ROMAN

Ana Marija možda nema ime, imetak, ni porodicu. Ali ima svoje ambicije, i svoj dar. Sve nade polaže u svog učitelja, Antonija Vivaldija, i ubrzo postaje njegova najbolja učenica. Ali nisu svi baš srećni kad Ana Marijina zvezda počne da se uzdiže. Jer njeno blistavo svetlo preti da zaseni njenog mentora.

No ona će svoj trag ostaviti, po svaku cenu. Za njenu priču će se znati.

Inspirisana ženama koje su ostajale u senci nekih od najvećih remek-dela, Instrumentalista je nezaboravna priča o ambiciji, izrabljivanju i prkosu – smeštena među mračne i blistave kulise Venecije osamnaestog veka.

Povest o razvoju svesti kod novorođenčeta, ali i još "drskiji pokušaj" Belog, da uđe u prenatalni svet, u doživljaje i osećawa detetu pre njegovog rođenja i to pre nego što je savremena nauka uopšte "potegla" taj problem.

Roman Novinarka Sesilije Mangere Brejnar jeste literarna misterija smeštena na Filipinima 1909. godine, u doba kada su Španci otišli, a Amerikanci tek počeli da utiskuju svoj pečat nad zemljom. Udovica Ines, zajedno sa svojom neobičnom saveznicom, francuskom krojačicom Melisandom, kreće u potragu za istinom o svešteniku pronađenom mrtvom u potoku – sve kako bi oslobodila sina iz zatvora. Nadahnuta pričom o svojoj čukun-baki, prvoj ženi izdavaču na Filipinima, Brejnar ispisuje roman vođen snažnim likovima, knjigu koja postavlja suptilna i složena pitanja o pravdi, moralu i granicama ljudske odgovornosti. Ono što započinje kao istraga jednog ubistva, prerasta u dublje traganje – za smislom, istinom, i granicama ljubavi, odanosti i prijateljstva. Ovo remek-delo podseća nas i na to da se život retko razrešava onako uredno kako bismo mi želeli. Dobro i zlo mogu biti jasno razdvojeni – ali između njih se prostire mnogo nijansi sivog, kojima moramo naučiti da hodamo. (Dejvid Kajmer, The Manila Times) Sesilija Brejnar prede svoju čaroliju od kulture, folklora i mitova, tkajući raskošnu tapiseriju filipinske istorije – i ostaje jedna od njenih najposvećenijih i najsjajnijih tkalja. (Džejms E. Čeri, autor knjige Edge of the Wind) Novinarka čitaocu daruje duboke uvide u istorijske vihore i svakodnevicu života na Filipinima početkom 20. veka. Iako plod mašte, ova knjiga je mnogo više od vešto ispletene i višeslojne misterije. (Lisa S. Melnik, Positively Filipino)

Roman Vrtlog kolumbijskog pisca Hosea Eustasija Rivere prati mučne avanture mladog pesnika Artura Kove i njegove ljubavnice Alisije dok beže iz Bogote i upućuju se u divlju i negostoljubivu unutrašnjost Kolumbije. Nakon što se razdvoji od Alisije, Arturo napušta visoke ravnice i odlazi u džunglu, gde iz prve ruke svedoči o stravičnim uslovima u kojima žive oni koji su prisiljeni ili prevarom naterani da sakupljaju kaučuk. U priči o prevarantima, gazdama plantaža kaučuka i surovim pejzažima, u Vrtlogu se istovremeno snažno osuđuje senzacionalno kršenje ljudskih prava koje se događalo tokom amazonskog „kaučukskog buma“. Roman vrvi od izvanrednih slika prirode džungle i smatra se jednim od najčuvenijih književnih prikaza prirodnog ambijenta u istoriji latinoameričke književnosti. Rivera je bio angažovan pisac, autentičan stvaralac i književni inovator koji je otvoreno zauzeo stav odbijanja i protesta protiv nemara vlada koje nisu učinile ništa da zaustave zloupotrebe, haos i razaranja izazvana delovanjem transnacionalnih kompanija, velikog kapitala i oligarhija.

Dirljiv biografski roman o ljubavi koja je opstala uprkos političkim previranjima, ličnim tragedijama i jednom od najtežih perioda američke istorije.

U središtu priče nalazi se život Abrahama Linkolna i njegove supruge Meri Tod Linkoln – dvoje snažnih ličnosti čiju je sudbinu oblikovala ljubav, ali i burna istorijska zbivanja. Meri Tod, obrazovana i ambiciozna mlada žena iz ugledne porodice iz Kentakija, upoznaje Abrahama Linkolna, advokata skromnog porekla i političara u usponu. Njihova veza od samog početka suočava se sa sumnjama, nesigurnostima i teškim odlukama.

Na dan venčanja Abraham iznenada nestaje, ostavljajući Meri u neizvesnosti. Tek posle dve godine ponovo se sreću, a njihova ljubav dobija novu šansu. Nakon venčanja, Meri postaje njegova najveća podrška u političkim ambicijama, ali život uz budućeg predsednika donosi brojne izazove, gubitke i iskušenja koja testiraju snagu njihovog odnosa.

Kroz istorijski verno prikazan period, Irving Stoun donosi emotivnu priču o ljubavi, ambiciji i ličnoj žrtvi. Ovo je roman o dvoje ljudi čija je povezanost nadživela političke borbe, porodične tragedije i teret istorije.

Zašto pročitati ovu knjigu:

Istinita priča o jednoj od najpoznatijih istorijskih ličnosti
Emotivna ljubavna priča u istorijskom kontekstu
Biografski roman zasnovan na stvarnim događajima
Idealan izbor za ljubitelje istorijskih i biografskih romana

Roman Ljubav je večna prvi put je objavljen 1961. godine i do danas je ostao jedno od najpoznatijih dela Irvinga Stouna, autora čuvenih biografskih romana o velikim ličnostima.

Od istog autora izdvajaju se i romani o Vinsentu van Gogu (Žudnja za životom), Mikelanđelu, Čarlsu Darvinu i Sigmundu Frojdu, koji su mu doneli svetsku popularnost i status jednog od najznačajnijih autora biografskih romana.

Krv u očima je roman o slepilu i događajima koji se zbijaju u kratkom periodu nakon što junakinja doživi pucanje vena u očima, a pre operacije, no taj krvavi, zamućeni vid, kojim sada posmatra svet oko sebe, govori nam pre svega o njenoj naprasnoj izolaciji, o besu koji oseća, o njenom pokušaju da sagleda ili odbije svoju novu situaciju i ulogu žrtve s kojom ne želi da se pomiri. Delom zasnovan na događajima iz autorkinog života, ovaj roman je mnogo više od autobiografije – polazeći od iskustva tela, Lina Meruane otvara teme individualnog i društvenog odnosa prema bolesti, stigmatizacije i odbacivanja obolelih i mogućeg otpora pojedinca, pa i samog smisla nenormalnog i čudovišnog.

Slepilo je takođe metafora bezuslovne ljubavi i onoga što ona podrazumeva, a zatim i nesuočavanja sa zločinačkom prošlosti vojne diktature u Čileu. To duboko lično iskustvo samoće i odvojenosti od sveta pretočeno je u nepouzdano, zamuckujuće pripovedanje, nesigurnu rekonstrukciju događaja obojenu snažnim emocijama i deliričnim impresijama koje su nam dočarane izlomljenom sintaksom, nedovršenim rečenicama i mislima, opisima usmerenim pre svega na subjektivni doživljaj stvarnosti i previranja jedne rastrzane psihe. I u tome je autorka hrabra, spremna da izneveri naša očekivanja o rodnim ulogama i o pasivnosti i bespomoćnosti koje se vezuju uz bolest i invalidnost, naše pojednostavljene predstave o dobru i zlu. - Ana Marković

Krv u očima je trijumfalno ostvarenje jedne čudesne umetničke vizije, roman tako crn i gorak i krvav (i lep) kao što je njegova središnja metafora. To je roman koji je teško opisati. Ali znaš da je veličanstven kada ga čitaš. The Nation Proza Line Meruane ima ogromnu književnu snagu: skovana je pod čekićem savesti, ali takođe izvire iz svega onog neuhvatljivog i bolnog. - Roberto Bolanjo

Razmatranje i preispitivanje senzibilne žene i njenih tajni.
„Ako Vas pak zanima, ja uveliko radim na novom romanu, beogradskom, i ako me ne vrate u Beograd, što može svaki dan da mi se desi, biću sa njim gotov marta. O njemu još niko ništa ne zna. Mogu Vam reći toliko da malo liči na Opasne godine – od Katarine Mihelis, pa me to ljuti“ – napisao je Miloš Crnjanski 1929. godine u pismu Marku Ristiću

Roman Opasne godine (ili Žena u opasnim godinama) ima dvostruku zanimljivost: kao književno umetničko delo i kao studija o ženi. Mada se te dve komponente ne
mogu razdvojiti. Povodom knjige Opasne godine nastali su slogani “Dozvolite
drugima da se zagledaju u biće žene”, “Kinematografija ženske misli”, Poznavanje
ženske duše”…
U formi pisama i dnevnika, Mihaelis piše filozofiju razvoda kod žene na početku zrelih godina.

Pred čitaocima je večita tematika o kojoj jednako raspravljaju žene i muškarci…

Klara Kampoamor (1888–1972), španska pravnica, političarka, spisateljica, humanistkinja i neumorna borkinja za ljudska prava, ostala je upamćena kao ključna figura u ostvarivanju ženskog prava glasa u Španiji, koje je za nju bilo više od političke borbe: predstavljalo je moralni imperativ.

Zbirka izabranih tekstova Žena hoće krila prvi je prevod na srpski jezik nekog dela Klare Kampoamor, čime se ovo značajno ime evropske borbe za ženska prava i građanske slobode uvodi u naš kulturni i intelektualni prostor. Njeni tekstovi i danas imaju izuzetnu vrednost kao istorijsko svedočanstvo, ali oni su i inspiracija za savremene rasprave i studije o emancipaciji, ravnopravnosti, socijalnoj pravdi i demokratskim principima.

Roman dobitnika Bukerove nagrade, preveden na preko 20 jezika
Jedna od 100 najboljih knjiga XX veka po izboru lista Le Monde

Dvadeset godina nakon završetka Drugog svetskog rata, u Albaniju dolazi italijanski general. Dobio je zadatak da iskopa tela vojnika poginulih tokom rata. Predstavljajući generalovo traganje za njihovim grobovima, Kadare u isto vreme daje nenadmašno napisanu sliku Albanije na vrhuncu vladavine Envera Hodže. Ipak, u središtu ovog romana, sastavljenog od niza snažnih poetskih slika i reskih dijaloga, nalaze se sudbine pripadnika „mrtve vojske“, bačenih u grotlo suludog rata. Suočavajući generala, baš kao i čitaoce, sa užasima potpuno besmislenog i nepojmljivog stradanja, Kadare ispisuje izuzetan roman, jednu od najvećih optužnica protiv ratnog ludila, ali i knjigu koja je postala klasik evropske literature XX veka.
Prvobitno albansko izdanje romana iz 1963. godine bilo je cenzurisano od strane režima Envera Hodže. U ovom izdanju donosimo knjigu koju je Kadare redigovao i u nju vratio cenzurisane delove.
* * *
„Na granici tri temperamenta, Grčke koja mu daje svoje melodije, Albanije koja mu daje svoje jasne ciljeve i Crne Gore koja mu na granici daje svoju čudnu divljinu – Ismail Kadare je glas na koga treba računati…“
Alen Boske
„Talentiran pisac, moderan roman i bit će jednako sa zanimanjem čitan u Rimu, kao i u Tokiju ili Londonu.“
Miroslav Krleža



Ismail Kadare rođen je 1936. godine u Đirokastri. Odrastao je u liberalnoj građanskoj porodici. Studirao je književnost u Tirani i Moskvi. Početkom šezdesetih počeo je da radi kao novinar u albanskim medijima. Debituje 1963. romanom General mrtve vojske. Roman je doživeo veliki uspeh u Albaniji, a ubrzo biva preveden na brojne svetske jezike. I danas je najtiražniji albanski roman svih vremena. Po motivima ove knjige snimljena su čak tri igrana filma. Najveći uspeh doživela je filmska adaptacija u kojoj glavnu ulogu tumači Marčelo Mastrojani. Sledi niz romana, drama, knjiga priča, eseja i poezije. Posebnu se ističu knjige Hronika u kamenu (1971), Most na tri luka (1978), Palata snova (1981), Piramida (1992), Razgovor o brilijantima jednog decembarskog popodneva (2013)... Odlazi iz Albanije 1990, dobijajući azil u Francuskoj. Preminuo je 2024. u Tirani. Dobitnik je niza prestižnih priznanja, među kojima su Međunarodna Bukerova nagrada (2004), Nagrada princa od Asturije (2009), Legija časti (2016), Međunarodna nagrada za književnost Nojštat (2020)... Bio je član Francuske akademije moralnih i političkih nauka, Berlinske akademije za umetnost i Albanske akademije. Smatra se jednim od najznačajnijih evropskih književnih stvaralaca XX i XXI veka.

Prisnost odnosa prema stvarima, njihova tajanstvenost kao izvor stalne napetosti, od početka su određujući elementi Tolnaijevog načina posmatranja stvari. Intonacija se ni po čemu ne razlikuje od manira, tona sličnih ispovijedanja izjava, riječ je dakle o ustaljenom kvalitetu progovoranja na koji ne utiču različiti žanrovski konteksti.

Za mesec dana ispresujem prosečno dva kubika knjiga, ali da bih našao snage za svoju bogougodnu rabotu, ja sam za ovih trideset pet godina iskapio toliko piva da bi taj penušavi lager mogao da napuni olimpijski bazen od pedeset metara ili čitave ribnjake za uzgoj šarana koji će završiti na božićnoj trpezi. Postao sam protiv svoje volje mudar i ubeđen sam da moj mozak čine hidrauličnom presom stišnjene misli, upakovane ideje...

Posle „super uspeha evropske tourneye” putujuća cirkuska trupa pristiže u panonsku varoš, obećavajući meštanima „fantastičnu atrakciu” – „najvećeg sveckog džinovskog kita”. Truplo levijaltana će se ubrzo ispostaviti tek kulisom u programu koji će, posredstvom sablasno neme rulje, sprovesti Knez, entitet „nevidljive nakaznosti”. U stanju opšte pometnje, straha i rasapa militatntno drusna gospođa Ester vidi priliku za preuzimanje kormila novog poretka u gradu, a njen suprug, „najrazočaraniji čovek od svih”, razlog za prekid višegodišnje samoizolacije. U nežnom srcu romana, „sa neizlečivom lepotom ličnog kosmosa u duši”, stoji Janoš Valuška, „zarobljenik zvezdanog neba u čijoj strahovitoj daljini” knez-miškinovskim očima traži „žmirkave iskrice”. A sve je okovala apokaliptična, permanentna stud, koja, čini se, ni snegu ne dopušta da zabeli.

Autor brojnih romana, pripovedaka, dramskih dela, Galdos je značajan i zbog unikatne književne estetike i sintetičkog karaktera dela. Njegov roman Milosrđe ima posebnu vrednost ne samo u opusu pisca već i u istoriji španske književnosti.

Ovo delo, napisano u fazi tzv. „duhovnog realizma“, umnogome sadrži znalački prikaz španskih društvenih okolsnoti i madridskog života u drugoj polovini XIX veka. Tema društvene marginalizacije, te postojanja paralelnog sveta i zajednice obespravljenih omogućila je Galdosu da čitaocima pokaže svekoliko umeće vrhunskog romanopisca koji ništa ne prepušta slučaju i od čijeg budnog oka se ne može sakriti nijedan vid stvarnosti i čovekovog postojanja. Svet struktuiran na pola puta između materijalizma i duhovnosti, oholosti i humanosti, bogatstva i siromaštva, slikovito je opisan u ovom izuzetnom realističnom delu, a Galdos promoviše utopijske vrednosti opšte humanosti, koje mogu postojati samo pod određenim društveno-istorijskim okolnostima koje treba postepeno razvijati na temeljima održivosti, kroz projekciju jednog humanijeg društva budućnosti.

Pomislio je da su sećanja nevidljiva kao i svetlo; i kao što je dim učinio svetlo vidljivim, morao bi postojati način da i sećanja postanu vidljiva.

U oktobru 2016. godine, kolumbijski režiser Serhio Kabrera prisustvuje retrospektivi svojih filmova u Barseloni, čije se održavanje podudara s prelomnim trenutkom u njegovom životu – upravo mu je umro otac, brak mu je u krizi, a vlada njegove zemlje odbacila je mirovne sporazume koji bi omogu ćili da se napokon okonča rat koji traje više od pedeset godina.

Tokom tih nekoliko dana, Serhio se priseća događaja koji su obeležili njegov, ali i život njegovog oca. Od Građanskog rata u Španiji do izgnanstva njegove republikanski orijentisane porodice u Ameriku, od Kulturne revolucije u Kini do oružanih pokreta šezdesetih, čitalac će biti svedok života koji je mnogo više od velike avanture: to je prikaz pola veka istorije koja je uzdrmala čitav svet. Kad pogledaš iza sebe je priča o stvarnim događajima i stvarnoj, poznatoj, živoj ličnosti, što je uvek rizičan izbor, budući da takvi tekstovi neretko zapadnu u banalnost ili čitaocima ne budu dovoljno atraktivni. Međutim, Huanu Gabrijelu Vaskesu je pošlo za rukom da prevaziđe tu zamku i donese nam dirljiv portret porodice uhvaćene u vihor istorijskih događaja. Roman je impresivna studija društvenog, političkog i ličnog života koju čitalac ne će zaboraviti.

O autoru:

Huan Gabrijel Vaskes (Juan Gabriel Vásquez Velandia, 1973), kolumbijski pisac, novinar i prevodilac. Smatra se jednim od najznačajnijih savremenih pripovedača u Latinskoj Americi i često ga nazivaju naslednikom Gabrijela Garsije Markesa. Završio je studije prava u Kolumbiji, a potom doktorirao latinoameričku književnost na Sorboni. Njegov književni opus, koji obuhvata eseje, kratke priče, osam romana i jednu zbirku poezije, objavljen je na šesnaest jezika.

Vaskes je već sa svojim debitantskim romanom Doušnici iz 2004. godine postigao međunarodni uspeh. Za Zvuk stvari koje padaju (Booka, 2017) dobio je Nagradu Alfagvara za najbolji roman, prestižnu Međunarodnu Dablinsku književnu nagradu IMPAC i Nagradu Gregor fon Recori. Gotovo u svakoj zemlji gde su njegova dela objavljiva¬na uručena mu je neka književna nagrada. Pomenimo još i Nagradu Španske kraljevske akademije, Nagradu Rože Kajoa, pre njega dodeljenu književnim velikanima poput Ljose, Karlosa Fuentesa i Roberta Bolanja, i Nagradu Mario Vargas Ljosa koju je dobio za najnoviji roman, Kad pogledaš iza sebe.

U svim svojim delima Huan Gabrijel Vaskes, koji vlastiti pripovedački stil određuje kao suprotnost magičnom realizmu, hvata se u koštac s turbulentnom istorijom Kolumbije prepunom nasilja, temama kao što su politički progoni tridesetih godina prošlog veka, trgovina drogom, život generacija oblikovanih ratom između kartela Pabla Eskobara i vlade, ubistvo liberala Horhea Elijesera Gajtana u Bogoti 1948. godine, koje je bilo okidač za deceniju dug građanski rat. Pored književnog rada, Vaskes se oprobao i u književnom prevođenju – preveo je autore kao što su Viktor Igo i Edvard Morgan Forster; pisao je eseje i kolumne za kolumbijski časopis El Espektador i bio gostujući profesor svetske književnosti u Bernu. Nakon mnogo godina rada u Evropi vratio se u domovinu i danas živi u Bogoti.

Kroz potragu za poreklom, autorka istražuje istoriju Jevreja, njihova rivalstva, kulturu i verovanja. Možemo li pobeći od svoje sudbine? One koju izaberemo za sebe? – pita Ester Vital, glavna junakinja romana Sefard.

Mi neprestano težimo da izmišljamo stvari koje ne postoje, a odbijamo da vidimo velike pouke koje nam stoje pred očima.

Kada je 1986. Paulo Koeljo krenuo na hodočašće u Santjago de Kompostelu, nije znao da će se sa ovog putovanja vratiti preobražen.

Sazdan prema njegovom liku, junak ove priče je sagrešio kroz gordost. Dok traga za svojim mačem – simbolom znanja – na putu dugom 830 kilometara ka Santjagu de Komposteli, on usvaja važne lekcije svog učitelja Petrusa i izvodi vežbe koje mu pomažu da razume suštinu hodočašća. Na kraju puta obeleženog iskušenjima on će shvatiti da se „Čudesno nalazi na Putu običnih ljudi“.

Ovo nadahnuto, poetsko putovanje, napisano u duhu Alhemičara, koji je osvojio čitaoce širom sveta, omogućava nam da sledimo ljudsku i duhovnu potragu Paula Koelja. Napisana kao avanturistička pripovest i vodič za samospoznaju, ova knjiga nas uči kako da testiramo svoje strpljenje, snagu i sposobnost prilagođavanja.

„Važna knjiga koja će vas navesti na duboko razmišljanje kada je budete pročitali.“
– literaturzeitschrift.de

„Za čim god da tragamo u njegovim knjigama, poruke Paula Koelja su uvek jasne: čovek mora da rizikuje, prihvati izazove, veruje u ljubav i sudbinu, i svakodnevno da se divi misteriji života.“
– Lire

„Koeljov stil je božanstveno poetičan, ali je suština u njegovim porukama… On nam uliva nadu i mami osmehe.“
– Daily Express

Marijana Enrikes piše o utvarama, vračarama, crnoj magiji, prokletstvima; takođe piše o mentalnim bolestima, kanibalizmu, siromaštvu, nasilju, seksualnim nastranostima, sirovim, neposrednim, često vrlo razgovornim jezikom, i sve to iz perspektive devojaka i žena.
Nadovezujući se na tradiciju fantastične i horor književnosti, služeći se povremeno tradicionalnim žanrovskim postupkom, gde onostrano i natprirodno narušavaju spokoj svakodnevice, autorka ogoljava mračnu stvarnost i represivne norme kapitalističkog i patrijarhalnog društva, pokazujući da se istinski horor nalazi u samom njegovom temelju.

Većinom smeštene u savremenoj Argentini, ove priče govore o užasima argentinske diktature ili o klasnim razlikama, te se tako utvare vraćaju među žive da ih podsete na svoju patnju, na političke zločine ili pretrpljeno nasilje, kao nemirna savest zajednice i pobuna protiv zaborava.
Njene junakinje nisu, međutim, prosto i uvek žrtve ugnjetavanja – sebične, ljubomorne, otvoreno seksualne, bolesne, ili čak zle, ove žene i devojke prikazane su na iskren, povremeno brutalan i nadasve uverljiv način, u svoj složenosti, i kada je to potrebno i ružnoći, ženske egzistencije.
Ana Marković

Lepi, užasni svet Marijane Enrikes, koji se može nazreti u Opasnostima pušenja u krevetu, sa svojim poremećenim adolescentima, duhovima, propalim demonima, tužnim i ljutim beskućnicima moderne Argentine, jeste nešto najuzbudljivije što sam otkrio u oblasti pripovedne proze u poslednje vreme.
Kazuo Išiguro, The Guardian

Poslednjih godina mnogo je toga rečeno o sve većoj zapaženosti spisateljica iz Latinske Amerike, a posebno o njihovoj sklonosti da se služe hororom kao sredstvom ponovnog čitanja tradicionalnih književnih prostora i tema. U svom novom bestijariju noćnih mora i kletvi, Enrikes nudi ključeve za razumevanje skorašnje argentinske istorije i književni projekat čudesne širine i ambicije.
Federiko Perelmuter, Los Angeles Review of Books

Roman o Avdu, majstoru nadgrobnih spomenika, čija sudbina svedoči o društvenoj istoriji moderne Turske. Avdov život se prepliće s mnogim drugim životima koji odražavaju različite slojeve Turske: hrišćani, suniti, alaviti, Turci, Kurdi, Jermeni.
Kada izađe iz zatvora, Avdo saznaje da je Elif, ljubav njegovog života, ubijena u Istanbulu.
Tu, u vreme posle vojnog udara 1980, počinje uzbudljiva priča romana Kamen i senka koja se kreće između prošlosti i savremenosti, osmanske i moderne Turske, metropole i unutrašnjosti, Bliskog istoka i Evrope, da bi se uvek okončala u nepredvidljivom Istanbulu.
U ovoj nezvaničnoj istoriji Turske spajaju se društveni roman i magični realizam, ljubavna priča i mudrost Istoka, preciznost pesme i razmere epa.

„Burhan Sonmez postaje za Tursku ono što je Gabrijel Garsija Markes za Kolumbiju, Nagib Mahfuz za Egipat, Karlos Fuentes za Meksiko, Mo Jan za Kinu.“ (T24 vesti)

Roman govori o životu i običajima Burjata među kojima je opstao jedan manji broj sledbenika šamanizma. Tradicija šamanizma i boravak na ostrvu Oljhon na Bajkalskom jkezeru nadahnuli su Ajurzanu da napiše ovaj roman.

Niko nema pravo da od čoveka traži da spokoj priloži kao votivni dar, da ga žrtvuje polažući ga pred tuđe noge ili tuđu volju. Mir je neprocenjiv i zato ga treba braniti do kosti, do krvi, do ivice sebičnosti.

Sećanje na pomolu – knjiga intimna, iskrena, ljudski prisna. Narativ romana kroz redove jednako diše, a taj dah se ubrzava od momenta zapleta kada se glavni junak nađe među zidovima čudne, neznane institucije u koju je nevoljno, tuđom rukom doveden pod nerazjašnjenim okolnostima. Protagonista počinje da se orijentiše, bori, (ne) snalazi lavirajući od ogorčenog nezadovoljstva do trenutaka u kojima se ponaša kao dete u začaranom zamku gde igrom traži izlaz. Uz začine Kafkine atmosfere prepletene s živopisnim dijalozima naviru čitaocu pitanja i osećaji koji traže odgovore. Uzbuđenja se zatiču neočekivano, pa čak i kroz privid mentalnog posrnuća, koje kao Damoklov mač stoji nad svakim čovekom kada se obre u savremenom svetu. Pre ili kasnije, sve će se dovesti u pitanje: ko je prav, a ko kriv, da li je i ko deo neobičnog eksperimenta, kome je pomoć potrebna, a kome je namenjeno da bude vidar. Na elegantan način se provlači i pitanje nad pitanjima – ko je sposoban da bude srećan, kome je sreća data a neprepoznata i, naposletku, ko se sreće ne plaši pa hrabro može da ogrne njen plašt. 

Nakon nekoliko prethodnih romana, Alma Koman, svojim čitaocima još jednom daruje suze i smeh kroz romaneskni rukopis vrcavih zapleta i tako poziva svakog čitaoca da se približi što više može njenim protagonistima. Paleta živopisnih likova defiluje u neverovatno širokom dijapazonu i strukturi karakera i ličnosti – heroji i antiheroji brzo menjaju svoje uloge ukazujući na relativnost, sukobljavaju se ličnosti koje rade pod najtežim kulukom jer su zarobljene u dužničkom ropstvu svom egu i oblapornoj sujeti, naspram onih duša potvrđenih anđela čuvara koje postojanjem i prisustvom leče. To je moj prvi utisak. Prvi, ne i presudan. Presudan utisak daje samo vreme. Vreme je ta sila koja utisak prevodi u argumente, koja kaže da li greška ima formu previda ili postojanost navike, koja svedoči o učinjenim delima osvetljavajući ih kao lažna obećanja ili kao čvrsto održane reči, koja proverava iskrenost osmeha... Vreme će reći ili samo došapnuti, ali neće prećutati istinu.

Dug oproštaj od života.

Poslednji dani šarmantnog umetnika Alika,nekadašnjeg Moskovljanina, sada Amerikanca s Menhetna. Dok Alik umire, u Mskvi traje oružani puč protiv Gorbačova. Okružen sadašnjom i bivšim suprugama, daljim i bližim prijateljima, smrtno bolesni Alik spaja svoju prvu ljubav s poslednjom , povezuje Moskvu i Njujork, Rusiju koja nastaje na razvalinama SSSR i Ameriku koja izrasta iz Hladnog rata, miri davno zavađene prijatelje, pravoslavnog sveštenika i rabina, ostajući i posle smrti centar sveta koji je stvorio...

Snažna priča o prijateljstvu koje traje, o uspomenama koje se ne mogu zaboraviti, emigraciji koja se ne završava, o ljudima koji su izmešteni.

Pejami Safa jedan je od retkih turskih pisaca koji se oprobao skoro u svim književnim disciplinama – neki kažu da njegova bibliografija broji magičnih 500 bibliografskih jedinica. Mehmed Nijazi Ozdemir, bez imalo dvojbe, kaže „da je Safa vrh turskog sveta književnosti!”

Skoro u svim romanima Safa obrađuje odnos između istoka i zapada, na videlo iznosi sukob između starog i novog, između naprednog i degenerativnog, i to maestralno radi sukobljavajući alafranga i alaturka likove dopuštajući da svako govori sopstvenim jezikom.

Roman Sami smo jedno je od Safinih dela o kojem se među književnim kritičarima ponajviše raspravlja. Radnja romana dešava se nakon Drugog svetskog rata u jednoj vili koja se nalazi u istanbulskom kvartu Ješilkoj. U njoj žive braća Samim i Besim sa sestrom Mefharet i njenom decom Selmin i Ajdin. Samim je najstariji, najmudriji i o svemu ima sopstveno mišljenje, dok Besim predstavlja njegovu suprotnost. Mefharet, njihova namrgođena i nervozna sestra, rano je ostala udovica i u stalnom je sukobu sa svojom ćerkom Selmin. Da bi se osvetila svojoj majci, Selmin izmišlja sopstvenu trudnoću i nimalo ne pokušava uveriti svoju majku – kada ova umisli da je ostala u drugom stanju sa rođenim ujakom Samimom! – da to nije istina.

Safa roman započinje motivom u kojem dominira jedna perverzna sumnja. Iako predstavlja tešku sliku tadašnje Turske, sabijenu u jednoj porodici na skučenom prostoru, problemi jedinke i zajednice – laž, totalna suprotnost, suprotnosti između istoka i zapada – koje Safa želi rešiti, večni su i tiču se celog čovečanstva.

Safini savremenici, i oni ogorčeni „neprijatelji” i oni opčinjeni njegovom koloritnom ličnošću rekli su da im je Safa doneo stil, da je bio apsolutni vladar reči koje su mu se pokoravale i pred njim ničice padale, da je razumeo životnu nutrinu i životnu vanjštinu, da je razumeo večitu obostranu trgovinu između ove dve strane, i da je svako svoje delo pred ljude iznosio u svojstvu verodostojnog dokumenta sopstvenog shvatanja.

Roman Sami smo, kojeg je Pejami Safa napisao pred kraj života, i iz aspekta jezika i psihoanalize, smatra se njegovim najzrelijim delom i najlepšim izrazom njegovog hezarfenskog duha.

OD DOBITNIKA NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST 1962. GODINE

Roman Istočno od raja, američkog pisca Džona Stajnbeka, kompleksna je i snažna saga o zamršenim odnosima dveju porodica, Treskovih i Hamiltonovih. Oštar i surov prikaz životnih okolnosti glavnih junaka, stanovnika oblasti doline Salinas u Kaliforniji, podloga je za razbijanje biblijske mitološke podloge kroz sudbine protagonista (sukob braće Kaina i Avelja, kao i priča o sagrešenju Adama i Eve i njihovom padu). Po motivima romana, snimljeni su film i televizijska serija (1981), a verzija filma Istočno od raja iz 1955. godine bio je nominovan za Oskara u četiri kategorije, osvojivši nagradu za najbolju sporednu žensku ulogu. U planu su i nove filmske adaptacije, kao i serija koju je najavio Netfliks.

Najambiciozniji piščev poduhvat, koji je i sam autor nazivao remek-delom, kritika je ocenila kao njegovo najznačanije knjževno ostvarenje.

OD DOBITNIKA NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST 1962. GODINE
Stajnbekov roman Zima našeg nezadovoljstva objavljen je 1961. U njemu je prikazano američko društvo tokom 50-ih i 60-ih godina XX veka.
Etan Alen Holi, protagonista romana, nakon smrti oca gubi status člana aristokratske klase Long Ajlenda. Etanov pad neće naići na razumevanje kod njegove porodice, te on ulazi u mrežu korupmiranosti i iskvarenosti američkog društva. Visoka moralna načela glavnog junaka biće testirana od strane okoline i on će morati da se prilagodi svetu u kojem sve funkcioniše pomoću laži, prevara, sebičnih poriva koji vode ka destrukciji humanističkih ideala. Linija između privatnog i javnog je veoma tanka, a njegov proces adaptacije ga može odvesti ka kritičnim izborima i kobnim posledicama tih izbora.

Novela američkog nobelovca O miševima i ljudima kontroverzna je prvenstveno zbog vulgarnosti, uvredljivosti i rasističkih izraza, pa je ova nevelika Stajnbekova knjiga često nailazila na razna osporavanja.
Glavni junaci su dva nezaposlena nadničara, koji su u potrazi za poslom. Džordž Milton i Leni Smol obilaze različita mesta u Kaliforniji, tokom perioda Velike depresije u SAD. Stajnbek u ovoj knjizi, u koju je utkao i sopstvena iskustva, razobličava pojam Američkog sna i pokazuje njegovu nedostižnost, kao i težak materijalni status velikog broja Amerikanaca.

Roman je zasnovan na životnoj priči autorkine čukunbabe, rođene Indonežanke sa ostrva Java, koja se oduprla surovim zakonitostima svoje kaste (bila je vanbračno dete švalje u sultanovoj službi).

Kratki romani i priče tvorca modernog ruskog zauma, Vladimira Kazakova

„Ugaoni kamen (La piedra angular, 1891) reprezentativni je roman pozne naturalističke faze književnog stvaralaštva Emilije Pardo Basan (1851-1921). Simbolički naziv dela implicira osnovni potporni element na kom se zasniva organizacija i ipravno ustrojstvo određenje zajednice: koncept smrtne kazne.

Autorka jasno analizira različite poglede na problem postojanja primene najstrože kazne u španskom pravnom i krivičnom sistemu, prikazujući argumente klasične škole krivičnog prava, potom „novog talasa“ i pozitivističke škole kriminalističke antropologije, i konačno naturalističkih teoretičara-reforatora, koji su uzroke i argumente pronalazili u fatalističkim zakonima nasleđivanja.

Emilija Pardo Basan uspela je ovim romanom da podigne svest javnosti o opravdanosti preispitivanja postojanja smrtne kazne i razvoja jednog novog koncepta oprosta i empatije prema svim članovima društvene zajednice.“ – iz predgovora dr Vladimira Karanovića

Ratnik svetlosti usredsređuje svoju pažnju na mala čuda svakodnevnog života.

Ako je u stanju da prepozna šta je lepo, to je zato što nosi lepotu u sebi – jer svet je ogledalo i svakom čoveku vraća odraz njegovog vlastitog lica.

Priručnik za ratnika svetlosti zamišljen je kao inspirativni vodič uz čuveni roman Alhemičar, i sadrži poruke koje se mogu čitati iznova i u svakoj situaciji, posebno kada je potrebno smoći snage za suočavanje sa svakodnevnim izazovima. On sadrži jedinstvena uputstva kako da svaki čovek otkrije u sebi ratnika svetlosti, koji mudro posmatra svet i događaje oko sebe, i ne gubeći veru pušta stvari da se prirodno slažu. Ratnik svetlosti se ponaša kao voda i provlači se između prepreka na koje nailazi, znajući da Vaseljena ispunjava najskrivenije želje. Stoga je oprezan kad ga obuzmu misli koje često prikrivaju osećanja kao što su krivica, strah, bes, nagon za samouništenjem. I umesto da ih izbegava, on od njih stvara saveznike da bi postigao svoje ciljeve.

U ovoj knjizi ratnik svetlosti govori o hrabrosti, pažnji, izborima koje treba donositi svakog dana, kao i odluci da se na život gleda hrabro, ali sa nadom i jednostavnošću.

„Paulo Koeljo je jedan od najvoljenijih pripovedača našeg vremena. Ova zbirka mudrih poruka oduševiće i vodiće sve tragače za životnom istinom.“ – London Times

„Vodič za dobar i ispunjen život.“ – Library Journal

Na razmeđi Beograda, Tirane i Skadra, u jeku Drugog svetskog rata, odvija se drama nesrećnih ljubavi onih koji su čeznuli za srećnom budućnošću. Zatvoreno zbog odmora čvrsto nas obuzima i odvodi na drugu stranu, onu sa koje nikada nismo posmatrali istoriju. Ovo je priča o prošlosti sagledanoj očima gubitnika, o sudbinama ljudi prinuđenih da žive u sasvim pogrešnim kontekstima.

Obuzeti grčevitim pokušajima rešavanja intimnih potresa, u vrtlogu onog najvećeg, kolektivnog, junaci različite etničke i religijske pripadnosti izjednačeni su u patnji i stradanju. Nemci, Srbi, Italijni i Albanci, u uzajamnim prožimanjima i dodirima, ovde nisu tretirani tek sa stanovišta istorijske odgovornosti. Oni su krivci u vlastitim životima, koji im neprestano izmiču kontroli. Rat briše razlike među ljudima, pokazujući da svi čeznu samo za jednim – ljubavlju.