MITOLOGIJA

Nakon bestselera Grčki mitovi, Grčki heroji i Troja (kod nas objavljeni u izdanju kuće Studio Leo), pred nama je Odiseja, poslednji deo Frajeve tetralogije i jedna od najvećih priča svih vremena, priča o ljubavi i čežnji, povratku i iskupljenju, patnji i nadi, kazni i sudbini.

„U svakom slučaju, čovečanstvo se pomerilo od bogova, bogovi nam se više nisu ukazivali i zahtevali žrtve, nisu se parili s nama, nisu nam naređivali, niti na nas bacali kletve, niti nas uzdizali na nebo kao sazvežđa.

Sem što su i dalje ovde. Kad god se naš razum rve s našim nagonima, u nama se bore Apolon i Dionis. Svi oni su u nama: Hermesova drskost i veselost, Atinina mudrost, Aresov bes, Hestijina prijatna jednostavnost, Hefestova veština, Herina gordost i dostojanstvenost, Zevsova veličanstvenost i hirovita nedoslednost, i lepota, okrutnost, pronicljivost, sjaj i ludilo celog blaženog panteona.“ (S. Fraj)

Od mita o Izanakiju i Izanami i stvaranju sveta, nastalog da bi se objasnilo poreklo japanskih ostrva, do kaidana, tj. priča o duhovima koje izazivaju jezu, i stotina kamija (bogova ili duhova), onija (demona ili zloduha), ratnika i junaka o kojima se pripoveda, japanske legende ispredaju povest o zemlji, naciji, narodu i božanskom nasleđu japanskih careva. Često krvava i u svojoj srži natprirodna, ova zbirka predstavlja upečatljivo i nezaboravno štivo.

Kada se danas osvrnem na dvanaest divnih godina uloženih u ovaj poduhvat, koji mi je toliko toga doneo, otkrivam da je njegov glavni rezultat za mene bilo to što je potvrdio ono što me je dugo zaokupljalo i o čemu sam često razmišljao: o jedinstvu ljudske rase, ne samo u pogledu biologije već isto tako duhovne istorije, koja se svugde ostvarivala na način jedinstvene simfonije, čije teme su bile naznačene, razvijane, pojačavane i varirane, modifikovane, ponovo isticane, da bi danas ona, u snažnom fortissimu svih delova orkestra dovedenih u sazvučje, nezadrživo napredovala ka nekoj vrsti snažnog klimaksa, iz kojeg će izroniti naredni veliki stav.

I ne vidim razlog zašto bi iko pretpostavio da u budućnosti isti ti motivi koje smo već čuli neće i dalje odzvanjati – doduše u novim odnosima, ali ipak isti motivi. Oni su svi ovde dati, u ovim knjigama, uz mnogo indicija kojima se sugerišu načini na koje ih razuman čovek može iskoristiti za razumne ciljeve – ili pesnik za poetske ciljeve – ili ludak za ludosti i katastrofu.

Jer, kao što to kaže Džejms Džojs u Fineganovom bdenju: „koliko god da su svi ovi događaji krajnje nemogući, oni su verovatno poput onih koji su se mogli odigrati, kao i poput bilo kojih drugih za koje nijedna osoba ne bi ni pretpostavila da bi mogli da se dogode.“ - Dž. Kembel

Neptun, vladao je morem, neukrotivi konji vukli su njegova kola morkom površinom, koja bi se sva uzburkala od besnog udaranja kopita. Samo je Portun, bog mirnog zaliva, mogao da ih stiša.

Vulkan je bio bog vatre, gospodar vulkana koji bljuju vatre i gospodar Etne. U samom vulkanu Etni živeli su džinovi koji su kovali oružje.

Orko je bio vladar Donjeg sveta, kuda su posle smrti odlazili svi: junaci, kukavice, bogataši i siromašni i vladari i podanici...

Nimfe, zaštitnici izvora, bile su ljudima veoma naklonjene. Jedna od njih, Juturna, nazvala je svojim imenom mnoge potoke, reke i jezera; najlepša među nimfama, Egerija, postala je žena smrtnika...

Venera, boginja ljubavi, brinula se da cveće proklija, izraste, cveta i nestane. Tako i o ljudima da se rađaju, rastu i umiru.

Na samom vrhu brda Kapitola nalazio se njegov hram, a sam Jupiter bio je nazvan Optimus Maximus (Najbolji Najveći). Mnogo vekova je prohujalo od toga doba i Saturnov sin Zevs je, pod imenom Jupiter, zavladao svim bogovima i ljudima.On je slao sa neba kišu i oblake, oluje i munje, a svako mesto gde bi grom udario bio je sveto.

Život ljudi zavisi od bogova i njihove volje. Bogovi su bili oličenje prastarih sila koji se mogu umilostiviti samo prinošenjem žrtava. Ali je sudbinom ljudi upravljala Fortuna. Ona je volela rimski narod i ostala mu verna i onda kada je na zemlji nastalo zlatno doba, kad su bogovi još uvek boravili među ljudima, ali i kad su i sami ljudi mogli da postanu bogovi.

Kada se danas osvrnem na dvanaest divnih godina uloženih u ovaj poduhvat, koji mi je toliko toga doneo, otkrivam da je njegov glavni rezultat za mene bilo to što je potvrdio ono što me je dugo zaokupljalo i o čemu sam često razmišljao: o jedinstvu ljudske rase, ne samo u pogledu biologije već isto tako duhovne istorije, koja se svugde ostvarivala na način jedinstvene simfonije, čije teme su bile naznačene, razvijane, po- jačavane i varirane, modifikovane, ponovo isticane, da bi danas ona, u snažnom fortis- simu svih delova orkestra dovedenih u sazvučje, nezadrživo napredovala ka nekoj vrsti snažnog klimaksa, iz kojeg će izroniti naredni veliki stav. I ne vidim razlog zašto bi iko pretpostavio da u budućnosti isti ti motivi koje smo već čuli neće i dalje odzvanjati – doduše u novim odnosima, ali ipak isti motivi. Oni su svi ovde dati, u ovim knjigama, uz mnogo indicija kojima se sugerišu načini na koje ih razuman čovek može iskoristiti za razumne ciljeve – ili pesnik za poetske ciljeve – ili ludak za ludosti i katastrofu. Jer, kao što to kaže Džejms Džojs u Fineganovom bdenju: „…koliko god da su svi ovi do- gađaji krajnje nemogući, oni su verovatno poput onih koji su se mogli odigrati, kao i poput bilo kojih drugih za koje nijedna osoba ne bi ni pretpostavila da bi mogli da se dogode.“
Džozef Kembel
Njujork
na Božić, 1968.

"Klasična studija «Heroj sa hiljadu lica» je po mnogima najbolja knjiga Džozefa Kembela. Ona na sveobuhvatan način prati priču o putovanju i transformaciji heroja, praktično kroz sve mitologije sveta, otkrivajući i prepoznajući arhetipsko u svakoj od njih ponaosob. Cilj ove knjige je da razotkrije neke od istina za nas skrivenih iza religijskih ili mitskih ličnosti, tako što će na jednom mestu okupiti mnoštvo ne suviše teških primera i tako omogućiti da drevno znanje postane samo po sebi očigledno. Stari učitelji znali su šta govore. Kada smo jednom po

novo naučili da čitamo simbolički jezik, nije potrebno mnogo više od antologičarskog talenta da bi se njihovo učenje ponovo čulo. Ova knjiga je svojim načinom analize i tumačenja, od 1949. god. kada je prvi put objavljena, inspirisala generacije studenata i istraživača a do naših dana je, u različitim izdanjima prodata u preko milion primeraka."

Grčki mitovi su suprotno od vanvremenskih, oni su svevremenski. Za nas će uvek biti istiniti jer nam skreću pažnju na krajnosti ljudskog iskustva: iznenadne, neobjašnjive katastrofe, nagle preokrete sudbine, naizgled proizvoljne događaje koji menjaju naše živote. Oni se, ukratko, bave osnovnim činjenicama ljudskog stanja.

Rešila sam da svoje grčke mitove oblikujem u priče koje pripovedaju ženski likovi. Ili, da budem precizna, moje žene ne pripovedaju. One tkaju svoje priče u fine i složene tkanine.

Glavna ideja knjige inspirisana je konkretnim trenucima u klasičnoj književnosti kada ženski likovi preuzimaju kontrolu nad pričom. U velikom broju slučajeva, ovo se dešava prilikom čina tkanja. Knjiga se, najvećim delom, sastoji od mojih opisa ovih tkanja.

Svet grčkih mitova je uzbudljivo i opasno mesto, gde se može ispostaviti da je zabrađeni stranac koji kuca na vaša vrata niko drugi do kralj ili jedan od bogova; gde se možete preobraziti u lastu ili vodomara ili jelena; gde vas potraga za izgubljenim mužem može odvesti na vrh Olimpa da se prepirete sa bogovima lično.

U ovaj svet upravo ulazimo. Jeste li spremni? Onda me pratite.

Kada se danas osvrnem na dvanaest divnih godina uloženih u ovaj poduhvat, koji mi je toliko toga doneo, otkrivam da je njegov glavni rezultat za mene bilo to što je potvrdio ono što me je dugo zaokupljalo i o čemu sam često razmišljao: o jedinstvu ljudske rase, ne samo u pogledu biologije već isto tako duhovne istorije, koja se svugde ostvarivala na način jedinstvene simfonije, čije teme su bile naznačene, razvijane, pojačavane i varirane, modifikovane, ponovo isticane, da bi danas ona, u snažnom fortissimu svih delova orkestra dovedenih u sazvučje, nezadrživo napredovala ka nekoj vrsti snažnog klimaksa, iz kojeg će izroniti naredni veliki stav. I ne vidim razlog zašto bi iko pretpostavio da u budućnost isti ti motivi koje smo već čuli neće i dalje odzvanjati – doduše u novim odnosima, ali ipak isti motivi. Oni su svi ovde dati, u ovim knjigama, uz mnogo indicija kojima se sugerišu načini na koje ih razuman čovek može iskoristiti za razumne ciljeve – ili pesnik za poetske ciljeve – ili ludak za ludosti i katastrofu. Jer, kao što to kaže Džejms Džojs u Fineganovom bdenju: „…koliko god da su svi ovi događaji krajnje nemogući, oni su verovatno poput onih koji su se mogli odigrati, kao i poput bilo kojih drugih za koje nijedna osoba ne bi ni pretpostavila da bi mogli da se dogode.“ (Džozef Kembel)

"Nakon svojih bestselera Grčki mitovi i Grčki heroji (kod nas objavljeni u izdanju kuće Studio Leo), Fraj se vraća sa zamršenom, uzbudljivom i bezvremenskom pričom o osnivanju, usponu, opsadi i padu Troje. Parisov sud, otmica lepe Jelene, Odisejeva lukavstva, Ahilovi izlivi besa, Hektorova junaštva – svaki detalj ove epske priče o strasti i krvi je tu, oživljen Frajevim humorom, sočnim stilom i ljubavlju prema grčkoj mitologiji.
„Gnev, požuda, zavist, gordost, pohlepa... Gresi i mane ljudskog roda pokreću dramu Troje, ali nasuprot njima stoje ljubav, čast, mudrost, dobrota, oproštaj i žrtva... To su isti nestabilni elementi koji čine ljudski svet današnjice. Mi živimo na istoj klackalici.“ (S. Fraj)
"

Kođiki, Zapisi o drevnim događajima,najstarije je sačuvano delo koje označava početak japanske književne istorije. Bez njega se ne može govoriti o japanskoj kulturi i civilizaciji. To je i izvorište japanske duhovnosti, politeističke autohtone religije – šinto, koja nudi pogled na svet, sasvim drugačiji od onoga kakav poznaje zapadna civilizacija.

Delo Kođiki nastalo je 712. godine, kao istorijski zapis carske porodice, i čine ga tri knjige. Prva knjiga se odnosi na vreme bogova, druga na vreme antičkih junaka, a treća na vreme njihovih potomaka. Prva knjiga sadrži mitove i predanja o rađanju zemlje i bogova. Druga knjiga obuhvata period od vladavine cara Đinmua (660–585. pre n. e.) do cara Ođina (270–310), a treća, od cara Nintokua (313–399) do prve carice Japana Suiko (592–628). U drugoj knjizi, u kojoj su još prisutni mitološki elementi govori se o kulturnim junacima i o nastajanju ljudske zajednice, a likovi imaju i božanski i ljudski karakter. U trećoj knjizi, mitološka težnja skoro se gubi pa likovi više nisu bogovi ili polubogovi već ljudi, istorijske ličnosti iz stvarnog života.

Bogovi, demonologija, mitska mesta, magijski rituali...

Ovaj ilustrovani pregled slovenske mitologije otkriva:

• Misteriju slovenskog pisma i mitsku poruku glagoljice
• Ko su slovenski bogovi i koliko ih je zaista
• Šta znače običaji kojih se i danas pridržavamo
• Drevna predanja o magiji i zaštiti od nje
• Mitska bića i mitska mesta nepoznata mnogima

„Ovom knjigom izdavačka kuća ’Laguna’ trajno je zadužila čitalačku publiku srpskog govornog područja.“
– Tanjug

„Slovenska mitologija uz obilje ilustracija uvodi čitaoce u svet paganskih Slovena pre nego što su postali Srbi, Česi, Poljaci, Rusi…“
– Politika

„Sav taj svet, predstavljen i sjajnim ilustracijama grupe darovitih crtača, drži čitaoca na onoj maglovitoj granici između činjenica i mašte, sna i jave...“
– Večernje Novosti

„Izuzetno i za našu kulturu kapitalno izdanje.“
– Pravda

„Izdavački poduhvat.“
– Danas

„I ranije je bilo pokušaja sistematizacije slovenske mitologije, ali je ovo do sada najobimnije delo ovog tipa.“
– Pres

Ako se arhetip negde može pronaći u čistom obliku onda je to drevna priča – mit. Utoliko je mitologija, za Junga i Kerenjija, povlašćeno mesto potrage za onim strukturama nas duboko određuju. Ali, upozoravaju ovi veliki pisci, mitologija nam se više ne pokazuje u svojoj očiglednosti jer savremeni je čovek izgubio „neposrednost prema veliki stvarima duhovnog sveta“. Svoje poverenje savremeni je čovek potpuno poklonio nauci, dakle kao vrhunske kriterijume istakao je efikasnost i korist, dok se mit, koji svet objašnjava na drugačiji način, potiskuje kao spor, naivan i nedelotvoran. Ali sa zaboravom priča, sa zaboravom pričanja priča – i prevlašaću formula koje svet ne usložnjavaju, nego ga sažimaju – skloni smo da zaboravimo i na sebe. Svojim uranjanjem u suštinu mitologije, Jung i Kerenji suočavaju, zapravo, čoveka sa samim sobom, i pokazuju mu po nešto zapuštebe puteve kojima se, s nešto strpljenja, i dalje može lagodno kretati.

Kerenjijeve analize o „božanskoj deci“ spadaju među najbolje redove koji su o mitologiji ikada napisani, dok je Jungova psihologija dečjeg stereotipa, rađena iz mitološke perspektive, i dalje izvor uzbudljivih tumačenja.

U nastavku svog bestselera „Grčki mitovi", Stiven Fraj sa svojim neodoljivim smislom za humor i lucidnom i preciznom pripovedačkom spretnošću prepričava dramatične, zabavne, tragične i bezvremene priče o grčkim herojima. Ispunjeni poduhvatima i bitkama od kojih zastaje dah, nemogućim zagonetkama i oštroumnim odgovorima, sramnim kukavičlucima i zadivljujućim hrabrostima, bizarnim i podlim ubistvima i nesebičnim žrtvama, Grčki heroji su priča o svemu onome za šta smo mi smrtnici zaista sposobni – u svom najgorem i najboljem izdanju.

„Mitologija može biti vrsta ljudske algebre koja olakšava baratanje istinama o nama samima. Simboli i rituali nisu igračke i igre koje treba da odbacimo kad odrastemo, oni su alatke koje će nam uvek biti potrebne.“

U grčkim mitovima Fraj se još jednom dokazao kao izuzetan pripovedač. Drevnim pričama o nastanku sveta i poreklu bogova on je udahnuo nov život i neodoljiv humor, a iz svake stranice izbija njegova ljubav prema grčkoj mitologiji.

Bitke i spletke bogova sa Olimpa, kralj Mida i njegov zlatan dodir, romansa između Eho i Nareisa, neverovatan napor Herakla, genijalan način na koji je Tezej porazio strašnog Minotaura – legenda stare Grčke koje su vekovima inspirisale velike umetnike i pisce, prepričali su ovde poznati pisci i klasičari današnjice.

Da li je moguće valjano doživeti Danteovu Božanstvenu komediju, Mikelanđelov Strašni sud ili Bahovu Pasiju po Mateju ako se ne poznaju Stari i Novi zavet? Mogu li se stvarno razumeti verski motivisana krvoprolića, od krstaških ratova preko Vartolomejske noći i Holokausta do raspada Jugoslavije, ako se ne zna šta spaja a šta razdvaja islam i hrišćanstvo, Jevreje i hrišćane ili hrišćane među njima samima?

Sticajem nesrećnih istorijskih okolnosti, kod nas su mnogi ljudi bili lišavani osnovnih saznanja o verskim pojmovima, događajima i ličnostima koji počivaju u temeljima naše civilizacije, ali i opšte kulture svakog pojedinca. Svrha ove knjige je da se na pristupačan način pomenuta praznina koliko-toliko popuni, a da se bar donekle olakša razumevanje kako umetničkih dela tako i ljudi druge vere.

Knjiga je nastala iz rado gledane televizijske serije Mitovi i legende, čija su tri ciklusa posvećena monoteističkim religijama – judaizmu, hrišćanstvu i islamu – poslužila kao osnov.

Detaljna analiza hebrejskih mitova i Knjige postanja je proizašla iz fantastične saradnje dva prijatelja, pesnika Roberta Grevsa koji je odrastao u protestantskoj porodici i uglednog univerzitetskog profesora Rafaela Pataia koji je odrastao u jevrejskoj porodici. Knjiga prevazilazi hrišćanske biblijske i hebrejske mitove i uvodi midraška tumačenja, narodne priče, apokrifne tekstove i ostale do tada nepoznate izvore u cilju kreiranja kompletne priče. Intrigantna analiza potisnutih i cenzurisanih događaja iz predbiblijskog perioda, uz osvrt na kulturu pisane i usmene tradicije u kojoj duhovne vrednosti prožimaju zemlju i istoriju jednog naroda.

Robert Grevs je autor knjiga Ja, Klaudije, Grčki mitovi, Hebrejski mitovi, Grčki bogovi i heroji. Engleski pesnik, pisac i kritičar. Rafael Patai je bio etnograf, antropolog, istoričar i biblista. Autor je velikog broja stručnih tekstova i knjiga, a najpoznatije knjige su mu Čovek i hram, Nojeva deca: Nautizam Jevreja u drevnim vremenima.

Najveće priče svih vremena se nalaze ovde - Heraklova dela, putovanje Argonauta, Tezej i Minotaur, kralj Mida i njegov zlatni dodir, Trojanski rat i Odisejev povratak kući. Grčki mitovi su značajno i obimno delo u kome Robert Grevs maštovito i poetično pripoveda grčke mitove.

U poslednjih pedest godina, ova knjiga koja besprekorno i detaljno predstavlja grčke mitove modernim čitaocima, smatra se kao sveobuhvatna i konačna verzija.

Svojom naratorskom veštinom i pesničkim senzibilitetom, na temeljima drevne književnosti, Grevs spaja elemente svih mitova u jedinstvenu epsku i nezaboravnu priču. Knjiga je odličan izbor za one koji se prvi put upoznaju sa grčkim mitovima i može se čitati kao pripovedačko štivo, dok detaljni komentari, reference, interpretacije, varijante, objašnjenja, kao i obiman indeks pojmova, služe kao vredan akademski materijal za sve one koji traže stručan i detaljan opis bogova, heroja i neobičnih događaja koji predstavljaju kamen temeljac književnosti zapadne civilizacije.

Grčki mitovi su klasik svih klasika, riznica neverovatnih priča i vrhunsko književno delo.

Kalevala je s jedne strane ep, a s druge strane stvaralaštvo Elijasa Lenrota koji je od 1820. godine skupio više hiljada narodnih pesama – runa, i njihovih različitih verzija, koje su najviše iz istočne Finske, ali i van granica Finske. Lenrot je spajao i obavljivao rune, ali je stvorio i neke likove i dešavanja.

Tako je iz pojedinačnih pesama nastao ep. Najpoznatija verzija Kalevale je iz 1849. godine. Odonda je ona sastavni deo finske kulture, o čemu svedoče lična imena, imena geografskih mesta, kao i nazivi književnih izraza. Finski nacionalni ep jedan je od najpoznatijih epova sveta, preveden je na više od pedeset jezika.

Ovo izdanje namenjeno je mlađim čitaocima. Napisano je jednostavnim jezikom i bogato ilustrovano. Ono obogaćuje srpsku kulturu, jer je Kalevala prvi put prevedena s finskog na srpski jezik. Finski nacionalni ep jedan je od najpoznatijih epova sveta, preveden je na više od pedeset jezika. Ovo izdanje namenjeno je mlađim čitaocima. Napisano je jednostavnim jezikom i bogato ilustrovano. Ono obogaćuje srpsku kulturu, jer je Kalevala prvi put prevedena s finskog na srpski jezik.

lustrirana enciklopedija božanstava, duhovitih bića i svetih mjesta Sjeverne, Srednje i Južne Amerike. Od najranijeg doba, ljudi su ispredali i pričali priče o svemogućim bogovima i božicama, moćnim duhovima i nevjerojatnim stvorenjima kako bi pojasnili tajne života. Mitologija Amerika istražuje bogatu raznolikost takvih tema o legendama u okviru Sjeverne, Srednje i Južne Amerike. Vrlo prikladan format od A-Z pruža sažete, lako dostupne navode o više od 600 najvažnijih likova, što čitaocu omogućava da otkrije tko je tko u američkoj mitologiji.

Reč je o enciklopediji koja opisuje religiozna verovanja koja su razvili Inke i njihovi savremenici, kao i kulture i civilizacije koje su im prethodile. Otkrivajući snažne i inspirativne mitologije južnoameričkog kontinenta, enciklopedija opisuje verovanja visokih civilizacija Anda, priobalnih pustinja i dolina, kao i naroda Amazona i južnih područja američkog kontinenta. Iako je usredsređena na završni razvoj iz vremena evropskog osvajanja, ona se vraća i na civilizaciju pre Inka i opisuje verovanja koja su zapisali etnografi i antropolozi devetnaestog i dvadesetog veka.

Zajedničke niti prožimaju mitologije različitih južnoameričkih civilizacija i naroda, što se očituje u uzastopnim arheološki definisanim kulturama. Budući da je moderna podela na religiju i politiku bila nepoznata visokim civilizacijama, u njima je cela osnova političke moći proisticala iz božanskog plana i određenja. U društvu naroda Inka, a verovatno i kod Čimora i Moća, kao i u kulturama pre njih, vladari i sveštenici su često bili jedno te isto. Vladar Inka smatrao se živim božanskim predstavnikom. Enciklopedija detaljno opisuje bogove i boginje, značajne događaje, sveta mesta i bogatu ikonografiju naroda Južne Amerike, naročito moćnih Inka i njihovih prethodnika.

„Antički Grci bili su veliki stvaraoci evropskih mitova. Oni su nam čak dali ime kojim mi danas nazivamo čudesne priče ispričane o bogovima, herojima, ljudima i životinjama. Atinski filozof Platon je oko 400. godine pre nove ere skovao reč mitologija kako bi napravio razliku između maštovitih objašnjenja božanskih dela i činjeničnih opisa događaja, natprirodnih ili drugačijih. Iako je živeo u vreme koje je po izgledu bilo sve više naučno i nije više naginjalo verovanju u detalj povezan sa bogovima i boginjama, Platon je prepoznao moć koja leži u mitu, i upozorio je svoje sledbenike da se čuvaju njegovog zavodljivog šarma. Snaga grčke mitologije, kao i svih živih tradicija jeste u njenoj kolektivnoj prirodi. Za razliku od priče koju je sastavio pojedinačni autor, mit je oduvek stajao sam za sebe, sa zapletom i postavom likova koje razumeju slušaoci narodnog pevača ili dramaturga koji se poslužio tom pričom“, napisao je između ostalog u uvodu svog dela pod nazivom „Mitologija Grčke i Rima - Mitovi i legende klasičnog sveta“ autor Artur Koterel.

Većina ljudi ima sopstvena praznoverja, koja su obično nastala nakon dva skoro istovremena događaja. Ako je crna mačka prošla ispred vas u isti čas kada vam je neko saopštio da je preminuo vaš blizak prijatelj, lako biste mogli razviti praznoverje vezano za crne mačke. Do ovoga dolazi usled toga što su dva događaja povezana u vašoj svesti. Stečeno praznoverje, kako ga nazivaju, proučavano je i na životinjama i na ljudima. Čovek je danas praznoveran onoliko koliko je to oduvek bio. Da li ste nekada kucnuli o drvo ili zaobišli merdevine? Jeste li srećni kada ugledate oštar vrh i dodirnete ga, jer znate da će vas čitavog dana pratiti dobra sreća? Da li ste ikada vezali čvor na maramici, držali palčeve, ili rekli „istina“ nekome ko je kinuo? U drevna vremena, gotovo svaki događaj je podvrgavan ispitivanju kako bi se ustanovilo da li donosi, upozorava ili ukazuje na dobru ili lošu sreću. Let ptice, slika oblaka, viđenje određene osobe ili životinje bio je znak ili predskazanje. Povrh toga, nadovezujući se na prethodno, ljudi su kroz istoriju upotrebljavali sistem onih radnji za koje su smatrali da su iracionalni odbrambeni mehanizmi, koji upravo postoje kako bi im pomogli da prežive i žive sigurno u opasnom svetu. Reč je o praznoverjima koja počivaju na verovanju da izvesna nadmoćna i potencijalno opasna sila upravlja univerzumom. Pa ipak, vršeći određene ritualne i magijske radnje, ljudi mogu da ukrote ovu silu, možda čak i zadobiju njen blagoslov. Sledstveno ovakvim pretpostavkama, iako su svesni da svemu ovome nedostaje naučna potvrda, ljudi se uzdaju u praznoverja jer im ona pružaju osećaj sigurnosti i kakve takve kontrole nad sopstvenim životom.

Angus je rado spominjani junak najranijih priča iz irske i škotske keltske mitologije. Uz najvažnije detalje Angusovog života fikcionalno uobličene na osnovu irskih mitoloških izvora, autor Angusa dovodi u savremeni svet kroz niz povezanih pripovesti koje se najvećim delom događaju u modernoj Škotskoj. Za razliku od drugih mitskih figura, Angus ne daje pouku niti podučava, već nam rešenja, odgovore i ostvarenja nudi u snovima koje nam sam daje. On je, dakle, Angus sanjar i davalac snova; on je i eros – personifikacija mladosti i snažne, strastvene ljubavi.
Geopoetika zajedno s još 37 (trideset sedam) izdavača iz celog sveta, od Severne i Južne Amerike, preko Azije i Australije, do svih delova Evrope – gradi ediciju Mitovi. Nosilac ideje od 1999. godine jeste škotski izdavač Canongate. Ova serija knjiga sastoji se iz uvodne studije i kratkih romana (ili kraćih proznih formi) naručenih posebno za ovu ediciju. Od pisaca je zatraženo da po slobodnom izboru, kako god to žele, iznova ispričaju već postojeće i znane mitove iz bilo koje kulture sveta. Među autorima su najveća i najzanimljivija imena savremene svetske književnosti. Planovi su da edicija potraje makar do svoje stote knjige.Dakle, izvornici prevoda na srpski jezik potiču iz rukopisa, a ne objavljenih knjiga, i projekat edicije Mitovi redak je i originalan poduhvat u međunarodnom izdavačkom zajedništvu.