STRUČNA LITERATURA

Zašto baš ZANIMLJIVA KRIMINALISTIKA?

Pre svega zato što je kriminalistika zastupljena u mnogim životnim područjima. Istovremeno, ona je jedna od najhumanijih nauka. Kao takva ona služi utvrđivanju objektivne istine, i to u onim životnim sferama gde neizmerni vitalni interesi pojedinca, njegova čast, ugled, sloboda, psihičko i fizičko zdravlje, njegova sudbina, izrečene presude, čak i na smrtnu kaznu, zavise upravo od njene (ne)zastupljenosti u krivičnom postupku. Na ovaj način kriminalistika se zalaže za ozdravljenje društva i izlaz iz stanja anomije u kome se ono našlo. Na to nas opominju Monteskijeve (Montesquieu) reči:

„Naneta povreda jednom jedinom patnja je za sve”.

Ali, isto tako, neuspešno suzbijanje kriminaliteta za posledicu ima patnju svih nas.

Posao koji sam obavljao je retka, ako ne i jedina profesija koja polazi od posledice ka uzroku. Мetod rada kriminaliste ponekad asocira na vidovitost. Svaka tajanstvenost je u direktnoj vezi sa otkrivanjem. Jednostavno, tajna budi ljudsku znatiželju.

Tako otkrivačka delatnost postaje zanimljiva, a neizvesnost do kraja čini je još zanimljivijom. Onda, dragi čitaoci, možete samo naslućivati kakvi su odabrani, najzanimljiviji slučajevi, među onima inače zanimljivim, u svakodnevici jednog kriminaliste. Verujte da izbor nije bio nimalo lak. Sasvim slučajno ovoga puta teret odgovornosti pao je na mene. Sreća ili nesreća?! Otuda ne zamerite. Čovek ide samo za idejom koja pridobije njegovu savest.

Knjiga je tako osmišljena i toliko široka da svi prošli, sadašnji i budući kriminalni slučajevi uviru u njene okvire kao potoci u reku. A da bih ispunio ovako široko postavljen zahtev držao sam se opšteg načela: nijedno doba nije tako novo da se u njemu ne bi mogla naći sva vremena. Otuda se iskreno nadam da će naredne stranice biti skroman doprinos organskom sjedinjavanju prakse i teorije, koje se, nažalost, u našoj zemlji i dalje kreću odvojenim kolosecima. Ne zaboravimo da je još Aristotel napisao: „Postupanje je jedinstvo teorije i prakse”, i da su Rimljani govorili: „Praksa bez teorije je kao kola bez osovine, a teorija bez prakse liči na kola bez točkova”.

Prvo izdanje knjige Jugosloveni i Španski građanski rat Vladana Vukliša dobilo je diplomu za poseban doprinos nefikcijskoj literaturi u sklopu Nagrade Doma kulture Studentski grad za najbolju knjigu nefikcijske proze objavljene u Srbiji u 2024. godini. Prema obrazloženju Svetlane Slapšak i Miroljuba Stojanovića:

Knjiga Jugosloveni i Španski građanski rat Vladana Vukliša obimno je istorijsko delo sa svim odlikama dobre istoriografske proze. Tema je smelo inovativna u doba kada se jugoslovenske studije tek konstruišu, kako istraživački tako i metodološki, i ovakvo delo dobrodošao je primer da se i u rizičnoj lokalnoj stvarnosti može ostvariti nivo akademske produkcije progresivne, naučno utemeljene i neopterećene nove dijaspore. Bogata dokumentacija uz precizan argumentacijski aparat osvetljava ne samo nepoznate, cenzurisane ili mitizovane aspekte građanskog rata u Španiji, nego omogućava i nova tumačenja posleratnih događaja i posebno partizanskog vojevanja. Istoriografija može biti umetnička proza, i to je onaj kvalitet koji je žiri ubedio u vrednost knjige i njenu nesumljivu pripadnost žanrovima koje ova nagrada ističe.

Agapije Landos Krićanin rođen je u gradu Kandiji na Kritu krajem XVI veka. Svetovno ime bilo mu je Atanasije. Krit je u to vreme bio pod mletačkom vlašću. Pored grčkog, znao je latinski, italijanski i arapski. U Lavri Svetog Atanasija na Atonskoj gori zamonašio se pod imenom Landos. Potom je prešao u ćeliju, u kojoj se posvetio pisanju. U Veneciju je otišao 1639, gde je štampao sve svoje knjige. Tamo je i umro 1664. godine. Građu za svoje knjige nalazio je u grčkim rukopisima svetogorskih manastira i u štampanim latinskim knjigama. Sve knjige pisao je na novogrčkom jeziku. Prva od njih bila je Spasenje grešnih (Άμαρτωλῶν Σοτηρία), štampana 1641. godine, i sastoji se iz tri dela. Prvi deo ima 38 pouka, drugi 22, a treći 69 čuda i nosi poseban naziv Čuda Bogorodičina. Čuda se izdvajaju od prethodna dva dela jer su ispunjena dinamičnošću pripovedanja, dijalozima i veoma živim scenama. U njima se nalaze najlepša čuda iz istočnog i zapadnog hrišćanstva o Bogorodici. Svetogorski kaluđer ukrajinskog porekla Samuilo Bakačić preveo je Čuda 1684. godine na srpsko-slovenski jezik u skitu Svete Ane. Tom prilikom dodao je još sedam čuda koje je sam sakupio. Kod Srba su Čuda Bogorodičina bila veoma omiljena, o čemu govori blizu 50 sačuvanih srpskih prepisa.

Delo se bavi crkvenom politikom srpskog despota Đurđa Vukovića (Brankovića), poznatog i kao Đurađ Smederevac (1427– 1456). Odnos srpskog despota Đurđa Smederevca prema Srpskoj Crkvi može se okarakterisati kao cezaropapistički: episkopat Srpske Crkve funkcioniše kao deo državnog aparata koji je u potpunosti potčinjen srpskom despotu. Despot Đurađ Smederevac se ponaša kao neko ko je vlastan da postavlja poglavare Crkve, a izgleda da su ga i stranci držali za nekoga ko de facto upravlja Srpskom Crkvom s obzirom na to da se i zapadni i istočni organizatori unionističkog Feraro-florentinskog sabora (1438–1439) obraćaju despotu Đurđu, a ne srpskom patrijarhu. Odnos srpskog despota Đurđa Smederevca prema Feraro-florentinskom saboru i uniji, koja je njime nastala, nije lako ustanoviti. Izgleda da je despot Đurađ koristio ovu uniju kao političko sredstvo kako bi kroz krstaški rat, poznat kao Duga vojna (1443–1444), obnovio Srpsku despotovinu nakon njenog prvog pada (1439), ali je na kraju odustao od približavanja Rimokatoličkoj Crkvi. Nikola Ilić je rođen u Kruševcu 1996. godine. Odrastao je u selu Donji Stepoš, u blizini Kruševca. Na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2019. godine završio je osnovne, a 2020. master studije, stekavši akademsko zvanje master teolog. Objavio je nekoliko naučnih radova na teme iz crkvene istorije, najznačajnije knjige Crkvena politika srpskog kneza Lazara (1371–1389) (Beograd: Čigoja štampa, 2023) i Crkvena politika srpskog kneza i despota Stefana Lazarevića (Beograd: Čigoja štampa, 2024). Pored akademskog, bavi se i kreativnim pisanjem. Objavio je zbirke pesama Vaskrsni nas, Blaga Reči (Beograd: Alma, 2020) i Rasinske pesme (Kraljevo: Poetikum, 2022). Takođe je objavio više pesama i kratkih priča u raznim zbornicima.

Prošle su bezmalo tri decenije od pojavljivanja, prvo u Banjoj Luci, pa iste godine (2007) u Beogradu, knjige Nenada Kecmanovića „Nemoguća država”.

Ova knjiga, koju su zbog negativnog naslova mnogi kritikovali, a autora optuživali za primordijalni neprijateljski odnos prema državnosti Bosne (i Hercegovine), postala je, u međuvremenu, najpouzdaniji uvod za svakoga ko želi da se upozna sa suštinom prekodrinske (ne)jednačine.

Vođen naučničkom vokacijom i ljudskom bliskošću temi Bosne, ugledni politikolog, ali i istaknuti učesnik političkog života pre i početkom uzbudljivih devedesetih, a pre svega rođeni Sarajlija, Nenad Kecmanović je nastavio da prati i analizira fenomenologiju društvenih i političkih zbivanja u BiH, radeći na prostranijim studijama, ali i redovno se, kao čitani kolumnista, oglašavajući kratkim, jezgrovitim komentarima u medijima. Njegove uverljivo i duhovito saopštene pregnantne ocene i predviđanja očekivali su se sa nestrpljenjem, jer stvarnost koju je slikao i tumačio bila je (i ostala) složena, opterećena teško prozirnom hipotekom i zastorima ideološke laži, tako da je neupućenima, a zainteresovanima, bio neophodan siguran putokazac i vodič. - Darko Tanasković

Ova knjiga je svojevrstan čas anatomije, kojim je tako samouvereno i precizno ovladao Nenad Kecmanović, jedan od naših najznačajnijih savremenih politikologa i političkih mislilaca, čiji politički i geopolitički ogledi odjekuju ne samo kod Srba s obe strane Drine, već bezmalo čitavom Bosnom i Hercegovinom.

Prokleta avlija naših dana je pred nama, i kao da sva tri naroda sami sebe iznova utvrđuju u toj prokletosti, dok „antidejtonska fantazija jedinstvene i cjelovite Bosne“ i dalje stoji kao višedecenijska agenda svih visokih i nižih predstavnika Evrope i bošnjačkih političara. Kecmanović ju je demistifikovao argumentovano i kritički, postavljajući smelu dijagnozu – agenda će završiti kao međunarodna deluzija uprkos sili koja je tako zdušno podupire.

U tome je najveća snaga ove izvrsne knjige. - Marko Krstić

Knjiga Rut Mičel, američke novinarke i sestre generala Bilija Mičela, predstavlja autentično svedočanstvo o događajima iz Drugog svetskog rata, viđeno očima neposrednog učesnika i posmatrača. Boraveći među pripadnicima jugoslovenskog pokreta otpora pod vođstvom generala Dragoljuba Draže Mihailovića, autorka pruža dragocen uvid u borbu srpskog naroda, moralne i političke dileme epohe, kao i složene odnose unutar tadašnje „Jugoslavije“.

Snažnim novinarskim stilom i dubokim osećajem za istinu, Rut Mičel razbija mitove i prikazuje ličnosti i događaje onakvima kakvi su zaista bili – bez ideoloških iskrivljenja i istorijskih predrasuda. Ova knjiga ostaje jedno od retkih autentičnih svedočanstava o četničkom pokretu i njegovoj ulozi u borbi protiv okupatora.

Politika kao praktična ljudska delatnost nastajala je iz potrebe da stvara, a ne da razara ljudske zajednice. Cilj i smisao politike je da povezuje ljude u veće zajednice radi osiguranja i garantovanja reda, sigurnosti, stabilnosti i kvalitetnijeg života. Politika je slika i prilika kosmičkog poretka, ali usmerena na stvaranje zemaljskog poretka. Kosmički poredak i politički poredak suprotstavljaju se kosmičkim i zemaljskim haosima. Kao što se u kosmosu odvija borba između reda i haosa tako se i u zemaljskom prostoru međusobno bore politički poredak i politički haos. Politika u sebi nosi paradoks – ona može da uredi ljudski život u zajednici, ali i da ga razori zloupotrebom sredstava politike. Politika, kao praktična delatnost, bavi se opštom korišću (interesima) svih u zajednici, a njome se zadovoljavaju i posebne i pojedinačne koristi. Politika se vrednosno utemeljuje na pravdi, dobru i slobodi svih u zajednici, društvu i državi. Na tim univerzalnim vrednostima temelji se stvaralaštvo politike. Kada se ove vrednosti u političkom životu ne praktikuju nastaje stanje haosa i razaranja.

Pored posebnih i pojedinačnih interesa u rušenju političkog života učestvuju i ideologije. Udruženi interesi i ideologije mogu biti pogubni po politiku i politički život. Njihovo zajedničko učešće u rušenju ostavlja i materijalnu i emocionalnu, duševnu i duhovnu pustoš. Pustinja i pepeo su metafore rušilačke politike. Treći rušilački potencijal u politici su neograničene vladavine.

Verovatno sigurno je knjiga o svetu u kojem sigurnost postoji samo kao iluzija. Kroz spoj teorije verovatnoće, psihologije, geopolitike, finansija i savremene tehnologije, autor nas vodi na putovanje koje otkriva zašto se stvari koje su delovale neizbežno često nikada ne dese i kako prepoznati priliku i snagu upravo u toj neizvesnosti.

Kroz živopisne primere od američkih izbora, preko crnih labudova na tržištima, do iluzije sigurnosti u ličnom životu, ova knjiga pokazuje kako svet funkcioniše drugačije od naših očekivanja i intuicije.

Umesto da bežimo od nesigurnosti, autor nas uči kako da je prihvatimo, razumemo i iskoristimo kao prednost u borbi za svoje ciljeve.

Ako ste ikada verovali da imate nešto sigurno u rukama i izgubili ili ako želite da naučite kako se uspeh gradi na verovanju u proces, a ne u garancije, Verovatno sigurno je knjiga za vas.

Na jednom mestu u knjizi, želeći da pokaže koliko je Holbruk bio neko za koga je znala cela Srbija, Paker beleži kako se u srpskom jeziku pojavio glagol„holbručiti”. Danas, kad u Gugl pretraživač uneseš tu reč, vidiš da se ona zaista pojavljivala u tekstovima Denisa Kuljiša i Miljenka Jergovića. Potonji holbručenje definiše kao „uvrtanje ruke, pravljenje male djece, ciljano ponižavanje, fizičko i mentalno maltretiranje,emocionalno zlostavljanje, opštenje u zdrav mozak i moralno degradiranje slabijeg od sebe, i sve to s namjerom da se postigne jasan rezultat i uskrati neprijatelju bilo kakva mogućnost izvrdavanja ili časnog kompromisa.”

Nepravedno bi bilo reći da je svojom knjigom, Džordž Paker samog Holbruka posthumno isholbručio, ali je s druge strane ova knjiga miljama daleko od svake ideje „o mrtvima sve najbolje”. Ko od ove knjige očekuje hagiografiju, bilo šta iz žanra „I ja sam video Holbruka Dika, legendu tu, slobodotvorca…” na pogrešnom je mestu. Paker ne propušta da pome nijednu njegovu ljudsku slabost, a o nekim lošim navikama i gresima piše čak sa stanovitim skoro perverznim uživanjem.

S druge, međutim, strane, a što je valjda i ključni razlog zbog koga je ova knjiga napisana, teško bi se moglo i zamisliti da se kroz jednu jedinu biografiju opiše„uspon i pad američke imperije” od Vijetnama preko Balkana do Iraka i Avganistana ovako sugestivno, efektno i otkrivalački. Džordž Paker je pljunuo istinu u oči i buldožer diplomatiji u formi vanjske politike kao i lažima i izgovorima kojima se ona kiti. - iz pogovora Muharema Bazdulja

„Titu nisam rekao, zapisao – jesam” : dokumentarna građa njegovog komandanta garde, generala Milana Žeželja

Istoričari još tragaju za (ne)postojećom Brozovom ličnom arhivom u kojoj je čuvao najveće tajne i zagonetke zajedničke tvorevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Drug Maršal je putovao u mnoge zemlje širom planete, sklapao je prijateljstva i mirio zavađene narode, a najveći deo „lične arhive” sadrži depeše koje su stizale na njegovo ime, na „Galeb” ili kabinet druga Tita…

Od donošenja Sretenjskog ustava 1835. pa sve do 2000. godine, ustavi u Srba su se menjali, vlast je često želela da ih prenebregne ili zaobiđe, a neretko i da ih na silu ne primenjuje. Neki državni udari su ponikli iz verovatno najbolje namere, ali je vreme pokazalo da ni takve, najbolje namere nisu na duge staze davale željene rezultate.

Dešavalo se da jedan državni udar ili pokušaj državnog udara u izuzetno kratkom vremenu (pa čak i u jednom danu) izazove drugi državni udar u zemlji. Takva je situacija nastala kod ubistva kneza Mihaila Obrenovića 1868. godine, ali se istorijska paralela može povući i do marta 2003, nakon ubistva predsednika Vlade Republike Srbije, Zorana Đinđića. Kralj Aleksandar Karađorđević je kao odgovor na ukupno stanje u zemlji, i nakon ubistva u Narodnoj skupštini, uveo diktaturu koju su svi očekivali, a zatim i lični režim. I to je ublažio oktroisanjem novog Ustava iz 1931. godine. Ipak, država je nastavila da podriva sopstvenu moć i pogoršava međusobno nepoverenje naroda koji su u njoj živeli, što će kulminirati 1941. godine.

Ono što je postojano u istoriji Srbije jeste želja naroda za demokratskim i parlamentarnim uređenjem, na šta je posebno ukazivano u diplomatskim izveštajima nakon uvođenja Šestojanuarske diktature 1929. godine, ili 27. marta 1941. godine. Ništa manja nije bila želja naroda za demokratijom u vreme Slobodana Miloševića 2000. godine.

Velike sile su se svakako mešale u unutrašnje političke prilike u Srbiji, u čemu se posebno istakla Velika Britanija, bivajući prisutna u takvim događajima još iz vremena vazalne Kneževine Srbije u okviru Osmanskog carstva, pa sve do dešavanja 27. marta 1941. godine i, naročito, neustavnog prenosa vlasti sa Vlade Kraljevine Jugoslavije na vlasti komunističke države DFJ 1944. i 1945. godine.

Sve forme protivustavnog delovanja najčešće su vodile dugoročnom slabljenju zemlje i institucija države. Iz tog razloga, ma koliko bolje vlasti dolazile nakon pojedinih državnih udara (kao što je to bio slučaj sa kraljem Petrom Karađorđevićem 1903. godine) to, dugoročno gledano, najčešće nije valjan način da se politički deluje. Ne postoji bolji način u demokratskom svetu da se promeni vlast, do pobede na demokratskim izborima.

Naravno, pod uslovom, da se poštuje iskazana volja birača, što u Srbiji često nije bio slučaj.

Kad se u rukama čestitih ljudi nađu dokazi prljavih tajni, skrivenih radnji i raznih bahatosti koje ostatku sveta ne bi pale na pamet ni u najluđim snovima, mnogi se postide tuđe sramote i pokušavaju da sakriju ono što ih može iskompromitovati kao čuvare nečijeg života za koje bi u jednom trenutku morali da polože i sopstvenu glavu.

Mnogi sakriju svoje tajne tako što ih bace u vatru, vodu, iseckaju na najsitnije delove ili ih pojedu.

Ima i onih koji sve saznaju, pa ćute i odnesu tajne u grob.

Sreća je da ima i onih koji sakriju tajne od sebe, ali ostave znake kao smernice onima kojima je reč važnija od ćutanja.

Oni što ćute neka i dalje to rade, jer im priliči, a oni koji ništa ne kažu, a znaju, često ponešto zapišu.

Uvek se nađe neko ko progovori.

Monografija prof. dr Vladana Petrova predstavlja raskošan mozaik koji sabira stavove autora o značajnim i aktuelnim pitanjima prava i politike.

Eseji i rasprave o nizu aktuelnih ustavnih pitanja, funkcionisanja političkih institucija, pokrajinske autonomije, pravosuđa i ustavnog suda, komentari i osvrti na ljude, fenomene i događaje u političkom i akademskom polju, celine su u koje se pred očima čitaoca stapa niz tema, aktuelnih procesa i suštinskih dilema našeg društva i države koji u poslednjoj deceniji zaokupljaju pažnju naše javnosti.

Sa jasnim teorijskim uporištima, saopštenim tako da laički krug čitalaca zainteresuje i uvede u složenost materije, a upućenije podstakne na polemiku i debatu, studija „Ustavna i druga sabiranja“ okupiće raznoliku publiku i neće je ostaviti ravnodušnom, ni prema temama, ni prema saopštenim stavovima.

Tekstovi su pisani prepoznatljivim stilom, koji odlikuje lep jezik, precizna rečenica i argumentovan stav. Kroz njih provejava, sa merom, široko teorijsko poznavanje fenomena o kojima se piše, smisao za sintetizovanje razloga zašto su oni važni i kakve posledice nose po društvo, naciju i državu.

Obim, odabir tema i sadržaj studije ocrtava i javni angažman autora pokazujući kako se institucionalna pozicija ex cathedra može koristiti u javnom polju obogaćujući javne rasprave, bez ostrašćenosti, ali ne bez strasti kojima su mera uvek uzusi akademske struke.

Svi se plašimo da nove opasnosti prete našim teško stečenim slobodama, zbog čega je upravo pojam slobode nešto što zaslužuje posebnu pažnju. Pojam slobode deluje obmanjujuće jednostavno. Mislimo da ga razumemo, ali čim pokušamo da ga definišemo, suočavamo se sa protivrečnostima.

U ovom novom filozofskom istraživanju, Slavoj Žižek tvrdi da je iskustvo istinske, radikalne slovode prolazno i krhko. Suprotstavljajući se ideji slobodarskog individualizma, Žižek se oslanja na filozofe Hegela, Kjekregora i Hajdegera, kao i na dela Kandinskog i Agate Kristi, kako bi ispitivao mnoge aspekte slobode i ono što iz svakog od njih možemo naučiti.

Delo se bavi crkvenom politikom srpskog vladara Stefana Lazarevića (knez: 1389–1402, despot: 1402–1427). Stefan Lazarević je crkvenu politiku svog oca kneza Lazara – koja se sastojala u kontroli nad Srpskom Crkvom i potvrđivanju vladarskog legitimiteta kroz istu – zaokružio kroz Lazarevu kanonizaciju i konstruisanje mučeničkog kulta. U svoju samostalnu crkvenu politiku Stefan uvodi ideju odbrane domovine od nevernika i ideju prestonice kao svetog mesta, ali se istovremeno vraća i starim nemanjićkim tradicijama. U dva navrata se Stefanova kontrola nad Srpskom Crkvom uzdrmala: prvi put u periodu između 1389. i 1390/91. godine, kada je Vuk Branković uspeo nakratko da postavi svog saveznika Jefrema za patrijarha, i drugi put u vreme građanskog rata između Stefana Lazarevića i Brankovićevih sinova (1402–1412), kada je izgleda došlo do raskola u Srpskoj Crkvi. Raskol je prevaziđen izmirenjem Stefana Lazarevića i Đurđa Vukovića (Brankovića) 1412. godine. Nakon tog izmirenja vidimo apsolutnu odanost celokupne Srpske Crkve srpskom despotu Stefanu Lazareviću.

Nikola Ilić je rođen u Kruševcu 1996. godine. Odrastao je u selu Donji Stepoš, u blizini Kruševca. Na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2019. godine završio je osnovne, a 2020. master studije, stekavši akademsko zvanje master teolog. Tema master rada bila mu je Rimokatolička crkva u nemanjićkoj Srbiji. Objavio je nekoliko naučnih radova na teme iz crkvene istorije, a kao najznačajnije knjigu Crkvena politika srpskog kneza Lazara (1371–1389) (Beograd: Čigoja štampa, 2023).
Pored akademskog, bavi se i kreativnim pisanjem. Objavio je zbirke pesama Vaskrsni nas, Blaga Reči (Beograd: Alma, 2020) i Rasinske pesme (Kraljevo: Centar za afirmaciju stvaralaštva Poetikum, 2022). Takođe je objavio više pesama i kratkih priča u raznim zbornicima.

Da bi se napisao roman o gospodaru užičkog grada velikom županu Nikoli Altomanoviću mora se duboko uroniti u prošlost. Potreban je istraživački rad istoričara, talenat romanopisca, uranjanje u tajne prošlosti i život srpskog naroda u vreme Nikole Altomanovića. Priča o Nikoli Altomanoviću, gospodaru najveće teritorije u Dušanovom carstvu i velikom ratniku, tražila je od autora ne samo istorijsku rekonstrukciju, nego izuzetan nivo imaginacije i leksike kako bi se što bolje približio razumevanju današnjeg čitaoca. Petar Mićunović ima izuzetnu lakoću pisanja, sjajan leksički fond i veoma uspešno nam dočarava sve karaktere svojih junaka – sukobe, strahove, izdaje, pobede i ljubavi.

To i zaslužuje priča o izuzetnoj osobi kakav je bio veliki župan. Zato je ovaj roman još jedan biser u niski knjiga o Užicu i užičkom kraju. Kao i svi životi velikih junaka i ljudi, tako se i život Nikole Altomanovića završava kao gašenje zvezde koja je ostavila neizbrisiv trag na našem nebu.

XXI vek (Knj. 1 i Knj. 2) Stanka Crnobrnje je izuzetno delo koje kroz više od 135 autorskih tekstova istražuje najrazličitije aspekte savremenog društva, kulture, politike i tehnologije. Kroz oštroumne i provokativne analize, autor nas vodi kroz teme koje osvetljavaju složenost i kontradikcije modernog sveta, od koncepta postdemokratije i digitalnog fašizma do uticaja kapitalizma na kulturu i ekologiju. Ova zbirka tekstova pruža uvid u fenomene poput „kapitalističkog socrealizma“, „kulturne filozofije“ i „digitalnih plaćenika“, dok se bavi i univerzalnim pitanjima ljubavi, identiteta i budućnosti ljudske civilizacije. Crnobrnja preispituje ključne događaje i ideje koje oblikuju XXI vek, uključujući manipulaciju u digitalnom dobu, kult ličnosti, ekologiju i ulogu tehnologije u transformaciji društva. Svojim britkim stilom i dubokim uvidima, autor otvara prostor za dijalog o pravcu u kojem svet ide, pozivajući čitaoce na promišljanje i akciju. „XXI vek“ nije samo kolekcija tekstova već i mozaik savremene stvarnosti koji provocira, inspiriše i pruža alate za razumevanje doba u kojem živimo. Ovo delo je nezaobilazno štivo za sve koji žele da sagledaju slojeve savremenog sveta kroz prizmu kritičkog mišljenja i intelektualne radoznalosti.

Radivoje Davidović novom knjigom „Od Vajsa do Vinavera“ nastavlja istraživački rad idući tragom naziva nekih od poznatih beogradskih uglednih ličnosti jevrejskog porekla i osvetljava njihov doprinos u javnom i kulturnom životu Srbije. U prvoj knjizi „Od Daviča do Čelebonovića“, koja je imala velikog odjeka kod čitalaca, bilo je zastupljeno sedamnaest ličnosti dok u drugoj se nalaze 36 biografija onih koji su ostavili neizbrisiv trag i odavno zaslužili da se njihovim imenima nazovu ulice glavnog grada Srbije. I sasvim je očigledno da takoreći nije bilo oblasti u politici, kulturi i ekonomiji u kojoj javni radnici jevrejskog porekla nisu ostavili traga. Savremena srpska kultura ne može se zamisliti bez imena: Stanislava Vinavera, Rahele Ferari, Oskara Daviča, Gece Kona, Isidora Pape, Marka Čelebonovića, Danila Kiša, Enrika Josifa, Huga Klajna…

Veliki je uspeh Radivoja Davidovića da preko naziva beogradskih ulica prikaže noviju istoriju grada u čijem su stvaranju bile znamenite ličnosti iz jevrejske zajednica koji su svoje delovanje duboko utkale u srpsku kulturu. O tome svedoči uostalom i knjiga Radivoja Davidovića koja je bogato ilustrovana sa 170 kvalitetnih fotografija i u kojoj se nalaze planovi ulica i ličnosti koje su dali život za slobodu u svetskim ratovima.

Knjiga koja je pred vama pruža uvid u detalje funkcionisanja Trampove Bele kuće tokom sedamnaest burnih meseci koje je Džon Bolton proveo na mestu savetnika za nacionalnu bezbednost. Ona na najbolji način pokazuje i sve vrline i mane američkog političkog sistema, ali i globalnog položaja, ranjivost i rezistentnost i dalje jedine globalne supersile. Prikazana je, takođe, na pravi „šekspirovski” način, sva složenost Trampove ličnosti, kao i njegovog okruženja koje je, u stalnom nadmetanju za njegovu pažnju, koja je, poput slame, lako zapaljiva, ali ne baš i dugotrajna. Posebnu vrednost knjizi daju originalni Trampovi tvitovi, koji će, imajući u vidu njihov značaj, jednog dana istraživačima njegove spoljne i bezbednosne politike možda igrati važniju ulogu. Dobro došli u dvadeset prvi vek.

„Knjiga je trebalo da bude objavljena sredinom marta ‒ ali datum se stalno pomerao, i na kraju se počelo pričati o tome da li će uopšte biti objavljena. Trampova Administracija je podnela tužbu sa namerom da ponovo pokuša da odloži objavljivanje.
Bolton, koji je odbio da svedoči na saslušanjima u Predstavničkom domu za opoziv Trampa, možda je poslednja osoba o kojoj mnogi Amerikanci sada žele da čuju.“ - Njujork tajms

„Koliko god mislite da znate o aroganciji, sujeti i čistoj nesposobnosti Trampovih godina u Beloj kući, Boltonov izveštaj će vas šokirati… Nije ni čudo što je Bela kuća bila toliko odlučna da zabrani ovu knjigu: ona uništava Trampovu spoljnu politiku, beleži ga i razotkriva, po Boltonovim rečima, kao zapanjujuće neobaveštenog. - Vašington post

„Naslov jednog poglavlja citira Antonijevo preteće predviđanje o „psima rata“ u Šekspirovom Juliju Cezaru, a cezarizam Trampa i njegovih autoritarnih drugova u Turskoj, Brazilu, Rusiji i Kini je stalna tema.“ - Gardijan

Džon Robert Bolton je bivši američki visoki spoljnopolitički diplomata i komentator. Republikanac po ubeđenju, obavljao je, između ostalog, i funkcije američkog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama (2005‒2006) u vreme Druge administracije predsednika Džordža Vokera Buša, kao i savetnika za nacionalnu bezbednost tokom mandata predsednika Donalda Trampa. Pre toga, u vreme predsednika Ronalda Regana bio je angažovan u Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID) i kao pomoćnik Vrhovnog tužioca. U najviše ešalone vlasti uspeo se u vreme predsednikovanja Buša mlađeg, kada je u njegovom prvom mandatu obavljao vrlo važnu funkciju podsekretara, u Stejt departmentu, zaduženog za kontrolu naoružanja i međunarodne bezbednosne poslove.

U Šta to hoće Amerika Noam Čomski majstorski demontira sanirani narativ američke spoljne politike, razotkrivajući surovu stvarnost često zamagljenu političkom retorikom i medijskim spinovanjem. Koristeći obilje istorijskih dokaza, Čomski razotkriva prave motive iza američkih globalnih akcija, otkrivajući konzistentan obrazac ličnog interesa i dominacije koji se maskira kao plemenita potraga za demokratijom i slobodom. Ovo ispitivanje koje otvara oči izaziva čitaoce da preispitaju svoje pretpostavke i suoče se sa mračnijim osnovama američkih međunarodnih odnosa. Uronite u ovaj ubedljiv rad da biste razumeli mehanizme moći koji oblikuju ne samo američku politiku već i svetsku scenu, i pripremite se da vidite globalnu ulogu Sjedinjenih Država u radikalno drugačijem svetlu. Ova knjiga je i danas kritička Biblija američke politike.

Noam Čomski je eminentni intelektualac ​​poznat po svojim doprinosima lingvistici, filozofiji, kognitivnim naukama i političkom aktivizmu. Rođen 7. decembra 1928. godine u Filadelfiji, Čomski je svojom teorijom generativne gramatike napravio revoluciju u polju lingvistike, suštinski promenivši proučavanje jezika i saznanja. Pored svojih akademskih dostignuća, Čomski je takođe plodan pisac i javni govornik, poznat po oštroj kritici američke spoljne politike, korporativne moći i mejnstrim medija. Njegov opsežan rad pozicionirao ga je kao vodeći glas u akademskim krugovima i pokretima za socijalnu pravdu, utičući na mislioce u različitim disciplinama. Svojom rigoroznom analizom i nepokolebljivom posvećenošću istini, Noam Čomski je postao ključna figura u savremenoj misli, izazivajući konvencionalnu mudrost i zalažući se za pravednije i humanije društvo.

Pristup Zapada, kada se radi o Kosovu, odlikuje se velikom nekoherentnošću i očiglednom nepravednošću, podržavajući nacionalno samoopredeljenje i pravo na otcepljenje dela jedne zemlje, a isto tako poštujući teritorijalni integritet drugih zemalja i ignorišući etničko čišćenje jedne etničke grupe, i budući zahtevan na suđenju za ratne zločine, jedne druge etničke grupe, hvališući se kvalitetima pravila većine kada je pogodno to činiti i preteći da će nametnuti sankcije i kazne većinama kad im se tako više sviđa. (…)
Uveren sam da se sukob na Kosovu nije završio jednostranim proglašenjem nezavisnosti ove pokrajine. Zapravo, podrška SAD i većine zemalja članica EU ovom proglašenju doprinela je pogoršanju na jugoistoku Evrope, usled nepoštovanja međunarodnog i regionalnog konsenzusa po pitanju okvira legitimnog političkog i bezbednosnog poretka za Balkan. Na ovaj način, nestabilnost na Kosovu i u drugim državama regiona verovatno će se nastaviti.
Raul Kunja
Ova knjiga predstavlja nezaobilaznu referencu u izučavanju međunarodnih odnosa regiona Balkana. Objavljena je 20 godina nakon dramatičnog bombardovanja nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije od strane NATO-a, a ova vojna akcija rezultat je i ne može se odvojiti od sukoba na Kosovu. Bilo bi teško naći kvalifikovaniju osobu koja bolje poznaje region a koja bi mogla da govori o ovoj temi od general-majora Raula Kunje.
Nalazimo se pred svedočanstvima, u većini slučajeva proživljenih u prvom licu, u direktnom kontaktu sa protagonistima sukoba. Ne radi se o ponavljanju citata, kao što je često slučaj. Ovo delo rezultat je obimnog i dubokog znanja stečenog na terenu, između 1991. i 2009, u službi Evropske zajednice i OUN, kako na taktičkom tako i na operativnom i strateškom nivou. U ovoj knjizi zgusnuti su ti doživljaji. Autora sa regionom povezuju i snažne porodične veze, kao i poznavanje jezika.
General-major Karloš Manuel Martinš Branko

Inspirativno putovanje, rečito duhovno hodočašće i nemerljivo kulturno obogaćenje, oplemenjeno bezgraničnom intelektualnom radoznalošću autora.

U ovom sjajnom i učenom vodiču kroz mesta povezana s Isusom izranjaju detalji misterijskih događaja koji su se odigrali u Palestini pre dve hiljade godina. Analizirajući njihove razloge, pisac istražuje kombinujući svoje prvorazredno poznavanje novozavetnih mesta i arheoloških otkrića s tumačenjem evanđelja i drugih starih izvora. Knjiga počinje s pogledom na zemlju, život i tradicije mesta na kojima je Isus propovedao, preispituje kulturni konflikt Jevreja u Judeji, politički položaj Jerusalima u Isusovo vreme, zatim hram kao fokusnu tačku jevrejstva, te oslabljenu moć sinedriona, njegovog vladajućeg tela. Na toj pozadini verskih i političkih sukoba postavljeni su glavni događaji Isusovog služenja – učenje u Hramu, isceljenja u Vitezdi i Siloamu, uskrsnuće Lazarevo i poslednji ulazak u Jerusalim. Posle raspeća i Isusove smrti, kroz istorijsku misiju apostola Pavla, rušenje Jerusalima, pada Masade i otkrića kumranskih svitaka s Mrtvog mora pomalja se veličanstvena panorama rađanja hrišćanstva kao mističke činjenice antičkog sveta, a u okrilju jedne judejske sekte.

Pisac Dimitrije Nastić, po obrazovanju filolog, autor je brojnih putopisa i pisanih istorijskih vodiča (Kairo, Rim, Put u zemlju faraona, Jerusalim, Turska obala I i II, Dvorci na Loari, U vrtovima Andaluzije, Carigradske šetnje, Carska vijena, Kairske priče). Najveći deo karijere turističkog vodiča (Putnik, Kontiki) posvetio je antičkim civilizacijama Mediterana i Bliskog istoka.

Trotomno izdanje Zbornika kraljeva i arhiepiskopa srpskih priredio je profesor Tomislav Jovanović.

Prvi tom sadrži pre svega književnoistorijska i tekstološka razmatranja o sačuvanim celovitim i nepotpunim prepisima. Svakom prepisu posvećena je posebna pažnja i ustanovljene varijante njihovih tekstualnih razgranavanja. U osnovu izdanja ušao je srpskoslovenski prepis nastao 1553. godine u manastiru Mileševi.

Sa njim su upoređeni svi drugi prepisi i međusobne razlike prikazane u napomenama ispod teksta. U drugom tomu nalaze se tekstovi žitija koja je napisao Arhiepiskop Danilo Drugi, a u terećem tomu žitija i beleške njegovoh Učenika i drugih nastavljača.

Medijski sistem Srbije je knjiga nastala pre svega kao udžbenik za studente novinarstva, komunikologije i medija na našim fakultetima, gde se ova tematika u okviru različitih akademskih disciplina izučava. Ona, međutim, može da posluži kao skup osnovnih informacija i ostalima koji su zainteresovani za nastanak i razvoj institucionalizovanih oblika javnog komuniciranja u Srbiji, od prve polovine XIX veka do danas. Iz sasvim praktičnih razloga najveći deo knjige bavi se savremenim pojavama u medijskom sistemu, počev od konstituisanja medijske politike i ustavno-pravnog okvira za delovanje medija i novinara,  aktivnosti profesionalnih komunikatora, novinarskih i medijskih udruženja, do problema koji nastaju u uslovima tranzicionih promena. Ovo izdanje inovirano je objašnjenjima i analizom dinamičnog perioda u kome su nastale dve medijske strategije, novi medijski zakoni i detektovani očekivani i neočekivani izazovi prilagođavanja evropskom regulatornom okviru za medije, kao pravcu kome Srbija deklarativno teži.

Naziv zbornika i čitavog projekta je, razumljivo, parafraza naslova čuvene, kanonske knjige Ernesta Noltea. Referiramo najpre na pitanje kako danas govoriti o fašizmu, i kako doživljavamo i u našoj generaciji recipiramo dvadesetovekovno nasleđe fašističkih ideologija, pokreta, političkih stranaka, država i sistema.

Da li je Aušvic nužno konačno ishodište fašizma, da li je fašizam nešto što je specifično za pojedinačne kulture i narode, ili se on javljao u manjoj ili većoj meri kod svih, bar u zapadnom civilizacijskom krugu? Koliko je fašizam doprineo modernizaciji tehnike, umetnosti, državnih, ekonomskih ili socijalnih sistema u dvadesetom veku, znajući npr. da su auto-put i narodni jeftin automobil nasleđe Hitlerove Nemačke? Konačno da li se on ili neki njegovi delovi mogu danas oživeti, ispoljiti, pojaviti i sa kakvim posledicama?

FRIC FIŠER je bio redovni profesor Univerziteta u Hamburgu. Rođen je u Hamburgu (1908–1999). Doktor nauka od 1933. Postao je svetski poznat knjigom POSEZANJE ZA SVETSKOM

MOĆI, POLITIKA RATNIH CILJEVA CARSKE NEMAČKE 1914–1918. GODINE (1961), koja je u SR Nemačkoj imala pet izdanja, uključujući i jedno džepno, a prevedena je na sve najveće svetske jezike, pa i japanski. Iako se bavio i ranijim periodima nemačke istorije, glavni radovi su mu iz istorije prvih decenija 20. veka: RAT ILUZIJA, NEMAČKA POLITIKA OD 1911. DO 1914. GODINE (1969) i PRVI SVETSKI RAT I NEMAČKA SLIKA ISTORIJE, zbornik studija (1977). Poznate su mu i dve polemične knjige manjeg obima: SVETSKA SILA ILIPROPAST (1965) i JULI 1914: MI NISMO TO NEVOLJNO UČINILI (1983).

Knjiga SAVEZ ELITA, O KONTINUITETU STRUKTURA MOĆI U NEMAČKOJ 1871–1945. GODINE (1979) predstavlja raspravu zasnovanu na obilju činjenica kojom se dokazuje da je od stvaranja do propasti Rajha (1871–1945) postojao kontinuitet konzervativnih snaga sačinjenih od jedne elite, čiji su društveni činioci bili veliki zemljišni posed, krupan kapital, državna birokratija i militaristicki vojni vrh. Stalna neprijateljska demokratija u Nemačkoj usmerena je na ratnu politiku radi širenja Rajha i postizanja svetske moći i ova elitaomogućila je 1933. dolazak nacista na vlast i, zatim, pružala društvenu osnovu nacističkom režimu.

Istraživanje Dejvida Motadela posvećeno je jednoj od važnih manifestacija nacističke politike za vreme Drugog svetskog rata ― pokušajima privlačenja na stranu Osovine i mobilisanje dobrovoljaca iz redova muslimanskog stanovništva, uz široku propagandnu akciju na okupiranim teritorijama sovjetskih centralnoazijskih, kavkaskih naroda i krimskih Tatara, kao i među muslimanima na Balkanu, u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji i Albaniji (rezultat je bilo stvaranje dve SS divizije: „Handžar“ i „Skenderbeg“). Ove dobrovoljce trebalo je uključiti u onaj deo nemačke ratne mašinerije koja je, do tada, bila rezervisana isključivo za „rasno najvrednije“ pripadnike nemačkog naroda. Pokušaj da se sličan proces podstakne u arapskim zemljama Bliskog istoka i Magreba britanskim i francuskim kolonijama, uz korišćenje arapsko-jevrejskog sukobljavanja u Palestini, nije dao očekivane rezultate. Motadel ukazuje i na ulogu uticajnih verskih i političkih vođa lokalnih muslimana, koji su prihvatali aktivnu saradnju sa nacističkim režimom, kao što je bio slučaj sa velikim jerusalimskim muftijom Aminom El Huseinijem, koji je vodio propagandnu akciju među lokalnim muslimanskim stanovništvom u Bosni i Hercegovini. Ova akcija je, na drugoj strani, postavljala i zahtev za ublažavanje nekih ideoloških postulata nacističke rasističke ideologije o „rasnoj manjevrednosti“ novih dobrovoljaca.

Geopolitički triler! Intrigantno štivo i hrabro u argumentaciji, zasnovano na utvrđenim istorijskim geopolitičkim tokovima, namenjeno za svakoga ko želi da zna u kakvom svetu živi. Svet koji je sve više nestabilan. Svet koji se trenutno prekomponuje.
Knjiga kao predmet istraživanja postavlja NATO alijansu – istorijski osvrt i analizu njenog nastanka, razvoja i preoblikovanja, ali isto tako, i njenu ulogu u sadašnjem svetskom poretku.
Rivalstvo između NATO i Rusije, SAD i Kine, uspon Azije, rat u Ukrajini, pretnja od Trećeg svetskog rata, šahovsku igru između Velikih sila, novi Hladni rat, brojne bitne istorijske momente ali i buduće predikcije, kao i – da li je NATO faktor svetske stabilnosti ili nestabilnosti? Kako ova organizacija funkcioniše? Kakav odnos ima ka Rusiji i Kini, ali i ostalim globalnim igračima? Koji su budući scenariji koje možemo da očekujemo? Kako poboljšati globalnu bezbednost?

Bez špekulacija i teorije zagovora, knjiga je pisana iz čiste analitičke prizme, bazirana na empirijskim dokazima koji pružaju doprinos teorijskim saznanjima o ulozi Alijanse u globalnoj bezbednosti.

Rukopis „NATO alijansa u novom svetskom poretku“ autora Zdravka Vasileskog izrađen je u skladu sa akademskim kriterijumima koji ga svrstavaju u kategoriju naučne monografije. Rukopis po formi i po sadržaju, predstavlja monografsku studiju od značaja za naučnu i stručnu javnost, koja se može koristiti i kao dopunska literatura u nastavi i obrazovanju studenata na visokoškolskim ustanovama, jer doprinosi širem sagledavanju ove važne i aktuelne teme. Stoga ga srdačno preporučujemo za objavljivanje.

Zašto je neophodno govoriti o dijalogu? Razloga ima toliko da ih je teško i nagovestiti, a kamoli nabrojati. To što dijaloga nema, što je simuliran i manipulisan, nije razlog da mu se okrenu leđa.

Dijalog je pretpostavka za uspostavljanje komunikacije kao temeljne kategorije kulture u kojoj se kristališe stav o svetu i skali vrednosti. Tamo gde dijaloga nema slabašna je i sporna i sama kultura. U nas je, očigledno, došlo do prekida takve komunikacije. Ako ovome dodamo paradoksalnu činjenicu da takozvana informatička revolucija nije podigla nivo inteligencije javnosti, onda situacija naše društvene i političke zajednice, koja se našla na sporednom koloseku savremene istorije, deluje još sumornije i beznadežnije.

U knjizi Tajne dijaloga sabrao sam više od dvesta fragmenata koji nisu ništa drugo do podsticaj za otvorenu upitanost o mogućnostima za prevladavanje autoritarnosti, u čije mreže je opasno upleteno naše društvo. Problem čini mnogo kompleksnijim opšti civilizacijski kontekst globalnog i informatičkog društva. Globalizacija jednoumlja računa na konformizam masa i ličnosti bez svojstava i identiteta. Tu je već nemoguće stići do antagonističke kritičke pozicije.

Razmišljajući o tajnama dijaloga došao sam do uverenja da je temeljna pretpostavka za njegovo ostvarivanje kultura. I upravo su u neostvarenoj kulturi teško otklonjivi defekti u ostvarivanju pune komunikacije i dijaloga.

Nova knjiga Dragana Vujičića „Reset V“nastavak je istraživanja uglednog novinara i publiciste u lavirintima Tajnih planova u Agendi koje su „najdublje države“ pripremile i sprovode nad svojim stanovništvom. U petoj knjizi (prethode „Taoci reseta“,“Taoci korone“,“Rest VS razuma“ i „Reset u krvi Ukrajina VS Rusija“) autor se vraća i u period u pre oko 300 godina kada je sa Darvinovom evolucijom krenu pravi veliki Reset planete.
Iz recenizije Siniše Ljepojevića:
HRONIKA ZLA
U ovom radu su sakupljena i verno predstavljena sveobuhvatna autentična svedočanstva, činjenice o celini savremenog zla koje je istovremeno i verovatno najveća obmana, prevara u istoriji…
… U osnovi, reč je o kolosalnoj borbi protiv ljudske prirode, a da bi jedna potrošena zapadna politička i finansijska elita ostala dominantna u svetu. To je, međutim, uzaludan posao jer ljudsku prirodu i prirodu u celini još uvek niko nije pobedio, uzalud tehnologija. Doduše, posledice će biti velike, ali niko ne može da pobedi prirodu. I ona se, trebalo bi imati na umu, uvek osveti za narušavanje njene harmonije.