Kad je reč o lirici drevnih Helena koja zahvata period od Homera i Hesioda do polovine šestoga veka posle Hrista, dakle, više od hiljadu i dve stotine godina na nju istraživač, prevodilac i čitalac treba da gledaju sa stvaralačkog, a ne sa hronološkog stanovišta. To će reći da uobičajena tipska podela stare helenske lirike na elegiju, jambografiju, meliku, horsku liriku i epigramsko pesništvo ne može poslužiti kao kriterijum za ocenu njene vrednosti, jer je ona homogena. Iz toga proizlazi da takva podela starohelenske lirike može poslužiti samo kao poetska eisagogija, didaktičko pomagalo i ništa više. -
Marko Višić
.png){kind=logo}
