SOCIOLOGIJA

Verovatno sigurno je knjiga o svetu u kojem sigurnost postoji samo kao iluzija. Kroz spoj teorije verovatnoće, psihologije, geopolitike, finansija i savremene tehnologije, autor nas vodi na putovanje koje otkriva zašto se stvari koje su delovale neizbežno često nikada ne dese i kako prepoznati priliku i snagu upravo u toj neizvesnosti.

Kroz živopisne primere od američkih izbora, preko crnih labudova na tržištima, do iluzije sigurnosti u ličnom životu, ova knjiga pokazuje kako svet funkcioniše drugačije od naših očekivanja i intuicije.

Umesto da bežimo od nesigurnosti, autor nas uči kako da je prihvatimo, razumemo i iskoristimo kao prednost u borbi za svoje ciljeve.

Ako ste ikada verovali da imate nešto sigurno u rukama i izgubili ili ako želite da naučite kako se uspeh gradi na verovanju u proces, a ne u garancije, Verovatno sigurno je knjiga za vas.

XXI vek (Knj. 1 i Knj. 2) Stanka Crnobrnje je izuzetno delo koje kroz više od 135 autorskih tekstova istražuje najrazličitije aspekte savremenog društva, kulture, politike i tehnologije. Kroz oštroumne i provokativne analize, autor nas vodi kroz teme koje osvetljavaju složenost i kontradikcije modernog sveta, od koncepta postdemokratije i digitalnog fašizma do uticaja kapitalizma na kulturu i ekologiju. Ova zbirka tekstova pruža uvid u fenomene poput „kapitalističkog socrealizma“, „kulturne filozofije“ i „digitalnih plaćenika“, dok se bavi i univerzalnim pitanjima ljubavi, identiteta i budućnosti ljudske civilizacije. Crnobrnja preispituje ključne događaje i ideje koje oblikuju XXI vek, uključujući manipulaciju u digitalnom dobu, kult ličnosti, ekologiju i ulogu tehnologije u transformaciji društva. Svojim britkim stilom i dubokim uvidima, autor otvara prostor za dijalog o pravcu u kojem svet ide, pozivajući čitaoce na promišljanje i akciju. „XXI vek“ nije samo kolekcija tekstova već i mozaik savremene stvarnosti koji provocira, inspiriše i pruža alate za razumevanje doba u kojem živimo. Ovo delo je nezaobilazno štivo za sve koji žele da sagledaju slojeve savremenog sveta kroz prizmu kritičkog mišljenja i intelektualne radoznalosti.

Zašto je neophodno govoriti o dijalogu? Razloga ima toliko da ih je teško i nagovestiti, a kamoli nabrojati. To što dijaloga nema, što je simuliran i manipulisan, nije razlog da mu se okrenu leđa.

Dijalog je pretpostavka za uspostavljanje komunikacije kao temeljne kategorije kulture u kojoj se kristališe stav o svetu i skali vrednosti. Tamo gde dijaloga nema slabašna je i sporna i sama kultura. U nas je, očigledno, došlo do prekida takve komunikacije. Ako ovome dodamo paradoksalnu činjenicu da takozvana informatička revolucija nije podigla nivo inteligencije javnosti, onda situacija naše društvene i političke zajednice, koja se našla na sporednom koloseku savremene istorije, deluje još sumornije i beznadežnije.

U knjizi Tajne dijaloga sabrao sam više od dvesta fragmenata koji nisu ništa drugo do podsticaj za otvorenu upitanost o mogućnostima za prevladavanje autoritarnosti, u čije mreže je opasno upleteno naše društvo. Problem čini mnogo kompleksnijim opšti civilizacijski kontekst globalnog i informatičkog društva. Globalizacija jednoumlja računa na konformizam masa i ličnosti bez svojstava i identiteta. Tu je već nemoguće stići do antagonističke kritičke pozicije.

Razmišljajući o tajnama dijaloga došao sam do uverenja da je temeljna pretpostavka za njegovo ostvarivanje kultura. I upravo su u neostvarenoj kulturi teško otklonjivi defekti u ostvarivanju pune komunikacije i dijaloga.

Autor je desetine i desetine kulturoloških i antropoloških tema, u sažetoj formi, obradio i prevrednovao. U ovoj knjizi se neposrednije određuju i pojmovi: dokolica, igra, mit, tradicija, mentalitet, jezik, dijalog, knjiga, istina, nauka, obrazovanje, moral, politika, komunikacija, žena, romantika, kritika, ketman, humor, moda, fotografija, kič, pornografija, grad, reklama, nasilje, grafiti, palanka, balkanizam, siromaštvo, dosada, mobing, karijerizam, snobizam i boemija. Ratko Božović je posebnu pažnju posvetio masovnim medijima, globalnim i lokalnim, internetu i fejsbuku.

Kroz citavu istoriju feministkinje su maltretirali i izvrgavali ruglu širom sveta. U 18. veku slavne feministkinje su gubile život na giljotini, a u 19. veku sifražetkinje su bacali iza rešetaka. Danas aktivistkinje came u zatvoru u zemljama poput Irana i Saudijske Arabije. Feministkinje žigošu kao džangrizave, frustrirane i neprivlacne žene. Ipak, konstantno stasavaju nove generacije žena koje se usu uju da se s ponosom nazivaju feministkinjama.
Autorka Marta Bren i ilustratorka Jeni Jurdal istakle su se po tome što su kroz niz publikacija vešto prikazale kljucne trenutke i licnosti koje su oblikovale istoriju žena i ženskog pokreta. U ovoj knjizi citaoce vode na zabavno putovanje kroz kulturnu istoriju patrijarhata. Sa dosta humora ispredaju pricu o tome kako su muškarci od Aristotela do Vudija Alena opisivali svet kroz prizmu svog muškog pogleda. Pokazuju kako su se prominentne žene kroz istoriju borile protiv ugnjetavanja – a ujedno proglašavaju najgoreg seksistu svih vremena.

Pre 150 godina, život žena bio je veoma različit od današnjeg; one nisu mogle da donose odluke o svom telu, da glasaju ili da zarađuju novac za sebe. Kada su se rodile roditelji su bili glavni, zatim muževi.

Predmet knjige je politička upotreba smrti, leša i groba. Ovaj drugi problem sigurno bi bio jednostavniji da su šarolike upotrebe smrti lako prepoznatljivi deo ideologija koje propisuju društvenointegrativne vrednosti kojima treba uokviriti smisao okončanog življenja. Ali nije reč samo o državi, nego i o društvu. Tanatološki sadržaji su uvek deo i manje upadljivih vrednosti na kojima počiva širi moralni poredak. Smrt, naime, ne koriste samo političari, nego ova ima važno mesto i u široj simboličkoj strukturi opštenja i kod pravdanja moći raznih društvenih autoriteta. Upravo stoga što se značajni mrtvi neretko svojataju kao integrativni simboli raznih segmenata poretka živih, treba istraživati njihovu direktnu i posrednu političku ulogu. Kritička tanatologija ide korak dalje i istražuje društvene nejednakosti kod umiranja i ideološku upotrebu smrti.

Srećni ljudi imaju loše pamćenje i bogato sećanje, Drugim rečima, kritični su prema grupnim i ideološkim slikama prošlosti i kadri da izgrade samostalni odnos prema istoriji. Bez pamćenja svakako ne bismo mogli zamisliti vreme. Međutim, pamćenje svesno i nesvesno iskrivljava ono što se ne može vratiti. U sećanju prošlost nije mrtva, već upotrebljiv i aktivan sadržaj. Upravo u tome leže i mogućnosti manipulacije. Kritička kultura sećanja nastoji da pokaže uzroke i obrasce raznovrsnih potreba prošlosti. U ovoj knjizi su pokazani razni mehanizmi iskrivljavanja prošlosti. To se ne postiže samo čuvanjem određenih sadržaja, već i zaboravom drugih. Drugim rečima, kako se i zašto zaboravlja ono što je za vladajuće grupe nekorisno, ali i ono što je za grupu nefunkcionalno, a za pojedinca nelagodno? Rečju, treba demistifikovati selektivno pamćenje i organizovani zaborav