Proizvodi

Veština i majstorstvo s kojim Muharem Bazdulj uvodi čitaoca u svoj novi roman i očarava ga su zadivljujući. Autentičnost glasa naratora „Limenog lijesa za Zaimović Zejnu“ po svojoj uverljivosti nekog može da podseti na slične kratke romane pisane u prvom licu, poput glasovitih „Tikvi“ Dragoslava Mihailovića ili Kamijevog „Pada“: Od prve rečenice, priča nas guta kao plima. Kao parče slagalice već prepoznatljivog Bazduljevog proznog kaleidoskopa, ovaj roman deluje ponešto i kao nastavak rekonstrukcije jednog izgubljenog sveta i dodatak katalogu pokušaja da se od njegovih ostataka načini kakva-takva replika te da se makar u fantaziji i imaginaciji obnovi iluzija zavičaja.

Svojom prvom zbirkom pripovedaka Džems Džojs pokušava da realistično dočara i razotkrije moralno posrnuće i prljavštinu koja je, po njemu, početkom veka preplavila Irsku, i da tako učini prvi korak na njenom uklanjanju. Međutim, samozadovoljni svet nije hteo da prihvati tu neprijatnu istinu tako da je ova knjiga dugo tražila izdavača... Svojom prvom zbirkom pripovedaka Džems Džojs pokušava da realistično dočara i razotkrije moralno posrnuće i prljavštinu koja je, po njemu, početkom veka preplavila Irsku, i da tako učini prvi korak na njenom uklanjanju. Međutim, samozadovoljni svet nije hteo da prihvati tu neprijatnu istinu tako da je ova knjiga dugo tražila izdavača.

Knjige A. A. Mlina koje nam na duhovit i poetičan način pričaju o doživljajima luckastog malog medveda Vini Pua, koji najviše na svetu voli svog prijatelja dečaka Kristofera Robina, ali i da jede med i piše pesme, prevedene su na gotovo sve jezike sveta i prodate u impresivnom tiražu od preko deset miliona primeraka.
Proverite zašto je ovaj simpatičan plišani medved svojom popularnošću premašio slavu čak i jednog Mikija Mausa, i pružite svom detetu, ali i sebi, priliku da se uživajući u ovim pričama obrazuje jednom od najreprezetativnijih dela klasične dečje književnosti.

Da li je moguće da je papa otet i da se njegova otmica drži u tajnosti? Ova poznata satira francuskog nobelovca Andre Žida prati grupu genijalnih prevaranata koji svoje bogate žrtve ubeđuju da su masoni, u sklopu tajanstvene zavere, uspeli da otmu njegovu svetost, rimskog pontifeksa.

Oscilujući između luckaste farse i scena romantične ljubavi i ubistva, ovaj roman predstavlja parodiju konvencionalnog morala i to najupečatljivije u pikaresknom liku Lafkadija čije je notorno ponašanje u ovom Židovom delu izazvalo pravi pravcati skandal u vreme njegovog objavljivanja. Iako mnogo vedriji od ostalih Židovih dela, ovaj neobičan roman i dalje predstavlja intrigantan odgovor na pitanje kako pojedinci treba da žive svoje živote jednom kada su suočeni sa rigidnim društvenim i etičkim strukturama koje ih okružuju.

Za Giljea njegova učiteljica kaže da je poseban dečak. Njegov otac se plaši da se iza te reči „poseban“ kriju stvari koje ne želi da čuje. Gilje se uvek smeši. Deluje kao da je stalno srećan. Ima samo jednu prijateljicu. Živi u svom svetu. I obožava Meri Popins. Sve je naizgled jednostavno. Dete kô dete. Ali prividno spokojstvo i preterano živa mašta kriju zapravo duboke tajne, čitav svet koji je ovaj devetogodišnji dečak izgradio na krhkoj veri u magiju.

Izuzetno dubok roman, koji će vas na trenutke gotovo prestraviti, opčiniti i duboko dirnuti. Priča o porodici i prijateljstvu, o skoro neizdrživoj moći neizrečenog, i nepredvidivim putevima ljubavi.

ovo je recept života
rekla je moja majka
grleći me dok sam plakala
misli na cveće koje sadiš
u bašti svake godine
ono će te naučiti
da i ljudi takođe
moraju venuti
padati
puštati korenje
rasti
s ciljem da procvetaju

- rupi kaur

Roman „Ništa“ (Nada) najznačajniji je roman španske književnice Karmen Laforet (Carmen Laforet 1921-2004), koji je napisala sa dvadeset tri godine i za koji je 1945. godine dobila tada najprestižniju špansku književnu nagradu Nadal. Roman pripoveda psihičko i duhovno sazrevanje glavne junakinje

Andree, mlade devojke koja dolazi u Barselonu da studira književnost, prepuna nade da će u gradu za kojim je oduvek čeznula pronaći ljubav, prijateljstvo i porodični mir u kući svoje bake. Kroz pripovedanje glavne junakinje pratimo prikaz sumornog španskog društva u posleratnom periodu, kao i duboka razmišljanja jedne mlade devojke o svim suštinskim pitanjima života i ljudske egzistencije, težnji za slobodom, ljudskoj patnji i samoći, što sve, uz vešto prikazivanje najrazličitijih likova unutar porodice i izvan nje, ovaj roman čini i dan-danas izuzetno aktuelnim.

Eli Mak je bila savršena ćerka. Imala je petnaest godina i bila je najmlađa od troje dece. Bila je miljenica roditelja, prijatelja i nastavnika. Imala je savršenog momka. Bio je poslednji dan školske godine. Čekali su je idilično leto i lepa budućnost.

A onda je nestala.

Njena majka Lorel Mak pokušava da nastavi život. Prošlo je deset godina otkako joj je ćerka nestala, sedam godina od razvoda braka i svega nekoliko meseci otkako je policija pronašla poslednje dokaze u Elinom slučaju. I zato kad u kafiću upozna jednog neočekivano šarmantnog muškarca, Lorel se iznenadi kad se flertovanje brzo izrodi u nešto više. Ubrzo dobija priliku da upozna Flojdove ćerke, a njegova mlađa ćerka Popi ostavlja je bez reči.

Jer Popi izgleda isto kao Eli. I sad Lorel ponovo počinju da muče pitanja iz prošlosti. Kuda je Eli otišla? Da li je stvarno pobegla od kuće, kao što je policija sumnjala, ili se iza njenog nestanka krije neki zloslutniji razlog? Ko je Flojd? I zašto njegova ćerka toliko liči na Lorelinu nestalu devojčicu?

Putovanje kroz ekonomsku imperiju i san o dominaciji Kamore
Dokumentarni roman-prvenac o uticaju kriminala na ceo svet!
U ovoj ubedljivoj i brižljivo dokumentovanoj knjizi Roberto Savijano je rekonstruisao beskrupulozne ekonomsko-finansijske i osvajačke mehanizme klanova Napulja i Kazerte, povezujući istovremeno i svojom pripovedačkom fantazijom poslovne mehanizme Kamore sa ratničkim fatalizmom japanskih samuraja srednjeg veka.


Tako je stvorena ova neobična i snažna knjiga, strastvena i brutalna kao Sodoma i Gomora, objektivna i vizionarska u isto vreme, knjiga koja je i istraživanje i književnost, prepuna realnog užasa i uznemirujuće draži, knjiga u čijem je svakom delu njen mladi autor, rođen i odrastao u zemlji najsurovije kamore – „sistema“ – uvek prisutan u prvom licu. Tako su nastale ove stranice koje čitaoca hvataju za gušu i silovito ga uvlače u ponor stvarnosti, gde je, čini se, pristup nemoguć i najradikalnijoj mašti.
Knjiga je prevedena na dvadeset jezika. Samo u Italiji je prodata u preko sedam stotina hiljada primeraka.


Roberto Savijano rođen je 1979. u Napulju, gde je donedavno živeo. Zbog pretnji iz vrha mafije, odnedavno živi na nepoznatoj adresi i „uživa“ policijsku pratnju. Samostalni je novinar. Gomora je njegova prva knjiga. Dobio je nagradu „Vijaređo Repači“ 2006. za najbolju prvu knjigu, kao i nagradu Đankarlo Sijani iste godine.

Prvi roman Dostojevskog. Roman koji nastavlja tradiciju ruske književnosti istražujući dušu malog čovjeka, udubljujući se u njegov unutrašnji svijet. Ovo je i prvi roman u ruskoj književnosti gdje je mali čovjek progovorio sam za sebe.
Roman je napisan u formi pisama i predstavlja prepisku između Varenjke Dobrosjolove i starijeg činovnika Djevuškina. U svojim pismima Varenjka i Djevuškin opisuju jedno drugom svoj bijedni i jadni život, život pun patnji, intriga i spletki. Ova forma omogućila je autoru da na jedinstven način izrazi duševnu ljepotu svojih junaka, njihova osjećanja i mišljenja o raznim pitanjima. Većina likova koji se pojavljuju u djelu predstavljaju male ljude koji teže da očuvaju svoje dostojanstvo.
Ovim romanom Dostojevski unosi nov način razumijevanja pojma bijedni ljudi. On akcenat stavlja na riječ ljudi, a ne na riječ bijedni.

Ovaj Matavuljev roman, koji je na početku bio zamišljen kao pripovijetka, opisuje na duhovit i vitalan, živ način svijet Dalmatinskog zagorja i život u jednom neobičnom franjevačkom samostanu u Visovcu. Dvanaestogodišnjeg dječaka Ivu Jerkovića Bakonju njegov će stric, franjevac, odvesti iz sela i uvesti u život fratara, redovnika. Iza samostanskih zidova, mladog će Iva dočekati neobičan, hirovit i tajanstven svijet redovničkog života. Sam Matavulj, interesantno je primijetiti, kao mladić boravio neko vrijeme u manastiru Krupi, kod svog strica igumana Serafima.
 
Radnja romana smještena je u Dalmatinskoj zagori i to u dvije njezine sredine. Odvija se u samostanskoj sredini i tiče se samostana Visovac te u seoskom predjelu dalmatinske zagore, u siromašnom selu Zvrljevo.

Ovo svoje najpoznatije djelo Petar Kočić je, prema svjedočenju svog prijatelja Sime Erakovića, napisao za jednu noć. „Bio je vedar. Uhvatio je Erakovića za ruku, smešeći se. 'Za noć sam napisao, za jednu noć!' A posle dužeg uzdaha, rekao je: 'To je priča o Davidu Štrpcu što tuži prokletog jazavca u onom našem nesretnom kraju'“, piše M. Selimović o nastanku ovog Kočićevog djela. „Agrarne i druge nevolje bosanskog seljaka, lukava, pritunjena, ali nesalomljiva i buntovna, sve je to našlo silna izraza u ovoj izvrsnoj satiri. Tip seljaka izveden je sa veoma mnogo tačnosti i snage, dijalog je vanredno prirodan, sporedne ličnosti su obeležene sa vrlo mnogo reljefa, situacije su vrlo pravilno izvedene, a i u svemu ima toliko satire, gorke i osvetničke satire, da Jazavac pred sudom ide u najbolje satire političke i socijalne književnosti“, bio je utisak poznatog književnog kritičara.
Jovana Skerlića.

Koštana je jedna od najlepših, najpoetičnijih i najdubljih pesama cele naše književnosti... Čudna neka nostalgična poezija, zagreva celo ovo delo. U toj poeziji ima nečeg mekog, toplog, dubokog, bolnog, ona izrazava onu ljubav koja je jača od smrti i koja se najzad i izjednačuje sa smrću... Nijedno književno delo naše ne iznosi bolje no Koštana tu osobitu zanosnu, fatalnu ljubav i malo je dela koja su u stanju da ostave tako trajan i dubok utisak... Koštana je Ciganka, pevačica i igračica, ona oličava buran, veseo život, plahu razdraganost mladosti. Ona je jedna od onih lepota od čijeg bleska oči zaslepe i koje kao bludeći oganj vode ljude u propast...“, zapisao je  Jovan Skerlić o jednoj od najznačajnijih drama srpskog realizma.

Nečista krv, nešto staro i drevno što teče kroz generacije, proključaće u na jugu Srbije, krajem 19. vijeka. Zatvoreni krug patrijahalnog svijeta postaje poprište propasti nekad ugledne porodice. Moralna ogriješenja pojavljuju se kao fizički i materijalni znaci. Teret prošlosti postaje toliko silan kao rijeka ponornica koja teče pod zemljom, a onda iznenada i zaglušujuće izađe na površinu i ponese pred sobom. U svijetu strogih pravila odvija se tragična drama želje. Od Sofke, vranjanske ljepotice, hadži Mitine kćeri, nečista krv uzeće svoj danak. Kroz njen tragični pad, pada i čitav jedan svijet. Sa ovim Stankovićevim djelom, po Novici Petkoviću, vremenski i suštinski počinje tradicija savremenog srpskog romana.

Kultna Nušićeva komedija – satira donosi čitavu galeriju živopisnih likova čija se potraga za društvenom respektabilnošću i ugledom pretvara u urnebesnu farsu. Šta se događa kada ljudi iz male, palanačke sredine igrom sudbine budu uzdignuti na društvenoj ljestvici? Ovo je drama o tragikomičnosti pokušaja da se bude neko drugi. Svako oponašanje ugleda, manira, karkatera osuđeno je da bude groteskna karikatura. „I , eto, iz te i takve sredine ja sam uzeo za ruku jednu dobru ženu i dobru domaćicu — gospođu Živku Popović — i izneo je naglo, neočekivano i iznenadno, iznad njene normalne linije života. Takav jedan poremećaj na terazijama života kadar je učiniti, kod ljudi iz male sredine, da izgube ravnotežu te da ne umeju da se drže na nogama. I eto, u tome je sadržina Gospođe ministarke, u tome sva jednostavnost problema koji taj komad sadrži“, zapisao je sam Nušić u predgovoru ove komedije.