FANTASTIKA

Bestseler New York Timesa.
Prodato u više od milion primeraka.

Ako tražite mračnu fantastiku koja spaja opasnu magiju, političke intrige i zabranjenu privlačnost, „Alhemizovana“ autorke SenLinJu je vaša sledeća opsesija. Smešten u surov svet gde vladaju izopačeni nekromanti, ovaj roman postavlja jedno pitanje: Šta se dešava kada jedino oružje koje ti je ostalo jesu sećanja koja ne možeš da prizoveš?

Rat je gotov. Pokret otpora je slomljen. Paladijumom sada vladaju korumpirani nekromanti i njihova nemrtva stvorenja.

Helena Marino je talentovana alhemičarka, zarobljenica rata i sopstvenog uma. Ona pati od potpunog gubitka sećanja na ključne mesece pre pada otpora. Dok neprijatelji sumnjaju da njena zaključana sećanja kriju tajnu koja može da uništi njihov novi poredak, Helenu šalju njenom najgorem košmaru – velikom čelniku, najmoćnijem i najnemilosrdnijem nekromantu novog sveta.

Zarobljena na njegovom imanju, Helena započinje smrtonosnu igru nadmudrivanja sa svojim tamničarom. Ali, i njen zatvor i njen tamničar kriju tajne koje će promeniti sve...Eksplozivna hemija i dinamika između dvoje slomljenih ljudi koji se nalaze na suprotnim stranama zakona i morala.

Knjiga koja se u vas zariva poput izgladnele zveri.“ – Grimdark Magazine

Raskošno izdanje četvrte knjige serijala „Pesma leda i vatre“ – svet intriga, rata i nepredvidivih saveza

Za sve ljubitelje epske fantastike i kultne HBO serije Igra prestola, ovo posebno izdanje četvrte knjige Pesma leda i vatre donosi raskošno ilustrovanu avanturu Sedam kraljevstava, sa dvadeset četiri originalne kolorne ilustracije Džefri R. Makdonald i predgovorom Džo Aberkrombi.

Nakon razarajućih ratova i podmuklih izdaja, prividni mir u Sedam kraljevstava brzo se raspada. Kralj Džofri je mrtav, Sever i Jug se oporavljaju od ranih sukoba, dok intrigantni dvorski savezi u Kraljevoj luci i dalje prete da uruše ranjivu stabilnost. Novi vladar Gvozdenih ostrva širi mračnu vlast, legendarni vitez sa zlatnom rukom kreće u potragu za iskupljenjem, a nova i nepredvidiva sila ulazi u igru prestola.

Ovaj tom prikazuje kako preživeli, odmetnici i ambiciozni lešinari neprestano kuju spletke i opasne saveze. Svaki lik, stari i novi, igra svoju partiju moći, a na gozbi za vrane samo će retki preživeti.

Zašto ovo izdanje odabrati:

posebno, luksuzno ilustrovano izdanje četvrte knjige serijala

dvadeset četiri originalne kolorne ilustracije

predgovor Džoa Aberkrombija

idealno za fanove HBO serije i epske fantastike

detaljan uvid u spletke, borbe i politiku Sedam kraljevstava

Točak Vremena
– knjiga osma –

Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.

„Točak vremena postao je ultimativna američka epskofantastična saga. On poseduje pripovedačko jezgro s kojim teško da se išta drugo može porediti.“
– Chicago Sun-Times

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.

Ponovorođeni zmaj, kao i Aša’mani koji su sa njim u Ilijanu, polako podležu ludilu koje je neminovno za muške tkače Jedne moći. Ne bude li mogao da ukloni zagađenje Mračnoga sa saidina, niko od njih neće poživeti dovoljno dugo, niti učestvovati u Poslednjoj bici protiv Senke.

Rand al’Tor, sada krunisani kralj Ilijana, pod uticajem vizija prouzrokovanih zagađenjem, upušta se u bitku sa Seanšanima rukujući Kalandorom protiv sile nespremne za gnev Ponovorođenog Zmaja. Međutim, ruši i saveznike i neprijatelje, te se postavlja pitanje da li čak i oni njemu najodaniji i dalje veruju u njegov zdrav razum i rasuđivanje…

U međuvremenu, Aes Sedai pobunjenice, predvođene mladom Amirlin Tron Egvenom alְ’Ver, na svom putu ka Beloj kuli nailaze na vojsku koja nije voljna da ih pusti da krenu dalje. Međutim, Egvenin cilj je jasan – svrgnuti uzurpatorku Elaidu i ujediniti sve Aes Sedai. No ona još nije uvidela cenu koju će ostali – pa i ona sama – morati da plate.

„Epsko delo u svakom pogledu.“
– Sunday Times

„Nastavlja se fantastična saga koja opčinjava generacije čitalaca.“
– SF&F Magazine

Točak Vremena – knjiga jedanaesta

Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.

Lepota jezika, prepoznatljiv piščev stil i zapanjujuća razmera sveta u kojem se radnja odvija, kao i njegova razrađenost do najsitnijih pojedinosti, odlike su koje izdvajaju ovaj serijal. Ipak, toliku odanost među višemilionskim čitalaštvom pokrenule su vrhunska karakterizacija likova i izuzetna sposobnost pisca da čitaoca u potpunosti saživi s protagonistima.

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.

Postoji svet Svetlosti i Senke, u kojem dobro i zlo vode večiti rat. To je svet Točka vremena, najveće epopeje epske fantastike ikada napisane.

Dok se tkanje stvarnosti rastače, sva znamenja ukazuju na to da je Tarmon Gai’don na samom pragu. Rand al’Tor mora da se pripremi za suočavanje sa Mračnim. Ali pre toga mora da postigne primirje sa seanšanskim vojskama, jer ga neprestane borbe s njima iscrpljuju i slabe njegove snage.

Perinovo teško stečeno primirje sa Seanšanima pokazuje da te dve vojske mogu učiniti mnogo ako se udruže, a kada Poslednja bitka konačno započne, to će biti presudno.

Metov susret sa Kćeri Devet Meseca i vreme koje provodi s njom mogli bi Randu da olakšaju smirivanje meteža na više frontova. Samo da nije Izgubljenih, slugu Mračnoga, koji slobodno lutaju svetom, pletu spletke i seju haos gde god se pojave...

U međuvremenu, svet tone u rasulo dok stare sile i kraljevstva propadaju. U Kaemlinu, Elejna se bori da obezbedi Lavlji presto i spreči građanski rat, dok Egvena, kao prava Amirlin, vodi borbu da ponovo ujedini Belu kulu.

Vetrovi vremena pretvaraju se u oluju, a Rand i njegovi saborci stoje u njenom središtu. Moraju da savladaju iskušenja sudbine i zlehude sreće ili će Mračni odneti pobedu, a svet biti zauvek izgubljen.

Točak Vremena
– knjiga deseta –
Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.

„Džordan ima snažnu viziju dobra i zla, ali najimpresivniji su fascinantni likovi koji se kreću kroz neverovatno bogat i zanimljiv svet.“
– Orson Skot Kard

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.

Met Kauton beži iz Ebou Dara. U njegovoj družini slučajno se našla i Tuon – žena kojom mu je suđeno da se oženi – ali ne može je ni zadržati ni pustiti bez opasnosti po oboje, jer ih i Senka i moćno Seanšansko carstvo nemilosrdno gone.

Perin Ajbara nastavlja očajničku potragu za svojom ženom Failom, koju su Šaidoi odveli u zarobljeništvo. Njegova jedina šansa da je spase možda leži u savezu sa zakletim neprijateljem. Koliko daleko je spreman da ide zbog ljubavi? I može li pritom ostati veran Randu – i sebi?

Ispred sjajnih zidina Tar Valona, Egvena al’Ver, Amrilin pobunjenih Aes Sedai, konsoliduje svoje snage i planira kako da svrgne Elaidu a da žrtava među sestrama bude što manje. Na kraju krajeva, oslabljena Bela kula mora ojačati kako bi Svetlost imala ikakve šanse u Tarmon Gai’donu.

U Andoru Elejna Trakand vodi borbu za presto koji joj po pravu pripada, dok je izdajnici i prijatelji Mračnog okružuju sa svih strana. Ako padne, Andor će pasti s njom – a možda i sam Ponovorođeni Zmaj.

Rand al’Tor uspeo je uz Ninaevinu pomoć da očisti saidin od zagađenja koje je bilo delo Mračnoga. Ipak, svet mu i dalje ne veruje. Mrze ga i boje ga se, jer je muškarac koji može da koristi Jednu moć, a oni uvek polude i slome svet... Sada mora ponovo da se kocka sopstvenim životom – ali više ne zna kome i da li uopšte može da veruje, sem Aliviji, za koju makar zna da će mu pomoći da umre...

Točak Vremena
– knjiga deveta –
Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.

„Džordan uzima poznate elemente i čini ih sopstvenim, u snažnom romanu širokog i složenog obima. Otvoreni verski i politički sukobi dodaju dozu sirove realnosti, dok gradovi i dvorovi obiluju dramom i raskoši.“
– Locus

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.

Senka se širi. Deveta knjiga epskog serijala Roberta Džordana donosi novu prekretnicu u borbi svetla protiv tame – borbi koja će odlučiti sudbinu sveta.

Rand al’Tor, Ponovorođeni Zmaj, nosi teret star kao samo vreme. Saidin, muška polovina Jedne moći, još uvek je pod uticajem izopačenosti Mračnoga, a ludilo preti svakom muškarcu koji ga koristi. Randova moć raste, ali i tama u njegovom umu postaje sve snažnija. Sve više Aša’mana pokazuje znake iste one propasti koja je nekada okončala Doba legendi, dok se njihova odanost lomi pod pritiskom sile koju ne razumeju.

Vođen očajem i sudbinom, Rand odlučuje da pokuša nemoguće – da očisti saidin. Da bi to postigao, mora se osloniti na snagu iz Doba legendi, silu toliko opasnu da bi mogla razoriti samu Šaru. Neuspeh znači uništenje svega. Uspeh... možda i nešto gore.

U isto vreme, Perin vodi šaroliku vojsku kroz opustošene krajeve u očajničkoj potrazi za otetom Failom, pod stalnom pretnjom Seanšana i Zmajuzakletih, dok ga u Svetu snova vreba tajanstveni ubica kojeg se čak i vukovi plaše.

A u Ebou Daru Met Kauton, nevoljno zarobljenik sudbine i svoje ta’verenske sreće, susreće Kćer Devet Meseca – ženu iz proročanstava, čiji dolazak može preoblikovati ravnotežu moći.

Mazrim Taim, vođa Crne kule, kroji sve mračnije planove, dok se Izgubljeni, nekada razjedinjeni, ponovo okupljaju.

Ulog nikad nije bio veći.

Dž. R. R. Tolkin je opisao Drugo Doba Srednje zemlje kao „mračno razdoblje o kome nije mnogo povesti ispripovedano niti za to ima potrebe”.

Stoga su čitaoci godinama morali da se zadovolje primamljivim fragmentima koje su pronalazili na stranicama „Gospodara prstenova” i njegovih dodataka, gde je bilo uvršteno i kovanje Prstenovâ Moći, izgradnja Barad-dura i uspon Sauronov.

Priča je počela da dobija svoju punoću tek nakon što je Kristofer Tolkin posle očeve smrti objavio „Silmarilion”. Premda je veći deo knjige kazivao o Prvom Dobu Srednje zemlje, dva ključna poglavlja – pretposlednje i poslednje, obelodanila su burne događaje vezane za uspon i slom ostrva Numenor. Uzdignuto iz Velikog mora i podareno Ljudima Srednje zemlje kao nagrada za ispomoć anđeoskim Valarima i Vilovnjacima u savladavanju i zarobljavanju mračnog gospodara Morgota, to je kraljevsto postalo sedište moći i bogatstva; no kako je moć Numenorejaca rasla, tako je i seme njegovog sloma bilo neizbežno posejano sa Poslednjim savezom Vilovnjaka i Ljudi.

Izdanja koja će uslediti nakon „Silmariliona” pružila su još veći uvid u Drugo Doba: pre svega „Nezavršene priče”, a potom i Kristoferovih maestralnih dvanaest tomova „Istorije Srednje zemlje” u kojima je predstavio i raspravljao o raskoši ovih priča od kojih su mnoge tek nacrti.

U knjizi pred vama, urednik Brajan Sibli je, držeći se vremenskog sleda u „Priči o godinama” u dodacima „Gospodara prstenova”, sakupio i organizovao novu hroniku Drugog Doba Srednje zemlje Tolkinovim rečima ispripovedanu širom različitih već objavljenih izdanja, sa novim akvarelima i grafikama doajena Tolkinove umetnosti Alana Lija.

Planeta Zemlja je zakačila parazitski oblik života – vilenjake.

Svuda se zavuku. I vole kada su ljudi sujeverni, bojažljivi i kada se plaše grmljavine. Okomili su se na našu budućnost i neko ih mora zaustaviti… ali ko?

Na scenu stupaju čarobnjaci Nevidljivog Univerziteta koji su u Nauci Disksveta sasvim slučajno stvorili Zemlju i naš univerzum. Tom prilikom su nekako potpuno prevideli čovečanstvo. (Istina,ovde smo tek oko milion godina i lako nas je prevideti…) Ali sada su nas, napokon, pronašli.

Globus je jedinstvena knjiga u kojoj se prepliću uzbudljiva novela smeštena u Disksvet i poslednji krik naučnih saznanja o evoluciji i razvoju ljudskog uma, kulture, jezika, umetnosti i nauke. Rezultat je – dok čarobnjaci pokušavaju da shvate prirodu dobra i zla, a istorija se
iznova piše, i to nekoliko puta – fascinantan i brilijantno originalan pogled na svet u kome živimo.

Hari Drezden – Čarobnjak

Izgubljeno-nađeno. Paranormalne istrage. Konsultantske usluge. Saveti. Razumne cene. Ljubavni napici, buđelari bez dna ili drugi vidovi zabave STOP.

Posao je išao sporo. Okej, posao je zamro – i to ne kao neko neupokojeno biće. Čovek bi pomislio da bi u Čikagu bilo više akcije za jedinog profesionalnog čarobnjaka u imeniku.

Međutim, u poslednje vreme Hari Drezden naprosto ne može da nađe nikakav posao – ni magične, ni svetovne prirode.

Ali baš kada se čini da neće moći da priušti sledeći obrok, iskače ubistvo koje traži njegovu stručnost za natprirodno. Surovo raščerečen leš. Čudni otisci šapa. Pun mesec.

Pogađajte triput – a prva dva pokušaja se ne računaju…

Ilustrovao
Livaj Pinfold

Pre početka nije bilo ničega – ni zemlje, ni nebesa, zvezda niti svoda iznad njih: samo svet od magle, bez lika ili obličja, I svet vatre, večito gorući.

Od svitanja sveta do sumraka bogova, otkrijte ovaj moderni klasik – sjajne nordijske mitove iz pera čuvenog Nila Gejmena.

Sa epskim ilustracijama Livaja Pinfolda, dobitnika Medalje Grinavej.

Sveotac Odin, Tor i Loki, boginje, divovi i patuljci, čarolije i izdajstva – bogati, krvavi, živopisni i žustri svet sjajnih nordijskih mitova sadrži u sebi čitav život.

Ove čudesne priče predstavljaju kamen temeljac naše stvaralačke kulture, od fantazijske književnosti do superherojskih franšiza.

Čuveni i nagrađivani pisac Nil Gejmen na vrstan način nam prenosi ove mitove i stihijski, duhovito i neodoljivo oživljava pred nama svetove iz davnina.

Bestseler Nordijska mitologija sada je pred nama u novom ruhu, sa čarobnim ilustracijama Livaja Pinfolda.

„Briljantno. Nekako uspeva da nam približi taj svet planina i vodopada, čudovišta i vilenjaka.“
– Sunday Times

„Dvorane Valhale vapile su da Nil Gejmen prenese njihovu priču novim čitaocima.“
– Natali Hejns, Observer

O Nilu Gejmenu

Nil Gejmen je autor vrlo istaknutih knjiga i za decu i za odrasle i prvi je pisac koji je osvojio i medalje Karnegi i Njuberi za isto delo – Knjigu o groblju. Dobitnik je nagrada Pisci piscima, Hugo, Lokus i Bram Stoker. Los Anđeles Tajms Magazin opisao je Sendmena, njegov serijal grafičkih romana prodat u više miliona primeraka, kao „najbolju epsku sagu u istoriji stripa“. Po mnogim njegovim knjigama, uključujući Koralinu i Zvezdanu prašinu, snimljeni su filmovi; Dobra predskazanja, Sendmen i Američki bogovi ekranizovani su za televiziju. Okean na kraju puteljka poslužio je kao predložak za pozorišni komad u Nacionalnom teatru. Nordijska mitologija, prvi put objavljena 2017. godine, međunarodni je bestseler.

O Livaju Pinfoldu

Livaj Pinfold crta sopstvene maštarije otkako zna za sebe. Dobitnik je prestižnih nagrada CILIP Kejt Grinavej Medal za slikovnicu Crni pas i Amnesti CILIP Honor za Pesmu s nekog drugog sveta, iz pera A. F. Harolda. Rodio se u oblasti Forest of Din u Engleskoj, a sada živi u Kvinslendu, u Australiji.

Ričard Marš (1857-1915) se smatra jednim od najplodnijih i najpopularnijih engleskih autora poznog XIX veka najvećim elom zahvaljujući romanu Buba koji je u vree kada je objavljen čak šest puta bio prodavaniji od Drakule Brema Stokera.

Međutim, iz različitih razloga, Maršalov roman prestao je da se štampa šesdesetih godina XX veka. Marš je uspeo u naumu da izazove napetost i psihološku tenziju, gotovo na tragu Edgara Alana Poa, ćime je značajno uticao na autore poput H. F. Lavkrafta i kasnije Stivena KInga.

Nakon što je ostao bez posla, hrane i krova nad glavom, mladi Robert Holt sklonište pronalazi u napuštenoj kući gde se sreće sa misterioznom bubom, koja ga hipnozom navodi na razna nepočinstva ne bi li se osvetila za sve zločine koji su nad njom počinjeni u prošlosti.

Prateći glavne junake, čitaoci će se sve vreme kretati između racionalnog i iracionalnog, i nestrpljivo čekati razrešenje misterije zvana Buba.

Ovo je takođe priča o kulturološkom sukobu onostranog Istoka, oličenom u egipatskom kultu boginje Izide, i demokratskog zapada, koji predstavlja privilegovanu Britaniju.

Ilustrovana istorija dinastije Targarjena

U doba kada su vladali zmajevi...

Ova raskošna istorija koja sadrži više od 150 novih ilustracija u boji zadivljujući je uvod u kuću Targarjena, ikoničke porodice koja se nalazi u srcu popularnih HBO serija Igra prestola i Kuća zmaja.

Stotinama godina Targarjeni su sedeli na Gvozdenom prestolu Vesterosa, dok su njihovi zmajevi vladali nebom. Pripovest o jedinoj porodici koja je preživela Propast Valirije jeste priča o komplikovanim političkim igrama, savezima i izdajama, o delima plemenitim i kukavičkim. Pripovedanje započeto u epskoj Vatri i krvi Džordža R. R. Martina u Zmajevom uzletu vodi hroniku nastanka i uspona moći Targarjena u Vesterosu od Egonovog Osvajanja pa do kraja namesničke vladavine u ime Egona III Zmajoguba.

Oživljeni novim ilustracijama u ovom luksuznom izdanju pred nas stupaju Targarjeni i njihovi zmajevi. Ovo je obavezna literatura o najmoćnijoj porodici Sedam kraljevstava, kako za čitaoce koji su već dobro upoznati sa nasleđem Vesterosa, tako i za one koji su se s Targarjenima prvi put sreli gledajući Kuću zmaja.

„Kada sazna da ubistvo njegovog prijatelja prethodi čudnovatom susretu sa nepoznatom devojkom koja se, gotovo natprirodno, tokom noćipojavila u njegovoj sobi, Džon Ferguson neće znati da li je sve to snoviđenje ili stvarnost. Jedino u šta je siguran jeste da mlada gospođica ne može biti odgovorna za to. Tokom istrage, koja predstavlja svojevrsnu parodiju, a u kojoj se svi junaci pojavljuju kao osumljičeni, svako će pokazati svoje pravo lice, ili je istina mnogo užasnije, možda je ubica natprirodno biće iz fergusonovog sna - demon žedna krvi sposoban da počini najsvirepije ubistvo? Ispostaviće se, međutim, da se pravi ubica krije na mestu gde ga zapravo niko nikad ne bi potražio, a da žrtva i nije tako nevina .

„Evo knjige koju nijedan poklonik „Hobita” ne sme sebi da dozvoli da propusti dok čeka nastavak priče o ovom izuzetnom narodu” – tako je pisalo na omotu ove knjige kada je prvi put objavljena pre nekih šezdesetak godina (1962).

Jedan od najneobičnijih likova iz „Gospodara prstenova”, zanimljivi i zagonetni Tom Bombadil, pojavljuje se takođe i u stihovima za koje se kaže da su ih napisali Hobiti i pohranili u „Crvenoj knjizi” uz priče Bilba i Froda Baginsa i njihovih prijatelja. Knjiga „Pustolovine Toma Bombadila” obuhvata ove i još neke pesme koje se prvenstveno tiču legendi i dosetki iz Okruga s kraja Trećeg doba.

Ovo dopunjeno izdanje prošireno je prvi put kako bi obuhvatilo ranije verzije nekih Tolkinovih pesama, deo priče u prozi sa Tomom Bombadilom i opsežne komentare proslavljenih proučavalaca Tolkinovog rada – Kristine Skal i Vejna Hamonda. Kao i prethodna izdanja, i ovo krase ilustracije Polin Bejns.

Sedmi nastavak Džordanovog bestseler serijala nastavlja kolosalnu, fantastično složenu priču. Njegovo velikodušno pripovedenje ogromna je poslastica za sve ljubitelje Točka vremena.

Točak Vremena
– knjiga šesta –

Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.

„Za one koji vole da se izgube u svetu fantazija. Ne može se naći mana ovako kompleksnom i detaljno osmišljenom svetu.“
– Locus

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.

Nakon što je pokorio Tir, Andor i Kairhijen Rand pokušava da okupi sve muškarce sposobne da usmeravaju i načini od njih vojsku Aša’mana. Ratnički klanovi Aijela zakleli su se na odanost Randu, priznajući ga za poglavara nad poglavarima, iako Šaido Aijeli ostaju pretnja.

Podeljene među sobom, Aes Sedai iz Bele kule i pobunjenice iz Salidara traže povoljnu priliku da se približe Ponovorođenom Zmaju i ponude mu savezništvo. Ali Randu je i te kako poznata manipulativna priroda Aes Sedai, bez obzira na to kojoj strani pripadaju. Međutim, čak ni on ne može da predvidi koliko očajne, okrutne i prevrtljive mogu da budu.

A u senkama Izgubljeni i Mračni tkaju još veći haos…

Predgovor Zlatnom ključu Džordža Makdonalda prerastao je u ovu dražesnu kratku priču koju je Tolkin nazvao po uzoru na rana dela P. G. Vudhausa. Napisan skoro deset godina nakon Gospodara prstenova, u trenutku kada je piščeva vekovečna preokupacija Silmarilionom bila na izmaku, Kovač iz Velikog Vutona produkt je zrelog iskustva i razmišljanja. Bilo je to poslednje delo koje će Tolkin napisati za života. Objavljen je 1967. godine u tvrdom povezu malog formata.

Knjiga u vašim rukama, objavljena više od 50 godina kasnije, sadrži brojne poveznice kako sa Srednjim svetom tako i sa drugim Tolkinovim pričama, kopiju Tolkinove rane verzije rukopisa, beleške, priložen drugačiji završetak, poobiman esej o prirodi Vilin-sveta i, naravno, predivne crno-bele ilustracije Polin Bejns koje su krasile i izdanje iz 1967.

Leta 1925. godine četvorogodišnji Majkl Tolkin izgubio je na plaži svog voljenog psa-igračku. Da bi ga utešio, njegov otac Dž. R. R. Tolkin, izmislio je priču o Tumu, pravom psu, koji je pretvoren u igračku i bio primoran da traga za čarobnjakom koji mu je naneo tu nepravdu kako bi ga primorao da mu vrati stvaran oblik. Ova ljupka priča, prepuna igre reči i dosetki, dom peščanog čarobnjaka, strašnog zmaja, morskog kralja i Čoveka sa Meseca, imala je nekoliko nedovršenih verzija. Objavljena je prvi put tek nakon više od 70 godina, kada su je uredili i predgovor napisali Kristina Skal i Vejn Hamond, a izdanje upotpunile divne ilustracije koje je sâm Tolkin nacrtao.

U svojoj novoj knjizi Džon Gart, ugledni stručnjak za Tolkinova dela, istražuje mesta koja su inspirisala autora Gospodara Prstenova da stvori svoje izmišljene lokacije i druge aspekte Srednje zemlje.
Među više od stotinu slika nalaze se i Tolkinove ilustracije, prilozi drugih umetnika, arhivske slike, mape i spektakularne savremene fotografije.
Mesta koja su poslužila kao nadahnuće protežu se širom Velike Britanije – posebno Tolkinovog voljenog Zapadnog Midlandsa i Oksforda – ali dopiru i do stranih zemalja u svim pravcima kompasa. Tu su izvori za Hobiton, vilovnjačku dolinu Rivendal, Svetlucave pećine Helmovog ponora i mnoga druga ključna mesta u Srednjoj zemlji, od planina i šuma, do reka, jezera i obala.

Kad taumički eksperiment krene naopako, čarobnjaci Nevidljivog univerziteta otkrivaju da su slučajno stvorili novi univerzum. Unutar njega je planeta kojoj su nadenuli ime Krugosvet, neobično mesto gde niti magija niti zdrav razum imaju ikakve šanse protiv logike.
Univerzum je, naravno, ovaj naš. Krugosvet je Zemlja. Dok čarobnjaci posmatraju kako njihova nasumična kreacija raste, pratimo priču našeg univerzuma od primarnog singulariteta Velikog praska do evolucije života na Zemlji još, te još dublje u budućnost.

Ova originalna priča Terija Pračeta isprepletena je poglavljima Džeka Koena i Ijana Stjuarta, a nudi čudesni pogled na naš svet iz ugla čarobnjaka. Jednom kad pogledate svet iz perspektive Disksveta, nikad više neće biti isti…

Jednog sasvim običnog februarskog dana u varošicu Iping dolazi jedan sasvim neobičan stranac. Gost, čije su poreklo i namere nepoznanica, a do čijeg je imena gotovo nemoguće doći, neobičnom brzinom privlači pažnju ljubopitljivih meštana, dok misteriozni događaji počinju da potresaju monotonu svakodnevnicu malog mesta.

Ovaj kratki roman, još jedno besprekorno delo engleskog H.Dž.Velsa, spaja realizam sa fantastikom, problematizujući, s jedne strane, položaj marinalizovanog pojedinca u društvu, dok s druge strane zadire u područje imaginativnog, promišljajući o mogućim posledicama različitih naučnih otkrića.

Velsov rad teži tome da zabavi, uvek ostavljajući prostora za samostalnu refleksiju, te nema sumnje da će čitalac, za vreme čitanja i nakon čitanja, neprekidno imati na umu varljivost granice između vidljivog i nevidljivog.

Točak Vremena
– knjiga peta –

Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.

„Točak vremena ima najbolje osmišljen magijski sistem. Zato je i postao merilo i inspiracija za sve potonje romane u žanru.“
– stoneblackfiction.com

Točak Vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.

Pečati na zatvoru Mračnoga polako slabe i čini se da krhka tamnica Velikog gospodara Mraka neće još dugo moći da ga drži zatočenog. Izgubljeni, besmrtne sluge Senke, pletu svoje zamke i stežu omču oko carstva ljudi, sigurni u skori povratak onoga kojem su se zakleli na vernost.

Rand al'Tor, Ponovorođeni Zmaj, pokušava da održi ljudski rod na okupu, ali mu najveću muku zadaju Šaido Aijeli, koji su u pokretu i žele da pređu Kičmu sveta, pri tom uništavajući sve pred sobom. Bela kula se podelila i sve je izvesnije da njena moć i uticaji na vladare slabe. Moirainini saveti bivaju zanemareni, ali postoji cena koju će Rand zbog toga platiti. Da li su desetine hiljada Aijela na njegovoj strani, kao i Met Kauton i njegovo iznenadno poznavanje ratničkih veština dovoljni da iz predstojeće borbe izađe neporažen i neozleđen? Koliko će ga ljudskih života koštati svesna odluka da ne ubije jednu ženu?

Izdan od svojih saveznika, gonjen od mnogobrojnih neprijatelja i suočen sa ludilom koje kad-tad zahvati muškarce koji koriste Jednu moć, Rand jaše u susret neprijatelju.

Nebeski oganj opkoljava svet.

Posebno, raskošno ilustrovano izdanje treće knjige Pesme leda i vatre sa predgovorom Nila Gejmena za ljubitelje čuvenog književnog serijala i HBO-ove serije Igra prestola.

Točak Vremena
– knjiga četvrta –

Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.

„Silina i razmera Džordanove ideje imaju pripovedački zamah kojem ne možete odoleti.“
– Publishers Weekly

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.

Kalandor je u rukama Randa al’Tora, zatočnika Svetlosti i Ponovorođenog Zmaja. Kamen Tira je pao pred najjačim ta’verenom ovog Doba i njegovim narodom. Sada Ponovorođeni Zmaj prati još jedno proročanstvo koje leži u ratničkom plemenu poznatom kao Aijeli.

Dok se Perin u Dvema Rekama obračunava sa silama Mraka, Rand u pratnji Moiraine, Meta i Egvene stiže u Aijelsku pustaru, a Mudre mu daju dozvolu da uđe u Ruidean, aijelski sveti grad. Njegovim stopama polaze i Met i Moiraina. Aes Sedai unutar ter’angreala dobija uvide u moguće razvoje budućih događaja, a Aijeli iščekuju Randa označenog Zmajevim simbolima. Dobivši ih na obe ruke, potvrdio bi da je Onaj Koji Dolazi Sa Zorom, poglavar nad poglavarima svih Aijela. Međutim, neki se iz Ruideana nikada nisu vratili...

Dok su sve oči uprte u njega, Rand al’Tor namerava da iznenadi kako prijatelje tako i neprijatelje i da dokaže kako svaka zamka može uhvatiti i onog ko ju je postavio.

Treća knjiga u serijalu Točak vremena.

Ponovorođeni Zmaj – onaj koji je najavljen u davnašnjim proročanstvima kao vođa koji će spasti svet, ali ga pri tome i uništiti; spasilac koji će poludeti i ubiti one koji su mu najdraži – konačno je stigao i pokušava da pobegne od svoje sudbine. U stanju je da dodirne Jednu moć, ali u nemogućnosti da je kontroliše. Bez ikoga je ko bi mogao tome da ga poduči jer već tri hiljade godina niko nije imao tu sposobnost. Rand al' Tor, Ponovorođeni Zmaj, zna samo da mora da se suoči sa Mračnim. Ali kako?

„Odlično napisana avantura epskih razmera.“ – En Makafri

„Svojom punoćom i toplinom podseća na Tolkinova dela.“
– Publishers Weekly

Točak Vremena – knjiga druga. Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.

„Odlično napisana avantura epskih razmera.“ – En Makafri

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.

Zabavljači su stolećima ispredali priče o Velikom lovu na Rog. Toliko priča o svakom lovcu i toliko lovaca da se o njima priča...

Rog Valera, dugo smatran samo legendom, sada je pronađen. Rog koji će dići iz mrtvih heroje svih doba.

I odmah je ukraden.

Rand al’Tor odlučan je da spreči svaku mogućnost da se Mračni domogne Roga. U potrazi za lopovima on saznaje da je Ponovorođeni Zmaj – zatočnik Svetlosti kojem je suđeno da se iznova i iznova suprotstavlja Senci. Dužnost i sudbina traže od Randa da otkrije i ovlada volšebnim sposobnostima kakvim nikada nije ni zamišljao da je obdaren.

Točak Vremena
– knjiga prva –

Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.
„Snažan roman široke i složene radnje.“
– Locus

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.

Moiraina Damodred stiže u Emondovo Polje u potrazi za onim za koga je prorečeno da će se suprotstaviti Mračnome, zlom biću koje seje haos i razaranje. Kada opaka družina poluljudi-poluzveri upadne u selo tražeći neprijatelja svog gospodara, Moiraina uspeva da ubedi Randa al’Tora i njegove prijatelje da napuste svoje domove i zakorače u nezamisliv svet prepun opasnosti koje vrebaju i u senkama i na svetlu.

Još od prvog objavljivanja 1990. godine Točak vremena opčinjava milione čitalaca širom sveta svojim opsegom, originalnošću i upečatljivim likovima. Zenica sveta proglašena je jednim od najomiljenijih američkih romana.

Točak Vremena
– početak –

„Robert Džordan se Točkom vremena ustoličio kao apsolutni vladar sveta kojeg je Dž. R. R. Tolkin tek bio počeo da otkriva.“
– New York Times

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.

Bitka je besnela tri dana po snegovima oko velikog grada Tar Valona. U gradu je izrečeno Proricanje. Na padinama Zmajeve planine, goleme gore što se diže iznad grada, rođeno je dete za koje je prorečeno da će promeniti svet. To dete mora biti nađeno pre nego što sile koje služe Senci stignu da ga ubiju.

Moiraina Damodred, mlada Prihvaćena koja ubrzo treba da bude uzdignuta do Aes Seda, kao i Lan Mandragoran, vojnik koji se borio u bici kod Tar Valona, kročili su na staze krcate opasnostima. Moiraina, izdanak kraljevskog doma Karihijena, čiji je kralj upravo poginuo, i Lan – za koga se smatra da je nekrunisani kralj davno propale zemlje ubrzo će otkriti da su im životi ugroženi spletkama onih gladnh moći.

Novo proleće počinje Moiraininom i Lanovom potragom za Ponovorođenim Zmajem, koja će s vremenom dovesti do zbivanja opisanih u Zenici sveta i njihovog sudbonosnog susreta s Random al'Torom.

"Hobit je pripovest o velikoj pustolovini u koju se upustila patuljačka družina, tražeći zlato koje je zmaj čuvao.

Oklevajući sadrug na tom opasnom putu bio im je Bilbo Bagins, neslavoljubivi hobit, koji je uživao u udobnosti svoje hobitske rupe, i čak i sam bio iznenađen sopstvenom snalažljivošću i veštinom provalnika koju je u toj potrazi pokazao. Susreti sa trolovima, goblinima, patuljcima, vilovnjacima i džinovskim paucima, razgovor sa zmajem Šmaugom i više nego nevoljno učešće u Bici pet armija, samo su neke od pustolovina koje su zadesile Bilba.


Pisan za decu profesora Tolkina, Hobita su odmah po objavljivanju 1937. godine oduševljeno prihvatile i čitalačka i kritička publika.
Danas je Hobit uvršten u jednu od najvoljenijih i najuticajnijih knjiga 20. veka, kao prethodnik bezvremenom klasiku Gospodar prstenova."

"Dve najveće sile sveta obrele su se u priči o Padu Gondolina.

Morgot, kao iskonsko zlo, nije prisutan u priči ali upravlja silnim vojskama iz svoje tvrđave Angband. Potpuno suprotstavljen Morgotu jeste Ulmo, najmoćniji Valar posle Manvea. Sred ovog božanskog trvenja, smešten je grad Gondolin, predivan i skriven. Utvrdili su ga Vilovnjaci Noldori, koji su nekad obitavali u Valinoru, božanskom kraljevstvu, a potom, pobunivši se protiv njihovog vladara, pobegli u Srednju zemlju.

Turgona, gondolinskog kralja, najviše mrzi i najviše ga se boji Morgot, koji očajnički pokušava da otkrije taj vešto skriveni grad, dok Bogovi u Valinoru, na žustrim većima, odbijaju da se povinuju Ulmovim nakanama i zamislima. U taj svet stupa Tuor, Turinov rođak, oruđe Ulmove zamisli. Neopažen, pod Ulmovim vođstvom, Tuor kreće iz rodne zemlje na strahotno putovanje do Gondolina, i u jednoj od najupečatljivijih scena iz istorije Srednje zemlje, Bog mora se pred njim ukazuje, uzdigavši se iz okeana usred stihije. U Gondolinu je postao slavan; oženio se Idril, Turgonovom ćerkom, i njihov sin je Earendel, čije je rođenje i veliki značaj u danima što će doći Ulmo predvideo. Ishod je strahovit.

Morgot je, zahvaljujući izdaji, saznao sve što mu je trebalo, i krenuo u razarajući napad na grad, sa Balrozima i zmajevima i Orcima nebrojenim. Nakon detaljnog opisa pada Gondolina, priča se završava begom Tuora i Idril, sa njihovim sinom Earendelom, gde su, osvrćući se na planinskim liticama dok beže ka jugu, gledali u razvaline grada u plamenu. Njihov se put završava novom pričom, Pričom o Earendelu, koju Tolkin nikada nije napisao, ali koja je u ovoj knjizi prikazana kao nacrt na osnovu drugih izvora. Prateći prikaz priče o Berenu i Lutijeni, Kristofer Tolkin je koristio isti modalitet ’segmentovane istorije’ u pisanju ovog izdanja Pada Gondolina. Po rečima Dž. R. R. Tolkina, bila je to „prva prava priča iz njegovog izmišljenog sveta” i zajedno sa Berenom i Lutijenom i Decom Hurinovom čini triptih „Velikih Priča” o Starijim danima."