LJUBAVNI ROMAN

"Četvrta knjiga iz serijala Nestašluk u Mejferu

Gospođica Katarina Ferčajld provela je gotovo čitav život seleći se po čitavom svetu sa roditeljima koji su bili u diplomatskoj službi, mada je kao veoma mlada shvatila da nikada neće imati pravo mesto u visokom društvu jer je zapravo rođena kao vanbračno dete. Nakon smrti roditelja skrasila se u Londonu, gde saznaje ne samo da je nasledila veliki imetak, već i da porodičnu titulu može sačuvati po ženskoj liniji.
Gospođica sumnjiva tako postaje Gospođica poželjna, mada Katarina ne planira da se uda – ili bar tako tvrdi. Čak i kada bi priznala da je usamljena, poslednji čije bi društvo potražila je jedan od nadmenih lovaca na bogatstvo iz Mejfera. Jedina osoba kojoj Katarina veruje jeste gospodin Havijer Furnije, iskreni emigrant koji takođe nema nameru da ode pred oltar... Ili bar tako tvrdi."

Briljantna istinita priča o jednoj od najslavnijih japanskih gejši.

Glavna junakinja, Nita Sajuri, osvrće se na svoj životni put, iznenađujuće neposredno pripovedajući priču o jednoj gejši. Ta priča počinje u jednom siromašnom ribarskom selu, 1929. godine, kada je devetogodišnja devojčica neobičnih sivoplavih očiju odvedena od kuće i kao robinja prodata jednoj poznatoj kući gejši.
Dok Sajuri s vremenom postaje gejša − uči kako da pleše, nosi kimono, kako da se šminka i sređuje kosu, pravilno sipa sake − suočava se s ljubomornom rivalkom i teškoćama života u zemlji kojoj preti dugotrajan rat.

U Memoarima jedne gejše čitalac upoznaje svet u kom je najvažnija upravo njegova predstava, gde se devojačka čednost prodaje onome ko ponudi najviše novca, a žene se obučavaju kako da razonode najmoćnije muškarce. To je svet u kom je ljubav odbačena kao iluzija.

Ovaj roman izuzetno je i jedinstveno prozno delo, istovremeno romantično, uzbudljivo i jednostavno neodoljivo.

Džo Mari Rouz je zavolela svoj novi dom u Sidar Kovu: sada se tu oseća kao kod kuće, a komšije su joj postale najbliži prijatelji. U sećanje na preminulog muža, osmislila je divnu baštu sa ružičnjakom i zadužila vrsnog majstora Marka Tejlora da joj pomogne. Ona i Mark ne nalaze uvek zajednički jezik, ali Džo Mari mora da prizna da joj prija njegovo društvo.

Eni Njuton stiže u grad zbog proslave bakine i dedine zlatne svadbe. Iako je uzbuđena zbog svečanosti, ona pokušava da nastavi dalje posle raskinute veridbe. Povrh svega, pojavljuje se i momak sa kojim je odrasla i za kojeg je ne vežu lepe uspomene. Ali najbolje zabave završavaju se iznenađenjem, a Eni je u igri za najveće.

Meri Smit je moćna poslovna žena i još jedan gost Zaliva ruža. Pre mnogo godina, odrekla se svoje jedine prave ljubavi, a sada se vratila u Sidar Kov da preispita odluke koje je donela i ispravi greške iz prošlosti.

Tri hrabre i nesvakidašnje žene shvatiće da ponekad moramo otići daleko od doma da bismo pronašli mesto kojem pripadamo.

Sestre Bronte često su sedele zajedno u trpezariji, pisale i razgovarale o onome što su napisale. Žene to prosto nisu radile u XIX veku. Od žena se tada očekivalo da budu ukras, a ne da pišu romane o opsesivnoj ljubavi i vresištima (Emilini Orkanski visovi), ili suprugama koje beže od pijanih i nasilnih muževa (Enina Stanarka napuštenog zamka) ili o tvrdoglavoj guvernanti koja objavljuje da se udala (Šarlotina Džejn Ejr).

Ambicija i mašta Šarlot Bronte očaravaju nas već dva veka, pa su tako i neke od najboljih autorki današnjice u njenim legendarnim rečenicama pronašle inspiraciju da ispišu nove romanse i ljubavne priče. Tako će neobično venčanje doneti neočekivan obrt nevesti i njenoj kćerki, porodično putovanje podstaći će odluke koje menjaju život, a novopečena majka srešće staru ljubav u ovim pričama koje slave snagu romana Šarlot Bronte i njihovu važnost za sve žene ovog sveta.

EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST

Gabriela Babnik naslikala je savremeni portret ljudske duše, prikaz najtananijih sentimenata koji govori o večnoj usamljenosti čoveka okruženog ljudima.

Doba suše pripoveda nesvakidašnju priču o ljubavi. Ana je šezdesetdvogodišnja dizajnerka iz Slovenije. Ismael ima dvadeset sedam godina i dolazi iz Burkine Faso, gde je odrastao na ulici, često kao žrtva zlostavljanja. Njihovi svetovi su naizgled odvojeni nepremostivim jazom koji tvore godine i boja kože, ali most među njima čini neutaživa žeđ za ljubavlju i bolna usamljenost slepa za društvene razlike. U doba suše, oko njih ali i u njima samima, dvoje ljudi pronaći će istinu sa kojom se nije lako suočiti.

Pronicljiva, iskrena i dirljiva priča o savremenoj ljudskoj sudbini, ispričana kroz isprepletanu naraciju dvoje likova, otkriva pogled u svet satkan od prigušenih žudnji i potisnutih htenja, ali nevin i iskren, svet koji podjednako boli i raduje.

Briljantnim stilom napisana sentimentalno-biografska ljubavna priča obavijena velom tajne, puna simbolike i nove osećajnosti. Radnja romana počinje u malom mestu Sent Agata, gde u lokalnu školu, jednog dana, dolazi visoki đak, imenom Ogisten Mon. Ćutljiv je ali uvek spreman za akciju i avanturu. Ubrzo će ga u školi prozvati Veliki Mon, a učiteljev usamljeni i bolešljivi sin Fransoa Serel, pripovedač u romanu, dobiće u njemu drugara iz snova.
Oko Božića hiljadu osamsto devedeset i neke Fransoa treba da ode na železničku stanicu, prilično udaljenu, i sačeka babu i dedu koji su dolazili u goste za praznik. Mon slučajno saznaje da je preko jedne susedne farme moguće znatno skratiti put i otići na drugu stanicu, u koju voz stiže ranije. I ne rekavši nikom ništa, polazi. Ali, sticajem okolnosti, na tom putu će se izgubiti i vratiti tek posle tri dana.

U svetu koji obiluje lošim vestima i turobnim proročanstvima, priče sa srećnim krajem iznova bude našu veru u život. Ovo su istinite priče o strasti i istrajnosti, o slučajnim susretima i neočekivanim romansama, o ljubavnicima čije zvezde bivaju uvučene u istu orbitu. Naravno, u ovoj knjizi ima i tuge. Ima i pitanja, ali ne i konačnih univerzalnih odgovora. Ipak, i bez njih, tuđe sudbine sa srećnim krajem imaju moć da nas ispirišu i vrate optimizam u naša srca. Osluškujući jedinstvene glasove ljudi koji su s njom podelili svoja najdublja i najintimnija iskustva, autorka je njihove reči pretočila u dirljive pripovesti. Svaka od ovih priča govori o ljubavi – ljubavi koja može biti i stara i mlada, ljubavi koja ruši sve granice – ali, sagledane u celini, one predstavljaju čudesne pripovesti o životu.

U braku umetnice Imodžen Kameron već ih je troje - ona, njen suprug Aleks i njihov devetogodišnji sin Rufus - i to je baš ono što joj odgovara. No sve će se to promeniti...
Pogođeni gadnim finansijskim problemima, Kameronovi su prisiljeni da napuste svoj dom u Londonu i da prihvate ponudu Elinor Latimer da se besplatno usele u poljsku kućicu na njenom seoskom imanju. Čim su se smestili u ne baš idiličnu pastirsku kolibu, u Imodženin život su iznenada nagrnuli osorni meštani, raspomamljeni pilići, sumanut (mada zgodan) upravitelj imanja, gomile đubriva, iritirajući nadmeni veterinar... Što se tiče Imodžen, za brak je dovoljno dvoje, za porodicu troje, a ovo... pa ovo je jednostavno besmisleno i neko će morati da ode. Pitanje je: ko?