SAVREMENI ROMAN

Ana Marija možda nema ime, imetak, ni porodicu. Ali ima svoje ambicije, i svoj dar. Sve nade polaže u svog učitelja, Antonija Vivaldija, i ubrzo postaje njegova najbolja učenica. Ali nisu svi baš srećni kad Ana Marijina zvezda počne da se uzdiže. Jer njeno blistavo svetlo preti da zaseni njenog mentora.

No ona će svoj trag ostaviti, po svaku cenu. Za njenu priču će se znati.

Inspirisana ženama koje su ostajale u senci nekih od najvećih remek-dela, Instrumentalista je nezaboravna priča o ambiciji, izrabljivanju i prkosu – smeštena među mračne i blistave kulise Venecije osamnaestog veka.

Orla je istinsko remek delo, možda uistinu bez premca u toj književnoj oblasti.

Bestseler New York Timesa.
Prodato u više od milion primeraka.

Ako tražite mračnu fantastiku koja spaja opasnu magiju, političke intrige i zabranjenu privlačnost, „Alhemizovana“ autorke SenLinJu je vaša sledeća opsesija. Smešten u surov svet gde vladaju izopačeni nekromanti, ovaj roman postavlja jedno pitanje: Šta se dešava kada jedino oružje koje ti je ostalo jesu sećanja koja ne možeš da prizoveš?

Rat je gotov. Pokret otpora je slomljen. Paladijumom sada vladaju korumpirani nekromanti i njihova nemrtva stvorenja.

Helena Marino je talentovana alhemičarka, zarobljenica rata i sopstvenog uma. Ona pati od potpunog gubitka sećanja na ključne mesece pre pada otpora. Dok neprijatelji sumnjaju da njena zaključana sećanja kriju tajnu koja može da uništi njihov novi poredak, Helenu šalju njenom najgorem košmaru – velikom čelniku, najmoćnijem i najnemilosrdnijem nekromantu novog sveta.

Zarobljena na njegovom imanju, Helena započinje smrtonosnu igru nadmudrivanja sa svojim tamničarom. Ali, i njen zatvor i njen tamničar kriju tajne koje će promeniti sve...Eksplozivna hemija i dinamika između dvoje slomljenih ljudi koji se nalaze na suprotnim stranama zakona i morala.

Knjiga koja se u vas zariva poput izgladnele zveri.“ – Grimdark Magazine

Povest o razvoju svesti kod novorođenčeta, ali i još "drskiji pokušaj" Belog, da uđe u prenatalni svet, u doživljaje i osećawa detetu pre njegovog rođenja i to pre nego što je savremena nauka uopšte "potegla" taj problem.

Roman Novinarka Sesilije Mangere Brejnar jeste literarna misterija smeštena na Filipinima 1909. godine, u doba kada su Španci otišli, a Amerikanci tek počeli da utiskuju svoj pečat nad zemljom. Udovica Ines, zajedno sa svojom neobičnom saveznicom, francuskom krojačicom Melisandom, kreće u potragu za istinom o svešteniku pronađenom mrtvom u potoku – sve kako bi oslobodila sina iz zatvora. Nadahnuta pričom o svojoj čukun-baki, prvoj ženi izdavaču na Filipinima, Brejnar ispisuje roman vođen snažnim likovima, knjigu koja postavlja suptilna i složena pitanja o pravdi, moralu i granicama ljudske odgovornosti. Ono što započinje kao istraga jednog ubistva, prerasta u dublje traganje – za smislom, istinom, i granicama ljubavi, odanosti i prijateljstva. Ovo remek-delo podseća nas i na to da se život retko razrešava onako uredno kako bismo mi želeli. Dobro i zlo mogu biti jasno razdvojeni – ali između njih se prostire mnogo nijansi sivog, kojima moramo naučiti da hodamo. (Dejvid Kajmer, The Manila Times) Sesilija Brejnar prede svoju čaroliju od kulture, folklora i mitova, tkajući raskošnu tapiseriju filipinske istorije – i ostaje jedna od njenih najposvećenijih i najsjajnijih tkalja. (Džejms E. Čeri, autor knjige Edge of the Wind) Novinarka čitaocu daruje duboke uvide u istorijske vihore i svakodnevicu života na Filipinima početkom 20. veka. Iako plod mašte, ova knjiga je mnogo više od vešto ispletene i višeslojne misterije. (Lisa S. Melnik, Positively Filipino)

Roman Vrtlog kolumbijskog pisca Hosea Eustasija Rivere prati mučne avanture mladog pesnika Artura Kove i njegove ljubavnice Alisije dok beže iz Bogote i upućuju se u divlju i negostoljubivu unutrašnjost Kolumbije. Nakon što se razdvoji od Alisije, Arturo napušta visoke ravnice i odlazi u džunglu, gde iz prve ruke svedoči o stravičnim uslovima u kojima žive oni koji su prisiljeni ili prevarom naterani da sakupljaju kaučuk. U priči o prevarantima, gazdama plantaža kaučuka i surovim pejzažima, u Vrtlogu se istovremeno snažno osuđuje senzacionalno kršenje ljudskih prava koje se događalo tokom amazonskog „kaučukskog buma“. Roman vrvi od izvanrednih slika prirode džungle i smatra se jednim od najčuvenijih književnih prikaza prirodnog ambijenta u istoriji latinoameričke književnosti. Rivera je bio angažovan pisac, autentičan stvaralac i književni inovator koji je otvoreno zauzeo stav odbijanja i protesta protiv nemara vlada koje nisu učinile ništa da zaustave zloupotrebe, haos i razaranja izazvana delovanjem transnacionalnih kompanija, velikog kapitala i oligarhija.

Dirljiv biografski roman o ljubavi koja je opstala uprkos političkim previranjima, ličnim tragedijama i jednom od najtežih perioda američke istorije.

U središtu priče nalazi se život Abrahama Linkolna i njegove supruge Meri Tod Linkoln – dvoje snažnih ličnosti čiju je sudbinu oblikovala ljubav, ali i burna istorijska zbivanja. Meri Tod, obrazovana i ambiciozna mlada žena iz ugledne porodice iz Kentakija, upoznaje Abrahama Linkolna, advokata skromnog porekla i političara u usponu. Njihova veza od samog početka suočava se sa sumnjama, nesigurnostima i teškim odlukama.

Na dan venčanja Abraham iznenada nestaje, ostavljajući Meri u neizvesnosti. Tek posle dve godine ponovo se sreću, a njihova ljubav dobija novu šansu. Nakon venčanja, Meri postaje njegova najveća podrška u političkim ambicijama, ali život uz budućeg predsednika donosi brojne izazove, gubitke i iskušenja koja testiraju snagu njihovog odnosa.

Kroz istorijski verno prikazan period, Irving Stoun donosi emotivnu priču o ljubavi, ambiciji i ličnoj žrtvi. Ovo je roman o dvoje ljudi čija je povezanost nadživela političke borbe, porodične tragedije i teret istorije.

Zašto pročitati ovu knjigu:

Istinita priča o jednoj od najpoznatijih istorijskih ličnosti
Emotivna ljubavna priča u istorijskom kontekstu
Biografski roman zasnovan na stvarnim događajima
Idealan izbor za ljubitelje istorijskih i biografskih romana

Roman Ljubav je večna prvi put je objavljen 1961. godine i do danas je ostao jedno od najpoznatijih dela Irvinga Stouna, autora čuvenih biografskih romana o velikim ličnostima.

Od istog autora izdvajaju se i romani o Vinsentu van Gogu (Žudnja za životom), Mikelanđelu, Čarlsu Darvinu i Sigmundu Frojdu, koji su mu doneli svetsku popularnost i status jednog od najznačajnijih autora biografskih romana.

Raskošno izdanje četvrte knjige serijala „Pesma leda i vatre“ – svet intriga, rata i nepredvidivih saveza

Za sve ljubitelje epske fantastike i kultne HBO serije Igra prestola, ovo posebno izdanje četvrte knjige Pesma leda i vatre donosi raskošno ilustrovanu avanturu Sedam kraljevstava, sa dvadeset četiri originalne kolorne ilustracije Džefri R. Makdonald i predgovorom Džo Aberkrombi.

Nakon razarajućih ratova i podmuklih izdaja, prividni mir u Sedam kraljevstava brzo se raspada. Kralj Džofri je mrtav, Sever i Jug se oporavljaju od ranih sukoba, dok intrigantni dvorski savezi u Kraljevoj luci i dalje prete da uruše ranjivu stabilnost. Novi vladar Gvozdenih ostrva širi mračnu vlast, legendarni vitez sa zlatnom rukom kreće u potragu za iskupljenjem, a nova i nepredvidiva sila ulazi u igru prestola.

Ovaj tom prikazuje kako preživeli, odmetnici i ambiciozni lešinari neprestano kuju spletke i opasne saveze. Svaki lik, stari i novi, igra svoju partiju moći, a na gozbi za vrane samo će retki preživeti.

Zašto ovo izdanje odabrati:

posebno, luksuzno ilustrovano izdanje četvrte knjige serijala

dvadeset četiri originalne kolorne ilustracije

predgovor Džoa Aberkrombija

idealno za fanove HBO serije i epske fantastike

detaljan uvid u spletke, borbe i politiku Sedam kraljevstava

Kada očajna majka zatraži pomoć u potrazi za nestalom ćerkom, Holi Gibni se nađe pred slučajem koji dolazi u najgorem mogućem trenutku. Iscrpljena ličnim gubicima i profesionalnim pritiscima, planirala je povlačenje — ali instinkt joj ne dozvoljava da ignoriše poziv u pomoć.

Tragovi vode do naizgled bezazlenog komšiluka i bračnog para koji deluje besprekorno: dvoje uglednih, vremešnih univerzitetskih profesora, oličenje reda, obrazovanja i stabilnosti. Međutim, iza vrata njihove tihe kuće krije se nešto duboko poremećeno — tajna koja bi mogla biti ključ nestanka mlade žene.

Kako istraga odmiče, Holi shvata da se suočava sa protivnicima koji ne greše, ne žure i ne pokazuju grižu savesti. Njena sposobnost zapažanja, strpljenje i analitički um biće stavljeni na krajnju probu u borbi sa hladnom, proračunatom zloćom.

Ovaj napeti kriminalistički triler sa elementima psihološkog horora još jednom potvrđuje zašto je Stiven King majstor savremene napetosti, donoseći priču o zlu koje se skriva iza kulture, uglađenosti i savršenih manira.


„Stiven King je uradio nešto neverovatno u svom novom romanu... Njegove veštine pripovedanja nimalo ne janjavaju“ – Tampa Bay Times

„Ono što Kingova dela čini mnogo strašnijim od većine dela drugih pisaca, ono što ga uzdiže na nivo noćne more, nije okrutnost prema likovima: to je njegova ljubaznost.“ – Flin Beri

„Za pola veka pisanja horora, Stiven King je stvorio neke izvanredne zlikovce. Ko može zaboraviti raspevani glas klovna Penivajza, oličenja đavola Rendala Flega ili krvoločne čeljusti Kudža? Veliki zlikovci u Kingovom romanu nisu toliko upečatljivi, ali to je deo onoga što ih čini toliko zastrašujućim.“ – Rob Meril

STIVEN KING je pisac više od sedamdeset knjiga, bestselera na svetskom nivou. Njegovi poslednji naslovi uključuju Institut, koji je u Sandej ekspresu opisan kao „remek-delo“, Autsajder, nagrada Gudrids čojs za najbolju knjigu misterije i trilera za 2018, i Sandej tajmsov bestseler 2020, Ako krvari.
Veliki broj njegovih dela poslužio je kao predložak za popularne filmove i televizijske serije, uključujući Mizeri, To i Bekstvo iz Šošenka, koji zauzima prvo mesto na IMDb-ovoj listi najboljih filmova.
King je dobitnik nagrade za životno delo Udruženja audio-izdavača za 2020. godinu, nagrade Američkog PEN-a za književno delo 2018, Nacionalne medalje za umetnost 2014. i medalje Nacionalne književne fondacije 2003. za istaknuti doprinos američkoj književnosti. Živi u Bangoru, Mejn, sa suprugom, književnicom Tabitom King.

Točak Vremena
– knjiga osma –

Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.

„Točak vremena postao je ultimativna američka epskofantastična saga. On poseduje pripovedačko jezgro s kojim teško da se išta drugo može porediti.“
– Chicago Sun-Times

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.

Ponovorođeni zmaj, kao i Aša’mani koji su sa njim u Ilijanu, polako podležu ludilu koje je neminovno za muške tkače Jedne moći. Ne bude li mogao da ukloni zagađenje Mračnoga sa saidina, niko od njih neće poživeti dovoljno dugo, niti učestvovati u Poslednjoj bici protiv Senke.

Rand al’Tor, sada krunisani kralj Ilijana, pod uticajem vizija prouzrokovanih zagađenjem, upušta se u bitku sa Seanšanima rukujući Kalandorom protiv sile nespremne za gnev Ponovorođenog Zmaja. Međutim, ruši i saveznike i neprijatelje, te se postavlja pitanje da li čak i oni njemu najodaniji i dalje veruju u njegov zdrav razum i rasuđivanje…

U međuvremenu, Aes Sedai pobunjenice, predvođene mladom Amirlin Tron Egvenom alְ’Ver, na svom putu ka Beloj kuli nailaze na vojsku koja nije voljna da ih pusti da krenu dalje. Međutim, Egvenin cilj je jasan – svrgnuti uzurpatorku Elaidu i ujediniti sve Aes Sedai. No ona još nije uvidela cenu koju će ostali – pa i ona sama – morati da plate.

„Epsko delo u svakom pogledu.“
– Sunday Times

„Nastavlja se fantastična saga koja opčinjava generacije čitalaca.“
– SF&F Magazine

Krv u očima je roman o slepilu i događajima koji se zbijaju u kratkom periodu nakon što junakinja doživi pucanje vena u očima, a pre operacije, no taj krvavi, zamućeni vid, kojim sada posmatra svet oko sebe, govori nam pre svega o njenoj naprasnoj izolaciji, o besu koji oseća, o njenom pokušaju da sagleda ili odbije svoju novu situaciju i ulogu žrtve s kojom ne želi da se pomiri. Delom zasnovan na događajima iz autorkinog života, ovaj roman je mnogo više od autobiografije – polazeći od iskustva tela, Lina Meruane otvara teme individualnog i društvenog odnosa prema bolesti, stigmatizacije i odbacivanja obolelih i mogućeg otpora pojedinca, pa i samog smisla nenormalnog i čudovišnog.

Slepilo je takođe metafora bezuslovne ljubavi i onoga što ona podrazumeva, a zatim i nesuočavanja sa zločinačkom prošlosti vojne diktature u Čileu. To duboko lično iskustvo samoće i odvojenosti od sveta pretočeno je u nepouzdano, zamuckujuće pripovedanje, nesigurnu rekonstrukciju događaja obojenu snažnim emocijama i deliričnim impresijama koje su nam dočarane izlomljenom sintaksom, nedovršenim rečenicama i mislima, opisima usmerenim pre svega na subjektivni doživljaj stvarnosti i previranja jedne rastrzane psihe. I u tome je autorka hrabra, spremna da izneveri naša očekivanja o rodnim ulogama i o pasivnosti i bespomoćnosti koje se vezuju uz bolest i invalidnost, naše pojednostavljene predstave o dobru i zlu. - Ana Marković

Krv u očima je trijumfalno ostvarenje jedne čudesne umetničke vizije, roman tako crn i gorak i krvav (i lep) kao što je njegova središnja metafora. To je roman koji je teško opisati. Ali znaš da je veličanstven kada ga čitaš. The Nation Proza Line Meruane ima ogromnu književnu snagu: skovana je pod čekićem savesti, ali takođe izvire iz svega onog neuhvatljivog i bolnog. - Roberto Bolanjo

Točak Vremena – knjiga jedanaesta

Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.

Lepota jezika, prepoznatljiv piščev stil i zapanjujuća razmera sveta u kojem se radnja odvija, kao i njegova razrađenost do najsitnijih pojedinosti, odlike su koje izdvajaju ovaj serijal. Ipak, toliku odanost među višemilionskim čitalaštvom pokrenule su vrhunska karakterizacija likova i izuzetna sposobnost pisca da čitaoca u potpunosti saživi s protagonistima.

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.

Postoji svet Svetlosti i Senke, u kojem dobro i zlo vode večiti rat. To je svet Točka vremena, najveće epopeje epske fantastike ikada napisane.

Dok se tkanje stvarnosti rastače, sva znamenja ukazuju na to da je Tarmon Gai’don na samom pragu. Rand al’Tor mora da se pripremi za suočavanje sa Mračnim. Ali pre toga mora da postigne primirje sa seanšanskim vojskama, jer ga neprestane borbe s njima iscrpljuju i slabe njegove snage.

Perinovo teško stečeno primirje sa Seanšanima pokazuje da te dve vojske mogu učiniti mnogo ako se udruže, a kada Poslednja bitka konačno započne, to će biti presudno.

Metov susret sa Kćeri Devet Meseca i vreme koje provodi s njom mogli bi Randu da olakšaju smirivanje meteža na više frontova. Samo da nije Izgubljenih, slugu Mračnoga, koji slobodno lutaju svetom, pletu spletke i seju haos gde god se pojave...

U međuvremenu, svet tone u rasulo dok stare sile i kraljevstva propadaju. U Kaemlinu, Elejna se bori da obezbedi Lavlji presto i spreči građanski rat, dok Egvena, kao prava Amirlin, vodi borbu da ponovo ujedini Belu kulu.

Vetrovi vremena pretvaraju se u oluju, a Rand i njegovi saborci stoje u njenom središtu. Moraju da savladaju iskušenja sudbine i zlehude sreće ili će Mračni odneti pobedu, a svet biti zauvek izgubljen.

Razmatranje i preispitivanje senzibilne žene i njenih tajni.
„Ako Vas pak zanima, ja uveliko radim na novom romanu, beogradskom, i ako me ne vrate u Beograd, što može svaki dan da mi se desi, biću sa njim gotov marta. O njemu još niko ništa ne zna. Mogu Vam reći toliko da malo liči na Opasne godine – od Katarine Mihelis, pa me to ljuti“ – napisao je Miloš Crnjanski 1929. godine u pismu Marku Ristiću

Roman Opasne godine (ili Žena u opasnim godinama) ima dvostruku zanimljivost: kao književno umetničko delo i kao studija o ženi. Mada se te dve komponente ne
mogu razdvojiti. Povodom knjige Opasne godine nastali su slogani “Dozvolite
drugima da se zagledaju u biće žene”, “Kinematografija ženske misli”, Poznavanje
ženske duše”…
U formi pisama i dnevnika, Mihaelis piše filozofiju razvoda kod žene na početku zrelih godina.

Pred čitaocima je večita tematika o kojoj jednako raspravljaju žene i muškarci…

Klara Kampoamor (1888–1972), španska pravnica, političarka, spisateljica, humanistkinja i neumorna borkinja za ljudska prava, ostala je upamćena kao ključna figura u ostvarivanju ženskog prava glasa u Španiji, koje je za nju bilo više od političke borbe: predstavljalo je moralni imperativ.

Zbirka izabranih tekstova Žena hoće krila prvi je prevod na srpski jezik nekog dela Klare Kampoamor, čime se ovo značajno ime evropske borbe za ženska prava i građanske slobode uvodi u naš kulturni i intelektualni prostor. Njeni tekstovi i danas imaju izuzetnu vrednost kao istorijsko svedočanstvo, ali oni su i inspiracija za savremene rasprave i studije o emancipaciji, ravnopravnosti, socijalnoj pravdi i demokratskim principima.

Antologija španske novele i pripovetke (od XVII do XIX veka) obuhvata reprezentativne narativne tekstove 16 autora koji pripadaju različitim književnoumetničkim epohama: baroku, neoklasicizmu, romantizmu i realizmu.

Cilj ovog izbora jeste, pre svega, upoznavanje srpske kulturne sredine i čitalaca s najvrednijim izdancima kratke proze, nastale iz pera znamenitih španskih pripovedača.
Takođe, ova antologija sadrži novele i pripovetke nekih španskih pisaca do sada nepoznatih kod nas, te omogućava njihovu recepciju u okvirima srpske kulturne, kri-
tičke i akademske sredine.

Španske novele i pripovetke, ali i druge narativne forme nastale u periodu od XVII do XIX veka, predstavljaju autentičnu riznicu nacionalne kulture i pokazuju nepre-
stanu težnju pisaca da, uzimajući u obzir pripovedačku tradiciju, istražuju i pomeraju granice sopstvene stvaralačke originalnosti.

Tokom boravka u Pragu, gde prati uglednu akademkinju Ketrin Solomon na predavanje, svet Roberta Langdona iznenada se ruši – Ketrin nestaje bez ikakvog traga. Sam, u gradu čija istorija krije više senki nego odgovora, Langdon započinje trku protiv vremena kako bi spasao ženu koju voli.

Prag, grad folklore, tajnih prolaza i vekovima čuvanih misterija, postaje pozornica opasne igre u kojoj prošlost ne prestaje da proganja sadašnjost. Okružen dvorcima, katedralama i skrivenim podzemnim lavirintima, Langdon mora da iskoristi svo svoje znanje kako bi razotkrio zaveru čije posledice prevazilaze ličnu tragediju.

„Tajna nad tajnama“ donosi uzbudljiv povratak Roberta Langdona u romanu koji ne testira samo njegovu inteligenciju – već i sudbinu čovečanstva

Roman dobitnika Bukerove nagrade, preveden na preko 20 jezika
Jedna od 100 najboljih knjiga XX veka po izboru lista Le Monde

Dvadeset godina nakon završetka Drugog svetskog rata, u Albaniju dolazi italijanski general. Dobio je zadatak da iskopa tela vojnika poginulih tokom rata. Predstavljajući generalovo traganje za njihovim grobovima, Kadare u isto vreme daje nenadmašno napisanu sliku Albanije na vrhuncu vladavine Envera Hodže. Ipak, u središtu ovog romana, sastavljenog od niza snažnih poetskih slika i reskih dijaloga, nalaze se sudbine pripadnika „mrtve vojske“, bačenih u grotlo suludog rata. Suočavajući generala, baš kao i čitaoce, sa užasima potpuno besmislenog i nepojmljivog stradanja, Kadare ispisuje izuzetan roman, jednu od najvećih optužnica protiv ratnog ludila, ali i knjigu koja je postala klasik evropske literature XX veka.
Prvobitno albansko izdanje romana iz 1963. godine bilo je cenzurisano od strane režima Envera Hodže. U ovom izdanju donosimo knjigu koju je Kadare redigovao i u nju vratio cenzurisane delove.
* * *
„Na granici tri temperamenta, Grčke koja mu daje svoje melodije, Albanije koja mu daje svoje jasne ciljeve i Crne Gore koja mu na granici daje svoju čudnu divljinu – Ismail Kadare je glas na koga treba računati…“
Alen Boske
„Talentiran pisac, moderan roman i bit će jednako sa zanimanjem čitan u Rimu, kao i u Tokiju ili Londonu.“
Miroslav Krleža



Ismail Kadare rođen je 1936. godine u Đirokastri. Odrastao je u liberalnoj građanskoj porodici. Studirao je književnost u Tirani i Moskvi. Početkom šezdesetih počeo je da radi kao novinar u albanskim medijima. Debituje 1963. romanom General mrtve vojske. Roman je doživeo veliki uspeh u Albaniji, a ubrzo biva preveden na brojne svetske jezike. I danas je najtiražniji albanski roman svih vremena. Po motivima ove knjige snimljena su čak tri igrana filma. Najveći uspeh doživela je filmska adaptacija u kojoj glavnu ulogu tumači Marčelo Mastrojani. Sledi niz romana, drama, knjiga priča, eseja i poezije. Posebnu se ističu knjige Hronika u kamenu (1971), Most na tri luka (1978), Palata snova (1981), Piramida (1992), Razgovor o brilijantima jednog decembarskog popodneva (2013)... Odlazi iz Albanije 1990, dobijajući azil u Francuskoj. Preminuo je 2024. u Tirani. Dobitnik je niza prestižnih priznanja, među kojima su Međunarodna Bukerova nagrada (2004), Nagrada princa od Asturije (2009), Legija časti (2016), Međunarodna nagrada za književnost Nojštat (2020)... Bio je član Francuske akademije moralnih i političkih nauka, Berlinske akademije za umetnost i Albanske akademije. Smatra se jednim od najznačajnijih evropskih književnih stvaralaca XX i XXI veka.

U dosadašnje tri Orfelinove zbirke Blekvudovih priča – Vrbe (2015), Drevna svetla (2017) i Čovek koga je drveće volelo (2021) – ovog klasičnog pisca strave upoznali smo pretežno u njegovom prirodnom okruženju, u šumama, pustinjama, vresištima, planinama, na ostrvima, obalama, na rekama. Sada je krajnje vreme da ga, kroz Pustu kuću (2025) vidimo i na gradskim pločnicima, u kućama i sobama velegrada, ili bar predgrađa, i proverimo da li je to isti onaj Blekvud, kako se snalazi u tom prostoru i kako svoje preokupacije prilagođava ovom ambijentu.

Roman Psiho (Psycho, 1959) Roberta Bloha nije „čist“ horor: strogo žanrovski gledano, to je psihološki triler sa povremenim snažnim elementima horora. Laik bi mogao pomisliti da su psiho-trileri relativno nov fenomen, možda čak i iniciran upravo ovim romanom. Psiho svakako jeste kamen međaš, i nesumnjivo je jedan od najuticajnijih horor romana 20. veka, baš kao što je i Hičkokov film po njemu van svake sumnje prelomni, fundamentalni horor iz kojega čitav moderni film strave proizilazi, kao ruska književnost ispod Gogoljevog šinjela. Ali Psiho nije pionir: on nipošto nije bio ni prvi, ni među prvima, jer nalazi se na kraju jednog dugačkog niza predaka, baš kao što je, istovremeno, i začetnik jedne dugačke i razgranate loze potomaka.

Lavkraftov horor je u krajnjoj liniji materijalistički i utemeljen u razumu, baš kao i njegov narator. Ligotijev horor je impresionistički i agnostički: ne možemo znati šta se dešava upravo zato što nemamo dovoljnu distancu od njegovog naratora. A njegov pristup je, čini se, efikasniji način da se Velika crna istina usađuje u duše čitalaca, a ne u umove, kao kod Lavkrafta. To je pristup poezije, ili pesme, odnosno oniričke pesme u prozi, najradiklanije primenjen upravo u pričama koje sačinjavaju ovu zbirku.

Prisnost odnosa prema stvarima, njihova tajanstvenost kao izvor stalne napetosti, od početka su određujući elementi Tolnaijevog načina posmatranja stvari. Intonacija se ni po čemu ne razlikuje od manira, tona sličnih ispovijedanja izjava, riječ je dakle o ustaljenom kvalitetu progovoranja na koji ne utiču različiti žanrovski konteksti.

Za mesec dana ispresujem prosečno dva kubika knjiga, ali da bih našao snage za svoju bogougodnu rabotu, ja sam za ovih trideset pet godina iskapio toliko piva da bi taj penušavi lager mogao da napuni olimpijski bazen od pedeset metara ili čitave ribnjake za uzgoj šarana koji će završiti na božićnoj trpezi. Postao sam protiv svoje volje mudar i ubeđen sam da moj mozak čine hidrauličnom presom stišnjene misli, upakovane ideje...

Posle „super uspeha evropske tourneye” putujuća cirkuska trupa pristiže u panonsku varoš, obećavajući meštanima „fantastičnu atrakciu” – „najvećeg sveckog džinovskog kita”. Truplo levijaltana će se ubrzo ispostaviti tek kulisom u programu koji će, posredstvom sablasno neme rulje, sprovesti Knez, entitet „nevidljive nakaznosti”. U stanju opšte pometnje, straha i rasapa militatntno drusna gospođa Ester vidi priliku za preuzimanje kormila novog poretka u gradu, a njen suprug, „najrazočaraniji čovek od svih”, razlog za prekid višegodišnje samoizolacije. U nežnom srcu romana, „sa neizlečivom lepotom ličnog kosmosa u duši”, stoji Janoš Valuška, „zarobljenik zvezdanog neba u čijoj strahovitoj daljini” knez-miškinovskim očima traži „žmirkave iskrice”. A sve je okovala apokaliptična, permanentna stud, koja, čini se, ni snegu ne dopušta da zabeli.

Jednog sasvim običnog, lepog dana gradić Česters Mil u američkoj državi Mejn neobjašnjivo je odsečen od ostatka sveta nevidljivim poljem sile. Avioni padaju pri kontaktu sa njim, a jednoj baštovanki odsečena je ruka kada se Kupola spustila na nju. Ljudi koji obavljaju poslove u susednim gradovima odvojeni su od svojih porodica. Niko ne razume šta ova tajanstvena ograda predstavlja, odakle potiče i da li će ikada nestati.

Del Barbara, veteran iračkog rata, a sada kuvar, moraće da se udruži s nekoliko neustrašivih građana. S druge strane, Džim Reni, političar koji ne preza ni od čega, pokušava da u rukama čvrsto zadrži uzde moći, zajedno sa svojim sinom, koji krije zastrašujuću tajnu. Međutim, najveći protivnik je sama Kupola, jer stanovnici Česters Mila ne samo da imaju malo vremena nego ono neumitno ističe…

„Nigde u ogromnom opusu gospodina Kinga njegov stvarni i fantastični svet nisu se sudarili tako snažno i direktno.“ – New York Times

O autoru
STIVEN KING je pisac više od sedamdeset knjiga, bestselera na svetskom nivou. Njegovi poslednji naslovi uključuju Institut, koji je u Sandej ekspresu opisan kao „remek-delo“, Autsajder, nagrada Gudrids čojs za najbolju knjigu misterije i trilera za 2018, i Sandej tajmsov bestseler 2020, Ako krvari.
Veliki broj njegovih dela poslužio je kao predložak za popularne filmove i televizijske serije, uključujući Mizeri, To i Bekstvo iz Šošenka, koji zauzima prvo mesto na IMDb-ovoj listi najboljih filmova.
King je dobitnik nagrade za životno delo Udruženja audio-izdavača za 2020. godinu, nagrade Američkog PEN-a za književno delo 2018, Nacionalne medalje za umetnost 2014. i medalje Nacionalne književne fondacije 2003. za istaknuti doprinos američkoj književnosti. Živi u Bangoru, Mejn, sa suprugom, književnicom Tabitom King.

Za ovaj roman Leonid Juzefovič je dobio nagradu čitalaca «Jasna Poljana» za 2024. godinu. Dakle, po mišljenju čitalaca, ali i mnogih književnih kritičara, to je najbolji roman napisan u Rusiji u 2024. godini. Autor je naš savremenik, spada u red najpopularnijih i najboljih ruskih pisaca današnjice, zajedno sa Prilepinom, Sorokinom, Peljevinom i drugima, ali potpuno drugačijeg stila. Budući istoričar, on vrlo uspešno kombinuje istorijske činjenice sa izmišljenim junacima i njihovim sudbinama. Fikcija i faktografija su spojeni u živu, «realističku» celinu i u romanu «Pohod na Bar Hoto» u kome Juzefovič opisuje pohod mongolske revolucionarne vojske na kinesko vojno utvrđenje Bar Hoto (bivši budistički manastir) uz značajnu ulogu u tom pohodu Borisa Antonoviča Solodovnjikova, ruskog kapetana, upućenog u Mongoliju kada se ona odvojila od Kine, a koji je od 1912. godine službovao kao vojni savetnik u mongolskoj armiji, čija sudbina i čini onu a-istorijsku, fiktivnu okosnicu radnje ovog romana...

Drakula nije samo priča o vampiru – to je roman o ljudskoj slabosti, unutrašnjim demonima i potrebi da se suočimo s onim što nas najviše plaši.

Točak Vremena
– knjiga deseta –
Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.

„Džordan ima snažnu viziju dobra i zla, ali najimpresivniji su fascinantni likovi koji se kreću kroz neverovatno bogat i zanimljiv svet.“
– Orson Skot Kard

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.

Met Kauton beži iz Ebou Dara. U njegovoj družini slučajno se našla i Tuon – žena kojom mu je suđeno da se oženi – ali ne može je ni zadržati ni pustiti bez opasnosti po oboje, jer ih i Senka i moćno Seanšansko carstvo nemilosrdno gone.

Perin Ajbara nastavlja očajničku potragu za svojom ženom Failom, koju su Šaidoi odveli u zarobljeništvo. Njegova jedina šansa da je spase možda leži u savezu sa zakletim neprijateljem. Koliko daleko je spreman da ide zbog ljubavi? I može li pritom ostati veran Randu – i sebi?

Ispred sjajnih zidina Tar Valona, Egvena al’Ver, Amrilin pobunjenih Aes Sedai, konsoliduje svoje snage i planira kako da svrgne Elaidu a da žrtava među sestrama bude što manje. Na kraju krajeva, oslabljena Bela kula mora ojačati kako bi Svetlost imala ikakve šanse u Tarmon Gai’donu.

U Andoru Elejna Trakand vodi borbu za presto koji joj po pravu pripada, dok je izdajnici i prijatelji Mračnog okružuju sa svih strana. Ako padne, Andor će pasti s njom – a možda i sam Ponovorođeni Zmaj.

Rand al’Tor uspeo je uz Ninaevinu pomoć da očisti saidin od zagađenja koje je bilo delo Mračnoga. Ipak, svet mu i dalje ne veruje. Mrze ga i boje ga se, jer je muškarac koji može da koristi Jednu moć, a oni uvek polude i slome svet... Sada mora ponovo da se kocka sopstvenim životom – ali više ne zna kome i da li uopšte može da veruje, sem Aliviji, za koju makar zna da će mu pomoći da umre...

Točak Vremena
– knjiga deveta –
Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.

„Džordan uzima poznate elemente i čini ih sopstvenim, u snažnom romanu širokog i složenog obima. Otvoreni verski i politički sukobi dodaju dozu sirove realnosti, dok gradovi i dvorovi obiluju dramom i raskoši.“
– Locus

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.

Senka se širi. Deveta knjiga epskog serijala Roberta Džordana donosi novu prekretnicu u borbi svetla protiv tame – borbi koja će odlučiti sudbinu sveta.

Rand al’Tor, Ponovorođeni Zmaj, nosi teret star kao samo vreme. Saidin, muška polovina Jedne moći, još uvek je pod uticajem izopačenosti Mračnoga, a ludilo preti svakom muškarcu koji ga koristi. Randova moć raste, ali i tama u njegovom umu postaje sve snažnija. Sve više Aša’mana pokazuje znake iste one propasti koja je nekada okončala Doba legendi, dok se njihova odanost lomi pod pritiskom sile koju ne razumeju.

Vođen očajem i sudbinom, Rand odlučuje da pokuša nemoguće – da očisti saidin. Da bi to postigao, mora se osloniti na snagu iz Doba legendi, silu toliko opasnu da bi mogla razoriti samu Šaru. Neuspeh znači uništenje svega. Uspeh... možda i nešto gore.

U isto vreme, Perin vodi šaroliku vojsku kroz opustošene krajeve u očajničkoj potrazi za otetom Failom, pod stalnom pretnjom Seanšana i Zmajuzakletih, dok ga u Svetu snova vreba tajanstveni ubica kojeg se čak i vukovi plaše.

A u Ebou Daru Met Kauton, nevoljno zarobljenik sudbine i svoje ta’verenske sreće, susreće Kćer Devet Meseca – ženu iz proročanstava, čiji dolazak može preoblikovati ravnotežu moći.

Mazrim Taim, vođa Crne kule, kroji sve mračnije planove, dok se Izgubljeni, nekada razjedinjeni, ponovo okupljaju.

Ulog nikad nije bio veći.

Klajv Barker je oduvek bio posvećen odbrani prava čudovišta – odnosno, onih drugačijih, skrajnutih, progonjenih – da postoje, da se njihov glas čuje i njihovo stanovište razume. Artikulacija čudovišne perspektive temelj je njegove svekolike poetike: u proznom obliku započeta je u pričama sakupljenim u Knjige krvi, a kulminaciju i ultimativni iskaz doživela je u noveli „Pakleno srce“ („Hellbound Heart“, 1986) i u romanu Kabal (Cabal, 1988).