ETNOLOGIJA/ANTROPOLOGIJA

Knjiga Goli čovek nije samo antropološka studij, to je intelektualna odiseja koja zatvara čuveni ciklus Mitologike.

Kao četvrti tom, ovo delo predstavlja finalni dokaz Levi-Strosove teze da ljudski um, bez obzira na geografiju, funkcioniše po univerzalnim logičkim principima.

Zašto je ova knjiga važna za svakog čitaoca?

- Strukturalna analiza: Razumevanje kako se grade mitovi Amerike.
- Filozofski domet: Odnos između prirode i kulture.
- Naučni autoritet: Ključno delo za studente sociologije, antropologije i filozofije.

Ova knjiga želi da pruži doprinos istoriji grčke religije na taj način što izlaže mišljenja Grka o životu ljudske duše posle smrti.

Takav poduhvat mora u posebnoj meri da se bori s teškoćama koje se postavljaju pred svako istraživanje religioznog misaonog života kod Grka.

Budući da je prirodno nastala, a ne da je ustanovljena, grčka religija nikada nije dala pojmovni izraz mislima i osećanjima koja su je iznutra određivala i spolja oblikovala. Ona se pokazivala samo u religioznim radnjama; u njoj ne postoje nikakve religiozne knjige iz kojih bi se mogao pročitati najdublji smisao i sklop ideja kroz koje Grk stupa u odnos prema božanskim silama koje je stvorilo njegovo verovanje.

Misao i fantazija grčkih pesnika obavijaju ono jezgro grčke narodne religije, koje uprkos ili upravo zahvaljujući odsustvu pojmovnog razvoja sa čudesnom sigurnošću čuva svoj prvobitni oblik. Jedine dokumente o grčkom religioznom misaonom životu pružaju nam, u onome što je od njihovih spisa stiglo do našeg vremena, pesnici i filozofi. Oni su nužno bili vodiči i u istraživanju koje je ovde preduzeto.

Ali, iako u sklopu grčkog života religozna shvatanja pesnika i filozofa već po sebi i za sebe predstavljaju važan deo grčke religije uopšte, ona ipak samo omogućavaju da se spozna stav koji je određeni pojedinac, uživajući punu slobodu odlučivanja, zauzeo u odnosu na religiju otaca. - Ervin Rode

Jedna od najpoznatijih i najboljih naučnopopularnih knjiga koje su napisane u dvadesetom veku, ponovo na srpskom jeziku u novom izdanju i sa obnovljenim prevodom Jelene Stakić.

Sebični gen je najčuvenije delo Ričarda Dokinsa koje je tokom trideset godina postojanja preraslo u kultno štivo prodato u više od milion primeraka širom sveta. Svojim književnim stilom, jasnim i uverljivim izlaganjem, Dokins osvetljava neke od najvećih tajni ljudske prirode, dokazujući da se kroz perspektivu sebičnih gena mogu objasniti moral, altruizam, požrtvovanje, dobrota i mnoge druge osobine čoveka i ostalih živih bića.

Sebični gen je remek-delo naučne proze, napisano jezikom koji je razumljiv najširem krugu čitalaca. Značaj ideja koje je Dokins izneo u ovoj knjizi, potvrdilo je vreme. U savršenom skladu sa teorijom evolucije Čarlsa Darvina, koncept sebičnog gena je veličanstvena intelektualna tvorevina.

Čitanje Sebičnog gena promeniće vaše shvatanje života i sveta koji vas okružuje.

Fenomeni u knjizi su obrađeni van konkretnog istorijskog okvira, odnosno bez preciznih vremenskih
deonica vezanih za prošlost Crne Gore, a problemski su zasnovani kako na stručnoj literaturi, tako i na usmenoj tradiciji, predanjima, predstavama, katkad i sterotipima, a što uostalom i sugeriše njen naslov.

Kao što biološki genom određuje našu biološku pojavnost, kulturni genom određuje našu kulturnu pojavnost. To je skup spoznaja o funkcionisanju sveta i pravilima koja iz njih proističu. Kada ljudi artikulišu ove spoznaje u narativ, nastaje mitska priča. Njegovi počeci datiraju iz paleolita. Sačuvan je u raznim informativnim medijima. Njegovo postojanje Andrej Pleterski najpre pokazuje u narativnim tradicijama. Od pojedinačnih struktura tekstualnih fragmenata slovenske folklorne tradicije gradi povezanu pripovest u mnogim verzijama, koja opisuje i objašnjava mehanizam obnavljanja prirode kroz ciklične promene. Ljudi su koristili ovaj narativ kao mentalni model i materijalizovali ga u slikama i geografskim ideogramima. Stvorena je geografska materijalizacija mitske priče koju autor naziva mitskim pejzažom. To je oblik kulturnog pejzaža koji su ljudi stvorili u skladu sa svojim mitskim predstavama kako bi pomoću njega ovladali silama prirode. Kombinovali su elemente koje danas poznajemo kao astronomiju, matematiku, pravo (jus), religiju.

U najvećem delu knjige prikazuju se odabrani primeri mitskih pejzaža iz Slovenije, Hrvatske, Nemačke, Češke, Poljske, koje autor interdisciplinarno istražuje uz pomoć istorije, arheologije, etnologije.

Knjiga antropologa Jovice Stojanovića Odevena životinja prva je antropološka studija u nas o odevnoj modi. Može se reći da je ovo izuzetno značajan prilog temi o kojoj je reč, jer modom su se bavili izvesni autori, ali mahom marginalno i u kontekstu drugih tema.

Stojanović je vrlo iscrpno pokazao da odelo ipak nešto čini sa čovekom, a čini od njega i svašta, jer je čovek opsednut svojim telesnim self-prezentacijama, pa otuda je smislena njegova tvrdnja da je odelo sačinilac kulturnog bića čoveka.

Simbolička vrednost komunikacije u odevanju, i uopšte simbolika odevne mode, koja vuče korene još iz arhajskog doba, ovde je, uz mnoštvo argumentacije, obilno potvrđena. Stojanović je ozbiljno poljuljao i tradicionalnu antropološku tezu da je čovek počeo prvo da se kiti, a zatim odeva.

Ovo je, verovatno, jedno od najoriginalnijih dela koja su uopšte napisana o fenomenu odevanja. Istraživači kulture čovekovog življenja različitih vokacija imaju sve razloge da pročitaju ovu knjigu, kao i šira kulturna javnost, a naročito oni kojima je moda profesija. Odavde će imati šta da nauče...

„Recenzirana monografija je jedinstvena i po impresivnom terenskom obuhvatu, jer su istraživanja obavljena u tri države: Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj. Na osnovu toga, monografija pripada istovremeno balkanologiji i centralnoevropskim studijama i dodaje još jedan ozbiljan argument izdavačima koji se zalažu za zasnivanje banatskih studija kao samostalne discipline” - Iz recenzije dr Biljane Sikimić, Balkanološki institut SANU

Potreba za proučavanjem žena u politici je oduvek postojala i nikad ne jenjava, jer se u društvenim naukama i dalje srećemo sa androcentričnim znanjem i nedostatkom teorijskih i empirijskih provera široko prihvaćenih postulata.

Tejar de Šarden (1881–1955) poznat je kao paleontolog (u Kini je otkrio sinantropusa, kineskog pračoveka), a kao teolog jezuitskog reda pročuo se po znamenitoj knjizi Fenomen čoveka (La phénomène humain). Spajajući iskustva moderne nauke (Ajnštajnovu, Hajzenbergovu i Borovu teoriju), geologiju i paleontologiju sa teologijom, Šarden je stvorio sveobuhvatno učenje o čoveku prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. (Zbog toga je posle Drugog svetskog rata u Francuskoj postavljen za direktora Nacionalnog centra za naučna istraživanja, kao i za profesora na Collège France.) Za razliku od mnogih poznatih teologa, on je svoje nazore temeljio na univerzalnom humanizmu koji je u tesnoj vezi sa razvojem modernog sveta, smatrajući da moderna crkva mora da evoluira kao i društvena svest. Zbog toga su njegovo učenje nazivali religija evolucije. Treba pomenuti i njegova dela Božanska sredina (Le milieu divin), Ljudska energija (L’energie humaine), Nauka i Hrist – Himna univerzuma (Science et Christ – Hymne de l’univers), od kojih neka crkva nije dozvoljavala da budu objavljena. Za razliku od zvanične dogmatike, koja Materiji pripisuje niži stupanj postojanja, vezujući je za ono što je prolazno i sklono propadanju, Šarden Materiji pripisuje osnov duhovnog, njegovu matricu, dok je Duh više stanje Materije. Iz toga proizlazi zavisnost ova dva sveta: čineći jedinstvo oni su neprolazni, ne postoje jedan bez drugog. Čovek bi po Šardenu mogao biti prelazna faza toga jedinstva, dok bi najviša faza bila – ultraljudsko. Ali njega je nemoguće dostići bez Materije jer je ona osnovni pokretač našeg fizičkog postojanja („Treba ti ulje za udove, krv za tvoje vene“), naše inteligencije („Treba ti Stvarnost za inteligenciju“), jer sami zakoni prirode nalažu ovakve odnose. „Ne reci, dakle, nikad, poput nekih: ‚Materija je izanđala, Materija je mrtva!‘ Do kraja svih vekova Materija će biti mlada i bujna, blistava i nova za onoga ko je bude hteo.“ „Kupaj se u Materiji, sine Čovečiji... Ona je ta koja je nekada odgajila tvoju nevinost – ona će te odvesti do Boga!“ – poruka je Tejara de Šardena u ovoj knjizi.

Skrivena prisutnost grčkih božanstava

Kulturno- antropološke studije i eseji

Stare narodne osnove prilagođene balkanskom tlu, kulturne zone patrijarhalaca i Balkanaca, uglavnom su odredile današnji telesni i duhovni sklop SrboHrvata. Usled seoba je na kolonijalnom
tlu došlo do mešanja ranijih etničkih zajednica, privrednih formi i kultura, te do mešanja katolika i pravoslavaca, što je onda dovelo do razbijanja jedinstva starijih dijalekatskih područja i stvaranja novih govornih zona; istovremeno, seobe su dovele do toga da su pored starog dinarskog i centralnog soja stvarani novi – kolonijalni tipovi, te se u tom sklopu stara patrijarhalna i balkanska kultura preobrazila u evropsku, u osnovi nacionalnu kulturu. Pojedine doselјeničke porodice su na novom tlu zadržale stara karakterna svojstva, ali su istovremeno razvile i nove osobine koje su išle naruku prevladavanju elemenata balkanstva, patrijarhalnosti i srednjeg veka i stvaranju nove osnove budućeg duhovnog jedinstva naroda.

Gerhard Gezeman, 1928


Gerhard Gezeman (Lihtenberg, Saksonija, 1888 – Telc, Gornja Bavarska, 1948) studirao je germanistiku (s posebnim naglaskom na etnologiji), klasičnu filologiju, indologiju i slavistiku na univerzitetima u Minhenu, Berlinu i Kilu. Studije je okončao 1913. g. doktorskom disertacijom iz germanistike, ali se još u toku studija opredelio za naučni rad u oblasti slavistike. Godine 1920. habilitirao se na Minhenskom univerzitetu radom „Erlangenski rukopis starih srpskohrvatskih narodnih pesama”. Od 1923. pa do penzionisanja 1944, bio je profesor slavistike na Nemačkom univerzitetu u Pragu, a istraživački se bavio prevashodno južnoslovenskom narodnom književnošću, kulturnom antropologijom Južnih Slovena i ruskom književnošću.

Dvadeseti vek je svet formiranja "globalnog sela". Narodi koje su ljudi ranijih vremena upoznavali samo kroz pripovedanja putnika, obojili su svojom šarolikom kulturom svakodnevicu dvadesetog veka. Drugi i drukčiji prošarali su svet i otvorili mu mnoge nove vidike. To što je nekad bilo samo po sebi razumljivo postalo je tako predmet istraživanja; to što se nekad činilo nepromenljivim, postalo je stvar neprestanih promena. U svakodnevicu mnogih ljudi to je unelo mnoge nepoznanice i nesigurnosti, često izazivajući nedoumice i otpore. Pitanje tolerantnosti prema drugom i drukčijem našlo se na dnevnom redu politike i publicistike.

Politika I publicistika tražile su odgovore na to pitanje prema svojim mogućnostima i potrebama; zato su ti odgovori bili površni I češće su postavljali dopunska pitanja nego što su davali upotrebljiva uviđanja. A to otvara prostor i potrebu da se u širu društvenu raspravu aktivnije uključe i humanistika i sociologija...

U srcu svake žene obitava neukrotiva snaga, ispunjena instinktima dobra, strastvenom kreativnošću i bezvremenim znanjem. Ona je Divlja Žena, otjelovljenje ženske instinktivne prirode. Ali ona je i ugrožena vrsta. U ovoj knjizi dr Estes otkriva bogatstvo mitova iz različitih kultura, folklora i predanja, čak i iz sopstvenog porodičnog nasljeđa, u cilju da pomogne ženama da ponovo uspostave kontakt sa ovim snažnim, zdravim, vizionarskim atributima sopstvene instinkitvne prirode. Kroz priče i komentare u ovoj knjizi, dr Estes je stvorila novi leksikon ženske psihe.

Knjiga koja će svakoj ženi pomoći da izbjegne one greške koje u svom samorazvoju svi pravimo, slušajući upravo svoju prirodnu inuticiju. Knjiga dr Estes predstavlja zanimljiv vodič za najuzbudljivije putovanje u sopstvenu unutrašnjost.

Opsežna etnološko-antropološka studija ljudske opsjednutosti mesom, o povijesti arhetipske žudnje za mesom. Autor kombinira arheološke i statističke podatke o prehrambenim navikama ljudi i zdravstvenim rizicima ili prednostima konzumacije mesa. Svoje teze je argumentirao iskazima prikupljenim vlastitim terenskim istraživanjima i dodatno obogatio citatima ispitanika , ali i iz drugih znanstvenih radova, tiska književnosti itd. Ova knjiga je jedan od priloga antropologiji hrane, kao i prilog antropološkom propitivanju odnosa kulture i prirode. Obraća se stručnjacima različitih profila , budući da se dotiče disciplina od etnologije preko ekonomije do ekologije.

POVEST ĆU VAS na kulinarsko i evolucijsko putovanje koje će otkriti da se domovina naših predaka ne nalazi na nekom udaljenom, gotovo nedostižnom mjestu, već da je ugrađena u naše gene i u naše prehrambene sklonosti uvjetovane kulturom. Zapravo postoje dinamične veze između naših kulinarskih sklonosti, gena, prehrane naših predaka i područja koja su oni dulje vremena nazivali svojim domom. Kad krenemo na put kako bismo shvatili dubinu ovih povezanosti, posjećivat ćemo otok za otokom i kontinent za kontinentom gdje su dijelovi priče najjasnije vidljivi. Na svakom od ovih lokaliteta vidjet ćemo da se pojedina etnička kulinarska tradicija širom svijeta ne sastoji od nasumičnih sastojaka koji su se zajedno našli eksperimentiranjem nekog glavnog kuhara. Umjesto toga, svaka etnička kuhinja odražava evolucijsku povijest određene ljudske populacije koja je reagirala na jestive biljke i životinje koje su se na određenom području mogle pronaći ili nabaviti trgovinom, te na bolesti, suše i pošasti koje su se ondje javljale. Naše će putovanje otkriti tragedije koje su ove etničke populacije zadesile kad god bi se našle protjerane iz svoje domovine ili kada bi otišle predaleko od svoje tradicije, zavedene stranom hranom i pićem. Ali ono će slaviti i svojevrstan povratak kući - trenutke kada osjećamo da su naši geni, naša kulturna tradicija i hrana koju jedemo u savršenom skladu - tako da su zdravlje našeg tijela, zajednice i okoliša jedna te ista stvar...

Ova knjiga predstavlja zbirku od devet književno-antropoloških eseja, složenu u tri tematski zasebne celine. S obzirom na interdisciplinarni pristup nju je gotovo nemoguće žanrovski odrediti, pa se podjednako može smatrati ogledom koji zadire u sferu filozofije, psihologije, istorije i politike. Tematizujući fenomene i ličnosti na izvorno nov način, autorka nas istovremeno podseća da velike intelektualne zaostavštine Gavrila Stef.Venclovića, Roberta Muzila ili Edvarda Saida ne samo da nikada ne iščezavaju, nego da predstavljaju plodne izvore za nova tumačenja i različite, interdisciplinarne istraživačke pristupe.

Prema rečima Kliforda Gerca, ovo delo predstavlja jednu od najlepših knjiga koje je ikada napisao jedan antropolog. "Ona ima formu standardne legende o Herojskom traganju... Knjiga je mešavina autobiografije, putopisa, filozofske rasprave, etnografskog izveštaja, kolonijalne istorije i proročkog mita." U naučnoj objektivizaciji neposrednog psiho-fizičkog iskustva istraživača na terenu Levi-Stros vidi pravi smoisao etnografije. Istovremeno, ova knjiga pokazuje koliko je teško zacrtati zakonske odnose u stvarnosti koja, uprkos ogromnim naporima, dubokom ličnom, ponekad i potresnom spoznavanju, ostaje nepoznata i daleka.

Reč je o zabeleškama sa puta Klod Levi Strosa po Amazoniji i još nekim delovima Latinske Amerike. Levi Stros nas upućuje do najsitnijih detalja u život i kulturu urođenika, pre svega, u brazilskoj Amazoniji.

Fundаmentаlno delo u četiri tomа, obimа preko 2000 strаnа u tvrdom povezu, ilustrovаno! Nаjznаčаjnije delo svetski poznаtog i priznаtog аntropologа Klod Levi-Strosа. Strukturаlizаm i poreklo mitovа. Prevedeno nа sve svetske jezike.

Fundamentalno delo u četiri toma, obima preko 2000 strana u tvrdom povezu, ilustrovano. Najznačajnije delo svetski poznatog i priznatog antropologa Klod Levi-Strosa. Strukturalizam i poreklo mitova. Prevedeno na sve svetske jezike.

Fundamentalno delo u četiri toma, obima preko 2000 strana u tvrdom povezu, ilustrovano. Najznačajnije delo svetski poznatog i priznatog antropologa Klod Levi-Strosa. Strukturalizam i poreklo mitova. Prevedeno na sve svetske jezike.

Elegantno, ponovljeno izdanje vanvremenske zbirke mitova indijanskog plemena Haida, prvi put objavljenog 1984. godine, sa novim predgovorom Kloda Levi-Strosa, koji je zapisao: Kao plod inspirisane saradnje između umetnika i pesnika, ova knjiga nas otvara njihovoj zavodničkoj moći, njihovom šarmu i svežini.
Deset majstorskih crteža Bila Rida prate deset epizoda iz mitologije Haida, koje su prepričali Bil Rid i Robert Bringhurst. Ovakav spoj oživljava umetnost i mitologiju Haida na jedan potpuno drukčiji način. Kroz vekove, Indijanci Severozapadne obale američkog kontinenta razvili su grafičke i skupturalne konvencije i upotrebljavali stilska sredstva kojima se ljudske i neljudske karakteristike mešaju, prepliću i preoblikuju. Njihova realnost sastoji se od likova koji nisu ni ljudski, ni životinjski, već oba u isto vreme.Oni predstavljaju velike zaštitnike, ali ponekad i teške protivnike pripadnika plemena.

Putovanje kroz svet kultura koje nestaju.

Autor je živeo godinu dana u neposrednoj blizini Gvajaki Indijanaca, koje još nazivaju i Okrutnim Pacovima. Oni sebe nazivaju Ače, Osobe. Ćutljivi i nevidljivi ovi nomadi pohode tropske šume na istoku Paragvaja, što im je omogućilo da dugo odolevaju sudbini stajaćih suseda: ropstvu, smrti i istrebljenju.Dogodovštine, šaljive i tragične anegdote malo po malo skiciraju portret Gvajakija, razvratnih kad im se ukaže prilika, ozbiljnih kada je to potrebno. Ova hronika ne prenebregava ni jedan od problema koji ova populacija predstavlja etnologiji.

Zašto deca za koju se kaže da su ih usvojile životinje, da su preživela traumu jedne potpune izolacije u prirodi ili jedno dugotrajno zatočeništvo, pobuđuju toliko zanimanje? Zbog čega, na primer, današnja štampa nastoji da o slučajevima maltretiranja ili marginalizacije nekog deteta govori kao o slučajevima divlje dece, dok se antropologije, izgleda, za to više ne zainma? Nije se oduvek i svuda pričalo o divljem detetu. Naročito je na zapadu, tokom dva ili tri veka (od XVI do XVIII), divlje dete bilo u središtu istraživanja o prirodi čoveka, njegovim čulima, položaju, opstanku, neophodnosti društvenog života, njegovom duhu i jeziku...

Jednostran i pojednostavljen pristup sadržaju predanja o ubijanju starih povod je preispitivanju naučno neprihvatljivih, ali do danas važećih tumačenja. Potreba je, dakle, da se ovo predanje celovito, kompleksno i dubinski razmotri i kritički analiziraju izvori na osnovu kojih je izvođen pogrešan stav o lapotu. Ukoliko se sa naučnog stanovišta postavi pitanje ubijanja starih, onda je nužno utvrditi kontekst u kome je to praktikovano, kao i pouzdanost izvora na osnovu kojih se dokazuje postojanje ove obredne prakse. Smeštanje obreda u daleku i neproverljivu prošlost otvara pitanje dokaza, odnosno dosadašnje argumentacije koja se nastoji pronaći u reliktima u poznatoj običajnoj praksi i folklornom stvaralaštvu. Govoriti o preistorijskim ritualima sa sigurnošću i smatrati ih realnim, znači zanemariti rezultate dosadašnjeg istraživanja u oblasti praistorijske mitologije i religije.

Veliki potop, Trojanski rat, uništenje Sodome i Gomore... Šta se krije iza najvećih kataklizmi u istoriji čovečanstva? Zašto je istorija Zemlje ispunjena neprestanim sukobima? Da li je čovek rođen da bude ratnik ili se čovečanstvo naučilo ratovanju od bogova? Jesu li ratovi na zemlji započeli na nebesima i hoće li nebeski događaji odrediti budućnost čovečanstva?

Svako će osetiti važnost ovog rečnika. Više od 1600 članaka povezanih kroz poređenja i napomene, često sastavljenih tek nakon dugog razmišljanja, omogućava nam da se bolje približimo istini simbola nego što bi to bilo moguće kroz pojedinačno proučavanje svakog od njih.
Od psihoa

nalize do antropologije, od umetničke kritike do publicistike i ideološke propagande ili politike, nauke, umetnosti i tehnike pokušavaju danas sve više da dešifruju taj jezik simbola, da bi proširile polje znanja, produbile komunikaciju i ukrotile energiju posebne vrste koja se nalazi u osnovi našeg delovanja, naših refleksa, naših privlačnosti i odbojnosti, čiju ogromnu snagu tek počinjemo da otkrivamo.Godine razmišljanja i komparativnih istraživanja na korpusu informacija koje je sakupila grupa istraživača kroz kulturna područja koja pokrivaju istorijsko trajanje i široko prostranstvo ljudskih staništa, omogućile su autorima da nam izlože duboki tok simboličkog jezika, koji se račva u skrivenim prostorima našeg pamćenja.

Iako je u njoj predstavljena čitava paleta jela sa južnoslovenskih prostora, knjiga Kuvanje pod drugim zvezdama je mnogo više od kuvara. Ona je omaž porodici, zavičaju, detinjstvu. Nostalgičan prema starim vremenima, autor vraća aromu iščezlog sveta oživljavanjem tih ukusa i mirisa. Ove priče o jelima su i pripovesti o autorovom odrastanju i putovanjima, mogu se čitati i kao kulturološka studija, a obogaćene su i neobičnim pojedinačnim ljudskim sudbinama.

Naslov ove knjige ukazuje na značajnu ulogu i visoko mesto koje autor pridaje kulturi ishrane. Knjiga je, naime, posvećena svim onim anonimnim gastronomskim stvaraocima, ne samo iz njegove rodne Koruške, već i iz cele bivše Jugoslavije, koji sami nisu nikada „posezali za zvezdama“, ali su ipak učinili da jednostavna hrana, naročito hrana našeg detinjstva i naše prošlosti, zasvetli poput zvezda na nebu naših uspomena.

Iz Predgovora Zlatka Krasnog