DOMAĆI ROMAN

Nov roman najprevođenijeg srpskog pisca Zorana Živkovića „Pet dunavskih čuda“, u izdanju Zavoda za udžbenike, objavljen je paralelno na pet jezika, predstavlja važan doprinos naše zemlje kulturnom segmentu strategije Evropske unije za dunavski region...

Izbečivši oči u neverici, Mister je prestao da se vuče. Mislio je da će polomiti nogu stolice koliko ju je stezao. Ovo je prevršilo svaku meru! Zar je Margarita otišla toliko daleko? Spustila se na stomak i namerno počela da se vuče no podu samo da bi mu išla na živce. Oponašala ga je, sprdajući se bestidno. Mister nije mogao da poveruje da bi tako nešto ikada uradila. Osetio je nemoć, pomirio se. Posmatrao je Margaritu sa gađenjem...

Kroz prozor sam odaslao u noć sav onaj silan zadah što je prokuljao ovamo na prorezima oko tankih dvokrilnih vrata sobnih i onda nabujao u oblak grobnoga smrada koji guši. ...

NIN-ova nagrada 1969.

Ugledni pripovdač i romansijer Danilo Nikolić uveliko je osvedočen kao pisac prefinjene osećajnosti koji na čehovljevskom tragu ponire u trajne ludske duše i ovoga sveta. Stišana, zavodljiva i elegantna naracija mozaičnog sklopa, jednostavna u svojoj misaonoj složenosti, odlikuje njegov kratak roman, odnosno novelu Korektor.

Nove priče Vladimira Kecmanovića u knjizi "Zidovi koji se ruše" hrabar su odgovor na izazov postmodernog pripovedanja, prema rečima književne kritičarke Ale Tatarenko.

Ovo je tematski i motivski raznoliko pripovedno štivo, počev od osobenog uobličenja likova naših velikih pisaca, preko priče o ratu, do antibajke o ljubavi Tome Spinoze i Mire Ljovisne..

Srpski epski damar ovaplotio se u epskoj prozi M. Vitezovica, koji izvanrednim postupkom pripovijedanja u romanu 'Sindjelic se sa suncem smirio' daje citaocu osjecaj da je tu bas tada bio i sve svojim culima vidio i osjetio

Poezija u svojim tematskim hodnicima nije odvojiva od gradiva jednog društva u jednom vremenu. Čak i onda kada u svome manifestu gordo nagoveštava da će biti univerzalna ili da je apolonska forma njen jedini cilj, život i biće poezije hrani krvotok trenutka i mesta u kome nastaje ili u kome se čita i doživljava. Stvaralačka mudrost i pogodak u samo jezgro poesisa jeste započeti uzlaženje prema nameravanim svrhama iz neposrednog iskustva, ma gde one bile postavljene. Ili, ništa manje važno, otkrivati neprolazne odrednice sveta u sopstvenome sada-i-ovde.

Posle stoletnog analfabetskog perioda pod osmanskom vlašću Srbi ja je ponovo doživela sebe kao evropski kulturni prostor. Deo te pripadnosti značio je snažno okretanje helenskoj antici, koja je oživela kroz mitologiju, književnost i filozofiju. Onaj drugi deo modernog evropejstva, koji se iskazivao u idejama društvene emancipacije, demo kratije i građanskih političkih vrednosti, ni sam ne bi bio moguć bez utemeljenja na grčkom i rimskom nasleđu, pre svega bez njegovog etičkog obrasca. Možda i naše doba posrće jer ga je, putujući kroz iskušenja novog varvarstva, negde izgubilo. Srpsko društvo nije slučajni saputnik Evrope zakačen kao čičak u repove njenih pohoda, nije epigon ili prepisivač njenih dilema, drama, stranputica i metamorfoza, jer je u svome novovekovnom trajanju tražilo i izgradilo samosvojne temelje identiteta i opstajanja. Delo Milovana Vitezovića poetski je putopis kroz srpski Novi vek, kroz čvorišta njegovog duhovnog skeletona.

Roman o ljudima koji žive u podrumu, prevareni da Drugi svetski rat nije završen, a kada izađu napolje, dospeće usred ovovremenog jugoslovenskog rata. Iz ovog romana o podrumskoj karti Evrope proistekao je Kusturičev film "Underground".

Poslednji roman naše poznate savremene književnice Laure Barne - Pad klavira, baštini duhovnu atmosferu jednog od najprestižnijih beogradskih naselja - Senjaka, kao i događaje koji su se, ili se mogli odvijati upravo tu, sredinom prošlog veka. Roman počinje rušenjem kuće jednog od najznačajnijih srpskih istoričara religije i filologa Veselina Čajkanovića. Priča o Senjaku 1945. i 1946. godine, najočitija je upravo kroz sudbinu Veselina Čajkanovića, jednog od najznačajnijih srpskih intelektualaca proteklog veka, koji je nakon studija i doktorata u Nemačkoj, oba balkanska kao i Prvi svetski rat proveo u vojničkom rovu, da bi po okončanju Drugog svetskog rata ostao bez građanske časti, da bi ga nešto kasnije i sam život napustio. Pored Čajkanovića, tu duhovnu atmosferu Senjaka, u ovom romanu, čine igračice bridža: glumica Žanka Stokić, Mara Rosandić(supruga vajara Tome Rosandića), slikarka Zora Petrović i Isidora Sekulić. Pa ipak sve to je osnova i pozadina na kojoj Laura Barna ostvaruje roman, u kojoj klavir, kao centralna figura i simbol u kući Čajkanovića služi kao neka vrsta književnog artefakta i simbola oko koga se struktuira čitava priča i vampirski zaplet i drama na Senjaku.

Ovaj istorijski roman Milovana Vitezovića zasnovan je na drevnoj legendi o ljubavi zetskog kneza Vladimira i princezi Kosari, kćeri bugarskog cara Samuila. Vladimir i Kosara se u staroj srpskoj književnosti smatraju našim Tristanom i Izoldom, a njihova ljubav je i osnovni motiv ovog Vitezovićevog romana. Kult kneza Vladimira, inače najstarijeg sveca Srpske pravoslavne crkve, i danas se čuva, tako što se njegov krst svake godine o Trojičinom danu, iznosi na planinu Rumiju, pokraj Bara. U ovom istorijskom romanu, Milovan Vitezović slavi ljubav kao najsvetiju čovekovu odliku.

Srpski epski damar ovaplotio se u epskoj prozi M. Vitezovića, koji izvanrednim postupkom pripovijedanja u romanu "Sinđelić se sa suncem smirio" daje čitaocu osjećaj da je tu baš tada bio i sve svojim čulima vidio i osjetio. Ovo je priča o najjunačkijem srpskom ratniku, vojvodi Stevanu Sinđeliću, iz pera najsrpskijeg savremenog pisca Milovana Vitezovića.

Roman "Nađi me" je direktni nastavak Živkovićevog trilera "Poslednja knjiga" iz 2007. godine. Donosi radnju smeštenu godinu i po dana nakon dešavanja viđenih u "Poslednjoj knjizi" ali i poznatu galeriju likova.
Glavni junak, inspektor Lukić, preuzeće slučaj misterioznog nestanka poznate spisateljice detektivskih romana Jelene Jakovljević. Intrigantnost zadatka ne leži samo u činjenici da su vrata književničinog stana bila iznutra zaključana kada je njen nestanak otkriven, već i da nedostaje rukopis njenog novog detektivskog romana pod nazivom "Nađi me".
Tokom rešavanja slučaja, inspektor Lukić će se susresti sa razdražljivim književnim agentom, slepim slikarom, virtuoznim bravarom, gnevnim izdavačima, i svi oni daće svoj udeo u proširivanju istrage, a ponekad i njenom slanju na pogrešan put. A da stvari postanu komplikovanije detektiv mora da se suoči i sa mračnim težnjama Agencije za nacionalnu bezbednost i tajnim kultom koji traga za besmrtnošću.

roman sa velikom gospodom beogradskom

Milena iz Knez Mihailove ulice, do sada je doživela pet izdanja, a 1996., kada je objavljena, kao i 1998. i 2000. godine proglašena je još jednim Zlatnim bestselerom Milovana Vitezovića. Nepodnošljiva lakoća Vitezovićevog stila kroz povest o traganju Milene Tice za ljubavlju donosi jedan Beograd po meri piščevog sveta iz „veselih šezdesetih“ U ovoj lirski i anegdotski začinjenoj pripovesti, prepliću se stvarne i samo piscu znane ličnosti, sve zajedno stvarajući urbane legende o jednoj ulici, jednom gradu i jednom vremenu. Poetizujući stremljenja jedne mladosti i najlepši deo života svoje generacije, Vitezović, pisac od zanata, nas zapravo još jednom poziva da volimo život, pokret, svitanje i zrenje životnih plodova.

ogledi iz književnosti

Još jedna romansirana biografija iz pera dobrog poznavaoca srpske prošlosti i knjževnosti. Posle Vuka, Tucovica, D. Radovica, Vitezovic se bavi detinjstvom Desanke Maksimovic, u kojem seoska devojcica, odrastajuci uz prirodu, narod, ljubav i jezik Brankovine i Srbije, pocinje da biva pesnikinja.

...I četvrti roman Sanje Domazet „Acqua alta“(Zavod za udžbenike),poput prethodno spomenutih dela, prostorno je izmešten i mesto njegove radnje je Venecija u vreme sadašnje. Profesorka književnosti iz Srbije dolazi na gostujuće predavanje u Veneciju i tamo se na prvi pogled zaljubljuje u jednog svog studenta. Ispostaviće se, na njenu žalost, da je hristoliki mladić homoseksualac, koji pri tome svoje telo za novac prodaje tokom ekstravagantnih venecijanskih noćnih zabava.
Ovakav obrt fabule usmerava priču na drugu stranu: i glavna junakinja počinje da se seća rođaka pedofila koji joj je uništio detinjstvo seksualno je zloupotrebljavajući. Tada saznajemo da je ona zapravo došla u Veneciju da bi ubila njega. Međutim, rođak će poginuti ne od njene ruke, već igrajući ruski rulet baš sa njenim voljenim studentom, koji je odlučio da prestane sa prostituisanjem i sada na ruskom ruletu zarađuje novac. Mladić će skončati u duševnoj bolnici, nakon što u jednoj od narednih partija ruleta i sam bude ranjen u glavu.
Iako je Sanja Domazet svoj roman gradila na tri ekstremna, ali isto tako i relativno često korišćena motiva: Veneciji, homoseksualizmu i pedofiliji, ona je ipak uspela da se vešto izbori sa njima i održi visok nivo estetizacije svog pripovedanja, braneći se od predvidljivosti i opštih mesta igrivošću i neobičnošću izraza, ali i stalnim nenametljivim akcentovanjem Venecije kao grada čije je lice u minulim vekovima videlo sve što se videti može, od sjaja do bede, od vrline do poroka i od najviše umetnosti do najnižeg kiča. Na takvom mestu, u kojem nema zgrade koje nema istorijski značaj, visoka kultivisanost neminovno je prelazila u devijaciju, baš poput visokog vodostaja mora, acqua alta, koji s vremena na vreme preti da ugrozi i same temelje drevnog grada na vodi.
Mladen Vesković

„Očekivao sam mlitav stisak, ali prevario sam se. Čvrsto mi je uhvatila šaku i zadržala je nešto duže nego što bi to obično rukovanje nalagalo. Pošto me pustila, smestio sam se na svoju stolicu...“
Živković je jedan od najprevođenijih savremenih srpskih književnika. Roman Poslednja knjiga pojavio se i doživeo veliki uspeh u Engleskoj, Nemačkoj, Koreji, Italiji, Holandiji, Brazilu., Sloveniji i Hrvatskoj.

Pariski poljubac je specifičan avanturističko-putopisni roman. Dešava se tokom četiri dana u Parizu. Istovremeno je to zabavan metafizičko-filozofsko-ezoterijski roman koji se može čitati kao priručnik o preživljavanju u najnovijoj eri u koju smo zakoračili. To je knjiga o tome kako prevazići stres, kako kupiti čizmice u Parizu, kako će izgledati budućnost, šta će biti sa hrišćanstvom i drugim religijama, koji su dobri kafići u Parizu, kako se Beograd vidi iz Pariza, a kako Pariz iz Beograda.
Ovaj detektivsko-alhemijski roman s elementima naučne fantastike i dešifrovanja urbanih gradskih šifara pokušava preko prošlosti da sagleda budućnost. On, između ostalog, govori o Monalizinom kodu, megastorovima, velikom modnim brendovima, o besmrtnosti i o tome da li brzina ubrzava život ili ga poništava. U svakom slučaju reč je o trokrilnom romanu većeg obima u koji je stalo mnogo što šta, pa i uzbuđenje čitaoca da vidi kraj inicijacijske potrage koja je prerušena u kupovinu tri para čizama.
Osim što je realno vreme događanja smešteno u četiri dana, Pariski poljubac govori o trenutku u kojem se nalazimo svi mi, celo čovečanstvo. Reč je o razmeđi nove ere sa najnovijom erom. Ili o raskrsnici gde se iz analogne epohe prelazi u digitalnu. Zato on priča i priču o ljubavi, samoći, strahu, globalnim klimatskim promenama, prirodi kao najvećem luksuzu, o Parizu kao gradu koji krije ulaz u onostrano, o muško-ženskim odnosima i o novoj eposi ženskog božanskog. Pariski poljubac traži i nalazi novog mesiju za kojim čezne treći milenijum.

Pariski poljubac je ultralaki roman sa gabaritnim temama