Količinski popust

Dugo čekani novi prevod knjige jednog od najznačajnijih čuvara Tradicije. Zajahati tigra je najrealnije i najpesimističnije delo koje je iznedrio Julijus Evola. Takođe, ovo je Evolina knjiga koja je najmanje shvaćena i dosta lošije protumačena od mnogih drugih koje je napisao, jedna od onih oko koje je bilo najviše nesporazuma od njenog prvog pojavljivanja među čitaocima kojima je i upućena. Zajahati tigra može se čitati poput priručnika za preživljavanje aristokratske duše u ovim vremenima Kali-juge, vremenima koja moderno društvo vode ka ličnoj i društvenoj, kulturnoj i političkoj katastrofi.

Nesvakidašnji prikaz ideja najznačajnijih ruskih pisaca i filoaofa 19. i 20. veka, od Puškona i Čaadajeva do Solženjicina i Loseva, inspirisan crtežima Jurija Seliverstova čije kopije čine sastavni deo ove knjige

POBEDNIK SE ODLUČUJE PRE BORBE

Umeće ratovanja nije samo delo o strategiji i ratu već skup principakoji se kroz vekove potvrđuju u stvarnim životnim i poslovnim situacijama. Sun Cuovi citati ne ostajuu domenu teorije - oni se prepoznaju u odlukama, odnosima,krizama i izborima koji odlikuju svakodnevni profesionalni svet.

Laš Svensen postavlja pitanje – koje je danas važnije nego ikada – kako je moguće da u vremenu gotovo neograničenog pristupa informacijama tako često podležemo pogrešnom rasuđivanju, predrasudama i očiglednim zabludama. Oslanjajući se na bogatu tradiciju filozofi je, ali i na književnost, istoriju, psihologiju i savremenu kulturu, Svensen u živom dijalogu sa Aristotelom, Kantom, Montenjom, Ničeom, Vitgenštajnom, Umbertom Ekom i mnogim drugim misliocima i piscima, pokazuje kako se pogledi na ljudsku glupost, i na ono što se smatralo razumnošću, menjaju kroz vekove, ali nikada ne gube na aktuelnosti.
Polazeći od primera iz savremenog javnog života – od bujice dezinformacija i teorija zavere do sporova o nauci, tehnologiji i veštačkoj inteligenciji – autor ističe da glupost nije osobina nekih „drugih“, već trajna mogućnost svojstvena čoveku kojoj smo svi izloženi. Njegova analiza nije usmerena na osudu pojedinaca, već na razumevanje načina na koji mislimo, verujemo, donosimo sudove i branimo sopstvena uverenja čak i onda kada se suočimo sa činjenicama koje im protivreče.

Od pravila lepog ponašanja do gradskog života, od arhitekture do muzike, od kulture ishrane do međunarodne politike — civilizacija prožima sve oblasti ljudskog iskustva. U poslednja dva veka ovaj pojam je istovremeno i neprestano prisutan ali je i osetno izlizan, gotovo ispražnjen od značenja. I oni koji prizivaju ratove i oni koji teže miru, skrivaju se iza iste reči. Varvarstva počinjena u ime „misije civilizovanja“ primoravaju nas da iznova promislimo složenu i protivrečnu istoriju modernosti. Knjiga Varvarin, Moderan, Civilizovan: Beleške o civilizaciji, autora Ibrahima Kalina, predstavlja produbljeno i uzbudljivo intelektualno putovanje kroz jedan od najsloženijih pojmova našeg vremena. Polazeći od uvida da civilizacija nije tek istorijska kategorija, već živa i pokretna struktura koja oblikuje savremeni svet, autor poziva čitaoca da napusti uske, zapadnocentrične okvire i zakorači u širi, dublji i humaniji horizont razumevanja. Preispitujući odnose između varvarstva, modernosti i civilizovanosti, Kalin razotkriva unutrašnje napetosti savremenog sveta: iza tehnološkog napretka i ekonomske moći često se kriju novi, suptilni oblici varvarstva. U vremenu u kojem se ovi pojmovi istovremeno proživljavaju, pitanje civilizacije postaje ključno pitanje – pitanje odnosa prema čoveku, prirodi i onom što je iznad svega. Pisana jasnim, elegantnim i prijemčivim stilom, ova knjiga složene filozofske uvide približava čitaocu bez gubitka njihove dubine. Ona ne nudi samo znanje – već i pogled: dok je, kako autor ističe, Zapad iscrpeo svoju reč o civilizaciji, islamski svet još uvek traga za sopstvenim izrazom. Od svakodnevnih navika do globalnih procesa, civilizacija ostaje ključ za razumevanje sveta u kojem živimo – ali i izazov da ga iznova osmislimo. Upravo zato, ova knjiga poziva na temeljno preispitivanje njenih osnova i na traganje za civilizacijom zasnovanom na razumu, vrlini, celovitom pogledu na svet i istančanoj estetskoj osećajnosti.

Trenutnu „civilizaciju“ Zapada očekuje suštinski preokret, bez kojeg je pre ili kasnije osuđena na propast. Ona je realizovala najkompletniju perverziju svakog racionalnog poretka stvari. Nema više daha, slobode, ni svetlosti u carstvu materije, zlata, mašina i broja. Zapad je izgubio smisao za zapovedanje i poslušnost. Izgubio je smisao za akciju i kontemplaciju. Izgubio je smisao za hijerarhiju, duhovnu moć, za ljude-bogove. 

Zašto je danas teže odbiti nego poslušati? Otkrijte Odbiti poslušnost, hit knjigu Frederika Groa koja istražuje korene političkog otpora, etičke neposlušnosti i slobode u modernom svetu.

Zašto je neposlušnost postala vrlina?

U svetu gde se konformizam često nagrađuje, Frederik Gro, čuveni francuski filozof i urednik Mišela Fukoa, postavlja ključno pitanje: Zašto se pokoravamo? Knjiga Odbiti poslušnost je hirurški precizna analiza ljudske sklonosti ka podređivanju i poziv na ponovno otkrivanje lične odgovornosti.

Šta ćete naučiti iz ove knjige?

Kriza poslušnosti: Razlika između pasivnog prihvatanja i svesnog delovanja.
Istorija otpora: Kako su se kroz istoriju definisali građanska neposlušnost i etički bunt.
Savremeni kontekst: Zašto je u digitalnom dobu "ne" najmoćnija reč koju možemo izgovoriti.
Etika odgovornosti: Povratak autentičnom sebi kroz odbijanje nepravednih autoriteta.

Savremeno društvo oblikuje se u vremenu kada se racionalnost i humanost sve udaljenije jedna od druge. U središtu tog procesa stoji paradoks: što je društvo sposobnije da meri pojave i procese, sve je manje sposobno da ih razume. Nauka, tehnologija i politika razvile su sofisticirane mehanizme kvantifikacije i predikcije, ali su izgubile, moralnu i komunikativnu sposobnost da tumače značenje onoga što mere.

Adorno je bio fasciniran svojim snovima i zapisivao ih je tokom celog života. Ova knjiga obuhvata poslednjih dvadeset pet godina njegovog života. Čitaoci Adornovih dela koji su navikli na snažna razmišljanja o filozofiji, muzici i kulturi, mogu ih smatrati i uznemirujućim: oni pružaju neverovatno iskren i nesmetan prikaz njegovih unutrašnjih želja, osećanje krivicei anksioznosti. Istaknuti su veoma direktno i pružaju veoma konzistentnu sliku dimenzija i iskustva koja se obično ignorišu i koja produbljuju naša znanja o Adornu. On je želeo da pokaže kako se društvena nepravda, strah i politička represija uvlače u našu najdublju intimu. Za njega, snovi su bili produžetak svakodnevnog užasa kapitalističkog društva.

Studije o zapadnoj "civilizaciji" uopšte, uključujući i američku i sovjetsku između kojih, po Evoli, nema neke suštinske razlike, i koje su u svom sadašnjem stanju - a to je vreme hipi pokreta i hipstera, u stalnom i neminovnom opadanju

Bezvremeni vodič kroz stoičku filozofiju – „Meditacije“ Marka Aurelija

Meditacije ili Samom sebi je remek-delo praktične filozofije koje već vekovima inspiriše čitaoce širom sveta. Nastale kao lični zapisi Marko Aurelijea, ove meditacije nude sažete uvide o životu, vrlini, razumu i načinu kako voditi ispunjeno postojanje.

Kroz svoje misli o prirodi svemira, smislu života i vrednostima koje vode do unutrašnjeg mira, Marko Aurelije nas uči kako da ostanemo racionalni, pravedni i smireni pred izazovima svakodnevnog života. Bez obzira na spoljne okolnosti, njegovo filozofsko vođstvo naglašava da se sve događa prema prirodi i da je mudro prihvatiti život onakav kakav jeste, čuvajući sopstvenu čestitost i racionalnost.

Ovo izdanje dodatno obogaćuje predgovor Vladeta Janković, koji pruža istorijski i kulturološki kontekst, pomažući čitaocima da bolje razumeju postulate stoičke filozofije i primene ih u sopstvenom životu.

Zašto pročitati ovu knjigu:

praktični saveti za svakodnevni život i donošenje mudrih odluka

duboka etička i filozofska refleksija koja nadahnjuje lični razvoj

učenje kako sa smirenošću prihvatiti životne izazove

idealno za čitaoce zainteresovane za filozofiju, samopomoć i lični rast

Novo izdanje Đurićevog prevoda triju Platonovih dijaloga (Ijon, Gozba i Fedar) donosi današnjem čitaocu priliku da i sam doživi onu radost u čitanju o kojoj je čuo da pričaju stariji od njega. Gozba je, uz Odbranu Sokratovu, verovatno književno najuspeliji Platonov spis, a zanimljivi su u tom pogledu i Ijon i Fedar. Kako i ne bi bili, kada se u njima govori, redom, o temama nadahnuća, ljubavi i lepote. U podnaslovu Ijona, doduše, stoji da je to dijalog o Ilijadi, spevu koji se nalazi na početku grčke i evropske književnosti, i koji se pripisuje Homeru. Ali glavno pitanje dijaloga je pitanje o pesničkom nadahnuću, i ovde Platon formuliše prvu zaokruženu teoriju inspiracije u zapadnoj kulturi. Podnaslovi Gozbe (o ljubavi) i Fedra (o lepoti) odgovaraju onome što se zaista odvija pred okom i dušom čitaoca.

Iz pogovora Saše Radojčića

Studije o ruskom kosmizmu i njegovom osnivaču Nikolaju Fjodorovu

Romanopisac Robert Muzil je tekst O gluposti smatrao jednim od svojih najvažnijih radova. U klasičnoj misli njegova tema je bezmalo bila tabu. Ko bi želeo da bude glup ako glupost ne bi toliko ličila na obdarenost i savršenstvo? A i danas je glupost, u okrilju mutacije moderne svesti, na visokoj ceni.

Stotinak godina posle prve pojave ove knjige o filozofiji i teologiji, ona ostaje jedno od najvažnijih dela intelektualne istorije dvadesetog veka. Razmatrajući naš odnos s drugim i s Bogom, Martin Buber je nezaobilazan mislilac nemačke filozofije u judeo-hrišćanskoj tradiciji modernih vremena.

Nikomahova etika predstavlja prvu sasvim sačuvanu studiju iz oblasti Etike, i to baš helenske etike, jer se u njoj na pojmovan način izražava ono što je već delimično nesvesno živelo i važilo u helenskom narodu: njegov moral i navike, njegova praktička shvatanja, moralna načela, njegov moralni etos i moralna osećanja. Ona je, u isti mah, deo Aristotelovog univerzalnog sistema, koji „ostaje najčudesniji i najuticajniji misleni sistem što ga je ikad jedan čovek sastavio” (V. Durant), i koji predstavlja prvi i do sada „jedini pokušaj totalne sinteze ljudskog znanja” (Branislav Petronijević), jer je on u isti mah i filosofijski i naučni system.

Došaptavanja izražavaju istinska osećanja, nepoštovanje discipline upućuje na neslaganje s pretpostavljenima. Kada ljudi otkažu lojalnost svojim vojnim komandantima, vojnici iskreno razgovaraju jedni s drugima o svom neslaganju s pretpostavljenima. Kada se dodeljuje previše nagrada, to znači da su u ćorsokaku; kada neumereno kažnjavaju, to znači da su iscrpljeni. Kada nestane poleta, oni svaki čas dele nagrade kako bi se dodvorili svojim vojnicima i tako sprečili izbijanje masovnog nezadovoljstva. Kada su ljudi toliko iscrpljeni da više ne mogu da izvršavaju naređenja, bivaju kažnjavani radi ponovnog uspostavljanja autoriteta. Biti nasilan prema vojnicima u početku, a posle ih se plašiti, glavni je dokaz jedne nesposobnosti. Kineski general Sun Cu napisao je pre više od dva milenijuma delo koje je redefinisalo veštinu ratovanja. Umeće ratovanja je ključno delo strateške filozofije, koje postavlja tezu da je najviši oblik majstorstva pobeda bez borbe. Kroz trinaest poglavlja, tekst istražuje mogućnosti koje se dobijaju obmanom, važnost špijunaže i nužnost poznavanja sopstvene i protivnikove snage. Sun Cuova filozofija naglašava da stabilnost, planiranje i logika uvek nadmašuju čistu silu. Njegovi stavovi o vođenju konflikta i postizanju ciljeva bez iscrpljivanja resursa ostali su neizostavni temelji za vođe i stratege širom sveta, od bojnih polja do izvršnih odbora.

Diogen Laertije u svom kapitalnom delu prikuplja i prenosi u celosti više od osamdeset biografija najvažnijih antičkih mislilaca, od Talesa do Epikura. Ovo delo nije samo puka istorija: Laertije uvodi čitaoca u autentične priče o životu filozofā, beležeći njihove doktrine, anegdote iz života, testamentarne volje, pa čak i pesme. Kroz sistematski pregled deset filozofskih škola, čitalac dobija panoramski uvid u razvoj i suštinu čitave helenske filozofske tradicije. Neprocenjiva vrednost ove knjige leži u činjenici da su mnogi od izvornih tekstova, koje Diogen citira i prepisuje, u međuvremenu izgubljeni, a njen enciklopedijski karakter čini je primarnim izvorom za razumevanje antičke misli, odnosno samih početaka zapadne filozofije.

…Urošević Fukoa tretira kao riznicu ideja, neuređenu, nesistematiziranu, koja nam može pomoći u nošenju sa stvarnošću, i zajedno sa stvarnim obiljem aktuelnih čitalaca njegovog dela, pokušava da razume šta neoliberalizam, dominacija i otpor jesu ili bi mogli biti. Uroševićev obuhvatni pogled na ove teme sa drugima, s mnoštvom čitalaca samog Fukoa u njegovom mišljenju sa Fukoom, značajna je dimenzija njegovog nastojanja da položi račun o misliocu koji je u Srbiji čitan, iako se o njemu nedovoljno pisalo. (dr Adriana Zaharijević, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu). Ponuđena reinterpretacija i reaktuelizacija Fukoa polazi od ispravne pretpostavke da je Fuko bio i ostao mnogo više od akademskog autora, čiji bi se značaj ograničavao na intelektualne rasprave u akademskoj „kuli od slonovače“: naprotiv, on je svojim idejama i publikacijama, kao i samom svojom ličnošću i svojim aktivističkim angažmanom, još za života postao bitan činilac širih javnih debata, u kojima se pretresa sama priroda savremenog društva i položaj čoveka u njemu, vidovi sistemske represije i porobljavanja, ali i mogućnosti slobode. Već više decenija Fukoovo ime funkcioniše kao „znak“ određenih intelektualnih tendencija koje se vide kao ključne za temelje krize koju i danas živimo, svejedno da li se prema tim tendencijama zauzima kritički stav, ili se one podržavaju i usvajaju. (prof. dr Ivana Spasić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu). Iako ga krasi mikroinvazivni analitički postupak koji čuva integritet Fukoa kao autora, rukopis predstavlja nešto više od običnog naklona njegovom radu, budući da se potonji kritički propituje i umešno razvija u pravcu lakanovske psihoanalize, a sve kako bi se nešto zaključilo o mehanizmima potčinjavanja u savremenom svetu i mogućnostima za organizovani, neautoritarni otpor dominaciji. (doc. Dr Ana Birešev, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu).

Svako od nas je odgovoran za svaki rat zbog agresije u našim životima, zbog našeg nacionalizma, naše sebičnosti, naših bogova, naših predrasuda, naših ideala, jer nas sve to deli. Da li ste znali da postoji veza izmeđ­u neuronauke i slobodne volje? Iako ljudi imaju moć da donose svesne odluke, na njih snažno utiču društvene mreže, YouTube, vesti koje gledaju I čitaju, zajednica koja ih okružuje, ljudi s kojima se svakodnevno susreću, pa čak i mesta na kojima kupuju. Filozof, duhovna ličnost i autor Džidu Krišnamurti podseća nas: „Tražimo od nekoga da nam kaže šta je ispravno ili pogrešno ponašanje, šta je ispravna ili pogrešna misao, i prateći taj obrazac, naše ponašanje i naše mišljenje postaju mehanički, naši odgovori automatski.” Dobra vest je da možete birati sve što uslovljava vašu slobodu. Krišnamurtijeva knjiga Sloboda od poznatog pokazaće vam kako da se oslobodite tiranije očekivanog da biste otvorili vrata transformaciji društva i svojih odnosa. Otkrićete da je primarni uzrok poremećaja stvarnost koju nam je neko drugi obećao, umesto da sami budemo autoritet za sopstveni nacin života. Ako želite da preispitate način na koji gledate na svet, da produbite svoju duhovnu svesnost i otvorite svoj um i srce prema drugima, Sloboda od poznatog je knjiga za vas. Nakon čitanja, steći ćete dublje razumevanje života koje ce vam pomoći da: • poboljšate svoje postojeće i buduće odnose; • prepoznate i prevazđi­ete svoje strahove; • bolje razumete celovitost života; • unapredite svoje komunikacijske veštine; • povećate svoje samopouzdanje i sposobnost da volite sebe. Krišnamurti nas podseća: Razumeti sebe je početak mudrosti.

„Samoafekcija i transcendencija – o osnovama Kantove teorijske filozofije“ je studija koja za svoju noseću temu ima temeljni problem Kantove transcendentalne filozofije, njegovo zasnivanje teorijske, a time i filozofije u celini. Nju sačinjava interpretativni pokušaj da pokaže kako je poslednje osnove u Kantovoj filozofiji moguće razumeti kao ono što Kant označava kao „čisto“ na senzaciji, sintezi i apercepciji, te da bi se to „čisto“ moglo u idealističnom maniru, i samo u heurističke svrhe, pretumačiti kao Mnogo, povezivanje i Jedno. To što se u teorijsko-saznajnom aspektu raskriva kao „čisto“, međutim, istovremeno kao ono u svakoj predstavi uvek već predstavljeno ili principijelno predstavljivo fungira kao ontološka osnova svega postojećeg, kao bitak bića kao takvog i u celini.

Proseravanje je neizbežno kadgod okolnosti traže

od nekoga da govori, a da pri tome ne zna o

čemu govori. Tako je proizvodnja proseravanja stimulisana

svaki put kada obaveze ili prilike da čovek

govori o nekoj temi prevazilaze njegovo znanje

o činjenicama koje su relevantne za tu temu. Ovaj

raskorak je učestao u javnom životu, gde su ljudi

često podstaknuti – bilo sopstvenom željom, bilo

zahtevima drugih – da naširoko govore o stvarima

u kojima su do izvesnog stepena neznalice. Tome

veoma bliske situacije proizilaze iz vrlo rasprostranjenog

uverenja da svaki odgovorni građanin u

demokratiji mora da ima mišljenje o svemu, ili bar

o svemu što se odnosi na vođenje poslova njegove

zemlje. Nepostojanje bilo kakve važne veze između

mišljenja neke osobe i njenog poimanja stvarnosti

biće, ne moramo ni da naglašavamo, još ozbiljnije

kod nekoga ko veruje da je njegova dužnost, kao

savesnog moralnog faktora, da procenjuje događaje

i situacije u bilo kom delu sveta.

Propast Zapada je dvotomno delo Osvalda Špenglera objavljeno između 1918. i 1922. godine. Uprkos vremenskoj distanci, ono ostaje jedno od najuticajnijih i najkontroverznijih filozofskih dela o istoriji civilizacije. Špengler u ovoj knjizi nudi radikalnu interpretaciju istorije, odbacujući evrocentrični i linearni pogled na razvoj društava.
Inspirisan filozofijama Getea i Ničea, Špengler osporava ideju linearnog progresa i umesto toga zastupa cikličnu viziju istorije, u kojoj kultura niče iz određenog pejzaža i umire kada iscrpi sve mogućnosti. Smatrao je vojnu ekspanziju, preterano samopouzdanje i pad inovativnog duha znakom da civilizacija ulazi u završnu fazu – fazu ponavljanja, imitacije i duhovne iscrpljenosti.
Uprkos burnim kritikama, Propast Zapada ostaje nezaobilazno štivo za svakoga ko razmatra velike obrasce istorije i pokušava da razume sudbinu moderne civilizacije.

Propast Zapada je dvotomno delo Osvalda Špenglera objavljeno između 1918. i 1922. godine. Uprkos vremenskoj distanci, ono ostaje jedno od najuticajnijih i najkontroverznijih filozofskih dela o istoriji civilizacije. Špengler u ovoj knjizi nudi radikalnu interpretaciju istorije, odbacujući evrocentrični i linearni pogled na razvoj društava.
Inspirisan filozofijama Getea i Ničea, Špengler osporava ideju linearnog progresa i umesto toga zastupa cikličnu viziju istorije, u kojoj kultura niče iz određenog pejzaža i umire kada iscrpi sve mogućnosti. Smatrao je vojnu ekspanziju, preterano samopouzdanje i pad inovativnog duha znakom da civilizacija ulazi u završnu fazu – fazu ponavljanja, imitacije i duhovne iscrpljenosti.
Uprkos burnim kritikama, Propast Zapada ostaje nezaobilazno štivo za svakoga ko razmatra velike obrasce istorije i pokušava da razume sudbinu moderne civilizacije.

Filozifska analiza na svom poslu

Svet veoma lako odriče viši duhovni život, više zahteve duha, više duhovno saznanje; svet voli da govori da mu ništa od toga nije potrebno i da smeta njegovom poslu uređenja sveta. Svet sleva i zdesna ovo objavljuje hiljadama i milionima glasova. A užasno je kada i od crkvene svesti dolazi ono isto negiranje duha kakvo dolazi od države, koja je na suprotnom polu sveta, a što se u ateističkom komunizmu preobratilo u konačno uništenje duha, duhovnog života, duhovnog aristokratizma. Ne gasite duh. Negiranje problematike hrišćanske svesti je gašenje duha. Služenje sveopštem prosvetljenju sveta ne zahteva pad kvaliteta duha. A pre svega je potrebno da se postavi problem duha i duhovnog života.