PSIHOLOGIJA

U dobu opsesivnog iščekivanja „lajkova“ koji nam pumpaju ego, u kome kao da smo izgubili dodir s drugim osobama, sve postaje gotovo nevažno ukoliko ne dobije potvrdu u vidu „šera“, uverenja da nas neko priznaje, da nam se divi, da nam kliče. Ali da li se u tome ogleda pravi uspeh? Da li ga čovek može postići ako jureći za slavom zaboravi na „sve ono što nije on sâm“?

Ubrzano vreme u kome živimo, tako vezano za dimenziju „rada“ i ,,učinka“ ugrožava suštinu ženske prirode: njenu sklonost ka nezi i nežnosti kao i njenu urođenu empatiju i otvorenost ka životu. Svedoci smo zabrinjavajućeg rascepa između erotske i majčinske dimenzije kod žena, između ljubavi prema sebi i ljubavi prema drugima: ako preterivanje u erotskoj/narcistističkoj komponenti sa sobom povlači egoizam i emotivnu nedostupnost, gubitak ravnoteže u majčinskoj komponenti dovodi do opterećujućeg ponašanja koje je podjednako opasno u međuljudskim odnosima. Nakon dubokog izučavanja „nesavršenih porodica“, Mariolina Čerioti Miljareze istražuje „misteriju“ ženskog univerzuma, njegovu problematiku i neiscrpne resurse uz originalan pristup pun konkretnih i pozitivnih primera koji će biti od velike koristi svima onima koji se ne zadovoljavaju privremenim i nepotpunim odnosima već žude za uzajamnom spoznajom, poštovanjem i ljubavlju.

Prvi put objavljena 1992. godine, „fascinantna“ (Njujork tajms) Anatomija ljubavi Helen Fišer brzo je postala klasik. Od tada je Fišer sprovela pionirsko istraživanje mozga o požudi, romantičnoj ljubavi i vezanosti; prikupila je podatke o više od 80.000 ljudi kako bi objasnila zašto voliš onoga koga voliš; i prikupila informacije o više od 30.000 muškaraca i žena o seksu, vezivanju, prijateljima sa povlasticama i drugim trenutnim trendovima u udvaranju i braku. I ona predstavlja novu, naučno zasnovanu i optimističnu perspektivu odnosa u našem digitalnom dobu – ono što ona naziva „laganom ljubavlju“.

Ovo je najsavremenije putovanje sile koje prati porodični život čoveka od svog porekla u Africi pre više od dvadeset miliona godina do internet stranica za sastanke i današnjih spavaćih soba. I ima sve: kopulatorni pogled i druge prirodne igre udvaranja; ko, kada, gde i zašto čini preljubu; ljubavne zavisnosti; njeno otkriće četiri široka hemijski zasnovana stila ličnosti i šta svaki od njih traži u romansi; najnoviji podaci o svetskim (biološki utemeljenim) obrascima razvoda; kako i zašto muškarci i žene misle drugačije; prava priča o ženama, muškarcima i moći; uspon i pad seksualnog dvostrukog standarda; i šta nam nauka o mozgu govori o tome kako napraviti i održati srećno partnerstvo.

U knjizi Zašto volimo poznata antropološkinja Helen Fišer nudi novu mapu fenomena ljubavi od njenog na­stanka u mozgu do uzbudljivog pustošenja koje stva­ra u našim telima i ponašanju. Radeći sa timom naučnika na skeniranju mozga ljudi koji su se upravo ludo zaljubili, Fišer je dokazala ono što su psiholozi do­nedavno samo sumnjali: Kada se zaljubite, određena područja mozga zasvetle pojačanim protokom krvi. Ova velika knjiga koristi te podatke da bi tvrdila da je romantična strast ugrađena u naš mozak milionima godina evolucije. To nije emocija, to je nagon snažan poput gladi. Provokativna, prosvetljujuća, sveobuhvatna i uverljiva, Zašto volimo nudi radikalno nove odgovore na vekovna pitanja: Šta je ljubav, koga volimo i kako održati ljubav u životu.
Koristeći podatke prikupljene iz njenog upitnika, Fi­šer Temperament Inventori Test, koji je uzelo preko četrnaest miliona ljudi u četrdeset zemalja, kao i svo­je znanje o genetici, arhitekturi mozga (pomoću fMRI) i neurohemiji, Helen govori o četiri široka stila razmišljanja i ponašanja koja su povezana sa četiri spe­cifična moždana sistema. Ona daje detaljne podatke o tome kako prepoznati i uticati na svaki stil tem­peramenta i kako su pojedinci svake dimenzije tem­peramenta predisponirani da misle, rade, kupuju, inoviraju, prate i vode.

Dr Helen Fišer jedna je od najistaknutijih antropologa u Ame­rici. Pre nego što je postala profe­sor istraživač na Univerzitetu Rutgers, bila je naučni saradnik u Ame­ri­čkom muze­ju prirodne istorije u Nju­­jorku. Dr Fišer je sprovela opsežno istraživanje o evoluciji, izražavanju i hemiji lju­bavi. Trenutno proučava biološke osnove ličnosti i pionir je u ispitivanju ne­u­ro­he­­mije liderstva i inovaci­ja. Napisala je šest me­đu­narodno naj­prodava­nijih knji­­ga i mnogo članaka o nauci o mozgu, o ljudskom socijalnom ponašanju. Nje­ne knjige bile su na listi Njuj

Akademik dr Dušan Kosović je bio pionir crnogorske i ugled­­nik američke psihijatrije, bio je jedan od deset naj­po­znatijih američkih neuropsihijatara. Rođen je u Trepči kod Nikšića, gde je završio gimnaziju, a Medicinski fakultet u Beogradu. Nakon toga odlazi u Ameriku na specijalizaciju, potom se vraća u Jugoslaviju i osniva 1960. prvo Odeljenje neuropsihijatrije u Podgorici.
Dr Kosović je bio direktor psihijatrijske bolnice i profesor psihijatrije na Univerzitetu Albert Ajnštajn u Njujorku, objavio je više naučnih radova na engleskom jeziku, posebno iz oblasti stresa i psihoanalize. Bio je član Američke akademije za psihoanalizu, član Njujorške akademije nauka i umetnosti, radio kao dopisni član CANU (Crnogorska akademija nauka i umjetnosti), postao je član Američke akademije za unapređenje antiejdžing medicine (medicine za usporavanje starenja), kao i jedan od petorice Jugoslovena čije se ime nalazi u publikaciji Ko je ko u Americi.
Dr Dušan Kosović je osnivač prvog Antistres centra u SAD u Njujorku. Treće, srpsko izdanje ove knjige predstavlja jedinstvenu, temeljnu studiju o stresu, njegovim uzrocima i posledicama. Kosovićevo ogromno iskustvo i znanje pretočeni su u ovu jedinstvenu studiju. Stres je kompleksno delo u kome se pokazuje kako stresna situacija postaje svakodnevna čovekova pratilja i egzistencijalna zamka. Autor je smatrao da saznanje o bolesti može da postane značajan preduslov za njeno uspešno sprečavanje. Kao iskusan psihoanalitičar, Kosović se založio protiv svih predrasuda u razumevanju stresa, a naročito onih koje umanjuju terapijski ishod.
„Ako želite da saznate kako da živite i da se borite sa stresom ovo je prava knjiga za vas.”

Ratko Božović

ŽIVLJENJE I UMIRANJE


Nakon što je proučila više od 20 000 ljudi koji su prošli iskustvo blizu smrti, Dr Kjubler Ros je otkrila da su njihovi doživljaji neverovatno slični iako su pripadali različitoj starosnoj dobi, veri ili naciji. Ova priča objašnjava šta možemo očekivati u smrti jer je „umiranje skoro identično iskustvu rođenja. To i jeste rođenje u drugo postojanje.”


SMRT NE POSTOJI


Osvrćući se na sopstveni život I rad sa pacijentima na samrti Kjubler Ros izvlači ubedljiv zaključak da „ništa u životu ne mora da bude negativno – pa ni smrt.” Ona naglašava da se oni koji su prošli iskustvo blizu smrti više ne boje umiranja. Naprotiv, nekima je povratak „odande” bio nevoljan.


ŽIVOT, SMRT I ŽIVOT POSLE SMRTI


Ovaj esej se odnosi na najteža životna pitanja postavljena od strane devetogodišnjeg dečaka obolelog od raka: „Šta je život, šta je smrt I zašto mala deca moraju da umru?” Neverovatno istraživanje koje je ovde prikazano na temu života posle smrti ne pruža nam samo odgovor, već I nadu za sve nas.

Još 1989. godine, akademik Kosović je u studiji "Optimistička psihoanaliza" javnosti predočio po mnogo čemu novatorska i plodna istraživanja psihoanalitičarke Karen Hornaj, naročito njena nastojanja da prevrednuje učenje Sigmunda Frojda. Tih godina, zajedno sa Radomirom Šaranovićem i dr Batrićem Filipovićem, prevodi njene spise na naš jezik. U knjizi "Psihoanaliza Karen Hornaj" profesor Dušan Kosović, u stvari, dovršava svoje uvide u stvaralački opus ove značajne autorke. Kritički se osvrće na njena kultna djela "Neurotična ličnost našeg doba", "Novi putevi psihoanalize", "Naši unutrašnji konflikti", "Neuroza i razvoj ličnosti". Nova Kosovićeva knjiga pisana je kompetentno, jasno i uvjerljivo, tako da može biti pravi podsticaj za pouzdanije prepoznavanje originalnih ideja Karen Hornaj, čije je stvaralaštvo označilo uspon psihoanalitičke misli savremenosti.

Karen Hornaj, veliko ime u psihijatrijskoj nauci, u uvodu je napisao da cilj ove knjige nije da prikaže šta je pogrešno u psihoanalizi, već da odbacivanjem spornih elemenata osposobi psihoanalizu da se razvija do vrhunca svojih mogućnosti.

Zajednička Frojdova i Brojerova studija o histeriji je prvi korak u izučavanju ovog fenomena u psihijatriji. Oba autora, u skladu sa svojim naučnim principima i potencijalom pristupaju njegovom istraživanju. U ediciji Frojdovih slučajeva ova je jedini zajednički projekat.

Još jedan od Frojdovih čuvenih slučajeva iz istorije bolesti jedne infantilne neuroze. Prikaz ovog slučaja je najiscrpniji i najznačajniji od svih istorija bolesti koje je Frojd objavio. Značaj ove bolesti leži u tome što mu je ona pružila dokaze za kritiku Adlekovih, a naročito Jungovih stavova. Naglašena biseksualnost pacijenta poslužila je Frojdu za formiranje stavova o opštoj pojavi biseksualnosti i „negativnog” Edipovog kompleksa.