DOMAĆI AUTORI

Ovaj roman najavljuje povratak iskonske, paganske, slovenske strave koja je i egzistencijalna i fundamentalna.“

Đorđe Kadijević

Zabačeno, opustelo selo Špaj u brdima jugoistočne Srbije. Kakve tajne kriju polusrušene kuće, stara groblja, u korov zarasle njive, duboke šume, brda i mračne pećine? Pripremite se za stravu kakvu niste osetili još od slušanja bakinih strašnih priča, od detinjih košmara i prvog gledanja Leptirice.

Ovo četvrto izdanje Zavodnika ujedno je i prvi tom Ognjanovićevih Sabranih dela koje će Orfelin izdavati u narednim godinama.

ANA MARIJA ME NIJE VOLELA je priča o ponorima neljudskosti i nerazuma u koje čoveka baca mržnja prema onima koji su drugačiji. I samo zato što su drugačiji. O zloupotrebi Boga i čonvekove potrebe da veruje, za činjenje svega što je u suprotnosti sa svakom od deset Božijih zapovesti. ANA MARIJA ME NIJE VOLELA je roman opomena. I istovremeno knjiga dokaza da nas samo ljubav može spasiti.

Ostareli profesor, razočaran u životu, ljubavi i politici, povlači se iz Beograda, rešen da ostavi svet iza sebe. Ali sticaj okolnosti, sećanje na svoje nekadašnje studentske pobune i nova studentska buna odlučuju da se profesor uključi u svoju poslednju političku bitku.

U Peganovim pričama knjige nadilaze puku predmetnost i postaju oslonci, utočišta, tragovi vremena i mladosti. Nјihov miris meša se sa mirisom soli, sunca i starih snova, a čitanje postaje način da se uspori, da se ostane u trenutku koji klizi.

Célestin, a complex French adventuresome humanist, is raising his nine-year-old daughter after his beloved wife, the girl’s mother, died at childbirth. Their journey, which begins as an adventure, acquires a life-changing seriousness in Leningrad in 1980—the mission to free Olya Naratovna, a Russian-Tatar political poet, imprisoned by the Soviet authorities. Her beauty is enhanced by mental strength and depth of soul.

„Oduvek želim da zagrlim svet. Da se popnem na najviši vrh i čitavu Zemlјu obujmim rukama; stisnem je toliko snažno da se čuje pucketanje kore; da izazovem tektonske promene; da pokrenem lavinu jednim jedinim zagrlјajem.

„I have always wanted to embrace the entire world, climb the highest peak and hold the whole Earth in my arms, squeeze it so tight that you can hear the crackling of the Earth’s core. I want to cause tectonic changes.

Kada sam želeo da dam ime svojoj knjizi, nisam se bez razloga i slučajno odlučio za ovaj pomalo arhaićan glagol – pripovedati. Ne bežeći od namere da moje pričanje pomalo zazvuči i starinski kao pripovedanje, ipak prevashodno sam mislio da ću tako najbolјe objasniti kakav sadržaj moji tekstovi nose.

Nikad nisam saznao ko je devojka sa violinom, štaviše, slutim, a ponekada mislim da sam i siguran kako to nije saznao ni on. Sa ove vremenske distance, barem za sada, moj utisak je ostao nepromenjen kao i u vreme nastajanja priče; ne znam sa sigurnošću koliko je bila stvarna, koliko su opilјivo i postojano održivi i sami navodi o njoj.

Nulta egzistencija je dnevnički zapis književnika, dramaturga, režisera i akademika Pavla Ugrinova tokom šezdesetogodišnjeg umetničkog stvaralaštva.

Od dolaska u Beograd 1946, izvođenja kultne predstave „Čekajuci Godoa” i osnivanja Ateljea 212, rada na Radio-televiziji Beograd tokom zlatnog perioda radio i TV drame, ovo delo je prožeto važnim kulturno-političkim događajima i na svojevrstan način dokumentuje razvoj društva i umetnosti posleratnog doba sve do početka XXI veka, kroz prizmu autentičnog stvaraoca i svedoka našeg podneblja i vremena.

Treća knjiga prati godine ratova i raspada Jugoslavije, od 1991. do 2006. godine. Usled pogoršanog zdravlja, Ugrinov napušta javni život i sve više se povlači u sebe, posvećujući vreme isključivo pisanju. Priprema za štampu dva memoarska prozna dela i nekoliko romana. Pre odlaska na bolničko lečenje zavšava i treći deo dnevnika „Nulta egzistencija”, uz napomenu da „pisanje nema potrebu da se bavi ničim drugim sem samim pisanjem. Samo izvrsno pisanje čini umetnost pisanja. Samo poseban stil dostiže umetnost.

Vinaverski nastavak nekadašnjih jutarnjih žaoka neprevaziđenog Duška Radovića iz autorske radionice njegovog saborca u starom dobrom Studiju B - Petra Marša aka Pece Petrovića aka Čika Pece…

Poštovane knjigoljubiteljke i cenjeni knjigoljubitelji, postoje razna štampana sočinenija, koja se čitaju ujutru (a nisu novine), u podne (a nisu ođe kulinarskim dostignućima), uveče (a nisu romani u nastavcima), noću (a nisu bajke besanice). Pred vama i sa vama su reagovanja na razna društvena zbivanja, na sve ono što nam, inače, svakodnevicu ne čini običnom, a stvara utisak da su u pitanju svojevrsni lekovi, čije korišćenje pomaže da se lakše progutaju ne baš male knedle, koje nam iz raznih oblasti serviraju institucije zadužene da urede društvo u kome živimo

Knjiga „Laura – Dnevnik jednog nedostajanja“ oblikovana je kao intimni epistolarni zapis u kojem dominira unutrašnji monolog. Autorka se opredelila za formu pisma ne kao sredstvo komunikacije, već kao način očuvanja emocionalnog kontinuiteta. Pisma u ovoj zbirci ne traže odgovor; ona svedoče o postojanju osećanja koje traje uprkos odsustvu.

Gorski vijenac i Luca mikrokozma obogaceno detaljnim komentarima i objasnjenjima koja citaocu otvaraju potpuno novo citalacko iskustvo.

Izdanje donosi celovit tekst Gorskog vijenca, ukljucujuci Posvetu prahu oca Srbije, kao i kompletan spjev Luca mikrokozma sa posvetom i svih sest pevanja (I-VI), cime citalac dobija zaokruzenu sliku Njegosevog poetskog i filozofskog izraza.

Posebnu vrednost knjige cini opsezan deo Beleske i objasnjenja, koji obuhvata:

O Gorskom vijencu i dosadasnjim tumacenjima pojedinih mesta u spevu, sa pregledom i razmatranjem razlicitih interpretativnih pristupa

Objasnjenja uz Posvetu prahu oca Srbije

Objasnjenja uz Gorski vijenac

Stvaranja sveta i slike vasione u Luci mikrokozma (Pero Slijepcevic)

Pesnik i njegova pozicija (Anica Savic-Rebac)

Luca mikrokozma - Pokusaj tumacenja spjeva (Isidora Sekulic)

Kratak pregled sadrzaja Luce (Vuko Pavicevic)

Recnik

Zbornik radova KAD SLOBODA PROGOVORI je osmišljen da na jednom mestu u jednoj knjizi, sabere radove: pesnika, prozaista, aforističara, karikaturista, slikara i fotografa iz Srbije, regiona, regionalne dijaspore i evropskih autora. Posredstvom QR coda plasirani su i video radovi kao i video sadržaji iz same knjige gde autori predstavljaju u tom formatu svoj rad objavljen u Zborniku i sebe. Pisma su ćirilica i latinica po izboru autora, zavisno od toga, kojim pismom se služe. Takođe, u Zborniku su ispoštovani i maternji jezici kojim su se autori opredelili da se predstave: srpski, bosanski, crnogorski, makedonski, hrvatski, slovački i ukrajinski. U predgovoru zbornika legendarni voditelj i novinar Studjia B Čika Peca (Peca Petrović Marš) obraća se autorima: SLOBODARKE I SLOBODARI časni branioci prava na vazduh, vodu, šume, zemlju..., ima li lepšeg poriva za pisanje od pojma koji je najbitniji deo za zajedništvo, koje je neophodno za opstanak živih bića na zajedničkoj im planeti: SLOBODA za reke, jezera i mora koji su „napadnuti“ od lažnog prijatelja ljudskog progresa – profita, SLOBODA za parkove i šume, koje su mete raznih DRVOSEKA, SLOBODA za vazduh čije zagađenje ugrožava sav živi svet, SLOBODA za zemlju koja se sve više pretvara u deponije raznih vrsta otpada... SLOBODA je najčešća reč u parolama, o njoj je ispevano bezbroj pesama, njoj se kliče na skupovima i onih koji je traže, i onih koji je uskraćuju, ona je u brojnim zakonima, sudskim i drugim odlukama, ona se koristi i kao argument, ali i kao pokriće za razne, ne samo časne, već i one druge postupke. SLOBODA, nažalost, može da bude i sputana i zarobljena, iskorišćena da prikrije prave namere vlastodržaca ili kapital-profitera. SLOBODA se, inače, mnogo češće TRAŽI, nego što se DAJE. Ona ne sme da bude MODA, ona je pravo svakog NARODA! Njena popularnost ogleda se u svakodnevnoj komunikaciji: „Slobodan sam da Vas zamolim...!“, „Uzimam slobodu da Vas pitam!“, „Kućica – moja slobodica!“... SLOBODO, da li si zadovoljna onim koliko Te poštuju i cene, koliko su Te ugradili u zakone, koliko Te brane od stalnih nasrtaja onih kojima smetaš u nečasnim namerama...? Neka svaka pesma, svaka napisana rečenica, koje su nam u ovoj knjizi ostavili Tvoji poklonici, bude kamenčić u mozaiku posvećenom značenju jedne od najlepših reči na bilo kom od svih jezika sveta – SLOBODI! Hvala SLOBODOUMNIM stvaraocima Kreativne radionice Balkan na SLOBODNOM stvaralaštvu! Srećno vam SLOBODNO pisanje! Srećno nam SLOBODNO čitanje! Za SLOBODU se živi, za slobodu se bori, za slobodu se MRE, sloboda se osvaja, BRE!

klasici za osnovne I srednje škole

klasici za osnovne I srednje škole

Ljepša i starija Sarajevska megila je tekst koji se ističe svojim bogatstvom u mnoštvu glasova, ali i u napetosti između usmenog i pisanog, onog što se pamti (jer je izgovoreno) i onoga što opstaje (jer je zapisano). Neprestano se krećući između dokumenta i priče, službenog jezika vlasti – njegovih fermana i spiskova – i (često krhkog) ljudskog govora, Papin tekst pred čitaoca postavlja primjere jezika koji može proizvesti (i proizvoditi) nepravdu – jezika koji ne samo što ne opisuje stvarnost već je izvrće i nasiljem utvrđuje. Nasuprot tome, pripovijedanje – noseći moralnu dimenziju – postaje i prostor otpora i mjesto očuvanja smisla. Tako, putem tradicije u kojoj je govorenje odgovaranje za istinu, a pisanje izazivanje trajanja, pripovjedač pokazuje da je laž vlasti u romanu opasnija od samog nasilja, jer je ona pokušaj ozakonjenja nasilja jezikom. Nikola Miković Papo nam upravo razotkriva trostrukost kao njeno glavno obeležje – trostrukost vera, zakona i činjenja na triput živoj i triput mrtvoj zemlji one jedne i u ljusci ponunane Bosne. Na kraju, on u svom neznanju, više no u svome znanju, uprkos sklonosti da se odrekne pouke, daje ono što nam ostaje da učimo: kako isti čovek nikad nije isti; kako ista zemlja nikad nije ista; kako ista priča nikad nije ista. Petar S. Jevtić Eliezer Papo (1969, Sarajevo) profesor je sefardske književnosti na Ben-Gurion Univerzitetu u Negevu. Njegov istorijski roman, Sarajevska megila (2001) našao se u užem izboru za Ninovu nagradu, a u Agori su izašle njegove knjige priča – Nesabrane priče (2022) i Zbrka riješenih zadataka iz života i poetike (2024).

Svih žalosnih radost

Roman o Majci, veri i početku hrišćanstva

Roman Svih žalosnih radost donosi snažnu i nadahnutu priču o zemaljskom životu Presvete Bogorodice, ispričanu kroz glasove onih koji su joj bili najbliži — same Marije i apostola Jovana, Hristovog ljubljenog učenika. Kroz njihovo svedočenje, čitalac ulazi u intimni svet žene čija je sudbina zauvek promenila istoriju čovečanstva.

Ova duhovna proza ne bavi se samo velikim biblijskim događajima, već i svakodnevicom: nadama, strahovima, radostima i bolom Majke koja nosi saznanje da je njeno dete Sin Božji i da je Njegova žrtva neizbežna. Roman osvetljava trenutke tišine, molitve i unutrašnje snage, ali i dramatične promene koje su pratile rađanje nove vere.

Kroz susrete sa apostolima, ženama mironosicama i prvim sledbenicima Hristovog učenja, čitalac svedoči prelazu iz starog sveta u novo doba, u kojem se Božja reč širi među ljudima kao izvor nade i spasenja. Lik Presvete Bogorodice prikazan je kao Majke, služiteljke i uzora smirenja — žene čija je vera nadrasla strah i bol.

Svih žalosnih radost je roman namenjen čitaocima koji traže duhovnu književnost, hrišćansku prozu i duboko emotivne priče o veri, žrtvi i ljubavi.

Autor, ovenčan Ninovom nagradom, u ovoj zbirci donosi priče koje hrabro pomeraju granice savremene proze.

Pištalove pripovetke istovremeno su suptilne i mračne, razigrane i drsko moderne. U njima se prepliću uticaji različitih umetničkih izraza — od likovne umetnosti i muzike, preko filma, do jezika reklame i video-spotova. Svaka nova priča menja oblik i pristup, odbijajući da se uklopi u jednu prepoznatljivu šemu.

Autor se neprestano preobražava iz teksta u tekst, ispitujući mogućnosti pripovedanja i same granice forme. Ipak, uprkos formalnoj raznolikosti, jedno ostaje postojano: snažna, precizno usmerena emocija koja nosi svaku priču.

Ova zbirka može se čitati kao unutrašnja potraga, intimni obračun sa skrivenim strahovima i željama — svojevrsna borba sa sopstvenim senkama u zamršenim prolazima ljudskog srca.

„U pričama zbirke Kraj veka reč je i o ritmu u kome se kotrljaju rečenice i pripovesti. Njih, u suštini, spaja postupak građenja slike. Priča je za Pištala samo okvir za mogućnost, čiju lakoću, ili vilenost, omeđuje, ipak, san. On računa na kanale bajkovitog u strukturi čitaoca i zato inkarnira bajku kao mogućnost za čitanje. Paralelno sa nedvosmislenim detaljima fabule, glavni događaji ovih priča zbivaju se i dalje u rečenicama, čije su slike, počesto, odrazi poetičkih detonacija. Slikovno se iskazuje kao preosmišljena duhovnost, kao jedno od utočišta savremenog proznog izraza. Preosmišljava se opažajno putem neuočenog, onog što potiče iz nestvarnog. Slikovnost svake rečenice, pa i njenih delova, stvara kod čitaoca utisak da je svet ’realnog’ samo magistrala na kojoj se sustiču i razilaze nizovi svetova.“
– Nenad Šaponja

„Kao u pesničkoj zbirci ove različite priče vezuje isto osećanje i način upotrebe jezika. I prisustvo metafizike u infantilnoj maštovitosti.

Tamna, demonska, groteskna vizija iskazana karnevalskim, prazničkim književnim postupkom. I kada jednu od svojih priča, postmodernu evokaciju biblijske legende o Kainu i Avelju, završi rečenicom: ’Spetljali su se konci marioneta’ – mi znamo da je pesnik, prerušen u proznog pisca, na lapidaran način, kroz formu književne igre, izrekao najdublju istinu o našoj savremenosti, o kraju veka.“
– Mihajlo Pantić

Zamolio bih vas da se prisjetite trenutaka kada ste bili u istinskoj ljudskoj nevolji, u bezizlaznoj situaciji, kada ste bili potpuno nemoćni da riješite neki za vas krucijalan životni problem. 

Zamolio bih vas da se prisjetite trenutaka kada ste bili u istinskoj ljudskoj nevolji, u bezizlaznoj situaciji, kada ste bili potpuno nemoćni da riješite neki za vas krucijalan životni problem. Ako vam je tada bilo toliko teško da niste imali snage da razgovarate s ljudima, a kamoli da se pomolite Bogu, ako ste u tim trenucima jedva imali snage da dišete, ako ste usred sopstvene nevolje i muke bili bespomoćni i napušteni od drugih ljudi, a ipak ste osjećali da je pored vas neko ko vas ne da, ko vas voli – da li ste se ikada, nakon što biste konačno ugledali svjetlost na kraju tunela i pošto bi vam se ponovo vratila životna snaga i sposobnost govora, zapitali ko je to bio s vama kada ste bili sasvim iznemogli i posustali, ko vas nije napuštao kad ste bili sasvim izgubljeni i zaboravljeni, ko se to zauzeo za vas vrativši vas, u konačnici, u život? Budući hrišćani, osjetićete i shvatićete da je to bio Bog, koji se uvijek i svagda zauzima za sve nas.

„Besede vladike Grigorija rođene su na najosetljivijim mestima naših naroda – od Mostara i Trebinja do Jasenovca, Prebilovaca, Dečana i Ostroga, kao i u nemačkom rasejanju. To su reči upućene živim ljudima i živim ranama, u hramovima i na stratištima, pred prognanima, povratnicima i svima koji traže svoje mesto pod nebom. Autor besedi o pamćenju bez zlopamćenja, o povratku i opstanku, o bolu koji ne postaje mržnja, o hramovima koji služe miru, o svetlosti koja izbija iz pećine, groba i čovečjeg srca. Pišući hrabro i plodno u prostoru književnosti, vladika Grigorije ostaje pastir koji prozire zlo, ali još snažnije poziva na praštanje i unutrašnju slobodu. U vremenu podela i umora, ove besede postaju tih ali i snažan poziv na ponovno susretanje: sa Bogom, sa bližnjima i sa samim sobom.“ – Vladika Maksim

Maestralna filozofska epska drama Petra Petrovića Njegoša koje ga je svrstalo u niz najboljih pripovedača i pesnika naše književnosti.

“Gorski vijenac” obrađuAll Productsje temu istrebljenja poturica u Crnoj Gori krajem 17. i početkom 18. veka. Izdat je 1847. godine u Beču kao jedno od četiri dela koja su pisana narodnim jezikom, čime je proglašena Vukova pobeda za narodni književni jezik.

Nju Orleans, 2018. Godina. Grad je razorila uragan. U takvim okolnostima, nepoznati pisac Aleksandar napušta svoju suprugu, dobija otkaz u novinskoj agenciji u kojoj je pisao nastavke romana, a agent za kojeg je povremeno radio uporno ga izbegava, uveren da ima posla sa potpunim gubitnikom. Takođe mu preti i iseljenje iz stana zbog neplaćenog kirije. Jedan poziv menja sve. Prilika da zaradi milion honorara ako uspe da pristupi jednoj izuzetnoj ličnosti, koja je poznata kao đavo i ludak, ali i genije, stiže mu bez mogućnosti da postavi uslove. On upoznaje živu legendu čije poreklo mu je nepoznato, svestan da su svi njegovi prethodnici bežali pred njegovim ludilom. Aleksandar ima samo 60 minuta da ga ubedi koliko je sposoban da napiše knjigu o njegovom životu, ali dovoljan je bio samo jedan reč za Gabriela da vodi mladog pisca u 1953. Godinu, u dalekom Beogradu, odakle je sve počelo.

Intrigantna priča o briljantnom i plodnom umetniku i fascinantno svedočanstvo o ljudima sa kojima je delio život, prijateljstvo i ljubav.
Psihološke nijanse i maestralno prikazivanje težnji i ljudske želje za opstankom u surovom svetu. Olujno putovanje od trenutka kada je jedan dečak ostavljen na ulici do njegove odraslosti oživljava u veličanstvenom romanu koji prikazuje jednog genija, dramu i greh, predrasude i opasnosti njegovog vremena. Priča o borbi čoveka čija strast prema muzici i životu nikada nije prestala, o snazi i hrabrosti u najtežim trenucima, nevoljama, bedi, trenucima fascinantne slave, ali i o velikoj ljubavi prema jednoj ženi uprkos strogoj društvenoj razlikama.

Ove priče su kratki uvidi u ljudski život,
trenutke koji ostaju u sećanju i sitne detalje svakodnevnice.

Svaka nosi autorov prepoznatljiv glas, sa dozom humora i ironije.

„Misli o tome“ nude male filozofske refleksije
i veliku istinu o običnom čoveku.
Pomažu da se pobegne od monotonije, loših dana
i sveta koji često gubi vrednosti.


Priče su jasne, prkosne i neposredne,
sukobljavajući se sa ustaljenim pogledima
na život, ljubav, veru, moć i sudbinu.
Mogu biti dnevna doza inspiracije –
za druge, ali i za sebe.

Misli o tome!

Žena kada jednom preda svoje srce, nikad ga više ne pronađe.

Roman, čiji se narativ odvija u tihom, ali nemirnom predgrađu Kopenhagena, donosi slojevitu i emotivno snažnu priču o ljubavi koja se neprekidno sudara sa tajnama i nedorečenostima.

Stil pisanja odlikuju metafore koje se nenametljivo pretaču u radnju, gradeći atmosferu stalne zagonetnosti. One čitaoca vode kroz niz psiholoških i emocionalnih slojeva, održavajući interesovanje sve do poslednje stranice. Priča se nastavlja u čitaočevom promišljanju o sopstvenim odnosima, izborima i istinama koje skrivamo, ponekad čak i od sebe samih. - prof. Jovana Lazović Ružičić"

Izabrana dela Ive Andrića sadrže 6 knjiga: „Gospođica“, „Na Drini ćuprija“, „Pripovetke I“, „Pripovetke II“, „Prokleta avlija“, „Travnička hronika“. Izbor i raspored pripovedaka u navedenim knjigama odraz je piščeve želje.

Među ovim koricama upoznaćete Milu i Maru, dve komšinice, vršnjakinje, prijateljice, rođene na Baniji pedesetih godina prošlog veka. Njihovi putevi bili su kao i svaki: nekad brdoviti, nekad trnoviti, ponekad cvetni, relaksirajući, skoro uvek izukrštani i svi su vodili preko Banije!

Raspad države u kojoj su rođeni, stradanja u zavičaju, podudarili su se sa ličnim tragedijama koje su ih zadesile, ali su sve nevolje prebrodile oslanjajući se jedna na drugu – a obe na Baniju!

Ova zbirka priča može vam se učiniti kao još jedan pokušaj autora da svoje proživljene anegdote i avanture pretoči u slova i slike. Međutim, u ovom slučaju između tih slova i slika možete osetiti svu ljubav i poštovanje prema jednom svetu čije čari imaju privilegiju da vide i dožive samo malobrojni.
Priče iz ove knjige nisu samo anegdote nego maestralni primeri onoga što ronjenje nosi sa sobom, uz intimnu analizu osećanja koja podvodni svet izaziva kod svakog od nas ko se usudio da u njega uđe.
Slobodan je u podvodni svet zaronio pre skoro pola veka. Pripada generaciji ronilaca koja je učeći od začetnika ovog divnog sporta razvijala ronjenje u Srbiji. Kao jedan od pionira sportskog ronjenja u Srbiji, osvajao je u brzinskom ronjenju i podvodnoj orijentaciji republička, državna i međunarodna priznanja. Kao iskusni instruktor ronjenja španske federacije FEDAS, uveo je stotine ronilaca svih kategorija i specijalnosti u fascinantni podvodni svet.
Boraveći pod vodom u raznim okolnostima, od osvajanja medalja u bazenu, do vađenja lokomotiva iz hladnih jezera, naučio je kako fizički i mentalno ne samo da kontroliše svoj um i telo već i da zahvaljujući tome izbrusi sebe u mnogim oblastima svog života, pa čak da se oproba i u pisanju.
Ja sam imala zadovoljstvo da sa Slobodanom tokom našeg dugog prijateljstva doživim divne trenutke i avanture pod vodom, a ono što je sada zaista važno, jeste da priče iz ove knjige čitaocima mogu bar na trenutak da približe autentične doživljaje iz podvodnog sveta koji je nas ronioce svojom lepotom zauvek očarao i obavezao da ga sačuvamo za buduća pokoljenja.

„Švabica“ je jedna od najpotresnijih i najintimnijih pripovedaka Laze K. Lazarevića, utemeljivača srpske psihološke proze. Iako je pripovetka nastala u vreme piščevog boravka u Berlinu, i jako nosi autobiografske nagoveštaje, Lazarević je nije objavio za života. Prvi put je ugledala svetlost dana 1898. godine, sedam godina nakon njegove smrti.

Radnja novog romana Aleksandra Gajića Ključ prevrata smeštena je u drugu polovinu septembra i prvih šest dana oktobra 2000. godine, u vreme državnog prevrata i pada Slobodana Miloševića.

U taj revolucionarni istorijski milje Gajić veoma vešto uvodi svoju do pucanja napetu fikciju, koju ponovo predvodi major Sokol Filipović, junak Kremanske straže, Gajićevog romana prvenca. Ključ prevrata nudi priču u kojoj se sudaraju i sarađuju obaveštajne službe, policija, navijačke i kriminalne grupe i tajanstvene okultne organizacije. U jednom neizvesnom detektivskom zapletu smenjuju se akcione scene, zaverenički poduhvati i misteriozni rituali. Ovaj roman je spoj okultnog i političkog trilera koji nam otkriva jednu zakulisnu istoriju, izmaštanu, ali moguću – i čita se u jednom dahu.

Aleksandar Gajić (1973) je savremeni srpski pisac, ali i doktor pravnih i političkih nauka, naučni savetnik na Institutu za evropske studije u Beogradu i profesor na katedri za bezbednost Fakulteta za pravne i poslovne studije „Lazar Vrkatić“ u Novom Sadu – i upravo su ta piščeva vanliterarna znanja i veštine u velikoj meri doprinela ubedljivosti i utemeljenosti ovog romana.