KLASICI

U ovom izdanju sabrane su poslednje verzije priča koje je Po za života odobrio za štampu. Fragmenti, nedovršene priče i čak crtice s makar najmanjim tragom naracije u sebi, takođe su okupljeni u ovom izdanju.

U ovom izdanju sabrane su poslednje verzije priča koje je Po za života odobrio za štampu. Fragmenti, nedovršene priče i čak crtice s makar najmanjim tragom naracije u sebi, takođe su okupljeni u ovom izdanju.

London kroz oči Čarlsa Dikensa– jedinstvena književna interpretacija duha večnog Londona. Prvi i najveći urbani romansijer, Dikens spoznaje suštinu centralnog modernog društvenog fenomena – uzbuđenja i problema grada. Na njegovom putovanju kroz viktorijanski London srećemo lјude na čijem predlošku je gradio svoje književne junake, ali i predele u kojima se radnja romana događa. Pešačeći kroz urbane pejzaže Londona, sticao je saznanja o radničkoj klasi koja će ispuniti pozadinu njegovih priča-crtica i nikada se nije otresao svoje opčinjenosti Londonom. Pre svega slika bede sirotinjskih kvartova, za koje je priznao da ga silno privlače baš zbog svoje odvratnosti.

„… Jer ja mogu nedelјu dana ili dve da pišem na nekom povučenom mestu (kao što je Broudsters), ali jedan dan u Londonu ponovo me podstiče, i bez te čarobne lampe napor i trud kod pisanja mi biva prevelik... Čini se kao da su moji likovi osuđeni na mrtvilo bez gužve oko sebe...“

„Često skoknem do Londona. Volim London. Kako ga ja vidim, London nije jeftino mesto, ali tu možete dobiti veću realnu vrednost za svoj novac – hoću da kažem, ono najbolјe, šta god to bilo – nego u većini mesta. Zato ja čoveku koji ima para i želi nešto kažem: ’Idi po to u London i dobro se provedi.’

A evo kako ja odlazim u London. Odem u privatni hotel i sobe za izdavanje gđe Skim, blizu ulice Aldersgejt u Sitiju (prvi put sam saznao za to mesto u oglasu u Bredšoovom železničkom redu vožnje). Tu plaćam „dve funte i devet penija dnevno za krevet i doručak s mesom, uklјučujući poslugu“. Napravio sam ja svoju računicu i zadovolјan sam što gospođa Skim nikako ne može mnogo da zaradi na meni. U stvari, kada bi svi njeni klijenti bili poput mene, mislim da bi se ta žena sledećeg meseca našla na spisku upokojenih u Gazeti (službenom listu).“

Ono što je Horacije učinio za dekor i ukus, Juvenal je kasnije uradio za moral i slobodu. Ovo je razumljivo kada se uzme u obzir da ih deli ceo vek i da je Juvenal morao da se susretne i bori s porocima, ljudskom glupošću i tiranijom koji su Horaciju bili nepoznati. Dok kod Horacija primećujemo njegovu povremenu simpatiju prema poroku, Juvenal prema njemu uvek pokazuje samo prezir.

On se ne igra ljudskim emocijama kao Horacije, on ne pravi kompromise i ne želi da se prilagodi svom iskvarenom okruženju. Horacijeva zlatna sredina (aurea mediocritas) njega ne privlači, pa je otuda njegov ideal često nepraktičan, ali je to ideal za koji svaki pošten čovek mora da prizna da je plemenit.

Međutim, u celom njegovom delu osećamo da se Juvenal ne razračunava s osobama već s porokom. On je kao neki iskren i prilježan učitelj koji se trudi da kod svojih đaka rečima i prutom iskoreni loše odlike pre nego što one uznapreduju do zla za koje će da budu kažnjeni surovim bičevanjem. Juvenal kao s mačem žuri od palate do krčme, od rimskih kapija do granica carstva, uvek u potrazi za moralnim i političkim značajem društvenih događanja, te seče bez razlike svakog koji skreće s puteva koje su odredili priroda i čast.

On u tome pokazuje realizam cenzora koji skida odeću sa ličnosti da bi otkrio njihove tajne belege i spremio ih za bičevanje. Njegove satire, neprevaziđene po stilu (mnogi se slažu da je u tome prevazišao poznate stiliste Lucilija i Varona, pa čak i Horacija) pune su peckavog humora koji ne služi da zasmeje zbog smejanja, nego da bi jače ukazao na porok (što se najbolje vidi u četvrtoj satiri gde neke u suštini komične scene Juvenal obrađuje tako da one kod čitaoca ostavljaju vrlo gorak ukus u ustima).

Pa ako pretpostavimo da je pesnik na nekim mestima zaista i preterao, to njemu služi samo zato da bi čitaocu bolje izložio jednu stvar koja je i istinita i vrlo bitna. Preterivanje u takvim slučajevima nije obmanjivanje, već pokušaj da se hiperbolom učini skoro nemoguće da čitalac ne shvati suštinu onoga što pisac želi da kaže. Juvenalova stalna želja jeste da čitalac nepogrešivo razlikuje dobro i zlo, a ne da ostavi prostor za sholastičku filozofiju besposličara i njena nadmudrivanja i relativizovanja stvari. Uostalom, on nije lirski pesnik, nego ozbiljan satiričar čiji je zadatak da svim sredstvima ukaže na ružnoću poroka. 

Svaki jezik je samo siromašan prevod. Prvi put kod nas imamo sve što je, do poslednjeg fragmenta, u svom kratkom životu, u kreativnoj prozi napisao Franc Kafka, jedan od gorostasa svetske književnosti. U ovoj kolekciji je i zbirka svih njegovih crteža, među kojima su i novootkriveni. Najzad, kolekciji je priložen i jedini autentičan razgovor s piscem, kao i sabrani zapisi Valtera Benjamina o Kafki, koji su od njihovog nastanka do danas ostali najpodsticajniji uvidi u nerešivu i bolnu zagonetku o moćnom i univerzalnom smislu koji je praški književnik utkao, kao malo ko drugi, u svoje nezaboravno delo. Kafka je najveći nemački pisac našeg vremena. Koliko god bio svetac, on je prvenstveno umetnik. Ništa ne treba da bude učitavano u Kafkin genije. Vladimir Nabokov

On se užasno boji umiranja, zato što još nije živeo. Prvi put kod nas imamo sve što je, do poslednjeg fragmenta, u svom kratkom životu, u kreativnoj prozi napisao Franc Kafka, jedan od gorostasa svetske književnosti. U ovoj kolekciji je i zbirka svih njegovih crteža, među kojima su i novootkriveni. Najzad, kolekciji je priložen i jedini autentičan razgovor s piscem, kao i sabrani zapisi Valtera Benjamina o Kafki, koji su od njihovog nastanka do danas ostali najpodsticajniji uvidi u nerešivu i bolnu zagonetku o moćnom i univerzalnom smislu koji je praški književnik utkao, kao malo ko drugi, u svoje nezaboravno delo. Kafka je autor koji se u naše vreme najviše približava onome što su bili Dante, Šekspir i Gete u svojim vremenima. Vistan Hju Odn

Ljubav je kad ste vi nož koji zarivam u sebe. Prvi put kod nas imamo sve što je, do poslednjeg fragmenta, u svom kratkom životu, u kreativnoj prozi napisao Franc Kafka, jedan od gorostasa svetske književnosti. U ovoj kolekciji je i zbirka svih njegovih crteža, među kojima su i novootkriveni. Najzad, kolekciji je priložen i jedini autentičan razgovor s piscem, kao i sabrani zapisi Valtera Benjamina o Kafki, koji su od njihovog nastanka do danas ostali najpodsticajniji uvidi u nerešivu i bolnu zagonetku o moćnom i univerzalnom smislu koji je praški književnik utkao, kao malo ko drugi, u svoje nezaboravno delo. Kafka se obraća svakome od nas. On opisuje borbu koja ne prihvata ni pobedu ni poraz, a ipak ne može da utihne niti da se okonča. On lično je vodio borbu sa ocem, sa književnošću i sa ženskim svetom, a sva ta tri vida borbe bivaju kod njega prevedena u dubinu, gde ih uobličava u duhovnu borbu. Moris Blanšo

Mislim da treba da čitamo samo one knjige koje nas ranjavaju. Prvi put kod nas imamo sve što je, do poslednjeg fragmenta, u svom kratkom životu, u kreativnoj prozi napisao Franc Kafka, jedan od gorostasa svetske književnosti. U ovoj kolekciji je i zbirka svih njegovih crteža, među kojima su i novootkriveni. Najzad, kolekciji je priložen i jedini autentičan razgovor s piscem, kao i sabrani zapisi Valtera Benjamina o Kafki, koji su od njihovog nastanka do danas ostali najpodsticajniji uvidi u nerešivu i bolnu zagonetku o moćnom i univerzalnom smislu koji je praški književnik utkao, kao malo ko drugi, u svoje nezaboravno delo. Kafka je čudesnom imaginativnom snagom opisao buduće koncentracione logore, buduću nepostojanost zakona, budući apsolutizam državnog aparata. Bertold Breht Uprkos svemu, Kafka ne pripada nizu novijih predskazivača. To dokazuje i činjenica da nas prilikom čitanja njegovih najjezivijih i najokrutnijih priča, koje je stvarnost ipak ispunila, čak ih i premašila, još obuzima osećanje nestvarnog. Hana Arent

Večnost dugo traje, naročito pri kraju. Prvi put kod nas imamo sve što je, do poslednjeg fragmenta, u svom kratkom životu, u kreativnoj prozi napisao Franc Kafka, jedan od gorostasa svetske književnosti. U ovoj kolekciji je i zbirka svih njegovih crteža, među kojima su i novootkriveni. Najzad, kolekciji je priložen i jedini autentičan razgovor s piscem, kao i sabrani zapisi Valtera Benjamina o Kafki, koji su od njihovog nastanka do danas ostali najpodsticajniji uvidi u nerešivu i bolnu zagonetku o moćnom i univerzalnom smislu koji je praški književnik utkao, kao malo ko drugi, u svoje nezaboravno delo. Bespoštedan lov na čoveka poznatog kao K. i njegova beskrajna borba sa skrivenom birokratskom vlašću da bi dospeo u zamak, verovatno je Kafkino najviše autobiografsko delo. Dž. M. Kuci

Knjiga mora da bude sekira za zaleđeno more u nama. Prvi put kod nas imamo sve što je, do poslednjeg fragmenta, u svom kratkom životu, u kreativnoj prozi napisao Franc Kafka, jedan od gorostasa svetske književnosti. U ovoj kolekciji je i zbirka svih njegovih crteža, među kojima su i novootkriveni. Najzad, kolekciji je priložen i jedini autentičan razgovor s piscem, kao i sabrani zapisi Valtera Benjamina o Kafki, koji su od njihovog nastanka do danas ostali najpodsticajniji uvidi u nerešivu i bolnu zagonetku o moćnom i univerzalnom smislu koji je praški književnik utkao, kao malo ko drugi, u svoje nezaboravno delo. Život je i u ovom romanu kombinacija magije i rezanaca. A rezance naročito volim kad su domaći. A magiju kad je Kafkina. Federiko Felini. Ne čitajte o Kafki, čitajte Kafku. V. G. Zebald

Spasitelj neće doći poslednjeg dana nego sutradan!

„Mislim da bi Tamnica mogla biti knjiga koja bi zadovoljila rupu koja me, gutajući sebe, iznutra jede“, piše Kafka. Da li to znači da je Kafka nameravao da sačini knjigu, ili čak roman o Tamnici? Može biti. Uostalom, tamnice i zatvorenici su prisutni i u Kafkinim najpoznatijim sastavima: ova zbirka, međutim, donosi nepoznato gradivo, a koje je već po sebi ogromno sazvežđe. Iz piščeve rukopisne ostavštine, sa usredsređivanjem na manje znane stvari, ovde su sakupljeni nacrti, fragmenti, zapisi, koji se posredno ili neposredno mogu odnositi na još jedan od Kafkinih neostvarenih poduhvata.

Sad imamo tragove na osnovu kojih možemo barem da žalimo za nenapisanim, ali i da nas oni ispunjavaju i podstiču u zamišljanju kuda vode.

Postoje mnoge kaže o Ulenspigelu. Mnoga mesta pričaju da je kroz njih prošao. Dve grobnice se otimaju o slavu da u njima počivaju Ulenspigelovi zemni ostaci. Obe nose isti znamen: sovu s ogledalom, mudrost i lakrdiju. Kroz požutele hronike, kroz prastara predanja, pratimo lutanja i mene iskonskoga lika Ulenspigela. Lutao je kroz mnoge krajeve i izvodio mnoge šeretluke. Izrekao je mnoge pakosti, kroz koje je prosijavala ljubav, mnoge budalaštine, koje su bile mudrije od ohole učenosti. I gde god je prolazio, orio se smeh, koji je bio odjek gorčine. I povest njegova života uvire najzad u neznano, iščezava mu trag, da bi onda ponovo iskrsnuo, izmešan i prožet licima i delima drugih likova i junaka narodnog predanja

(Oto Bihalji-Merin)

Til Ojlenšpigel je zapravo bio danguba i nitkov; besmislena i luda sudbina ga je načinila velikim: kraljem skitnica. Zalud ga je bilo zaodevati moralnošću i opravdavati ga. Opravdavao se on sam svojim nestašlucima i smicalicama. On nije hteo da iskupljuje nacije; hteo je da smaže debelu gusku, da pije vina i da legne u debelu hladovinu

(Bela Hamvaš)

Uz Tolstojev Rat i mir, za Romolu Džordž Eliot čitaoci kažu da je najbolji istorijski roman. Ko želi to da proveri, neće se pokajati. Ispripovedani događaji se odigravaju oko 1500. godine, u renesansnoj Firenci. U romanu se javljaju mnoge ključne ličnosti iz tog previrućeg doba, od dominikanskog fratra Savonarole do Makijavelija.

Prvi put objavljen 1752. godine, roman engleske autorke Šarlot Lenoks predstavljao je pravo uzbuđenje za ondašnju evropsku književnu javnost. Zahvaljujući pohvalnim kritikama Henrija Fildinga, Samjuela Ričardsona i Samjuela Džonsona, roman je ubrzo dostigao status kultnog ostvarenja sentimentalnog romana. Kasnija književna kritika prepoznala ga je kao jedno od dela koje je presudno uticalo na razvoj romana 18. veka. Vešto parodirajući znameniti Servantesov roman, Lenoksova stvara uspešnu burlesku, satiričnu lakrdiju koja pomera žanrovske odrednice i donosi nepresušno zadovoljstvo čitanja.

Otprilike u martu 1915. godine književnost se promenila – u nju je stupila Virdžinija Vulf. Svojim prvim romanom Izlet na pučinu povela nas je na nezaboravnu plovidbu od Londona do Južne Amerike sa Rejčel Vinrajs, Helen Ambroz, Terensom Hjuitom, Klarisom i Ričardom Dalovejem, u razgledanje edvardijanskog društva, posmatranje ljudskih bića, istraživanje subjektivnosti iskustva i otkrivanje čari života koji je, poput beskrajne plave pučine, prepun izazova.