskih’ narativa, odnosno političkih ideologija.”
Gordana Jočić, glavni i odgovorni urednik MediaSfere

,,Koristeći ,anarhistički’ pristup kao metodu koja podrazumijeva skeptičnost prema svim strukturama moći, svakoj opresiji, Davor Džalto utjelovljuje testament Josepha Pulitzera onda kada se traži da ne toleriramo nepravdu, da se suprotstavimo demagozima svih vrsta. Kolega Džalto odan je načelima općeg dobra i senzibiliziran za siromašne i socijalno deprivirane.”
Drago Pilsel, novinar i teolog, urednik portala Autograf.hr

,,Prof. Davor Džalto jedan je od najznačajnijih pravoslavnih mislilaca u svetu danas. (Post)istina (post)demokratije donosi jedinstvene analize fenomena obrazovanja, medijske sfere i manipulacija, sa posebnim osvrtom na demokratiju i pitanje odnosa religije i društva, tradicionalnih i ,sekularno-religijskih’ narativa, odnosno političkih ideologija.”
Gordana Jočić, glavni i odgovorni urednik MediaSfere

,,Koristeći ,anarhistički’ pristup kao metodu koja podrazumijeva skeptičnost prema svim strukturama moći, svakoj opresiji, Davor Džalto utjelovljuje testament Josepha Pulitzera onda kada se traži da ne toleriramo nepravdu, da se suprotstavimo demagozima svih vrsta. Kolega Džalto odan je načelima općeg dobra i senzibiliziran za siromašne i socijalno deprivirane.”
Drago Pilsel, novinar i teolog, urednik portala Autograf.hr
"

Razume se da Đorđević, kao i u svojim dosadašnjim delima, ni u knjizi o liftu ni u jednom trenutku ne odustaje od naučnog svetonazora. To bi zaista bilo nemoguće – on se toliko dugo bavi sociologijom, da je impregniran njome. 

Zašto je neophodno govoriti o dijalogu? Razloga ima toliko da ih je teško i nagovestiti, a kamoli nabrojati. To što dijaloga nema, što je simuliran i manipulisan, nije razlog da mu se okrenu leđa.

Dijalog je pretpostavka za uspostavljanje komunikacije kao temeljne kategorije kulture u kojoj se kristališe stav o svetu i skali vrednosti. Tamo gde dijaloga nema slabašna je i sporna i sama kultura. U nas je, očigledno, došlo do prekida takve komunikacije. Ako ovome dodamo paradoksalnu činjenicu da takozvana informatička revolucija nije podigla nivo inteligencije javnosti, onda situacija naše društvene i političke zajednice, koja se našla na sporednom koloseku savremene istorije, deluje još sumornije i beznadežnije.

U knjizi Tajne dijaloga sabrao sam više od dvesta fragmenata koji nisu ništa drugo do podsticaj za otvorenu upitanost o mogućnostima za prevladavanje autoritarnosti, u čije mreže je opasno upleteno naše društvo. Problem čini mnogo kompleksnijim opšti civilizacijski kontekst globalnog i informatičkog društva. Globalizacija jednoumlja računa na konformizam masa i ličnosti bez svojstava i identiteta. Tu je već nemoguće stići do antagonističke kritičke pozicije.

Razmišljajući o tajnama dijaloga došao sam do uverenja da je temeljna pretpostavka za njegovo ostvarivanje kultura. I upravo su u neostvarenoj kulturi teško otklonjivi defekti u ostvarivanju pune komunikacije i dijaloga.

Knjiga UBIJ SVE NORMALCE prati onlajn kulturne ratove koji su, izvan vidokruga i radara mejnstrim medija, vođeni oko pitanja feminizma, seksualnosti, rodnog identiteta, rasizma, slobodnog govora i političke korektnosti. Mobilisani su tinejdžeri gejmeri, ljubitelji anima koji pod pseudonimima postuju svastike, ironični South Park konzervativci, antifeministički provokatori i trolovi koji proizvode mimove. Njihovi mračni smisao za humor i ljubav prema transgresiji-radi-same-transgresije doveli su do toga da je praktično nemoguće razaznati koje političke stavove zaista zastupaju a šta je od svega toga samo zabava „radi LOL-ova“.

Ovo je knjiga pisana perom jednog Vininćanina koji nije odolio zavičajnoj čežnji koja dolazi sa staračkim danima, da makar na ovaj način oživi i stavi na papir sjećanja na Vinicku kakva je bila, a kakva više nije. Ovo je knjiga za dušu onih Vinićana, a mislim da drugih i nema, koji Vinicku nose u srcu i žive sa čežnjom gdje god da su, da će jednog dana da joj se vrate, mada iz nje nikada nijesu ni odlazili…

Profesor Slobodan R. Vukićević, pisac niske kapitalnih socioloških studija, od kojih su neke bile izistinski zapažene u našim prostorima, osim što nanovo pokazuje učenost, akribičnost i stilsku darovitost, ovoga puta demonstrira izvrsnu obaveštenost u stvarima sistematske sociologije i doktrinarnog sociološkog nauka na tzv. makronivou društvene teorije. A to su one vrednosti, potcrtajmo, koje krase goleme sociološke sisteme i do kojih se uspinju retki pojedinci.

Zato će profesorova knjiga biti nezaobilazna književnost za nizicu socioloških disciplina: od onih koje nas uvode u osnovne pojmove te plemenite nauke, preko inih koje proučavaju strukturu društva, do onih koje se bave globalizacijom i naseljenim delom sveta, prirodom i, predlaže se, kosmosom.

Kao deo šireg Veberovog interesovanja za svetske religije i posebno sociologiju religije bio je zainteresovan za otkrivanje funkcionisanja kapitalističkog sistema.

U ovom radu predstavlja ideju da nastanak modernog kapitalizma treba pripisati protestantizmu a pre svega kalvinizmu kao teološkom sistemu koji naglašava vladavinu Boga nad svim stvarima.

Milioni ljudi, vekovima se pitaju, zašto toliko zla u ime religije.

Da li iz toga treba da zaključimo, kao što čine mnogi ateisti, da je religija sama po sebi generator netrpeljivosti među ljudima ,zbog čega je u celosti treba odbaciti kao negaciju napretka i humanosti?

Da li su licemerje i slabosti vernika dokaz slabosti i licemerja religije?

Ova knjiga predstavlja vernu sliku modernog društva I analizira čoveka, njegove izbore I posledice.

Čitajući knjigu, lako prepoznajemo savremeno društvo I ljude oko nas, ali smo izazvani I na lično preispitivanje.

Pored kritičkog osvrta na društvo, autorka nas upućuje I na put dugo željenog isceljenja.

Autor je desetine i desetine kulturoloških i antropoloških tema, u sažetoj formi, obradio i prevrednovao. U ovoj knjizi se neposrednije određuju i pojmovi: dokolica, igra, mit, tradicija, mentalitet, jezik, dijalog, knjiga, istina, nauka, obrazovanje, moral, politika, komunikacija, žena, romantika, kritika, ketman, humor, moda, fotografija, kič, pornografija, grad, reklama, nasilje, grafiti, palanka, balkanizam, siromaštvo, dosada, mobing, karijerizam, snobizam i boemija. Ratko Božović je posebnu pažnju posvetio masovnim medijima, globalnim i lokalnim, internetu i fejsbuku.

Kroz citavu istoriju feministkinje su maltretirali i izvrgavali ruglu širom sveta. U 18. veku slavne feministkinje su gubile život na giljotini, a u 19. veku sifražetkinje su bacali iza rešetaka. Danas aktivistkinje came u zatvoru u zemljama poput Irana i Saudijske Arabije. Feministkinje žigošu kao džangrizave, frustrirane i neprivlacne žene. Ipak, konstantno stasavaju nove generacije žena koje se usu uju da se s ponosom nazivaju feministkinjama.
Autorka Marta Bren i ilustratorka Jeni Jurdal istakle su se po tome što su kroz niz publikacija vešto prikazale kljucne trenutke i licnosti koje su oblikovale istoriju žena i ženskog pokreta. U ovoj knjizi citaoce vode na zabavno putovanje kroz kulturnu istoriju patrijarhata. Sa dosta humora ispredaju pricu o tome kako su muškarci od Aristotela do Vudija Alena opisivali svet kroz prizmu svog muškog pogleda. Pokazuju kako su se prominentne žene kroz istoriju borile protiv ugnjetavanja – a ujedno proglašavaju najgoreg seksistu svih vremena.

Kakav jer pisac , takva je i knjiga koja je pred vama: opsežno štivo brojnih istraživanja od kojih je dobar dio autor proveo na vlastitoj koži. Autor spremno uskače u duboko more vlastite (pod)svijesti, pritom opremljenu samo iskrenom radoznalošću i željom da se na licu mjesta uvjeri kako živi svijest. Glavni cilj ove knjige je poziv na radikalno preispitivanje svega što znamo o sebi i svijetu u kojem živimo. Jednom kad se uputimo u taj proces i on postane dio osobnog iskustva, više nećemo moći živjeti od parola.

Ovaj prevod u izdanju Zavoda, najkraće rečeno, jedan je od savremenih intelektualnih odgovora na već rašireno i prihvaćeno mišljenje, prema kojem je ideologije i ideje, u savremenom svetu, skoro potpuno zamenila jedna, jedina – novac Autor ovog dela, Luj Dimon (1911-1998), poznati antropolog, sociolog strukturalista, usavršavao je svoja znanja pod uticajima znamenitih Marsela Mosa i Klod Levi Strosa, a sam je bio predavača na Oksfordu i direktor Škole za visoke studije društvenih nauka u Parizu. Ovo svoje delo, Dimon je nazvao komparativnom studijom o modernoj ideologiji i mestu koje u njoj zauzima ekonomska misao. Dimon u svom delu posebno osvetljava jedan važan kontrast savremene civilizacije koji nastaje iz suprostavljenih činjenice prema kojima holistički koncept savremenog društva podrazumeva hijerarhiju, dok njegov drugi važan atribut-individualizam naglašava jednakost. Ova studija se bavi opštim, sveobuhvatnim vrednostima društva, jasno ih razlikujući od neke crte ili ideje koja je prisutna samo na nekom od nivoa društva. Suštinski ona se bavi relacijom ekonomskog kao kategorije sa ideologijom, i njegovim mestom u njoj, ili još preciznije, odnosom ekonomskog sistema i ideologije jednog društva, sa važnim društvenim implikacijama tog odnosa.

Ova knjiga ima svoju dramatičnu itoriju, koja, u izvesnom smislu, prati dramatičnu univerzitetsku karijeru autora Dragoljuba Mićunovića. Njena prva verzija nastala je na osnovu predavanja koja je održao studentima sociologije Filozofskog fakulteta u Beogradu, od 1970. do 1975. godine...

Kao oblici radikalnog angažovanja koji imaju sve širi značaj u modernom društvenom životu, društveni pokreti predstavljaju važnu liniju vodilju za potencijalne buduće preobražaje. Društveni pokreti osvetljavaju moguće budućnosti, a delimično su i sredstva za njihovo ostvarivanje.

Grad je sve manje grad u smislu polisa, ljudske zajednice i sve više doživljava oblike transformacije koji vode u kapsularnu arhitekturu i kapsularnu civilizaciju. "Kapsula" je metafora za veštačke ambijente i zatvorene kontrolisane arhitektonske celine koje treba da minimalizuju komunikaciju sa pretećim spoljašnjim svetom: kuća sa obezbeđenjem, ograđene zajednice, šoping molovi, aerodromi, delovi grada, države, čak i kontinenti. Kapsularna civilizacija, kao posledica polarizacije na bogate i siromašne, zahteva neprestanu odbranu ”kapsule“ od spoljašnjeg sveta. Svi oblici indivi

dualnih i kolektivnih strahova uslovljavaju opsednutost ograđivanjem, obezbeđivanjem i sve razvijenijim sistemima kontrole i represije. ”Kapsularizacija“ je istovremeno ukidanje javnog domena ili njegovo pretvaranje u artificijelne, virtuelne i kontrolisane ambijente. Usred privida mobilnosti i globalnih mreža (transporta i interneta) „mi ne živimo u mrežama, već u kapsulama.“
Prateći razvoj urbanizma i arhitekture u 20. i 21. veku, od Korbizjea, situacionista, metabolista i Kolhasa do modernih "umreženih gradova" i megapolisa, autor smatra da kapsularna arhitektura i kapsularna civilizacija globalnog kapitalizma – uključujući i svemirsku kapsulu kao pripremu za "kosmički egzodus" – sa evolucionog stanovišta nije napredak već regresija na najniži stupanj razvoja: opstanak unutar opne (kapsule). Na civilizacijskom, društveno političkom i ličnom nivou posledice kapsularizacije su katastrofalne. Mogu li svest o tom razvoju i mnogostruka upozorenja o sve vidljivijem pogubnom uticaju ovih procesa voditi protestu i zaustavljanju tog toka?

Ideja o pisanju knjige koja se bavi temom reformi gimnazija, nastala je kroz aktivnosti Unije SPRS i ima za cilj značajnije povezivanje učenika, njihovih roditelja i nastavnika kroz organizovane tribine i susrete, odnosno neposredno ostvarivanje uticaja na donosioce programa i reformi da uvaže taj trio, koji jeste osnovni nosilac obrazovnog procesa. U nameri da se te aktivnosti sprovedu u svim gimnazijama - članicama USPRS, naišlo se na nepremostivu prepreku. Pandemija izazvana koronavirusom, prešla je granice Republike Srbije i ušla u živote prosvetnih radnika, učenika i njihovih roditelja.