ISTORIJSKI ROMAN

Za ovaj roman Leonid Juzefovič je dobio nagradu čitalaca «Jasna Poljana» za 2024. godinu. Dakle, po mišljenju čitalaca, ali i mnogih književnih kritičara, to je najbolji roman napisan u Rusiji u 2024. godini. Autor je naš savremenik, spada u red najpopularnijih i najboljih ruskih pisaca današnjice, zajedno sa Prilepinom, Sorokinom, Peljevinom i drugima, ali potpuno drugačijeg stila. Budući istoričar, on vrlo uspešno kombinuje istorijske činjenice sa izmišljenim junacima i njihovim sudbinama. Fikcija i faktografija su spojeni u živu, «realističku» celinu i u romanu «Pohod na Bar Hoto» u kome Juzefovič opisuje pohod mongolske revolucionarne vojske na kinesko vojno utvrđenje Bar Hoto (bivši budistički manastir) uz značajnu ulogu u tom pohodu Borisa Antonoviča Solodovnjikova, ruskog kapetana, upućenog u Mongoliju kada se ona odvojila od Kine, a koji je od 1912. godine službovao kao vojni savetnik u mongolskoj armiji, čija sudbina i čini onu a-istorijsku, fiktivnu okosnicu radnje ovog romana...

Pred sam odlazak u Sudan, britanski oficir Hari Feveršam odlučuje da napusti vojsku.

Ubrzo dobija četiri bela pera – simbol kukavičluka - od svoja tri najbolja prijatelja i verenice.

Da bi osvetlao obraz, Hari se preruši u Arapina i odlazi u Sudan, gde anonimno pomaže svojim prijateljima, spasavajući im živote.

Početkom oktobra 1909. godine Adolf Hitler nije položio prijemni ispit na Akademiji likovnih umetnosti u Beču. Šta bi bilo da je komisija donela drugačiju odluku? Tok Firerovog života, a potom i život plahe, strastvene nemačke omladine, na kraju i svetske istorije – bili bi, verovatno, potpuno izmenjeni.

Nezaobilazna knjiga svih generacija.

Porodica Taliver živi udobnim seoskim životom u Engleskoj dvadesetih godina devetnaestog veka. Tom je mladić ambiciozan u svojim planovima da se školuje. Megi je devojka koja voli da sanjari. Nad njihovu srećnu i bezbrižnu mladost nadvija se oblak crnih slutnji kada gospodin Taliver zapadne u finansijske probleme zbog kojih može izgubiti vodenicu na Flosi. Ta situacija samo će zbližiti brata i sestru. Ali okolnosti se samo pogoršavaju i oni su primorani da se suoče sa novom situacijom. Tom je trezven i spreman da se priključi porodičnom poslu. Megi je mnogo osetljivija. Pokušava da pobegne od stvarnosti i utehu nalazi u dugim, romantičnim šetnjama sa mladim gospodinom Filipom Vakemom. Njen voljeni brat ne odobrava vezu dvoje zaljubljenih. Krah u njihovoj doskora srećnoj porodici je na pomolu.

Vodenica na Flosi je najpoznatiji roman Džordž Eliot – najpopularnije autorke viktorijanske književnosti koja je svoja književna dela objavljivala pod muškim pseudonimom. To je činila ne samo jer je smatrala da će njen književni rad biti mnogo ozbiljnije shvatan ako bude prezentovan kao rad pisca, a ne spisateljice, već i da bi sačuvala svoju privatnost – autorka je imala aferu sa oženjenim muškarcem.

Sklop visoke učenosti i vešte naracije, eleganto rešenje misterije jednog od najzagonetnijih pisaca dvadesetog veka. Jevrejin je najsrećniji kada je Jevrejin, navodi Ajnštajn u ovoj fascinantnoj knjizi o čoveku koji se ekstravagantno opire dejstvu tog principa. Lev Nusimbaum ne samo da je primio novu religiju već je istu izmislio. Istraživanje Toma Rajsa otkriva nam kako je to učinio. Delo se čita kao vešto napisan detektivski roman koji razotkriva misterije ljudskog karaktera, roman prepun nezaboravnih likova koji su samo igračke u rukama mračnih sila civilizacije.

Nobelova nagrada za knjizevnost 1905.

Quo vadis?" je najznacajnije i najpopularnije Sjenkjevicevo delo, prevedeno na vise od 50 jezika i ekranizovano nekoliko puta.

Roman opisuje nastanak hriscanstva u Rimu prvog veka za vreme vladavine cara Nerona, kroz ljubavnu pricu mlade hriscanke Ligije. Poruka romana koji se cita kao slavljenje vere i nade, tumaci se i kao Sjenkjevicev doprinos borbi protiv represije ...

Šesti vek nije jikako bilo vreme mira za Rimsko carstvo. Osvajači su pretili sa svih strana, ali su ubrzo počeli da osećaju strahopoštovanje prema jednom imenu - bio je to Velizar, najbolji general cara Justinijana.

Istorijski roman koji prikazuje život budućeg rimskog cara Klaudija, uz istovremeno ciničan prikaz njegove porodice – Julijevsko-Klaudijevske dinastije – u periodu od Cezarovog ubistva 44.p.n.e. do ubistva cara Kaligule 41.n.e. Dela antičkih istoričara kao što su Kornelije Tacit, Plutarh i Svetonije čije je delo Život dvanaest Cezara Grevs preveo na engleski neposredno pre pisanja romana, imala su izuzetan uticaj na ovo delo. Klaudijev život je inspirisao Grevsa da napiše roman o četiri prva rimska cara (Avgustinu, Tiberiju, Kaliguli i Klaudiju) u formi intimne autobiografije.

Jedne vrele majske subote 1866. nekoliko dečaka iz elitne vindfildske škole odlučilo je da se osveži na obližnjem jezeru. Jedan od njih zauvek će nestati a istina o toj nesreći postaće uzrok intriga u koje će se tokom tridesetak godina upetljati krivci i nedužni. Pripovedajući priču o porodici Pilaster Ken Folet je dočarao Englesku XIX veka s verodostojnošću očevica.

Njegovo delo Napoleon - život i delo, predstavlja jedan panegerik o Napoleonu u kom je Mereškovski ostvario portret Napoleona na monografski način, navodeći veliki broj citata iz različitih izvora. Ova knjiga čitaocima daje priliku da sagledaju veličinu Napoleonovog genija iz drugačije perspektive.

Sećanja arapskog viteza na bojeve sa krstašima i lavovima», uz ilustracije iz arapskih srednjovekovnih rukopisa, s objašnjenjima i registrima iz pera prof. dra Darka Tanaskovića – čini jerdnu divot-knjigu o drevnom arapskom svetu.
Usama ibn Munkiz (1274-1348), «književnik i jedan od islamskih heroja», napisao je i Knjigu staništa i prebivališta. O njegovom vremenu, životu i delu Tanasković piše pouzdano, obavešteno, naučno. I njegov prevod je pouzdan. Kao na dlanu vide se bitke, vizantijske opsade, vreme meteža i pobuna, zavere protiv vezira, misije, bekstva, ubistva, viteški podvizi, ratni običaji, o lovu i životinjama – na prostorima Sirije, Damaska, Egipta...

Jedan od najboljih i naj­iza­zov­nijih romana moderne svetske knji­ževnosti. Roman o evropskoj is­toriji u XX veku iz pera jednog od najznačajnijih sa­v­re­me­nih američkih pisaca, je­dnog od najozbilj­ni­jih kandidata za No­be­lovu nagradu za književ­nost. Vol­ma­nov ro­man posve­ćen je Da­nilu Kišu i Grobnici za Borisa Da­vi­­do­­­viča. Volman je najznačajniji Kišov nastavljač u modernoj svetskoj književnosti. U sre­­di­štu Centralne Evrope nalazi se is­to­rija Evrope tokom uz­bur­­ka­nog XX veka: Prvi i Drugi svetski rat, politička i umet­nič­ka isto­rija Ev­rope. Volman iz­vo­di na sce­nu junake kao što su Hitler i Sta­ljin, generali Paulus i Žukov, pesnikinje Ana Ahmatova i Marina Cvetajeva, kompozi­tor Šostakovič, ali i nebrojene obične Evropljane. Centralna Ev­ropa nesvakidašnje je moćna, epska tvorevina, roman izvan svih standarda. Nacionalna nagrada za književnost

Mikelanđelo Buonaroti, tvorac Davida, čovek koji je oslikao Sikstinsku kapelu, arhitekta kupole crkve Svetog Petra ponovo živi na stranicama burnog, moćnog i čudesnog romana proslavljenog pisca Irvinga Stona.