HOROR

Orla je istinsko remek delo, možda uistinu bez premca u toj književnoj oblasti.

Kada očajna majka zatraži pomoć u potrazi za nestalom ćerkom, Holi Gibni se nađe pred slučajem koji dolazi u najgorem mogućem trenutku. Iscrpljena ličnim gubicima i profesionalnim pritiscima, planirala je povlačenje — ali instinkt joj ne dozvoljava da ignoriše poziv u pomoć.

Tragovi vode do naizgled bezazlenog komšiluka i bračnog para koji deluje besprekorno: dvoje uglednih, vremešnih univerzitetskih profesora, oličenje reda, obrazovanja i stabilnosti. Međutim, iza vrata njihove tihe kuće krije se nešto duboko poremećeno — tajna koja bi mogla biti ključ nestanka mlade žene.

Kako istraga odmiče, Holi shvata da se suočava sa protivnicima koji ne greše, ne žure i ne pokazuju grižu savesti. Njena sposobnost zapažanja, strpljenje i analitički um biće stavljeni na krajnju probu u borbi sa hladnom, proračunatom zloćom.

Ovaj napeti kriminalistički triler sa elementima psihološkog horora još jednom potvrđuje zašto je Stiven King majstor savremene napetosti, donoseći priču o zlu koje se skriva iza kulture, uglađenosti i savršenih manira.


„Stiven King je uradio nešto neverovatno u svom novom romanu... Njegove veštine pripovedanja nimalo ne janjavaju“ – Tampa Bay Times

„Ono što Kingova dela čini mnogo strašnijim od većine dela drugih pisaca, ono što ga uzdiže na nivo noćne more, nije okrutnost prema likovima: to je njegova ljubaznost.“ – Flin Beri

„Za pola veka pisanja horora, Stiven King je stvorio neke izvanredne zlikovce. Ko može zaboraviti raspevani glas klovna Penivajza, oličenja đavola Rendala Flega ili krvoločne čeljusti Kudža? Veliki zlikovci u Kingovom romanu nisu toliko upečatljivi, ali to je deo onoga što ih čini toliko zastrašujućim.“ – Rob Meril

STIVEN KING je pisac više od sedamdeset knjiga, bestselera na svetskom nivou. Njegovi poslednji naslovi uključuju Institut, koji je u Sandej ekspresu opisan kao „remek-delo“, Autsajder, nagrada Gudrids čojs za najbolju knjigu misterije i trilera za 2018, i Sandej tajmsov bestseler 2020, Ako krvari.
Veliki broj njegovih dela poslužio je kao predložak za popularne filmove i televizijske serije, uključujući Mizeri, To i Bekstvo iz Šošenka, koji zauzima prvo mesto na IMDb-ovoj listi najboljih filmova.
King je dobitnik nagrade za životno delo Udruženja audio-izdavača za 2020. godinu, nagrade Američkog PEN-a za književno delo 2018, Nacionalne medalje za umetnost 2014. i medalje Nacionalne književne fondacije 2003. za istaknuti doprinos američkoj književnosti. Živi u Bangoru, Mejn, sa suprugom, književnicom Tabitom King.

U dosadašnje tri Orfelinove zbirke Blekvudovih priča – Vrbe (2015), Drevna svetla (2017) i Čovek koga je drveće volelo (2021) – ovog klasičnog pisca strave upoznali smo pretežno u njegovom prirodnom okruženju, u šumama, pustinjama, vresištima, planinama, na ostrvima, obalama, na rekama. Sada je krajnje vreme da ga, kroz Pustu kuću (2025) vidimo i na gradskim pločnicima, u kućama i sobama velegrada, ili bar predgrađa, i proverimo da li je to isti onaj Blekvud, kako se snalazi u tom prostoru i kako svoje preokupacije prilagođava ovom ambijentu.

Roman Psiho (Psycho, 1959) Roberta Bloha nije „čist“ horor: strogo žanrovski gledano, to je psihološki triler sa povremenim snažnim elementima horora. Laik bi mogao pomisliti da su psiho-trileri relativno nov fenomen, možda čak i iniciran upravo ovim romanom. Psiho svakako jeste kamen međaš, i nesumnjivo je jedan od najuticajnijih horor romana 20. veka, baš kao što je i Hičkokov film po njemu van svake sumnje prelomni, fundamentalni horor iz kojega čitav moderni film strave proizilazi, kao ruska književnost ispod Gogoljevog šinjela. Ali Psiho nije pionir: on nipošto nije bio ni prvi, ni među prvima, jer nalazi se na kraju jednog dugačkog niza predaka, baš kao što je, istovremeno, i začetnik jedne dugačke i razgranate loze potomaka.

Lavkraftov horor je u krajnjoj liniji materijalistički i utemeljen u razumu, baš kao i njegov narator. Ligotijev horor je impresionistički i agnostički: ne možemo znati šta se dešava upravo zato što nemamo dovoljnu distancu od njegovog naratora. A njegov pristup je, čini se, efikasniji način da se Velika crna istina usađuje u duše čitalaca, a ne u umove, kao kod Lavkrafta. To je pristup poezije, ili pesme, odnosno oniričke pesme u prozi, najradiklanije primenjen upravo u pričama koje sačinjavaju ovu zbirku.

Jednog sasvim običnog, lepog dana gradić Česters Mil u američkoj državi Mejn neobjašnjivo je odsečen od ostatka sveta nevidljivim poljem sile. Avioni padaju pri kontaktu sa njim, a jednoj baštovanki odsečena je ruka kada se Kupola spustila na nju. Ljudi koji obavljaju poslove u susednim gradovima odvojeni su od svojih porodica. Niko ne razume šta ova tajanstvena ograda predstavlja, odakle potiče i da li će ikada nestati.

Del Barbara, veteran iračkog rata, a sada kuvar, moraće da se udruži s nekoliko neustrašivih građana. S druge strane, Džim Reni, političar koji ne preza ni od čega, pokušava da u rukama čvrsto zadrži uzde moći, zajedno sa svojim sinom, koji krije zastrašujuću tajnu. Međutim, najveći protivnik je sama Kupola, jer stanovnici Česters Mila ne samo da imaju malo vremena nego ono neumitno ističe…

„Nigde u ogromnom opusu gospodina Kinga njegov stvarni i fantastični svet nisu se sudarili tako snažno i direktno.“ – New York Times

O autoru
STIVEN KING je pisac više od sedamdeset knjiga, bestselera na svetskom nivou. Njegovi poslednji naslovi uključuju Institut, koji je u Sandej ekspresu opisan kao „remek-delo“, Autsajder, nagrada Gudrids čojs za najbolju knjigu misterije i trilera za 2018, i Sandej tajmsov bestseler 2020, Ako krvari.
Veliki broj njegovih dela poslužio je kao predložak za popularne filmove i televizijske serije, uključujući Mizeri, To i Bekstvo iz Šošenka, koji zauzima prvo mesto na IMDb-ovoj listi najboljih filmova.
King je dobitnik nagrade za životno delo Udruženja audio-izdavača za 2020. godinu, nagrade Američkog PEN-a za književno delo 2018, Nacionalne medalje za umetnost 2014. i medalje Nacionalne književne fondacije 2003. za istaknuti doprinos američkoj književnosti. Živi u Bangoru, Mejn, sa suprugom, književnicom Tabitom King.

Drakula nije samo priča o vampiru – to je roman o ljudskoj slabosti, unutrašnjim demonima i potrebi da se suočimo s onim što nas najviše plaši.

Klajv Barker je oduvek bio posvećen odbrani prava čudovišta – odnosno, onih drugačijih, skrajnutih, progonjenih – da postoje, da se njihov glas čuje i njihovo stanovište razume. Artikulacija čudovišne perspektive temelj je njegove svekolike poetike: u proznom obliku započeta je u pričama sakupljenim u Knjige krvi, a kulminaciju i ultimativni iskaz doživela je u noveli „Pakleno srce“ („Hellbound Heart“, 1986) i u romanu Kabal (Cabal, 1988).

Dobro došli na mračnu stranu bajke „živeli su srećno do kraja života“.

Čarli Rid je naizgled običan srednjoškolac, sjajan u bejzbolu i u fudbalu, pristojan đak. Jednog dana sreće ženku nemačkog ovčara Rejdar i njenog vremešnog vlasnika Hauarda Baudiča, usamljenika koji živi u velikoj kući na vrhu brda, sa zaključanom šupom u zadnjem dvorištu iz koje ponekad dopiru neobični zvukovi. Baudič posle smrti ostavlja Čarliju kasetu sa snimljenom pričom – toliko čudnom da u nju niko ne bi poverovao. Iako deluje kao bajka, u šupi se nalazi skriveni portal koji vodi u drugi svet, čiji su stanovnici u smrtnoj opasnosti i čije su užasne vođe rešene da unište i njihovu i našu stvarnost.
Legendarni Stiven King zaranja u najdublje bunare mašte, u očaravajućoj priči u kojoj se dobro suprotstavlja ogromnom zlu, a mladi heroj i njegov pas moraju da predvode bitku. Ulozi ne mogu biti veći – za njihov ili naš svet.

Drevno zlo vreba u džungli…

Karl Denam je odlučan u tome da snimi najveći film svih vremena, bez obzira na sve opasnosti koje ga čekaju. Denam i njegova filmska ekipa plove do Ostrva lobanja u potrazi za Kongom, mitskim stvorenjem koje nije ni čovek ni zver. Ali niko od njih nije spreman na ono što će otkriti kada budu zašli u srce ostrva kako bi spasili Denamovu glavnu glumicu – En Darou. Kongov svet praistorijskih stvorenja koban je po filmsku ekipu, ali Denam ne odustaje od svoje potrage i umesto toga upoznaje ostatak sveta sa užasom koji se zove Kong
…

Priče strave Dafne di Morije svoj učinak duguju osobenoj vizuri autorke koja je tek u kratkoj prozi u potpunosti razularila sav svoj pripovedački talenat, ali se tu i slobodnije nego u romanima pozabavila kontroverznijim aspektima tematike muško-ženskih odnosa. Kondenzujući svoje zaplete, u pričama im je pristupila s većom otvorenošću za eksperiment; tu je bila i opskurnija i slojevitija i pesimističnija i jezivija nego u romanima. Složeni psihološki portreti u spoju s upečatljivim lokacijama opisanim s istinskim smislom za ambijent i atmosferu grade priče u kojima se literarno i žanrovsko prožimaju neosetno, i gde se Velika Pitanja obrađuju na nepretenciozan, a slojevit način. Pitanja međupolnih i međuljudskih odnosa, ljubavi, seksa i askeze, tela i duše, percepcije i sudbine, života, smrti i zagrobnog, obrađena su na način koji je u jednakoj meri podstičući i zastrašujući, i to kako svojim visceralnim implikacijama tako i kognitivnim konotacijama. One, po prvi put pred našim čitaocima, kao sasvim novu otkrivaju autorku koju smo samo mislili da poznajemo.U svojim najboljim pričama Dafne di Morije otkriva se kao prvorazredan umetnik.

Roman Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda najduže je Lavkraftovo prozno delo i jedan je od samo tri romana koja je napisao. On je plod životne pasije posvećene istoriji svog neposrednog okruženja: Nove Engleske i u njoj poluostrva Roud Ajlanda, a ponajviše rodnog grada, Providensa. Veliki trud evidentan je, kako u iscrpnom istraživanju istorijske i druge građe (non-fiction), tako i u imaginativnoj i kreativnoj organizaciji te građe u plauzibilan, uzbudljiv i jezovit prozni zaplet (fiction). Rezultat toga je roman koji, uprkos relativno skromnom obimu, današnji proučavaoci književnosti strave, ali i njeni laički ljubitelji, smatraju jednim od najboljih i najupečatljivijih Lavkraftovih dela, pa i jednim od najboljih horor romana ikada napisanih.

Knjige krvi su najznačajnija i globalno najuticajnija zbirka horor priča objavljena u 1980-im. Značaj tih šest tomova (u Orfelinovom izdanju u dva toma, baš onako kako je i Klajv Barker želeo), koje posmatramo kao jednu veliku knjigu, zapravo je još i širi od toga, jer u protekle četiri decenije u žanru se nije pojavilo ništa uporedivo sa tektonskim poremećajem koji je ovo izdanje donelo u poetiku horora. I ne samo u nju: Knjige krvi toliko su unikatne da su svojim neočekivanim upadom na književnu i žanrovsku scenu razbile više dotad ustaljenih šablona, na velika vrata uvele neviđenu žestinu i eksplicitnost, ali i subverzivni idejni potencijal u horor, izbacile su u stratosferu najveću horor zvezdu posle Stivena Kinga i usput načinile još nekoliko neponovljivih pomaka, na različitim nivoima.

Godinama se u Kasl Roku dešavaju neobični događaji, pojavljuju se čudni posetioci, ali jedna priča ostala je nepoznata… sve do sada. Stiven King se vraća u mistični gradić sa svojim dobrim prijateljem, nagrađivanim piscem horora Ričardom čizmarom, donoseći pravi kovčeg sa blagom za sve fanove neprikosnovenog kralja žanra. Život dvanaestogodišnje Gvendi Piterson zauvek će se promeniti kada joj stranac poveri na čuvanje zagonetnu drvenu kutiju. Kutija nudi primamljive poslastice i starinske novčiće, ali je i veoma opasna: stranac je upozorava da će uslediti smrt i uništenje ako pritisne bilo koje od prelepih dugmadi. Jer kutija daje, ali i uzima. Mnogo godina kasnije, Gvendi je uspešan romanopisac sa obećavajućom karijerom u politici. Međutim, kada se čarobna kutija iznenada ponovo pojavi u njenom životu, ona mora odlučiti da li je spremna da stavi sve na kocku zbog svojih iskušenja. U uzbudljivoj završnici, moćne mračne sile žele da poseduju kutiju – po svaku cenu. Kucnuo je čas za Gvendin najtajniji i najvažniji zadatak: spasavanje sveta. Ovog našeg, a možda i svih ostalih koji postoje.

„Nedavno sam pročitao Golema Gustava Majrinka, kojeg mi je pozajmio mladi Barlou. Najveličanstvenija stravična stvar na koju sam naleteo u eonima! Film sa istim naslovom koji sam video 1921. bio je puki surogat koji je iskoristio prazan naslov – bez ičega od romana u sebi. Kakva studija suptilne strave, sumornih nagoveštaja starije magije i nejasnih skretanja tamo-amo preko granice između sna i buđenja! Ne postoje očigledna čudovišta ili čudesa – samo simboli i nagoveštaji. Kao studija iz vrebajućeg, podmuklog regionalnog užasa, jedva da ima parnjaka – radi za drevni, trošni praški geto ono što sam uzalud pokušao da uradim za izvesne gnojne zabiti Nove Engleske u nekim mojim mučnim pokušajima.“ H. F. Lavkraft

Poetika proze Roberta Ejkmana antipod je velikoj većini savremenog angloameričkog horora – toliko od njega disparatna da je razumljiv autorov otklon i insistiranje da svoje pisanje okvalifikuje kao „čudne priče“. Njegove strange stories nipošto ne izviru, poput većine današnje horor proze, iz onoga što je kanonizovano u magazinu Weird Tales (1923-1954). Čudne su i jedne i druge, ali na drugačije načine, a u izrazu sasvim različite.

Ova knjiga sadrži 26 kratkih priča različitih autora, među kojima su Artur Konan Dojl, Hauard Lavkraft, Embrouz Birs, Gi de Mopasan i mnogi drugi. Sva ostvarenja zastupljena u knjizi se po svojoj tematici, književnom metodu i atmosferi, u širem smislu žanrovski mogu odrediti kao horor priče.
Za ljubitelje ovog žanra, ali i klasične književnosti, čitanje knjige predstavljaće pravo zadovoljstvo, a verujemo i da vam neće biti lako da odgovorite na pitanje: koja bi bila vaša omiljena priča?
Možda „Slučaj ledi Sanoks“ – priča koja istražuje mračne teme ljubavi, izdaje i intrige. U njoj pratimo neočekivan obrt događaja kroz zagonetnu sudbinu glavne junakinje, ledi Sanoks, u mističnoj atmosferi i sa dosta elemenata strave.
Ili pak priča „Predmet broj 249“ i njena provokativna tema – okultizam. Priča govori o studentu medicinskog fakulteta koji se susreće sa tajanstvenim egipatskim mumijama i okultnim ritualima, što stvara uzbudljiv zaplet…
Priča „Grob bez dna” na jeziv način opisuje poremećene odnose u jednoj porodici, kroz naraciju glavnog lika, dok „Put osvetljen mesečinom”, priča istog autora – Embrouza Birsa, istražuje teme duhova i zagonetnih smrti. Autor u njoj vešto kombinuje naraciju različitih likova kako bi prikazao mračnu prošlost i njene posledice.
Tu je i Mopasanova „Horla”, priča koja maestralnim stvaralačkim postupkom prati dnevnik pisca opsednutog idejom postojanja natprirodnog bića poznatog kao Horla, koje zaposeda ljude. Kroz dnevničke zapise, priča istražuje teme ludila i gubitka kontrole nad svojim životom i postupcima.
Lavkraftova priča „Pikmenov model” prati naratora koji otkriva mračne tajne i šokantne slike stvaralaca užasa, posebno Ričarda Pikmena, otkrivajući da stvarnost može biti još više uznemirujuća nego njegove najgore noćne more.
„Žuta tapeta“ Šarlot Perkins Gilman bavi se temama ženskog zatvaranja, duševnih bolesti i ženske potlačenosti u društvu. Kroz naraciju glavne junakinje, koja je smeštena u izolovanu kuću, priča prikazuje postupan gubitak razuma i konflikt sa sopstvenim stvarnim i imaginarnim strahovima.
Pored navedenih, tu je još dosta majstorski napisanih klasičnih horor priča, te izbor nije nimalo lak. Dakle, koja je vaša omiljena?

U planinama ludila drugi je roman Hauarda Filipsa Lavkrafta, objavljen 1936. godine, a na tragu klasika poput Avantura Artura Gordona Pima iz pera Edgara Alana Poa i Mobi Dika Hermana Melvila, jer nudi nam ispovest učesnika geološke ekspedicije na Antarktiku, čiji je cilj bio da prikupe uzorke kamenja i fosila u ledenim pustarama bez ijednog traga života. Uzimajući uzorke, naišli su na nešto čemu nisu mogli da se nadaju; na nešto o čemu u istoriji nije ostavljen nijedan pisani trag izuzev u vidu nagoveštaja u Nekronomikonu i sličnim mu spisima – na ruševine izgubljene civilizacije…I na nešto nepojmljivo što duboko u ruševinama spi.; Uz Zov Ktulua i Danvički užas, moglo bi se reći da je U planinama ludila jedno od najboljih Lavkraftovih dela, po kojem ga i danas pamtimo i rado mu se vraćamo – dr Boban Trifunović

Usamljena vila Siva Šuma oduvek je, uprkos svojoj melanholičnoj lepoti, budila jezu u pogledu nepristrasnog posmatrača. Kada njen vlasnik,osiromašeni plemić nezgodne naravi, Ričard Marston, primi pismo kojim mu se najavljuje neizbežno neprijatna poseta njegovog rođaka i dugogodišnjeg rivala sa studija, čitavo pokućstvo obuzima neobjašnjivo osećanje teskobe i ničim izazvanih crnih slutnji. O čemu Marston sanjari za vreme usamljenih šetnji prostranstvom svog zapuštenog imanja? Da li je Marstonova žena svetica kakvom se čini? Kakve tajne skriva dražesna francuska guvernanta? Šta to sluge uporno prećutkuju? I ko je, zapravo, zlokobni gost?; Ova novela objedinjuje sve elemente dobro poznate ljubiteljima klasičnog horora i unosi ih u gotovo realističku priču, preispitujući, na sebe svojstven način, prirodu pritajenog zla.

Poput Lavkraftovog Niarlatotepa, roman Tajni svat Marka Piševa – zasnovan na složenoj neomitologiji sazdanoj u spoju bliskoistočnih kultova i izvesnih egzistencijalističkih ideja o umrlom bogu i njegovoj zaostaloj senci – nastoji da nas uvede u stvarnost iza vela, u samo srce kosmičke strave.

„Marko Pišev stvara u skladu sa modernijim tendencijama u horor prozi: dinamično, vizuelno, povremeno skoro filmski, naročito u uvodnom delu romana Tajni svat koji se, po nivou tenzije, ali i imaginacije, zlokobnih nagoveštaja i obilja konkretnih vizuelnih detalja može meriti s najboljom horor literaturom koja se danas nalazi bilo gde u svetu. Psihologizacija i motivacija likova razrađeni su i povezani, na svoje zakučaste načine, sa opskurnim i apstraktnim užasima – na primer, kroz temu propalog braka glavnog junaka i motiv demonske žene. Čak i onda kada posegne za prepoznatljivim opštim mestima žanra, kao što su ludnica, „ludi“ doktor, mračna okultna sekta, ritualna ljudska žrtva, i slično, Pišev uspeva da im podari dovoljno očuđenja, plastičnosti i začudnosti da budu i značenjski i žanrovski upečatljivi i rezonantni.“

Dejan Ognjanović o Tajnom svatu


U centru Beograda, kasno noću, tokom zabrane kretanja, sredovečni muškarac biva svedokom niza traumatičnih događa koja ga umalo koštaju života. Priča prati neobični proces njegove terapije u ekskluzivnom lečilištu na Avali, gde se njegova sudbina prepliće sa skrivenim životom tajanstvene ustanove i zagonetnim težnjama njenog načelnika.

Psihijatrija, magija, tajni kultovi, misticizam i fragmenti drevne sufijske jeresi sustiču se u ovoj priči o dubokoj iracionalnosti ljudskih izbora koji junaka vode ka spoznaji o skrivenim svojstvima stvarnosti – i onoga pred čime razum gubi bitku na njenim nestalnim granicama.

Edicija „Gluvo doba“ posvećena je kvalitetnim delima domaćeg horora. Urednik edicije je Dejan Ognjanović. Ilustraciju naslovnice uradila je Tanja Rakić.

Marko Pišev je rođen u Celju, Slovenija, 1984. godine. Od 2010. godine zaposlen je na Odeljenju za etnologiju i antropologiju, gde predaje i bavi se istraživačkim radom. Objavio je preko 40 naučnih tekstova i tri monografije u izdanju Filozofskog fakulteta u Beogradu, od kojih je poslednja, pod nazivom „Između fetiša i polumeseca“ osvojila nagradu „Dušan Bandić“ za najbolju knjigu iz oblasti etnologije i antropologije u 2018. godini. Urednik je časopisa „Antropologija“ Instituta za etnologiju i antropologiju. Član je međunarodne naučne mreže u okviru Evropskog društva socijalnih antropologa (EASA),međunarodne mreže za antropologiju Jugoistočne Evrope (InASEA), mreže istoričara antropologije (HOAN) i Etnološko-antropološkog društva Srbije (EADS).

Ona je predivna, jedinstvena, neodoljiva.
Voli uzbuđenja, noćne vožnje i rokenrol.
Ona je Kristina.

Bila je to ljubav na prvi pogled. Otkad je prvi put ugledao Kristinu, Arni Kaningam bio je spreman da uradi bilo šta kako bi je posedovao.

Arnijev najbolji prijatelj nije joj verovao. Njegovoj devojci terala je strah u kosti. I drugi su ubrzo naučili šta će im se desiti ako je naljute.

Ali Kristina je bila Arnijeva opsesija. Dvadeset godina stara, krvavocrvena. Plimut fjuri iz 1958. Možda pokvarena – ali ne i lišena moći… zle moći, koja je tekla kao prljavo ulje, uništavajući sve što bi joj se našlo na putu.

„Pripovedačka veština – sposobnost da navedete slušaoca ili čitaoca da mora da zna, da zahteva da zna, šta će se desiti – to je dar… a Stiven King… ima dara na izvolte.“ – Tajms

U decembru 1983. godine izašla je filmska adaptacija ovog romana u režiji Džona Karpentera.

STIVEN KING je pisac više od sedamdeset knjiga, bestselera na svetskom nivou. Njegovi poslednji naslovi uključuju Institut, koji je u Sandej ekspresu opisan kao „remek-delo“, Autsajder, nagrada Gudrids čojs za najbolju knjigu misterije i trilera za 2018, i Sandej tajmsov bestseler 2020, Ako krvari.

Veliki broj njegovih dela poslužio je kao predložak za popularne filmove i televizijske serije, uključujući Mizeri, To i Bekstvo iz Šošenka, koji zauzima prvo mesto na IMDb-ovoj listi najboljih filmova.

King je dobitnik nagrade za životno delo Udruženja audio-izdavača za 2020. godinu, nagrade Američkog PEN-a za književno delo 2018, Nacionalne medalje za umetnost 2014. i medalje Nacionalne književne fondacije 2003. za istaknuti doprinos američkoj književnosti. Živi u Bangoru, Mejn, sa suprugom, književnicom Tabitom King.

Savršeni zločin ne postoji. Savršeno bekstvo… to je druga priča.

Bili Samers je plaćeni ubica. Važi za jednog od najboljih snajpera na svetu. On je odlikovani ratni veteran iz Iraka, koji može da se uklopi u svako susedstvo i netragom nestane nakon pucnja. Ali ne prihvata poslove ako meta nije stvarno loš tip. Bili želi da se povuče. Ali pre toga ponuđen mu je poslednji posao – ponuda je prevelika da bi je odbio.

Dok se dan ubistva približava, oseća da nešto nije u redu. Još ne zna šta je to, a ne zna ni ženu koja će mu pomoći da uradi pravu stvar. Pred njim je izbor: da li da pođe putem osvete ili putem pravde? I ima li uopšte razlike?

Bili Samers je triler, ratna priča i lirski portret američke palanke. Tiče se dobrog čoveka na lošem poslu, sa poslednjim hicem za iskupljenje.

„Njegova najbolja knjiga poslednjih godina… Možda će doveka biti smatran piscem horor romana, ali King najbolje piše u poznim godinama, kad su aveti spakovane, a čudovišta previše ljudska.“ – Gardijan

Warner Bros objavio je 2023. godine da je u toku snimanje filma po uzoru na ovaj roman.

Za sve ljubitelje najkvalitetnije savremene književnosti.

STIVEN KING je pisac više od sedamdeset knjiga, bestselera na svetskom nivou. Njegovi poslednji naslovi uključuju Institut, koji je u Sandej ekspresu opisan kao „remek-delo“, Autsajder, nagrada Gudrids čojs za najbolju knjigu misterije i trilera za 2018, i Sandej tajmsov bestseler 2020, Ako krvari.

Veliki broj njegovih dela poslužio je kao predložak za popularne filmove i televizijske serije, uključujući Mizeri, To i Bekstvo iz Šošenka, koji zauzima prvo mesto na IMDb-ovoj listi najboljih filmova.

King je dobitnik nagrade za životno delo Udruženja audio-izdavača za 2020. godinu, nagrade Američkog PEN-a za književno delo 2018, Nacionalne medalje za umetnost 2014. i medalje Nacionalne književne fondacije 2003. za istaknuti doprinos američkoj književnosti. Živi u Bangoru, Mejn, sa suprugom, književnicom Tabitom King.

„I svako malo opseda me jedno pitanje: postoje li, ovde-onde, pritajena mesta na kojima neka čudna stvorenja još uvek obitavaju, koja je nekada davno svako mogao videti i obraćati im se dok se kretao za svojim svakodnevnim poslom, dok sada samo u retkim intervalima, u nizu godina, poneko ukrsti svoju putanju sa njima i postane ih svestan.“ M. R. Džejms. Priče u zbirci Duhovi, zajedno sa onima u prethodnoj, Zazviži i ja ću ti doći, svedočanstva su unikatne alhemije rođene iz dokolice, iz hobija pretvorenog u životni poziv, osnažene prirodnim talentom za posmatranje kroz zamračene naočari, za izokretanje pozitivnog u negativno, i pripovedačkim talentom istesanim, gotovo instinktivno, da bude poput najubojitijeg oružja, ekvivalent oštrog sečiva za prebiranje po živcima prvo slušalaca, a zatim, sve do današnjih dana, i čitalaca.

Iščitati Krstarenje senki znači razotkriti kariku koja nedostaje unutar začudne književnosti (eng. the weird), otkriti pisca čiji duboki i tajnoviti narativni prostori kao da povezuju prošlost Čarlsa Dikensa, Edgara Alana Poa i V. H. Hodžsona sa njegovim savremenicima kakvi su Horhe Luis Borhes i H. F. Lavkraft i sa budućnošću Stanislava Lema, Filipa K. Dika, Čajne Mjevila, Alana Mura i Nila Gejmana.

Uvek moćne i nezaboravne, Kingove priče prava su mračna gozba za sva čula. Vode nas na intrigantna i zastrašujuća mesta, pripovedajući o skrivenim silama koje nas proganjaju.

Holi Gibni iz detektivske agencije Ko nađe – njegovo, prati vesti o užasnoj eksploziji u školi i uočava nešto sumnjivo kod televizijskog reportera koji je prvi prispeo na mesto događaja, zbog čega odlučuje da na svom prvom samostalnom slučaju otkrije šta taj čovek skriva.

Pored ovog nastavka Autsajdera nalaze se još tri neodoljive pripovetke: „Telefon gospodina Harigana“ predstavlja nam mladog Krejga, koji upoznaje džangrizavog poslovnog čoveka u penziji s čudesima pametnog telefona; „Čakov život“ je životna priča u tri čina – ispričana obrnutim redom – o čoveku čije se lice pojavljuje na bilbordu; „Pacov“ nas upoznaje s piscem u stvaralačkoj krizi, koji se osamljuje u kolibi usred šuma severnog Mejna i sklapa sporazum koji će mu promeniti život.

Četiri nove priče ne samo da prikazuju Kingovo majstorstvo u punom sjaju već pokazuju i da su neke teme večne: teme zbog kojih ćete zadrhtati od užasa, ali i osetiti radost u najčistijem obliku.

„Izuzetne pripovetke koje potvrđuju Kingovu nadmoćnu vladavinu ovim književnim oblikom.“ - Vašington post

„Napeto… dirljivo… četiri nove priče, od kojih svaka nudi klasične Kingove teme, sa osobenim obrtom.“ - Obzerver

„Remek-delo iz pera vrhunskog pripovedača.“ - Dejli ekspres

„Pričao je o ptici koja raznosi zlo kao virus. Rekao je da ima raščupano i ledenosivo perje. U jednom trenutku moraš prestati da budeš pažljiv – ako želiš da je uhvatiš i da joj zavrneš žgoljavu šiju. To se verovatno neće desiti sutra, ali će se desiti uskoro. Uskoro.“

Čejmbers je jedan od pionira u građenju neomitologija u književnosti strave; što će reći, on se nije, poput svojih prethodnika, oslanjao na postojeće mitove, legende i folklor, nego je, po uzoru na njih, uključujući tu i izvesne književne pretke, kreirao, ili bolje reći skicirao sopstvenu mitologiju. Skicirao ju je iz delića, fragmenata, kao svojevrsnu slagalicu strave – ali mudro pazeći da čitaocima pruži samo nekoliko delića slike, nikako sve, pa ni većinu potrebnih za potpunu sliku. Pružio je dovoljno za mistifikaciju, ali nedovoljno za mistiku, a kamoli mitologiju u punom smislu reči. Znao je da će učinak uvek biti veći ako se ostavi dovoljno praznog prostora između tih delića, da na njega projektuju sopstvenu maštu, sopstvene strahove.

Artur Konan Dojl je često koristio zastrašujuće elemente u svojim detektivskim pričama – npr. u Baskervilskom psu – ali, u racionalnom svetu u kojem se sve misterije mogu objasniti, ove elemente jasno ne treba shvatiti ozbiljno. Međutim, čitaoci horora setiće se da je Dojl napisao brojne priče strave u kojima svet nije racionalan, misterija se ne može objasniti, a ono što je zastrašujuće i natprirodno vlada trijumfalno.

ZLO JE ROĐENO.

Džeremi Torn i njegova supruga Ketrin upravo su poželeli dobrodošlicu na ovaj svet najnovijem članu porodice, predivnom sinu Dejmijenu. Ali užas oko dečaka raste naporedo s njim. Izgleda da nesreće s kobnim ishodom, samoubistva i neobjašnjivo nasilje prate Tornove na svakom koraku – ali zašto? I kako Dejmijen može da ima bilo kakve veze s takvim krvoprolićem i stradanjima? On je samo dete…

Ali Dejmijen Torn ne nalikuje nijednom detetu na svetu. On nosi znak zveri. I njegovo vreme samo što nije nastupilo.

UPOZORENI STE.

Vernon Li je pseudonim Vajolet Pedžet (1856 – 1935), koju su savremenici nazivali “najumnijom Evropljkankom”. Tek mali deo njenog opusa – bavila se prvenstveno istorijom evropske umetnosti od renesanse pa naovamo – posvećen je književnosti strave, zapravo veoma neobičnim pričama o duhovima, ali su te priče prava remek-dela žanra. „Niko od nas ne veruje u duhove kao u logičke mogućnosti, nego ih većina među nama zamišlja kao imaginativne mogućnosti; i dalje možemo da osetimo ono sablasno, pa je prema tome sablast jedina stvar koja u bilo kom smislu može za nas da zameni drevna božanstva i omogući nam da razumemo, makar i samo na minut, imaginativnu moć koju su ona posedovala, a koju su im preoteli ne samo logika nego i umetnost. Pod duhom mi ne podrazumevamo vulgarnu prikazu koja se mogla videti ili čuti u pripovedanim ili zapisanim pričama; mi mislimo na duha koji se polagano izdiže u našem umu, koji nam ne poseda hodnike i stepeništa, već našu maštu.“ Vernon Li

Kuća na granici je najvažnije ostvarenje irskog pisca Vilijam Houp Hodžsona.
Njegova književna zaostavština uticala je na brojne velikane fantastike, među kojima su bili H.F. Lavkraft i Teri Pračet.

Roman je napisan početkom 20. veka, a prvi put objavljen 1908. godine. Smatra se jednim od ključnih prežitaka savremenog horor žanra, i podžanra kosmičke strave.

Radnja se odvija u Zapadnoj Irskoj 1877. gde dvojica prijatelja nailaze na ruševine kuće, a u njima i dnevnik čiji je autor vlasnik koji opisuje natprirodne strahote kojima je bio izložen.