PRIPOVETKE

Antologija španske novele i pripovetke (od XVII do XIX veka) obuhvata reprezentativne narativne tekstove 16 autora koji pripadaju različitim književnoumetničkim epohama: baroku, neoklasicizmu, romantizmu i realizmu.

Cilj ovog izbora jeste, pre svega, upoznavanje srpske kulturne sredine i čitalaca s najvrednijim izdancima kratke proze, nastale iz pera znamenitih španskih pripovedača.
Takođe, ova antologija sadrži novele i pripovetke nekih španskih pisaca do sada nepoznatih kod nas, te omogućava njihovu recepciju u okvirima srpske kulturne, kri-
tičke i akademske sredine.

Španske novele i pripovetke, ali i druge narativne forme nastale u periodu od XVII do XIX veka, predstavljaju autentičnu riznicu nacionalne kulture i pokazuju nepre-
stanu težnju pisaca da, uzimajući u obzir pripovedačku tradiciju, istražuju i pomeraju granice sopstvene stvaralačke originalnosti.

Prvi ruski pisac ovenčan Nobelovom nagradom.

Merilin Bobes je kubanska pesnikinja, romanopisac, književna kritičarka i urednica antologije pod nazivom „Savremene kubanske spisateljice“. Devetnaest priče najznačajnijih kubanskih autorki XX veka u ovoj antologiji su sortirane hronološki počev od najstarije i predstavljaju jasan prikaz položaja žena na Kubi, kako s početka, tako i krajem prošloga veka.

Ova knjiga niti je klasično nefikcionalno prozno štivo, niti romansirana dokumentarna priča, niti bilo šta slično što bi se moglo uvrstiti u poznate i definisane žanrovske okvire. Upravo to joj i daje draž jer je pisana nepretenciozno a sa puno zanimljivih i upečatljivih slika iz naše prošlosti – često i takvih na koje smo kao kultura nažalost zaboravili!

Najbliže je onome što tzv. novi istorizam označava kao „istoriju svakodnevnog života” i što je poslednjih decenija na vrhovima svetskih bestseler-lista. Ovo zanimljivo i čitalački uzbudljivo štivo nije posvećeno – kako bi se iz samog naslova očekivalo – biografiji poslednje grofice Branković, nego nizu likova i događaja koji su karakteristični za naše urbane sredine iz nedavno minule epohe ali i samim tim sredinama koje su imale svoje običaje, navike, pravila kao i „iskakanja” iz njih.

Na ovim stranicama srećemo se sa nizom upečatljivih mini-portreta osoba koje nisu obeležile veliku istoriju, sa opisima Sremskih Karlovaca, Novog Sada, kakve nam nisu ostavili hroničari-naučnici, sa etnografskim pikanterijama i društvenim kodovima minula dva veka, koji su ranije bivali izvan dominantnih vizura akademskih krugova...

Ponekad čitalac ima utisak da čita romaneskne varoške hronike jednog Jakova Ignjatovića, ponekad da je nepoznati autor ove knjige zapravo proučavalac arhitektonskih, genealoških i sličnih zanemarenih fenomena iz srpske tradicije – ali uvek taj isti čitalac može sa recepcijskom sladostrašću uživati u samom tekstu i njegovom arhaično-poetičnom jeziku.- Sava Damjanov

pripovetke iz vremena građanskog rata i vremena izgradnje socijalizma u Rusiji

Pol Bouls je jednom rekao da priča treba da ostane napeta do kraja, poput strune. Takva napeta atmosfera vlada u svih 17 priča u ovoj zbirci autora najpoznatijeg po delu The Sheltering Sky (Čaj u Sahari).

Prfvi put na srpskom jeziku jedno delo iz mongolske književnosti uopšte. Preko dvadeset autora, kroz kratke i efektne priče predočuju srpskom čitaocu duh savremene Mongolije

„Osvojivši jednodušno sjajne hvale za lakoću i nadmoć koje krase njeno pisanje, Alis Manro istražuje iskustva najintimnijih momenata preobražaja – momenata kada je život već oblikovan, momenata u kojima se shvataju teret, moć i priroda ljubavi. Razvedena žena se vraća kući svog detinjstva gde se suočava sa uznemirujućom ali svejedno duboko intenzivnom povezanošću svojih roditelja.
Izbegnuta nesreća u kojoj je dete moglo da se udavi otkriva potresenoj majci fragilnost poverenja između roditelja i dece.
Mladi muškarac, koji se seća užasavajućeg mučnog incidenta, rve se sa odgovornošću koju je oduvek osećao prema svom nesrećnom mlađem bratu.
Muškarac sa svojom ljubavnicom dolazi u posetu bivšoj ženi, da bi se neočekivano osetio bližim svojoj bivšoj, otuđenoj partnerki. U ovim, i u drugim pričama Alis Manro se još jednom dokazuje kao senzibilni i plemeniti hroničar našeg vremena.
Uvlačeći nas u najintimnije kutke običnog života, Manro otkriva mnogo o nama samima, o našim izborima, i našim iskustvima ljubavi.
Alis Manro je rođeni pripovedač koji ume da anegdotsko ili vidno odudaranje preobrati u prebogatu parabolu života u našim prevrtljivim vremenima.” The Washington Post

„Manro insistira na važnosti neartikulisane, odsutne priče. Ona primorava čitaoca da traga za onim što je skriveno i neizrečeno. Definišući narativ kao uvek ograničavajući, subjektivni pokušaj da se dostigne ono što možda nikada neće biti dostignuto, Manro stvara dijalektički odnos između sećanja i prošlosti.” The Channel

„Kroz celu ovu izvanrednu zbirku trenuci iznenadnih proviđenja sevaju sa stranica poput munje, ne nudeći nužno odgovore – već pre otvarajući put ka novim pitanjima.” The Philadelphia Inquirer

Četvrta zbirka pripovedaka Alis Manro prati odrastanje i ključne životne trenutke glavne junakinje Rouz, kroz deset povezanih priča. Njeno odrastanje se odvija u kontekstu ratne oskudice, posleratnog prosperiteta i dva velika kulturna pokreta: modernizma pedesetih i bujanja kontrakulture u naredne dve decenije. Kroz svoje odrastanje i sazrevanje u umetnicu, Rouz je svedok preobražaja viktorijanske kolonijalne estetike u modernu i postmodernu kulturu. Rođena u kanadskoj provinciji, Rouz se neprestano bori sa lukavom i praktičnom maćehom, koja uživa da je plaši pričama o prošlosti i opasnostima koje vrebaju u velikom svetu. Ali Rouz je ambiciozna i inteligentna, dobija stipendiju i odlazi na školovanje u Toronto. Tamo upoznaje Patrika iz imućne porodice, on se prema njoj postavlja kao vitez i zaštitnik, ali ona nije njegova „krotka i sladostrasna Prosjakinja”...

*

„Briljantno i duboko delo... A. Manro ima skoro prustovsku moć da analizira senzacije i misli.” Nju stejtsmen

„Kaleidoskop svetlosti i tame... Svakodnevni život je gotovo opipljiv, dok autorka istovremeno brižljivo brusi umetnost pripovedanja. Knjiga koja ushićuje.” Njujork tajms

„Priče Alis Manro plene univerzalnim divljenjem – ako pod univerzalnim podrazumevamo onaj deo svetske populacije koja čita dobru književnost.” Vejn Džonston

„U rukama Alis Manro, najsitniji trenuci su središte istine nečijeg života.” Maklin’s

U ovoj knjizi donosi se izbor novela i priča Aleksandra Solženjicina, ruskog nobelovca i jednog od najznačajnijih književnih stvaralaca dvadesetog veka. Među njima su remek-dela (Jedan dan Ivana Denisoviča, Matrjonino imanje, Slučaj na stanici Kočetovka…), ali i niz Mrvica u kojima Solženjicin pokazuje nenadmašnu poetsku snagu. Najveći deo priča prvi put se objavljuje u prevodu na srpski jezik.

Solženjicin je čovek velike sudbine, njen izabranik. Ova lestvica i činjenica da joj je on odgovarao, izdvajali su ga od mnogih. Ono što je genijalno u Solženjicinovom ponašanju je to što je on u vremenu Hruščovljevog otopljavanja i objavljivanja novele Jedan dan Ivana Denisoviča svoju privremenu slavu iskoristio da duboko kopa po arhivama, a ne da uživa u lovorikama. On postaje u apsolutnoj vrednosti – u matematičkom smislu – jednak temi o kojoj je pisao. Ako je postojao Staljin – onda je Solženjicin Antistaljin. On je znao da u potpuno drugačijem svetlu izrazi zlo od kog je stradao i kom je svedočio.
Andrej Bitov
Nisu ga svi razumeli, nisu ga svi prepoznali, on se izdvajao iz opšteg poretka građanina i pisca. Solženjicin je iza sebe ostavio toliko istine i života da ne može biti oproštaja, ni duhovnog ni pravedničkog.
Valentin Rasputin

PRIČE O MODERNIM KAUBOJIMA

Priče Eni Pru o pokolenjima Amerikanaca koji se bore da opstanu na Zapadu predstavljaju jednu surovu, zaslepljujuću panoramu američke ludosti i usuda. To su priče o modernim kaubojima iz ruralnog dela Vajominga, ali ni u kom slučaju nisu tipične kaubojske priče, budući da u njima nema sukoba na liniji dobro – zlo, a junaci nipošto nisu heroji, nego mali ljudi sputani svojim svakodnevnim nevoljama, počesto začudnim i bizarnim, što pričama daje dodatnu privlačnost i upečatljivost. Oni pokušavaju da se otrgnu od bede i očaja, ali nešto ih uvek sputava i osujećuje, kao da sama zemlja traži njihovu krv.

No, autorka ih prihvata onakve kakvi jesu i, uprkos njihovoj sirovosti, grubosti i nasilnosti, opisuje ih sa simpatijama i saoseća sa tim muškarcima i ženama koji pokušavaju da prežive na tom negostoljubivom mestu, pretakajući njihove živote u fikciju koja odiše snagom mita.

Preveo sa engleskog Alen Bešić

Blistava, jeziva, raspričana književna poezija

Knjiga pripovedaka Kiša mora pasti Mišela Fejbera – pisca romana Ispod kože, kultne knjige prevedene već na 24 jezika – otkriva izuzetno živu imaginaciju, snažnu ljubav prema jeziku i avanturističku svestranost. Razigran, ali i duboko potresan, pakosno satiričan, ali i saosećajan, Fejber u ovim pričama uvek pogađa u neočekivani akord. Retko se viđa satira napisana tako blagom rukom, ili tragedija ispričana sa toliko lakoće.
"Ljubitelji pripovedaka, obratite pažnju: Somerset Mom se spario sa ljanomMakjuanom, a Kiša mora pasti je njihov monstruozni, veličanstveni, prvi izdanak…

Zapanjuje različitost tema, karaktera i stilova, od istančanog psihološkog testiranja do košmame naučnefantastike i groteskne parabole". Dankan Maklin

Prevod sa engleskog Predrag Šaponja

Priče vodećih rumunskih pripovedača, dobitnika najznačajnijih rumunskih književnih nagrada, od kojih su neki prevedeni na većinu evropskih jezika.
Reprezentativan presek najvažnijih tema, postupaka i autorskih ostvarenja u savremenoj rumunskoj pripoveci.
Najambicioznije predstavljanje savremene rumunske pripovetke u savremenoj srpskoj kulturi.
U Antologiji savremene rumunske priče nalaze se priče pisaca u rasponu od Mirče Kartareskua do Petre Barbua, od Radu Pavela do Razvana Petreskua, od Dana Lungua do Aleksa Točileskua, od Gabrijela Adamešteanua do Florina Lazareskua, od Radua Pavela do Andreja Rusea, od Lavinije Branište do Lučijana Dana Teodorovića, od Adele Grečeanu do Kalina Torsana, od Veronike Nikulesku do Dojne Rušti…

"Antologija kineske proze dvadesetog veka predstavlja smeo pokušaj da se sveukupnost jednog književnog stoleća sažme u sedamdesetak priča kazivanih perom i glasom najvećih kineskih pisaca poput oca kineske moderne književnosti i glavnog pobornika za uvođenje narodnog govora
u književnost Lu Sjuna, zatim vrsnog estete i pesnika Guo Možuoa, kao i melanholičnog majstora kratke priče Ju Dafua, ali i nekih od najpopularnijih kineskih pisaca današnjice kao što su Đija Pingva, Ju Hua, Čen Žan. U antologiji se takođe nalazi i određen broj eseja koji su u književno-teorijskom ili političkom smislu ostvarili nesamerljiv uticaj na razvoj kineskog društva i misli. Takvi su na primer eseji „Osvrt na Osmi mart” autorke Ding Ling i „Divlji zumbuli” novinara Vang Šiveija, u kojima autori smelo preispituju društvene okolnosti i nadglašavaju zaglušujuću notu jednoumlja. Da je reč o krajnje probranom štivu svedoči i činjenica da se u ovoj antologiji nalaze i eseji poput „Oslušni studenu kišu“ autora Ju Guangdžunga koji se smatra jednim od najlepše napisanih eseja dvadesetog veka jer se pisac oslanja na vizuelnu komponentu i ritmiku kineskog jezika, tako da u jednom dobijamo kolaž, partituru i književni tekst. Kao da to nije bilo dovoljno tu je i tekst „Hram Zemlje i ja” autora Ši Tiješenga, po mišljenju mnogih kritičara najbolji esej dvadesetog veka na kineskom jeziku.
Odabir je načinjen tako da ukaže i predstavi osobenosti kineske kratke priče i isprati istorijske tokove iz vremena kada se kineska nacija budila pa sve do devedesetih godina i otvaranja prema Zapadu. Teme i motivi su izrazito šarenoliki, od eksperimentalnih epistolarnih formi do poziva na nacionalno osvešćenje, rasprava o smislu života i elegijskih obraćanja istorijskim ličnostima. Drugu bitnu ulogu igraju putopisi, pastoralna i zavičajna literatura koja obiluje opisima narodnih običaja, znamenitih kineskih sela i gradova, ali i lamenata za minulim vremenima.
Sve u svemu zbirka je jedinstvena po tome što verno iznosi pečat jedne starodrevne civilizacije na način koji još uvek održava sponu s modernim, pa i današnjim svetom.
Bojan Tarabić"

Dunav, jedna od velikih arterija Evrope, teče kroz toliko zemalja kao nijedna druga reka i kao retko koja druga uvek je iznova izazivala pisce. U uzajamnom dejstvu ljudi i njihovih priča duž toka kroz kontinent ona se javlja kao osovina zgusnutih značenja u kojima se ukrštaju različitost, protivrečnosti i neistovremenost. Raščlanjena u 24 poglavlja, antologija prezentuje tekstove uz teme i mesta – poput potonulih ostrva, mostova, gradova, rata, bekstva i još mnogo toga – otvarajući ih odgovarajućim kulturnoistorijskim uvodima. Zastupljeni su najznačajniji pisci iz različitih jezika i književnosti duž Dunava; oni očituju raznovrsnost i šarolikost koje zapanjuju. To mnogostruko ogledanje treba da se oduži jednoj posebnoj reci koja teče kroz učvoreni predeo i deluje kao autentični evropski udžbenik.

Uvodne tekstove za poglavlja napisale su urednice: Edit Kiralj i Olivia Spiridon.

U antologiji su tekstovima zastupljeni: Janos Arany, Ingeborg Bachmann, Gyula Krúdy, Bettina Balàka, Stefan Bănulescu, Jean Bart, Ludwig Bechstein, Karl lsidor Beck, Hans Bergel, Algernon Blackwood, Arnolt Bronnen, Elias Canetti, Mircea Cărtărescu, Oscar Walter Cisek, Tibor Cseres, Eva Demski, Heimito von Doderer, Mircea Eliade, Péter Esterházy, Patrick Leigh Fermor, Catalin Dorian Florescu, Gerhard Fritsch, Ladislav Fuks, Karl-Markus Gauß, Arno Geiger, Franz Grillparzer, Peter Handke, Mila Haugová, Klaus Hensel, Ferenc Herczeg, Franz Hodjak, Friedrich Hölderlin, Michal Hvorecky, Filip Florian, Nicolae lorga, Mór Jókai, Gert Jonke, Attila József, István Kemény, Alexander William Kinglake, Egon Erwin Kisch, Johann Georg Kohl, Mihály Kornis, Reinhart Koselleck, Claudio Magris, Luigi Ferdinando Marsigli, László Márton, Herta Müller, László Végel, Péter Nádas, Lajos Parti Nagy, Miloš Crnjanski, Andreas Okopenko, Aleksandar Tišma, Géza Ottlik, Danilo Kiš, Mihajlo Pantić, Judita Šalgo, David Albahari, Pavao Pavličić, Slobodan Tišma, Siniša Tucić, Milorad Pavić, Moritz Rinke, Szilárd Rubin, Klaus F. Schneider, Mirjana Novaković, Franz Hutterer, Solymos Ede, Karl Sokolowsky, Georgi Gospodinov, Panait Istrati, Andrzej Stasiuk, Adalbert Stifter, Carmen Sylva, Nick Thorpe, lIija Trojanow, Franz Tumler, Dániel Varró, Ivan Vasov, Richard Wagner, Horst Widmer i Vladimir Zarev.

Knjiga Brak crvenih ribica meksičke autorke Gvadalupe Netel jeste neobična tematska zbirka priča, zasnovana na analogijama i kontrastima između života ljudi i životinja, pa čak i ljudi i gljiva. Obuhvata pet priča u kojima se egzistencijalne krize junaka redom povezuju sa životima riba, bubašvaba, mačaka, gljivica i zmija. Tim postupkom autorka dovodi u sumnju mogućnost ljudskog uticaja na vlastitu sudbinu i otvara uvid u nesvesnu, a ponekad i mračnu stranu ljudske psihe.

Priče se odlikuju svedenim jezikom i stilskom elegancijom, univerzalnošću motiva poput nesrećne ljubavi i odrastanja, momentima poetičnosti iznaženim u svakodnevnici, no u isto vreme uobičajena percepcija stvarnosti je u njima destabilizovana prenošenjem ljudskih nemira na životinje, u kojima junaci traće odraz sopstvenih patnji i odgovor na svoje životne dileme. Životinje su ovde ožalošćene, a ljudi poživotinjeni, pri čemu se ljudska samosvest i volja najednom čine krhkim i varljivim, izneveravajući uvreženu predstavu o našoj nadmoći kao vrste.

Tako se, na primer, postepeno propadanje jednog braka najpre očituje u žestokim okršajima para akvarijumskih ribica, likovi priče „Ratovanje po smehu“ vode nemilosrdnu borbu protiv bubašvaba koje unose pometnju u prividni sklad jednog bogatog buržujskog doma, a junakinja „Gljivica“ razvija bizaran emotivni odnos prema svojoj vaginalnoj infekciji pošto samu sebe doživljava kao parazita u ljubavi.

„Brak crvenih ribica je vrlo suptilan prikaz ljudskih nedaća i strahova, lišen svake visokoparnosti i moralisanja, saosećajan prema likovima i nenametljivo kritičan prema društvenim odnosima, u kome ponajviše očarava sámo autorkino umeće pripovedanja.“

– Ana Marković

Gvadalupe Netel (1973) istaknuta je meksička književnica čija je proza prevedena na 17 svetskih jezika. Čitalačku publiku osvojila je romanima Telo u kome sam se rodila (2011) i Posle zime (2014), za koji je dobila nagradu „Eralde“, kao i zbirkama priča Latice i druge nelagodne priče (2008) i Brak crvenih ribica (2013), za koju je dobila prestižnu nagradu za kratku prozu „Ribera del Duero“.

Pred čitaocima je knjiga priča koja, kroz šaroliki mozaik likova, tipičnih savremenih socioloških karaktera, otvara bezdane naše realnosti, ostavljajući upravo onaj utisak o kojem piše i jedan od kritičara ove knjige, Blažej Belak, da njen pripovedač „ume da pokrene bilo koju priču“.
Tekst od „fragmenata misli i reči“, faktografskih, ali i oniričkih otisaka i egzistencijalne potrebe za „ljudskom pričom koju ne može da zameni nijedna tehnologija“ katkad eksplicitno a katkad skrivenije, u mnoštvu digresija, otvara i uvek aktuelna pitanja o statusu i ulozi umetnosti, o značaju književnosti u borbi sa haotičnošću stvarnosti, ali i poetičkim strategijama skrivanja autorstva i mimikrije narativnih glasova.
Sama dinamičnost i izrazita životnost svake samostalne priče iz ove knjige u kojoj autor ujedno „priča, zapisuje, prepisuje i opisuje“, aktualizuje se u njenim (anti)junacima, protagonistima koji, kroz mnogobrojne rešive ili nerešive situacije, dovode sve, pa i samo postojanje pod veliki znak pitanja, na koji mogućeg odgovora uistinu i nema.

Pet priča velikog majstora italijanske i evropske književnosti Klaudija Magrisa u knjizi Zakrivljeno vreme u Kremsu govori o pitanju vremena, o pitanju starosti i o velikim temama i velikim izazovima Prvog svetskog rata.

„Od osamdesetih godina XX veka, kada je posle buma hispanoameričke književnosti kod nas počelo sa intenzivnijim prevođenjem književnosti sa ovog govornog područja, do danas je prevedeno neuporedivo više dela nego za ceo prethodni vek.

Ipak, u celokupnom tom prevodilačkom poduhvatu prednjače hispanoamerički pisci i njihova dela, dok je matična zemlja Španija, sa baštinom od devet vekova pisane književnosti na kastiljanskom jeziku, ostala donekle zapostavljena. Uočljivo je da postoji nekoliko antologija hispanoameričkih priča, ali ni jedna španska. A zemlja koja je dala Servantesa, tvorca savremenog romana i pripovedača po antonomaziji, i te kako ima bogatu pripovednu tradiciju, pa je prosto neverovatno da je španska pripovetka na srpskom jeziku, sa tek nekoliko izuzetaka, do danas gotovo nepoznata.

Ovaj prvi od tri zamišljena toma antologije španske priče XX veka treba da ublaži takav nedostatak, da srpskog čitaoca uvede u pravu riznicu i pokaže mu tek majušni deo jednog bogatog književnog sveta. Kako ništa ne nastaje samo od sebe ili ni iz čega, tako i stvaraoci u istorijski i umetnički burnom XX veku imaju svoje preteče sa kojima čine deo neprekidanog kontinuuma u kome i sami postaju nečiji prethodnici. U ovom izboru ih je nekoliko i uglavnom pripadaju dvama pravcima druge polovine XIX veka: realizmu (sa još ponekim odsjajem kasnog romantizma), i Generaciji 1898. čiji pripadnici već postaju predstavnici različitih umetničkih strujanja i previranja u XX veku.

Širina slike se ogleda kako u izboru pisaca, tako i njihovih priča.
Otuda potiče i naslov „Slagalica“ za koji nam je ideju dala Galdosova pripovetka na samom početku zbirke. To znači da je svaka haotičnost ili „bezglavost“ u stvari namerna, te stoga prividna.

Ako je jedan od osnovnih atributa književnosti njena univerzalnost, sposobnost da bude podjednako shvaćena i prihvaćena na različitim geografskim širinama i u različitim vremenskim epohama, čitaocu neće biti čudno što se neke priče i posle jednog veka čine neverovatno savremenim i aktualnim.”
Dragana Bajić

SADRŽAJ:

TRI NOĆI (prevela M. Grbić)

VASKRSENjE,SVIH MRTVIH (prevela M. Grbić)

U SUTERENU (prevela M. Grbić)

MISAO (prevela M. Grbić)

UTVARE (prevela Lj. Joksimović)

LAŽ (prevela Lj. Joksimović)

ĆUTANjE (prevela Lj. Joksimović)

NEMA OPROŠTAJA (prevela M. Grbić)

DAN GNEVA (prevela M. Grbić)

PRIČA O SEDMORO OBEŠENIH (preveo M. Santini)

U MAGLI (prevela Lj. Joksimović)

STRANAC (prevela Lj. Joksimović)

LET (prevela M. Grbić)

KUJA (prevela M. Grbić)

VALjA (prevela Lj. Joksimović)

DIV (prevela Lj. Joksimović)

SADRŽAJ

ANĐELČIĆ (prevela A. Acović)
ŽRTVA (prevela A. Acović)
POVRATAK (prevela A. Acović)
TAMA (prevela A. Acović)
U TAMNU DALjINU (prevela A. Acović)
CRVENI SMEH (prevela A. Acović)
MOJE BELEŠKE (preveo M. Jovanović)
BEN-TOVIT (preveo M. Jovanović)
HERMAN I MARTA (preveo M. Jovanović)
DVA PISMA (prevela A. Acović)
PRAZNIK (prevela A. Acović)
OMLADINA (prevela A. Acović)

Jedan od osnovnih motiva Klarisinih priča i romana jeste čudesni trenutak ličnog preobražaja. Baš onda kada celo biće za to sazri, junacima njenih dela dešavaju se naizgled slučajni susreti, otkrovenja, hazardi, koji, iako bi, naizgled, prošli ispod radara kakvog velikog narativa, zapravo podstiču na onaj pokret koji menja sve. Zbirka Legija stranaca posuta je upravo takvim trenucima.
Otvara je mala devojčica koja u silnom profesoru krupnih ramena, pričom o blagu, „razvezuje crne snove o ljubavi”, slične onima koje je on u njoj jutrima izazivao. A jedna druga devojčica, u pripoveci koja zatvara zbirku, mora najpre proći, preko jednog malenog pileta, kroz sve razorne i surove sile prve žudnje, kako bi mogla otići iz detinjstva i postati „hindu princeza koju
u pustinji čeka njeno pleme”.
Čitav svet koji ispisuje Klaris Lispektor nalikuje usnama devojčice Ofelije iz priče koja daje naslov zbirci, suvim usnama koje upućuju hitni zov. Protagonisti priča najednom, iz naizgled uspavanog unutrašnjeg sveta, otkrivaju da žele(…), da im je nužna ona razarajuća želja od koje svaki pravi život počinje.
U ovoj zbirci, pred nama su događaji usled kakvih u naše, naizgled uređene vrtove, nahrupi čitava legija stranaca. I to strano neminovno mora postati deo organizma i preobraziti ga.”
Ova zbirka neverovatnih priča još jednom potvrđuje zašto je Klaris Lispektor često nazivana „brazilskim Kafkom”. To poređenje proističe iz najznačajnije njene srodnosti sa autorom Preobražaja: njihovo pisanje ne liči baš ni na jedno drugo. Pojava dela Klaris Lispektor i sama je, u književnosti na portugalskom jeziku, jedna od tih tačaka sa koje nema povratka i koja otvara nešto u potpunosti novo.

Klaris Lispektor bila je brazilska novinarka i spisateljica ukrajinskog porekla. Jedna je od najznačajnijih autorki književnosti na portugalskom jeziku. Njena proza smatra se prekretnicom na brazilskoj književnoj sceni pre svega po raznovrsnosti stilskih registara i istančanim i snažnim opisima intimnih, naizgled neosetnih ličnih preobražaja, otkrića i jačanja životnih snaga, sa svim njihovim izazovima.
U njena najznačajnija dela spadaju romani: Blizu divljeg srca, (1943), Jabuka u tami (1961), Pasija po G.H. (1964), Učenje ili Knjiga užitaka (1969), Živa voda (1973), Čas zvezde (1977) i Dah života (1978); zbirke pripovedaka: Porodične veze (1960), Legija stranaca (1964), Sreća iz potaje (1971), Via Crucis tela (1974), Gde si bila noću (1974), Lepotica i zver (1979).

U RAVNOTEŽI NUŽNOSTI I SLUČAJNOSTI


Priče odabrane u ovoj knjizi predstavljaju Martinesov literarni svet, trikove njegovog zanata i srećan amalgam naučnika zabrinutog pred enigmom postojanja i malovaroškog teniskog šereta. Po temama koje se kroz sve njegove knjige provlače, može se mirne duše reći da mu je delo veoma koherentno, takoreći monolitno, profesorski kontrolisano i uravnoteženo – bez viška i bez manjka.

Martinesova ličnost sa mnogostrukim dnom stvara i takvu književnost, iako to ne podrazumeva konvencijalno pozitivističko uprošćavanje; njegove teme su egzistecijalne, vanvremene, osmišljene kao matematički problemi ravnoteže nužnosti i slučajnosti, hronološkog i paralelnog vremena, stvarnosti i njenih alternativa. Ali logičar kao da se samom sebi pomalo ruga (nikad čitaocu) jer finom ironijom i humorom relativizuje svoj naučni pristup primenjujući ga na nizgled trivijalne teme.

U njegovim pričama i romanima pojavljuju se pohotni profesori i izazovne studentkinje, iskusne i uvenule barske dame i golobradi zavodnici, senilne i mrgodne babe i umorni očevi, teniseri, bolničarke, umišljene književne veličine, zločinci i žrtve, običan svet. Naučni metod tek odškrine vrata da pokaže načas kako svakodnevica nije samo ono što se vidi, da banalna stvarnost često sadrži neslućenu višeslojnost koja ponekad može biti fantastična, apsurdna ili jeziva.

Privlačnost Martinesovih knjiga – naročito priča – je u toj dobro skrivenoj ruci majstora da prevede univerzalne istine u zanimljive, često napete sadržaje, pritom ne propuštajući žanrovska poigravanja – od Le Karea preko Lafkadija Herna i Poa, do Borhesa i pomalo zaboravljenog Kiroge – i umešno primenjujući Velsovu teoriju fantastike jedne premise.

U Rusiji je svaki pisac zaista bio strogo individualan, ali sve ih je objedinjavala jedna istrajna težnja - da razumeju, osete, naslute budućnost zemlje, sudbinu njenog naroda i njenu ulogu u svetu.

Cilj književnosti je da pomogne čoveku da razume sebe samog, da povrati njegovu veru u sebe i da razvije u njemu težnju ka istini, da se bori sa prostaklukom u ljudima, da ume da pronađe dobro u njima, da izaziva u njihovim dušama stid, bes, hrabrost, da učini sve da ljudi postanu plemeniti i snažni i da mogu da produhove svoj život svetim duhom lepote...

Knjiga priča najznačajnijeg savremenog slovačkog pisca prevedena na sve veće evropske jezike.
Duhovita, ironična i katarzična slika modernih vremena od politike do književnog života, od ideologije do odbačenih mitova, od turističkih strasti do potrošačke groznice.

Vilikovski pripoveda zanimljivo pokazujući koliko je naša svakodnevica opterećena mrežom predrasuda i tragikomičnih nesporazuma.

Svetska premijera: prvo svetskjo izdanje nove knjige velikog američkog pisca Majkla Kaningema.Sa ekskluzivnim crtežima japanske ilustratorke Juke Šimizu.
Majkl Kaningem, jedan od vodećih savremenih svetskih pisaca, napisao je jedanaest nesvakidašnje uzbudljivih i provokativnih priča modernog doba od kojih svaka vuče neku nit iz poznatih bajki evropske i američke civilizacije.
Podsećajući na bajke u kojima se javlja otrovna jabuka, devojka s dugom kosom koja donosi nesreću, tajanstvena kuća duboko u šumi ili zveri i talismani, Majkl Kaningem priča snažne, pronicljive i otrežnjujuće priče današnjeg vremena u kome se čovek, na prvi pogled, sasvim odvojio od mitskih situacija, starih priča i tajanstvenih značenja.
Kaningem polazi od bajki da bi nas suočio s pričama o uzvišenim otkrovenjima i neponovljivim situacijama, o čudu i mitu u savremenoj svakodnevici.
Otuda ove priče imaju draž otkrića i najređe pripovedačke snage.

Neki od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca pišu kratke priče do 1.000 reči ili prave Tviter priče koje poslednjih nekoliko godina doživljavaju istinsku ekspanziju. Dok je, na jednoj strani, roman najvidljiviji deo savremene književnosti, na drugoj strani kratka priča pokazuje zadivljujuću vitalnost, smelost u izboru tema i pripovedačkih postupaka, duhovitost i društvenu kritičnost, kao i neverovatnu sposobnost da koristi mogućnosti i energiju novih medija, od interneta do socijalnih mreža.

U panorami moderne svetske kratke priče Skrati priču, koja je upravo objavljena u izdanju Arhipelaga, pisac Srđan V. Tešin je napravio raznovrstan i mnogolik, uzbudljiv i nesvakidašnji izbor savršenih priča za eru Tvitera. Priče u ovoj knjizi predstavljaju neke od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca, otkrivaju neke pisce koje do sada nismo znali, a među njima ima i uistinu velikih otkrića, pokazuju nove oblike kratke priče i nove modele komunikacije književnosti sa svojim čitaocima.

Priče u knjizi Skrati priču istovremeno su i priče s geografskim poreklom budući da donose priče pisaca iz različitih kultura, jezika i pripovedačkih tradicija. Svaka od priča u knjizi Skrati priču oličava ne samo pripovedačka interesovanja ili namere svog pisca nego i svedoči o kulturnim i socijalnim izazovima sredine u kojoj je nastala, kao i o novim socijalnim i informatičkim okolnostima u kojima se nalaze savremena književnost i njeni čitaoci.

Među piscima u ovoj čudesnoj knjizi prepunoj najrazličitijih iznenađenja nalaze se David Albahari, Margaret Atvud, Juan Bingfa, En Biti, Mempo Đardineli, Ma Đunđije, Lidija Dejvis, Dejv Egers, Džonatan Safran For, Tedžu Kol, Džonatan Litem, Jurij Mamlejev, Lori Mur, Ljudmila Petruševska, Dejvid Sedaris, Džordž Sonders, Vladimir Sorokin, Ana Marija Šua ili Luisa Valensuela.

U panorami moderne svetske kratke priče Skrati priču zastupljeno je 66 pisaca iz celog sveta sa više od 100 kratkih priča. Na taj način dobili smo širok i utemeljen presek savremene svetske kratke priče i suočili se sa novim oblicima i izazovima pripovedačke sažetosti. Mnogi od pisaca koji su zastupljeni u knjizi Skrati priču prvi put se prevode na srpski jezik, iako u svojim zemljama imaju brojne čitaoce, prevedeni su na mnoge jezike i dobili su neke od najvažnijih svetskih nagrada za književnost.

Na pripremi knjige Skrati priču sarađivalo je 11 prevodilaca sa engleskog, kineskog, španskog, ruskog, nemačkog, italijanskog, francuskog ili mađarskog jezika.

.

I konačno svi su tu. Kao u Nebeskom Jerusalimu, Puškin i Gogolj, Tolstoj i Dostojevski, Gorki i Turgenjev, Šmeljov i Bunjin, Andrejev i Bulgakov, Fudelj i Iljin i mnogi, mnogi drugi čuvari ruskoga roda i duha. Ova antologija je lektira svakog mislećeg bića, ona je putokaz za svakog verujućeg čoveka, dragoceni biser slovenske i hrišćanske kulture i duhovnosti. Proživljena i posvedočena, stradalna i bolna, knjiga utehe i nadanja, to je ova nastolna knjiga. Na hiljadu i dve stotine stranica sabrani su odlomci i dela koje objavljuje Bernar i promovišu Panonske niti. Prepoznaćete mnoge hrišćanske priče i naći nove, u odličnim prevodima. Povez knjige je vrhunski, kakav i dolikuje knjizi koja će se kao ikona prenositi sa dede na unuka. Ova knjiga je i pomoćno sredstvo za veronauku dece i odraslih, i pravi dar najviđenijima i najbližima, najdražim gostima i najboljim domaćinima.
Oprostite što je ovako neskromno predstavljamo, ali i sami se radujemo što je još jedna antologija, gotovo bez ičije pomoći, pred vama. Dakle, ima blagoslov. Ja verujem da nema ničeg divnijeg, dubljeg, simpatičnijeg, razumnijeg, ljudskijeg i savršenijeg od Hrista. Sa surevnjivom ljubavlju ja govorim sebi, da ne samo nema Njemu slična, nego i da ne može biti. Šta više, ja izjavljujem: Kada bi mi neko mogao dokazati da je Hristos van istine, i kada bi istina zbilja isključivala Hrista, ja bih pretpostavio da ostanem sa Hristom a ne sa istinom. Bez Hrista sve odjednom postaje odvratno i grešno. Pokažite mi nešto bolje od Hrista! Pokažite mi vaše pravednike koje ćete slaviti mesto Hrista! Hristos je Bog onoliko koliko je to zemlja bila u stanju da posvedoči. Da, već sama žeđ za duhovnom kulturom je duhovna prosvećenost. Savest bez Boga je užas, ona može da zabludi do najnemoralnijih granica.