DOMAĆI ROMAN

Ovaj roman najavljuje povratak iskonske, paganske, slovenske strave koja je i egzistencijalna i fundamentalna.“

Đorđe Kadijević

Zabačeno, opustelo selo Špaj u brdima jugoistočne Srbije. Kakve tajne kriju polusrušene kuće, stara groblja, u korov zarasle njive, duboke šume, brda i mračne pećine? Pripremite se za stravu kakvu niste osetili još od slušanja bakinih strašnih priča, od detinjih košmara i prvog gledanja Leptirice.

Ovo četvrto izdanje Zavodnika ujedno je i prvi tom Ognjanovićevih Sabranih dela koje će Orfelin izdavati u narednim godinama.

ANA MARIJA ME NIJE VOLELA je priča o ponorima neljudskosti i nerazuma u koje čoveka baca mržnja prema onima koji su drugačiji. I samo zato što su drugačiji. O zloupotrebi Boga i čonvekove potrebe da veruje, za činjenje svega što je u suprotnosti sa svakom od deset Božijih zapovesti. ANA MARIJA ME NIJE VOLELA je roman opomena. I istovremeno knjiga dokaza da nas samo ljubav može spasiti.

Ostareli profesor, razočaran u životu, ljubavi i politici, povlači se iz Beograda, rešen da ostavi svet iza sebe. Ali sticaj okolnosti, sećanje na svoje nekadašnje studentske pobune i nova studentska buna odlučuju da se profesor uključi u svoju poslednju političku bitku.

Célestin, a complex French adventuresome humanist, is raising his nine-year-old daughter after his beloved wife, the girl’s mother, died at childbirth. Their journey, which begins as an adventure, acquires a life-changing seriousness in Leningrad in 1980—the mission to free Olya Naratovna, a Russian-Tatar political poet, imprisoned by the Soviet authorities. Her beauty is enhanced by mental strength and depth of soul.

„Oduvek želim da zagrlim svet. Da se popnem na najviši vrh i čitavu Zemlјu obujmim rukama; stisnem je toliko snažno da se čuje pucketanje kore; da izazovem tektonske promene; da pokrenem lavinu jednim jedinim zagrlјajem.

„I have always wanted to embrace the entire world, climb the highest peak and hold the whole Earth in my arms, squeeze it so tight that you can hear the crackling of the Earth’s core. I want to cause tectonic changes.

Kada sam želeo da dam ime svojoj knjizi, nisam se bez razloga i slučajno odlučio za ovaj pomalo arhaićan glagol – pripovedati. Ne bežeći od namere da moje pričanje pomalo zazvuči i starinski kao pripovedanje, ipak prevashodno sam mislio da ću tako najbolјe objasniti kakav sadržaj moji tekstovi nose.

Nikad nisam saznao ko je devojka sa violinom, štaviše, slutim, a ponekada mislim da sam i siguran kako to nije saznao ni on. Sa ove vremenske distance, barem za sada, moj utisak je ostao nepromenjen kao i u vreme nastajanja priče; ne znam sa sigurnošću koliko je bila stvarna, koliko su opilјivo i postojano održivi i sami navodi o njoj.

Nulta egzistencija je dnevnički zapis književnika, dramaturga, režisera i akademika Pavla Ugrinova tokom šezdesetogodišnjeg umetničkog stvaralaštva.

Od dolaska u Beograd 1946, izvođenja kultne predstave „Čekajuci Godoa” i osnivanja Ateljea 212, rada na Radio-televiziji Beograd tokom zlatnog perioda radio i TV drame, ovo delo je prožeto važnim kulturno-političkim događajima i na svojevrstan način dokumentuje razvoj društva i umetnosti posleratnog doba sve do početka XXI veka, kroz prizmu autentičnog stvaraoca i svedoka našeg podneblja i vremena.

Treća knjiga prati godine ratova i raspada Jugoslavije, od 1991. do 2006. godine. Usled pogoršanog zdravlja, Ugrinov napušta javni život i sve više se povlači u sebe, posvećujući vreme isključivo pisanju. Priprema za štampu dva memoarska prozna dela i nekoliko romana. Pre odlaska na bolničko lečenje zavšava i treći deo dnevnika „Nulta egzistencija”, uz napomenu da „pisanje nema potrebu da se bavi ničim drugim sem samim pisanjem. Samo izvrsno pisanje čini umetnost pisanja. Samo poseban stil dostiže umetnost.

Ljepša i starija Sarajevska megila je tekst koji se ističe svojim bogatstvom u mnoštvu glasova, ali i u napetosti između usmenog i pisanog, onog što se pamti (jer je izgovoreno) i onoga što opstaje (jer je zapisano). Neprestano se krećući između dokumenta i priče, službenog jezika vlasti – njegovih fermana i spiskova – i (često krhkog) ljudskog govora, Papin tekst pred čitaoca postavlja primjere jezika koji može proizvesti (i proizvoditi) nepravdu – jezika koji ne samo što ne opisuje stvarnost već je izvrće i nasiljem utvrđuje. Nasuprot tome, pripovijedanje – noseći moralnu dimenziju – postaje i prostor otpora i mjesto očuvanja smisla. Tako, putem tradicije u kojoj je govorenje odgovaranje za istinu, a pisanje izazivanje trajanja, pripovjedač pokazuje da je laž vlasti u romanu opasnija od samog nasilja, jer je ona pokušaj ozakonjenja nasilja jezikom. Nikola Miković Papo nam upravo razotkriva trostrukost kao njeno glavno obeležje – trostrukost vera, zakona i činjenja na triput živoj i triput mrtvoj zemlji one jedne i u ljusci ponunane Bosne. Na kraju, on u svom neznanju, više no u svome znanju, uprkos sklonosti da se odrekne pouke, daje ono što nam ostaje da učimo: kako isti čovek nikad nije isti; kako ista zemlja nikad nije ista; kako ista priča nikad nije ista. Petar S. Jevtić Eliezer Papo (1969, Sarajevo) profesor je sefardske književnosti na Ben-Gurion Univerzitetu u Negevu. Njegov istorijski roman, Sarajevska megila (2001) našao se u užem izboru za Ninovu nagradu, a u Agori su izašle njegove knjige priča – Nesabrane priče (2022) i Zbrka riješenih zadataka iz života i poetike (2024).

Svih žalosnih radost

Roman o Majci, veri i početku hrišćanstva

Roman Svih žalosnih radost donosi snažnu i nadahnutu priču o zemaljskom životu Presvete Bogorodice, ispričanu kroz glasove onih koji su joj bili najbliži — same Marije i apostola Jovana, Hristovog ljubljenog učenika. Kroz njihovo svedočenje, čitalac ulazi u intimni svet žene čija je sudbina zauvek promenila istoriju čovečanstva.

Ova duhovna proza ne bavi se samo velikim biblijskim događajima, već i svakodnevicom: nadama, strahovima, radostima i bolom Majke koja nosi saznanje da je njeno dete Sin Božji i da je Njegova žrtva neizbežna. Roman osvetljava trenutke tišine, molitve i unutrašnje snage, ali i dramatične promene koje su pratile rađanje nove vere.

Kroz susrete sa apostolima, ženama mironosicama i prvim sledbenicima Hristovog učenja, čitalac svedoči prelazu iz starog sveta u novo doba, u kojem se Božja reč širi među ljudima kao izvor nade i spasenja. Lik Presvete Bogorodice prikazan je kao Majke, služiteljke i uzora smirenja — žene čija je vera nadrasla strah i bol.

Svih žalosnih radost je roman namenjen čitaocima koji traže duhovnu književnost, hrišćansku prozu i duboko emotivne priče o veri, žrtvi i ljubavi.

Nju Orleans, 2018. Godina. Grad je razorila uragan. U takvim okolnostima, nepoznati pisac Aleksandar napušta svoju suprugu, dobija otkaz u novinskoj agenciji u kojoj je pisao nastavke romana, a agent za kojeg je povremeno radio uporno ga izbegava, uveren da ima posla sa potpunim gubitnikom. Takođe mu preti i iseljenje iz stana zbog neplaćenog kirije. Jedan poziv menja sve. Prilika da zaradi milion honorara ako uspe da pristupi jednoj izuzetnoj ličnosti, koja je poznata kao đavo i ludak, ali i genije, stiže mu bez mogućnosti da postavi uslove. On upoznaje živu legendu čije poreklo mu je nepoznato, svestan da su svi njegovi prethodnici bežali pred njegovim ludilom. Aleksandar ima samo 60 minuta da ga ubedi koliko je sposoban da napiše knjigu o njegovom životu, ali dovoljan je bio samo jedan reč za Gabriela da vodi mladog pisca u 1953. Godinu, u dalekom Beogradu, odakle je sve počelo.

Intrigantna priča o briljantnom i plodnom umetniku i fascinantno svedočanstvo o ljudima sa kojima je delio život, prijateljstvo i ljubav.
Psihološke nijanse i maestralno prikazivanje težnji i ljudske želje za opstankom u surovom svetu. Olujno putovanje od trenutka kada je jedan dečak ostavljen na ulici do njegove odraslosti oživljava u veličanstvenom romanu koji prikazuje jednog genija, dramu i greh, predrasude i opasnosti njegovog vremena. Priča o borbi čoveka čija strast prema muzici i životu nikada nije prestala, o snazi i hrabrosti u najtežim trenucima, nevoljama, bedi, trenucima fascinantne slave, ali i o velikoj ljubavi prema jednoj ženi uprkos strogoj društvenoj razlikama.

Žena kada jednom preda svoje srce, nikad ga više ne pronađe.

Roman, čiji se narativ odvija u tihom, ali nemirnom predgrađu Kopenhagena, donosi slojevitu i emotivno snažnu priču o ljubavi koja se neprekidno sudara sa tajnama i nedorečenostima.

Stil pisanja odlikuju metafore koje se nenametljivo pretaču u radnju, gradeći atmosferu stalne zagonetnosti. One čitaoca vode kroz niz psiholoških i emocionalnih slojeva, održavajući interesovanje sve do poslednje stranice. Priča se nastavlja u čitaočevom promišljanju o sopstvenim odnosima, izborima i istinama koje skrivamo, ponekad čak i od sebe samih. - prof. Jovana Lazović Ružičić"

Među ovim koricama upoznaćete Milu i Maru, dve komšinice, vršnjakinje, prijateljice, rođene na Baniji pedesetih godina prošlog veka. Njihovi putevi bili su kao i svaki: nekad brdoviti, nekad trnoviti, ponekad cvetni, relaksirajući, skoro uvek izukrštani i svi su vodili preko Banije!

Raspad države u kojoj su rođeni, stradanja u zavičaju, podudarili su se sa ličnim tragedijama koje su ih zadesile, ali su sve nevolje prebrodile oslanjajući se jedna na drugu – a obe na Baniju!

Radnja novog romana Aleksandra Gajića Ključ prevrata smeštena je u drugu polovinu septembra i prvih šest dana oktobra 2000. godine, u vreme državnog prevrata i pada Slobodana Miloševića.

U taj revolucionarni istorijski milje Gajić veoma vešto uvodi svoju do pucanja napetu fikciju, koju ponovo predvodi major Sokol Filipović, junak Kremanske straže, Gajićevog romana prvenca. Ključ prevrata nudi priču u kojoj se sudaraju i sarađuju obaveštajne službe, policija, navijačke i kriminalne grupe i tajanstvene okultne organizacije. U jednom neizvesnom detektivskom zapletu smenjuju se akcione scene, zaverenički poduhvati i misteriozni rituali. Ovaj roman je spoj okultnog i političkog trilera koji nam otkriva jednu zakulisnu istoriju, izmaštanu, ali moguću – i čita se u jednom dahu.

Aleksandar Gajić (1973) je savremeni srpski pisac, ali i doktor pravnih i političkih nauka, naučni savetnik na Institutu za evropske studije u Beogradu i profesor na katedri za bezbednost Fakulteta za pravne i poslovne studije „Lazar Vrkatić“ u Novom Sadu – i upravo su ta piščeva vanliterarna znanja i veštine u velikoj meri doprinela ubedljivosti i utemeljenosti ovog romana.

Pred čitaocem je tiha, ali snažna proza, u kojoj se život prikazuje u svojim paradoksima... vrsta knjige koja ne galami, ali ostaje u čitaocu dugo nakon čitanja.

Njeni junaci nisu heroji u epskom smislu – to su obični ljudi, često na ivici, rastegnuti između onoga što osećaju duboko u sebi i onoga što im stvarnost, rutina i društvene okolnosti nameću. Tu dolazi do sukoba, ali ne nužno dramatičnog – češće je to sukob u tišini, u pogledu, u misli koja ostaje neiskazana. Proza koja je emotivno bogata, senzibilna i psihološki prodorna dok se stil kreće od lirskog ka fantastičnom, od realističnog ka simboličnom dok likovi tragaju za smislom, lepotom ili oslobođenjem u svetu koji ih pritiska normama, ratovima, strahom ili ustaljenim ulogama.

Upravo ta tanana linija između običnog i neobičnog koju Ljiljana Lukić vešto stvara čini ovu prozu autentičnim tragom u savremenoj srpskoj književnosti. Autorka majstorski otvara svet u kojem se stvarnost i mašta prepliću. Prostor u kome se radnje odvijaju deluje kao neka vrsta malog, zatvorenog univerzuma – mesta koje postoji istovremeno u stvarnom i u unutrašnjem svetu likova.

Tu su prisutni elementi svakodnevice, ali obrađeni na poetski način, što stvara utisak magičnog realizma. Čitalac se oseća kao da prisustvuje nekom drevnom pripovedanju, ispod krošnje, u tišini i hladu.

Iznenadna pojava Gosta u jednoj kući na Arbatu u novom romanu Ratka Dangubića unosi tajanstvo i dramu među stanovnike kuće, a potom u svet modernih vremena u kojima pesnici ostaju bez glasa, matematičari bez brojeva, gradovi bez čitalaca, govornici bez reči, političari bez mase.

Filmski reditelj iz Beograda iznenada je teško ranjen na ulici. Dok leži u oblnici, polako sklapa istinu o sebim, svojoj porodici, društvu u kome živi...

Koristeći elemente krimi romana, proze tajanstva i fantastike, novi roman Mladena Vurune vodi čitaoca ne samo na jednu neobičnu morsku pustolovinu već i u prostore između stvarnog i mogućeg.

TAMO GDE JE ONA - Drugi deo.

Svedočanstvo je o istoriji hrišćanske vere, iskazano kroz čudesnu povest o Ikoni Bogorodica Filerimosa. Uzbudljiva i potresna saga o ljudima koji su čuvali Ikonu proteklih dvadeset vekova. U ovom, drugom delu romana pratimo put Ikone od Rodosa do Malte, od Malte do Petrograda, od Petrograda do Beograda, od Beograda do Ostroga, Od Ostroga do Cetinja...

Veličanstvena povest o onima koji su branili hrišćanstvo od jeretičkih učenja protiv Presvete Bogorodice. I onima koji evo već dve hiljade godina čuvaju hrišćanski svet i hrišćansko nasleđe. Još jedna knjiga dokaza da su pobede Božjih protivnika kratke i prolazne, a Božje pobede večne.

Prevod na ruski jezik romana Kuća Pavlovića, autora Miroslava Toholja. Toholjev roman „Kuća Pavlovića“ tretira ratnu temu u Bosni i Hercegovini. Reč je o jednoj porodici koja se, voljom sudbine, u tom ratu sasvim iskorenjuje.

„Čitao sam ga kao izveštaj sa mesta udesa, ali i kao zaveštanje: ljudi koji su sve ono izdržali sa osmehom na licu ne mogu pokleknuti pod jarmom nove austrougarske birokratije. U startu su jači, a i mi sa njima.“ – Milovan Danojlić

„Kuća Pavlovića može se čitati i kao slika ili metafora magijskog rastura. Obredne paleži naše kuća nasred druma. Toholj je pokazao, na izrazito relevantan umetnički način. Kako se može veoma uspešno napisati tipično srpski postmodernistički roman.“ – Anđelko Anušić, Oslobođenje

„Toholj je pronašao dragocjen ugao iz kojega se gleda na svijet i istoriju; on govori iz perspektive gubitnika, iz perspektive onoga koji je, takoreći, u ratu izgubio sve. To je roman sa žestokom gorčinom poraza, ali roman kojem je stran nihilizam; vrijednosti postoje, iako nijesu lako ili uopšte dostižne.“ – dr Jovan Delić

Autor knjige Portret po sećanju, Branislav Bane Bastać, želeo je da snimi film o Golom otoku – tom tragičnom i mračnom mestu surovog tretiranja zatvorenika. Kroz njegovo pero oživljavaju potresna zbivanja, sećanja i lična iskustva. Njegove zapise i viziju, koje nije stigao da pretoči u film, posthumno je preradio i objavio kao roman njegov sin.

Ćuprija na reci Kolorado je istinita priča i velikoj ljubavi koja bi trajala čitavu večnost da ih smrt nije rastavila.

Umesto tugovanja, nastavljena je slava životu.

Priča o svim iskušenjima i nedaćima kroz koje su zajedno prolazili.

Borbi za goli život i kad je nestajala poslednja nada.

Svaka rečenica će probuditi vaše emocije i navesti na razmišljanje o prolaznosti života.

Reka je simbol večnosti, a mostovi mogu povezati vidljive i nevidljive svetove.

Čitajući ovaj roman shvatićete da je život san, a smrt buđenje.

Kad uronite u ovo autentično štivo možda i vi pronađete vaš most ili vam se ukaže neka nova ćuprija. Nataša Minić

UMETNOST SLUŠANJA

Zoran Ljubičić istrajava u nameri da meni lično, kao i svojim čitocima, otkrije „velike tajne u malim pričama“. Najpre, valjda, preko „Čitanja sa usana“, pa „Otkopčavanja“, i preko “Crvotočine“... Hvalio sam ga posle „Otkopčavanja“ pominjujući ga uz Harmsa i Miku Antića. Ovoga puta dajem sebi slobodu da ga pomenem uz mene, i seriju emisija „Fazoni i fore“, preciznije – uz moju rubriku „Vesti iz nesvesti“, u svakoj od 157 epizoda ove serije! Ali nije samo to katanac koji nas vezuje! Zoran Ljubičić se rodio osam godina pre nego što se „rodila“ moja prva knjiga „Ma šta mi reče“. Kao da sam ciljao da se taj srećni događaj odigra tek kada Zoran odraste, i doraste, da ga sačeka dobra lektira! Odmah sam znao da nam je svanula „jedna nova literarna zora, uzbudljivog umetničkog glasa“. Hvalio sam se da je LJUBI, iz njegovog prezimena, mitološka poruka, i da smo određeni da budemo „braća po jutrenju“! Svedok nam je Zoranova kratka priča „Umetnost slušanja“: „VISOKOUMNI RAZGOVOR JE TRAJAO SATIMA, A DA NIKO NIJE REKAO NI REČ!“

LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ

Roman, pisan u formi lirsko-meditativne proze, otvara brojna egzistencijalna pitanja, ali daje i moguće odgovore, naročito u vezi sa strahovima i nesigurnošću.

Glavni junak romana je Janko, čovek naizgled ostvaren i zadovoljan, ali zapravo nesrećan zbog unutrašnje borbe sa skrivenim problemima. Spasavajući druge, Janko u stvari spasava sebe.

Knjiga potkovana istorijskim činjenicama, uz maštu autora dočarava prošlost i govori o istoriji Srbije od najjranijih dana do našeg vremena. U ovom romanu glavni lik je Srbija, čiji usponi i padovi se ogledaju kroz život tajnog bratstva i njenih članova.

Novinar, kolumnista i profesor Momčilo Momo Jokić se upustio u jednu komplikovanu romansknu priču, koju iznosi sa lakoćom i koja zadire koliko u ono što je lično i preživljeno toliko i u svet onostranog, koji nije ezoterija, ali jeste u domenu psihološke fantastika. Misaoni diskurs je osnova pripovesti bilo da je ona deo narativa glavnog protagoniste pripovesti, dakle Jokića, bilo da se nalazi u posedu doktora Ž, u neku ruku dvojnika naratora, kojem pisac mnogo toga stvarnog ali i neobjašnjivog udeva u sadržaje života, koji ne mare za vremenska, prostorna i druga ograničenjanja.

Motiv potrage za ocem, kao osnovni dinamički motiv fabule praćen je motivom oceubistva. Roman IX Rukovet u srpskoj književnoj produkciji predstavlja zanimljiv način da se o univerzalnim temama ličnog identiteta i smisla čoveka u svetu, vere i žrtve, pamćenja i zaborava progovori na nesvakidašnji i poseban način. iz recenzije -Suzana Bučić.

Pred vama je još jedna knjiga Miodraga Majića, koju ćete pročitati u dahu. Glasovi njenih junaka odjekivaće snažno i kada sklopite korice, zato što ćete u njihovim pričama prepoznati stvarnost naših dana, ali i sudbine pojedinaca koji ne odustaju od svojih istina i kada im život dodeli ulogu gubitnika. Ova priča počinje jedne kišne noći, u taksiju broj 382, kada Kosta Rašić, penzionisani oficir, odluči da krene put Krfa. Nakon što je prodao kuću u kojoj je odrastao kako bi vratio dugove, on će prvi put zakoračiti van granica svoje zemlje, tragajući za istinom, njegovim jedinim preostalim utočištem. Slučajan susret sa Marijom, taksistkinjom koja te noći postaje njegov saputnik, predodrediće sve što će se potom dogoditi pod tuđim suncem. Kosta želi da se suoči sa sobom i ostacima svog života. Marija želi da pobegne i od sebe i od svog života. Ta tačka koja ih razdvaja postaće tačka u kojoj će se sustići njihova sećanja. Istovremeno, ona će pokrenuti nevidljivi životni mehanizam, u kojem se uvek otkriva da je sve moguće.


POTPISAN PRIMERAK
Među potpisanim primercima romana autor Miodrag Majić sakrio je nešto više od potpisa – jedno "srce"
Onaj ko pronađe knjigu sa srcem dobija od nas poseban znak pažnje – 50% popusta na knjigu po izboru iz beletristike u izdanju Vulkan Izdavaštva. Molimo da nam se javi na email pr@vulkani.rs.
Srećno u potrazi!